• А 208
  • а 268
  • авторитети 3
  • адвокат 2
  • адвокатом 1
  • адвокатска 1
  • адвокатској 1
  • адвокату 1
  • ади 2
  • адресу 2
  • Ако 24
  • ако 57
  • акорди 1
  • акције 1
  • Ал 10
  • ал 3
  • Ала 5
  • албум 2
  • Александар 1
  • Али 170
  • али 213
  • Алпа 1
  • аљина 1
  • аљинама 1
  • аљином 1
  • Ама 2
  • Ана 8
  • анализирао 1
  • анализу 1
  • анђели 2
  • Ане 5
  • Ани 1
  • Аном 1
  • апелације 1
  • апелираћемо 1
  • апелујемо 1
  • апсолутно 1
  • аргумента 1
  • аренду 1
  • Аркадије 2
  • артије 1
  • артији 1
  • артију 1
  • асне 11
  • аснио 1
  • аснити 1
  • Аустро 1
  • Ах 2
  • Б 3
  • баба 1
  • бабичлук 1
  • баве 2
  • бави 4
  • бавиле 1
  • бавили 1
  • бавимо 2
  • бавио 7
  • бавите 1
  • бавити 1
  • Бавиће 1
  • багателисањем 1
  • Бадава 5
  • бадава 8
  • бајаги 11
  • Бакунин 1
  • бакунинци 1
  • бакунинцима 1
  • Банату 2
  • банчио 1
  • бар 41
  • Бар 5
  • бацала 1
  • бацам 1
  • бацати 1
  • баце 1
  • баци 3
  • бацим 1
  • бацио 2
  • бацити 4
  • бацише 1
  • Бачке 1
  • Бачкој 6
  • Баш 10
  • баш 127
  • бегања 1
  • бегао 2
  • бегства 1
  • бегство 1
  • бегунца 1
  • беда 3
  • беде 3
  • беду 1
  • бежао 1
  • бежи 1
  • бежите 2
  • Без 4
  • без 63
  • безазлен 2
  • безбрижна 1
  • безопасном 1
  • бекријање 1
  • бела 1
  • белешка 1
  • белешке 1
  • белих 1
  • Београду 1
  • Берковић 3
  • Бесарабије 1
  • беседе 1
  • беседу 3
  • бесмислен 2
  • бесмислене 1
  • бесмислених 1
  • бесмислено 1
  • бесмисленога 1
  • бесмислицу 1
  • бесплатно 2
  • беспосленог 1
  • бесправне 1
  • Беху 1
  • беху 16
  • Беч 11
  • Беча 7
  • бечке 1
  • бечким 2
  • бечких 2
  • бечкој 1
  • бечком 1
  • Бечу 13
  • Беше 8
  • беше 92
  • Би 3
  • би 429
  • Бива 1
  • бива 4
  • бивала 1
  • Бивали 1
  • бивало 5
  • бивао 7
  • бивати 4
  • бијаше 2
  • била 39
  • Била 6
  • Биле 1
  • биле 7
  • Били 2
  • били 20
  • Било 6
  • било 87
  • биљарити 1
  • био 124
  • Био 13
  • бира 1
  • бирајте 1
  • бирамо 1
  • бирате 1
  • бистар 1
  • бистра 1
  • бистрили 1
  • бистрином 1
  • бити 166
  • Биће 3
  • биће 6
  • Бићете 1
  • бићеш 2
  • бићу 1
  • Бићу 1
  • бих 40
  • благим 1
  • благовање 2
  • благодетни 1
  • благодетно 1
  • благостања 1
  • благостање 4
  • блаженство 1
  • блажија 1
  • блажији 1
  • бледа 1
  • бледо 2
  • блеђи 1
  • блесасто 2
  • ближа 2
  • ближе 2
  • ближем 1
  • ближи 2
  • ближим 1
  • близу 10
  • блиска 1
  • блиски 1
  • блиским 1
  • блиских 1
  • блуде 1
  • Бљутаве 1
  • Бога 1
  • бога 6
  • богат 2
  • богатог 1
  • богатога 1
  • богатства 4
  • богатство 3
  • богатством 1
  • богатству 1
  • богаћење 1
  • Богдан 7
  • Богдану 1
  • Богме 4
  • богме 5
  • богом 2
  • богохулитељи 2
  • богу 1
  • божанственом 1
  • боже 1
  • боја 1
  • бојати 1
  • боје 1
  • Боји 1
  • боји 5
  • бојим 2
  • Бојите 1
  • бојите 3
  • бојишта 1
  • бојте 1
  • боју 1
  • бола 3
  • болесна 5
  • болесне 3
  • болесника 1
  • болесном 2
  • болест 1
  • болестан 1
  • Болестан 1
  • болести 3
  • боли 2
  • Боље 4
  • боље 42
  • бољем 1
  • бољи 1
  • Бољи 1
  • бољим 1
  • бољитку 1
  • бољу 1
  • бораца 3
  • Борба 1
  • борба 6
  • борбе 2
  • борби 2
  • борбом 2
  • борбу 8
  • боре 2
  • бори 2
  • боримо 4
  • борите 1
  • борити 7
  • Борићемо 1
  • бориш 1
  • борце 1
  • борцима 1
  • бос 1
  • Браг 1
  • брада 1
  • Брада 1
  • брадом 4
  • браду 4
  • брак 3
  • брака 1
  • браком 1
  • бране 1
  • бранећи 1
  • брани 1
  • бранио 1
  • браните 1
  • БРАНКОВИЋ 1
  • брата 2
  • брачна 1
  • брачни 2
  • Брачни 2
  • брачног 1
  • брачнога 1
  • брбљавац 1
  • брбљавости 1
  • брегова 2
  • брегове 1
  • брежуљка 1
  • брже 2
  • брзином 2
  • брзо 16
  • брзу 1
  • брига 3
  • бриге 2
  • бригом 1
  • бригу 2
  • брижна 1
  • брине 3
  • бринете 1
  • брините 1
  • бркове 3
  • брковима 3
  • број 3
  • бројева 1
  • броширама 2
  • броширица 1
  • брци 1
  • бршу 1
  • будала 2
  • Будала 2
  • будалаштина 1
  • будалаштине 4
  • будалаштину 1
  • будале 2
  • будан 1
  • буде 43
  • будем 5
  • будемо 2
  • будете 3
  • Будите 3
  • будити 1
  • буду 17
  • будућем 1
  • будући 1
  • будућност 2
  • будућности 7
  • букнути 1
  • булвару 1
  • буна 1
  • бунду 1
  • буне 1
  • бунован 1
  • буну 1
  • бура 1
  • Буран 1
  • бурним 1
  • В 1
  • важе 2
  • важи 9
  • важио 1
  • важити 2
  • важне 1
  • важни 1
  • важније 4
  • важнијим 2
  • важно 4
  • важност 3
  • важности 3
  • важну 1
  • ваздан 1
  • ваздух 1
  • ваздуху 1
  • ваздушном 1
  • Ваља 2
  • ваља 28
  • ваљају 1
  • ваљало 7
  • ваљан 2
  • ваљана 3
  • ваљано 2
  • ваљану 1
  • Ваљда 13
  • ваљда 37
  • вам 104
  • Вама 3
  • вама 35
  • ванредан 1
  • ванредна 1
  • ванредно 6
  • ванредној 1
  • ванредном 1
  • варам 1
  • варате 4
  • Варате 4
  • варати 1
  • варварски 1
  • варош 1
  • вароши 3
  • варошици 1
  • варошицу 1
  • варошких 1
  • Вас 4
  • вас 77
  • Василијевна 7
  • Василијевне 4
  • Василијевној 1
  • Василијевном 1
  • Васиљевић 2
  • Васић 1
  • васпитавања 1
  • васпитавању 1
  • васпитање 5
  • васпитању 4
  • васпитати 4
  • васпитача 1
  • васпитачи 1
  • васпитачица 1
  • ватра 1
  • ватрен 1
  • ватреније 1
  • ватрену 2
  • ватри 1
  • ватром 1
  • ватру 4
  • ваш 14
  • Ваш 2
  • ваша 11
  • ваше 17
  • Ваше 2
  • вашег 1
  • вашега 1
  • вашем 2
  • ваши 1
  • Ваши 1
  • вашим 7
  • ваших 4
  • вашој 2
  • вашу 5
  • ведар 1
  • ведра 2
  • ведрити 1
  • везане 1
  • везати 4
  • везивала 1
  • век 3
  • века 2
  • веку 1
  • веле 6
  • Вели 1
  • вели 9
  • велик 2
  • велика 8
  • велике 5
  • велики 1
  • великим 1
  • великих 2
  • велико 1
  • великог 1
  • великога 1
  • великој 2
  • великом 2
  • великоме 2
  • велику 3
  • велим 1
  • Велите 1
  • велите 13
  • величанствен 1
  • величине 3
  • Велиш 1
  • велиш 4
  • венчају 1
  • Вера 1
  • вера 2
  • Вере 1
  • вереницом 1
  • вери 1
  • Верн 3
  • верни 1
  • верно 1
  • верност 1
  • Верну 1
  • веровао 1
  • вероватно 2
  • веровнике 1
  • веру 2
  • верује 2
  • Верујем 1
  • верујем 5
  • верујете 1
  • Верујете 1
  • верујте 4
  • веселе 3
  • весели 2
  • веселија 2
  • веселији 1
  • веселите 1
  • весело 4
  • весеља 1
  • весеље 3
  • весео 2
  • вест 6
  • вести 2
  • ветар 1
  • ветра 1
  • већ 145
  • Већ 7
  • већа 8
  • веће 4
  • већег 1
  • већем 2
  • већи 3
  • већим 2
  • већина 13
  • Већина 2
  • већине 4
  • већини 4
  • већином 10
  • већма 20
  • већој 1
  • већу 3
  • вече 13
  • вечењу 1
  • Вечера 1
  • вечера 13
  • вечерам 1
  • вечерао 1
  • Вечерас 1
  • вечерас 3
  • вечерати 1
  • вечере 1
  • вечерња 1
  • Вечерња 1
  • Вечерње 1
  • вечерње 3
  • вечерњим 1
  • вечерњој 3
  • вечерњу 1
  • вечером 1
  • вечеру 2
  • вечит 1
  • веџбање 1
  • Вештак 1
  • вештака 1
  • вештачка 1
  • вештачки 1
  • вештачким 1
  • вештачког 1
  • вештија 1
  • вештији 1
  • вештина 3
  • вештине 3
  • вештином 1
  • вештину 2
  • вешто 4
  • вешту 1
  • ви 212
  • Ви 80
  • вида 1
  • виде 7
  • Видела 1
  • видела 5
  • видели 13
  • Видело 2
  • видео 18
  • Видео 6
  • видесмо 1
  • видети 10
  • видеће 1
  • Видећемо 1
  • видећемо 3
  • Видећете 1
  • видећете 2
  • видећи 3
  • видеше 1
  • види 17
  • Види 7
  • видим 16
  • Видим 2
  • Видимо 1
  • видимо 11
  • Видите 13
  • видите 28
  • Видиш 1
  • видиш 6
  • виду 4
  • виђа 1
  • виђали 1
  • Виђали 1
  • Виђао 1
  • виђао 2
  • виђати 1
  • виђења 3
  • Вија 1
  • вије 1
  • викала 1
  • викао 1
  • викати 2
  • викаше 1
  • викне 1
  • Вила 1
  • вина 2
  • виноград 5
  • винограда 1
  • виноградске 1
  • винограду 1
  • виолини 1
  • висок 5
  • висока 2
  • високо 3
  • вичеш 1
  • виша 1
  • више 120
  • Више 7
  • виших 1
  • влада 2
  • владају 2
  • владала 1
  • владамо 1
  • владање 1
  • владати 2
  • владом 1
  • владу 1
  • влажној 1
  • влака 1
  • власника 1
  • власници 1
  • власт 4
  • власти 4
  • властитим 1
  • властитост 1
  • вода 2
  • воде 3
  • води 8
  • водила 1
  • водили 2
  • водимо 1
  • водио 1
  • Водио 1
  • водите 1
  • водити 5
  • водом 1
  • вођа 2
  • вође 1
  • Воже 1
  • Војин 25
  • Војиново 1
  • Војином 1
  • Војину 1
  • воле 2
  • волела 3
  • волео 3
  • воли 2
  • волим 5
  • волите 2
  • воља 10
  • воље 9
  • вољи 10
  • Вољом 1
  • вољу 7
  • воћа 2
  • воће 1
  • враг 1
  • Враг 2
  • врага 1
  • Врата 1
  • врата 14
  • вратар 1
  • Вратар 1
  • вратара 3
  • врате 1
  • врати 9
  • вратив 1
  • вратила 3
  • вратили 1
  • вратим 2
  • вратима 1
  • вратимо 2
  • вратио 3
  • вратити 4
  • вратише 1
  • враћаху 1
  • врашкој 1
  • вредан 2
  • вреди 3
  • вредим 1
  • вредна 2
  • вредно 1
  • вредност 8
  • вредности 5
  • вредноћом 1
  • вредноћу 1
  • вређати 1
  • Време 2
  • време 69
  • времена 50
  • временом 6
  • времену 2
  • врзе 1
  • врило 1
  • врло 122
  • Врло 3
  • врста 1
  • врсте 8
  • врстом 1
  • врсту 1
  • вртио 2
  • врућина 1
  • врућине 1
  • врућину 1
  • врше 1
  • вршење 1
  • вући 1
  • вуцибатине 1
  • г 1
  • Г 1
  • га 230
  • гад 1
  • гадне 1
  • гадних 1
  • гадно 4
  • Газда 1
  • газда 5
  • газдарица 2
  • газдарици 1
  • газдарицом 1
  • газдарицу 1
  • газди 3
  • газдина 1
  • газдиној 1
  • газдују 1
  • гази 1
  • гвоздена 1
  • где 39
  • Где 7
  • гдегод 1
  • гдекоји 2
  • географија 1
  • географију 1
  • гестикулирала 1
  • гимназијски 1
  • гимназију 2
  • гине 1
  • глава 4
  • главе 4
  • глави 2
  • главицама 1
  • главна 1
  • Главна 1
  • главне 1
  • главним 1
  • Главно 2
  • главно 7
  • главноме 3
  • главом 7
  • Главу 1
  • главу 10
  • глад 1
  • глади 3
  • гладио 1
  • гладни 1
  • Гладни 1
  • гладних 1
  • гладно 1
  • гладну 1
  • глађу 1
  • глас 12
  • Глас 9
  • гласан 1
  • гласања 1
  • гласе 1
  • гласи 1
  • гласно 2
  • гласова 1
  • гласовир 3
  • гласовиру 2
  • гласом 10
  • гле 2
  • Гле 6
  • гледа 2
  • гледај 1
  • Гледајте 3
  • гледајте 4
  • гледају 2
  • гледајући 10
  • гледала 4
  • гледали 1
  • Гледао 1
  • гледао 9
  • гледати 6
  • гледаће 1
  • гледаћу 1
  • гледаху 1
  • гледаше 14
  • гледе 1
  • гледећи 3
  • гледи 2
  • гледим 3
  • гледите 1
  • гледишта 5
  • гледиште 6
  • гледиштем 2
  • Глигоријевић 1
  • глуп 3
  • глупа 2
  • глупи 1
  • глупо 1
  • Глупо 1
  • Глупост 2
  • глупост 4
  • глупости 3
  • гнусно 1
  • гнушати 1
  • гњечења 1
  • говор 7
  • говора 12
  • говораше 16
  • говоре 15
  • Говоре 2
  • Говорећи 1
  • говорећи 8
  • Говори 1
  • говори 14
  • говорила 19
  • Говорила 2
  • Говорили 3
  • говорили 4
  • Говорило 1
  • говорим 19
  • говоримо 3
  • говорио 49
  • Говорио 5
  • говорите 10
  • Говорите 3
  • Говорити 1
  • говорити 17
  • говориш 4
  • говором 1
  • говору 8
  • год 66
  • годила 1
  • година 13
  • годинама 6
  • године 15
  • години 1
  • голем 1
  • голема 1
  • големој 1
  • голему 1
  • голи 1
  • голом 1
  • гомила 5
  • гомилају 1
  • гомилању 1
  • гомилати 1
  • гомилица 1
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • гони 2
  • гонити 3
  • гониће 1
  • гора 1
  • горама 1
  • горе 7
  • горега 2
  • горела 2
  • горко 2
  • горње 1
  • горњи 1
  • Горњи 1
  • горњих 1
  • горњој 1
  • горопадила 1
  • госпе 2
  • господар 1
  • господара 3
  • господари 2
  • Господин 2
  • господин 6
  • господина 4
  • Господине 1
  • господичић 1
  • Господо 1
  • господо 4
  • Госпођице 1
  • госпођице 6
  • гост 12
  • Гост 3
  • госта 3
  • госте 2
  • гости 1
  • Гости 1
  • гостионици 4
  • гостионицу 5
  • гостом 1
  • госту 1
  • готов 3
  • готова 1
  • готових 1
  • готово 5
  • готовости 1
  • гошћа 6
  • гошће 2
  • грабе 1
  • грабеж 1
  • грабежи 1
  • граби 1
  • грабило 1
  • грабљењем 1
  • градећи 1
  • гради 3
  • градива 1
  • градила 1
  • градио 1
  • градити 4
  • грађана 1
  • грађанима 1
  • грађанке 1
  • грађанска 1
  • грађе 1
  • грађењу 1
  • грамзим 1
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 1
  • грани 1
  • граници 1
  • границу 1
  • грдила 1
  • грдим 1
  • грдна 2
  • грдни 1
  • грдно 1
  • грдну 1
  • грдње 1
  • грејати 1
  • греју 2
  • грех 1
  • гробница 1
  • гробнице 1
  • гробовско 1
  • грозницу 3
  • грозничаво 1
  • грозничавом 1
  • громким 1
  • Грофица 2
  • грофица 8
  • грофице 1
  • грофици 2
  • грофицом 2
  • грофицу 3
  • груба 1
  • грубе 1
  • грубој 1
  • Груди 1
  • груне 1
  • Група 1
  • група 2
  • групе 3
  • групу 2
  • губи 4
  • губио 1
  • губите 1
  • гужвајући 1
  • гуљити 1
  • гушћи 1
  • д 49
  • да 1510
  • Да 87
  • Дабогме 13
  • дабогме 14
  • давала 1
  • Давала 1
  • давали 1
  • давањем 1
  • давао 2
  • давати 4
  • даваће 1
  • Даваше 1
  • даваше 3
  • дави 2
  • давимо 1
  • даде 2
  • дај 2
  • даје 30
  • дајем 2
  • дајете 4
  • дајеш 1
  • Дајте 2
  • дају 6
  • дајући 4
  • Дакле 41
  • дакле 56
  • дала 5
  • далак 1
  • дале 1
  • далеки 1
  • далеких 1
  • Далеко 1
  • далеко 36
  • дали 6
  • дало 5
  • Даља 1
  • даље 58
  • даљи 4
  • даљим 1
  • даљини 1
  • даљину 1
  • даљих 1
  • даљу 1
  • дам 4
  • дан 21
  • дана 49
  • Данас 2
  • данас 25
  • данашња 3
  • данашње 1
  • данашњега 2
  • данашњем 3
  • данашњи 4
  • данашњим 2
  • данашњој 2
  • данашњу 1
  • Дању 1
  • Дао 1
  • дао 5
  • дар 1
  • Даринка 73
  • Даринке 3
  • Даринки 1
  • Даринком 11
  • Даринку 15
  • Даринци 6
  • Даринчин 2
  • Даринчина 7
  • Даринчине 1
  • Даринчиним 1
  • Даринчином 1
  • Даринчину 3
  • дата 3
  • дати 8
  • дато 1
  • даће 1
  • ДВА 1
  • два 16
  • Двадесет 1
  • две 15
  • двојако 1
  • двоје 7
  • двојица 4
  • двојице 1
  • дворане 2
  • дворани 4
  • дворану 3
  • дворова 1
  • дебата 1
  • дебате 1
  • дебелим 2
  • дебео 1
  • Деблинг 1
  • девице 1
  • девојака 1
  • Девојка 1
  • девојка 6
  • девојкама 3
  • девојке 2
  • девојком 2
  • девојку 2
  • девојче 1
  • девојчине 1
  • дед 1
  • Дед 2
  • Деда 1
  • деда 2
  • деде 2
  • деду 1
  • дејство 2
  • ДЕЛА 1
  • дела 7
  • делања 1
  • делање 2
  • делању 1
  • деле 2
  • дели 1
  • деликатеса 1
  • делило 1
  • делима 5
  • делио 2
  • дело 4
  • делокруг 1
  • делу 2
  • деморализацију 1
  • денунцијација 1
  • део 19
  • ДЕО 2
  • деобе 1
  • деран 1
  • дераном 1
  • десет 1
  • деси 2
  • десила 1
  • десило 1
  • десно 1
  • деспотизам 1
  • дете 1
  • детета 1
  • дететом 1
  • детињарија 1
  • детињаст 1
  • детињаста 1
  • детињастог 1
  • детињство 1
  • детињству 1
  • деца 2
  • Деца 2
  • деце 2
  • деци 1
  • децу 6
  • дечије 2
  • ди 4
  • диван 6
  • дивана 1
  • дивану 1
  • дивим 1
  • дивљачки 1
  • дивна 2
  • дивни 1
  • дивно 4
  • дивну 1
  • дигла 1
  • дигне 2
  • диже 1
  • дижу 2
  • дизање 1
  • дизању 1
  • дијету 1
  • диктаторски 1
  • дира 3
  • дирају 2
  • дирало 1
  • дирнула 3
  • Дисала 1
  • дисање 1
  • дићи 1
  • дневне 1
  • дневник 1
  • дневнику 1
  • дневнога 1
  • До 12
  • до 123
  • доба 14
  • Добар 1
  • добар 14
  • доби 1
  • добија 3
  • добијају 2
  • добијао 1
  • добијаше 2
  • добије 4
  • добијем 2
  • добијете 1
  • добију 1
  • Добила 1
  • добила 3
  • добили 1
  • добио 2
  • добити 2
  • Добићеш 1
  • добићу 1
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 10
  • добре 8
  • добри 5
  • добрим 2
  • Добро 12
  • добро 95
  • добровољно 1
  • доброг 1
  • доброга 1
  • добродушан 1
  • добродушно 1
  • добром 7
  • доброме 1
  • добру 11
  • доведе 5
  • доведем 1
  • доведоше 2
  • довека 1
  • довео 1
  • довести 3
  • доводити 1
  • довољан 1
  • довољна 3
  • довољни 1
  • довољно 15
  • довољнога 1
  • довршио 1
  • догађај 2
  • догађаја 2
  • догађаје 2
  • догађајима 1
  • договара 1
  • договор 2
  • договора 2
  • договорио 1
  • договором 1
  • договору 1
  • догоди 3
  • догодила 2
  • догодило 2
  • дода 9
  • додатак 1
  • додвори 1
  • додир 8
  • додирнуо 2
  • додиром 2
  • дође 30
  • Дође 7
  • дођем 4
  • дођемо 1
  • дођеш 1
  • дођосте 4
  • дођох 1
  • дођоше 2
  • дођу 7
  • дозна 3
  • дознао 3
  • дознати 3
  • доиста 12
  • док 33
  • Док 6
  • докаже 2
  • докажем 1
  • доказ 3
  • доказа 2
  • доказао 1
  • доказати 4
  • докази 1
  • доказивала 1
  • доказивали 1
  • Доказивао 1
  • доказивао 3
  • доказивати 3
  • доказиваху 1
  • доказује 1
  • доказују 2
  • Доки 1
  • Докле 2
  • докле 8
  • докопати 1
  • докторским 1
  • доктринар 2
  • долажаше 1
  • долазак 2
  • долазе 3
  • долази 13
  • долазила 1
  • долазили 4
  • долазим 2
  • долазимо 1
  • долазио 2
  • долазити 5
  • доласка 3
  • доласку 1
  • Доле 1
  • доле 10
  • доликоваше 1
  • долинама 1
  • домаћем 1
  • Домаћин 2
  • домаћин 5
  • домаћина 2
  • домаћиново 1
  • домаћинову 1
  • домаћином 1
  • домаћину 1
  • Домаћица 1
  • домаћица 11
  • домаћице 1
  • домаћицу 2
  • домеће 1
  • донашање 1
  • Донела 1
  • донела 2
  • донело 1
  • Донео 1
  • донео 4
  • донесе 4
  • донети 4
  • донеће 1
  • Донећу 1
  • доносе 1
  • доноси 8
  • доносимо 1
  • доносити 3
  • доносиш 1
  • доње 1
  • доњих 1
  • доњу 2
  • допада 10
  • Допада 2
  • допадају 1
  • допадало 1
  • допадне 1
  • допала 1
  • допало 1
  • допао 3
  • допасти 1
  • допирао 1
  • допираше 1
  • дописивању 1
  • дописивао 2
  • дописиваше 1
  • дописима 1
  • дописујемо 1
  • допринесем 1
  • доприносиш 1
  • допуна 1
  • допуном 1
  • допуњује 1
  • допустили 1
  • допустио 1
  • Допустите 2
  • допустити 3
  • Допустићете 1
  • допушта 2
  • допуштају 3
  • допуштам 2
  • Допуштам 2
  • допуштамо 1
  • допуштао 1
  • допуштате 2
  • Допуштате 2
  • Доручковао 1
  • досадан 2
  • досадашњем 3
  • досаде 2
  • досади 1
  • досадно 4
  • досадом 1
  • досађивао 1
  • досађује 1
  • Доста 4
  • доста 74
  • достигнув 1
  • достојан 3
  • достојанства 1
  • достојанствено 1
  • достојанство 1
  • достојна 1
  • дотадашњега 1
  • дотадашњи 1
  • дотадашњим 1
  • дотадашњу 1
  • дотерали 1
  • дотеривању 1
  • дотле 28
  • доћи 31
  • Доћи 4
  • дохвати 1
  • доцкан 2
  • доцније 28
  • Доцније 8
  • доцнији 1
  • доцнијим 3
  • доче 1
  • дочека 2
  • дочекати 3
  • дочекују 1
  • дочепају 1
  • дошао 26
  • Дошао 4
  • Дошла 1
  • дошла 9
  • дошле 2
  • дошли 8
  • дошло 9
  • драга 1
  • драго 1
  • драж 2
  • дражи 2
  • дремајући 1
  • дремежа 1
  • дремљив 1
  • државама 1
  • државе 1
  • државна 1
  • државу 1
  • држала 3
  • држали 1
  • држаље 1
  • држања 1
  • држао 6
  • Држаћу 1
  • Држаху 1
  • држаше 1
  • држе 3
  • држећи 1
  • држи 4
  • Држим 1
  • држим 8
  • Држите 2
  • држите 3
  • друг 2
  • Друга 1
  • друга 9
  • другар 1
  • друге 38
  • ДРУГИ 3
  • други 46
  • Други 5
  • другим 17
  • другима 15
  • других 12
  • друго 49
  • другова 7
  • друговање 2
  • другове 1
  • другови 5
  • друговима 1
  • другог 5
  • другога 6
  • другој 8
  • другом 10
  • Другом 2
  • другоме 4
  • другу 11
  • дружба 4
  • дружбе 1
  • дружбом 1
  • дружбу 4
  • дружевнији 1
  • дружење 1
  • Дружење 1
  • дружењу 1
  • дружина 2
  • дружине 2
  • дружини 1
  • дружио 1
  • друкчије 19
  • Друкчије 5
  • друкчији 4
  • друштва 15
  • Друштвена 1
  • друштвена 6
  • друштвене 6
  • друштвени 6
  • друштвеним 6
  • друштвених 5
  • друштвено 9
  • друштвеног 10
  • друштвенога 2
  • друштвеној 2
  • друштвеном 8
  • друштвеноме 1
  • друштвену 1
  • друштво 52
  • друштвом 3
  • друштву 52
  • дрхтао 2
  • дрхташе 2
  • дубље 1
  • дубљег 1
  • дубљини 1
  • дубока 1
  • дубоким 1
  • дубоко 8
  • дуван 1
  • дуг 2
  • дуга 1
  • Дуга 1
  • дугачке 1
  • дугачког 1
  • дуги 2
  • дугмета 1
  • дуго 21
  • Дуго 3
  • дугог 1
  • дугога 1
  • дугом 1
  • дугу 2
  • дужан 1
  • дуже 11
  • дужег 1
  • дужега 1
  • дужи 1
  • дужни 3
  • Дужност 1
  • дужност 5
  • дужности 1
  • дужностима 1
  • дужу 1
  • дунавско 1
  • дурбин 6
  • дух 3
  • Душан 4
  • Душанов 1
  • Душановог 1
  • душе 32
  • ђаво 4
  • ђавола 1
  • ђаволастим 1
  • ђака 6
  • ђаке 4
  • Ђаци 1
  • ђаци 3
  • ђацима 3
  • Ђачки 1
  • ђачку 1
  • Ђока 6
  • Ђоки 1
  • Ђоком 2
  • Ђоку 1
  • Е 17
  • е 4
  • ево 6
  • Ево 7
  • економија 3
  • економије 2
  • економији 1
  • економију 3
  • економисте 1
  • економише 1
  • економска 1
  • економске 3
  • економски 3
  • економским 1
  • економског 1
  • економскога 2
  • економској 6
  • економском 2
  • економску 2
  • ексера 1
  • експлоатација 1
  • експлоатишу 1
  • електрицитет 1
  • Електрицитет 1
  • електрицитета 1
  • елементи 1
  • еманципација 2
  • еманципације 1
  • еманципацији 2
  • еманципацијом 1
  • еманципацију 2
  • еманциповали 1
  • емигрантима 1
  • енергије 3
  • енергичан 1
  • енергична 1
  • енергичнијем 1
  • енергичних 1
  • енергично 1
  • Ено 1
  • естетичарскога 1
  • естетичног 1
  • естетичном 1
  • Ето 22
  • ето 8
  • Ех 3
  • жагор 2
  • жалбе 1
  • жалила 1
  • жалиш 1
  • жалосна 2
  • жалосне 1
  • жалосно 1
  • жалосној 1
  • жалост 6
  • жалостив 1
  • жалостиво 2
  • Жарко 14
  • Жарков 1
  • Жарковог 1
  • жели 2
  • желим 2
  • желите 2
  • жеља 1
  • жеље 1
  • жељезници 1
  • жељезницу 2
  • жељно 2
  • жељу 3
  • жена 7
  • женама 2
  • Жене 1
  • жене 5
  • Женеве 1
  • Женеву 4
  • жени 4
  • женидби 6
  • женидбом 3
  • женидбу 1
  • женом 1
  • женомрзац 1
  • женска 2
  • женске 3
  • женски 3
  • женским 2
  • женскиња 24
  • женскињама 9
  • Женскиње 1
  • женскиње 15
  • женскињи 1
  • женскињом 2
  • женскињу 5
  • женских 1
  • женско 3
  • женског 3
  • женскога 2
  • женској 1
  • женском 2
  • женску 1
  • жену 2
  • жестини 1
  • жестио 1
  • жестити 1
  • жесток 2
  • жестока 1
  • жестоко 4
  • жестоком 1
  • жестоку 1
  • жешће 1
  • жешћи 1
  • жив 4
  • жива 2
  • живе 3
  • Живела 2
  • живела 4
  • живели 5
  • Живео 1
  • живео 2
  • живети 16
  • живећи 1
  • живи 13
  • живила 1
  • живим 2
  • живимо 5
  • живиш 2
  • живљаху 1
  • живљаше 5
  • живљења 1
  • живљење 1
  • живљи 1
  • живо 5
  • живост 3
  • живости 1
  • Живот 2
  • живот 47
  • живота 16
  • животарим 1
  • животињском 1
  • животом 1
  • животу 9
  • живу 1
  • живце 1
  • жиг 1
  • Жил 4
  • жита 1
  • жице 1
  • жртава 1
  • жртвовати 1
  • жудње 1
  • жуљи 2
  • журите 1
  • жустре 1
  • жуте 1
  • За 17
  • за 485
  • Забава 1
  • забава 13
  • забаве 8
  • забави 4
  • забављају 1
  • забављала 1
  • забављали 1
  • забављање 1
  • забављате 2
  • забављати 2
  • забавна 3
  • забавне 6
  • забавни 1
  • забавним 3
  • забавних 1
  • забавно 1
  • забавној 2
  • забавном 3
  • забавну 1
  • забаву 5
  • забаци 1
  • забацити 2
  • заблуда 1
  • Заболеше 1
  • забораве 1
  • заборави 4
  • заборавив 1
  • заборавила 1
  • Заборавила 1
  • заборавили 3
  • заборавимо 1
  • заборавио 3
  • заборавити 3
  • Заборављала 1
  • заборављате 2
  • заборављати 4
  • заборављаш 1
  • забране 1
  • забранила 1
  • забранити 2
  • забринуто 1
  • забуни 1
  • забунио 1
  • завадили 1
  • завадити 1
  • завалио 1
  • заведоше 1
  • завели 1
  • Завера 1
  • завера 2
  • завере 1
  • заверенике 1
  • завереничко 1
  • заверим 1
  • завести 1
  • завети 1
  • зависе 1
  • зависи 9
  • зависити 1
  • завити 1
  • завладао 1
  • заводе 1
  • Заводи 1
  • заводу 1
  • заволели 1
  • заволи 1
  • заврнуо 1
  • заврнути 1
  • заврнуће 1
  • Заврнуће 1
  • заврши 10
  • завршивао 1
  • загладити 1
  • загледа 1
  • загледаше 1
  • Заговориле 1
  • загонетка 1
  • Загонетка 1
  • загрејана 1
  • загрли 1
  • загушно 1
  • загушној 1
  • зада 1
  • задатак 11
  • Задатак 2
  • задатка 1
  • задату 1
  • задахнуте 1
  • задесило 1
  • задиркиваху 1
  • задиркујући 1
  • задобија 1
  • задобијају 1
  • задобије 1
  • задобију 1
  • задобити 2
  • задовољава 1
  • задовољавам 1
  • задовољавамо 2
  • задовољавао 1
  • задовољан 5
  • задовоље 1
  • задовољен 1
  • задовољи 4
  • задовољила 1
  • задовољимо 1
  • задовољио 1
  • задовољити 3
  • задовољни 2
  • задовољно 2
  • задовољнога 1
  • задовољство 1
  • задоста 2
  • задоцнили 1
  • задоцнио 1
  • задржав 1
  • задржавао 1
  • задржавате 2
  • Задржаваће 1
  • задржаваху 1
  • задржали 1
  • задржао 1
  • Задржао 1
  • задржати 2
  • задрже 1
  • задржи 2
  • задрмана 1
  • Задруге 1
  • задруге 3
  • задругом 1
  • ЗАДРУЖНА 1
  • задубио 1
  • задубљен 1
  • задувана 1
  • задужити 1
  • зажелила 2
  • зажелише 1
  • зазвони 1
  • заискану 1
  • Заиста 10
  • заиста 47
  • зајам 1
  • заједање 1
  • заједљивим 1
  • заједничка 2
  • заједнички 2
  • заједничко 2
  • Заједно 1
  • заједно 28
  • заканисте 1
  • закидања 1
  • закидање 1
  • закине 2
  • заклањати 1
  • заклети 1
  • заклоне 1
  • закључа 1
  • Закључак 2
  • закључак 7
  • закључака 2
  • закључено 1
  • закључи 1
  • закључка 5
  • закључке 1
  • закључци 1
  • закључцима 1
  • закон 8
  • закона 2
  • законе 1
  • законима 4
  • закржљавила 1
  • закуп 1
  • зала 1
  • заливена 1
  • Заљубљеност 1
  • замазале 1
  • заменити 4
  • замењује 1
  • замерити 1
  • заметнуо 1
  • замисли 4
  • Замислите 1
  • замислити 4
  • замишљаш 1
  • замишљено 8
  • замишљеност 2
  • занат 1
  • занатлија 1
  • занатлије 2
  • занатлијском 1
  • занату 1
  • занима 1
  • занимале 1
  • занимања 1
  • занимањем 2
  • занимању 1
  • занимао 1
  • занимљива 2
  • занимљивија 1
  • занимљивим 1
  • занимљивих 1
  • занимљивој 2
  • занимљивом 1
  • заноса 1
  • заносите 1
  • заогрне 1
  • заостаде 1
  • заостале 1
  • заостали 2
  • запали 2
  • Запамти 1
  • запамтио 1
  • запиње 2
  • запита 62
  • запитајте 2
  • запитате 1
  • запитати 1
  • запиткивали 1
  • заплаче 1
  • заплашила 1
  • заповедају 1
  • заповестима 1
  • Заподене 1
  • започе 11
  • започела 2
  • започео 1
  • започети 3
  • започеше 1
  • започињала 1
  • започне 2
  • запушити 1
  • запуштен 1
  • запуштено 1
  • запуштености 2
  • зар 21
  • Зар 43
  • зарада 1
  • заради 2
  • зарађује 1
  • зарађују 1
  • заразила 1
  • заручнику 1
  • засебан 1
  • засладим 1
  • заслуга 3
  • заслуге 3
  • заслугу 2
  • заслужи 1
  • заслужим 1
  • заслужује 5
  • заслужујете 1
  • заслузи 4
  • засмеја 1
  • засмеје 3
  • заставом 2
  • заставу 3
  • застаде 5
  • застадоше 1
  • застајући 1
  • застане 1
  • заступа 2
  • заступај 1
  • заступала 1
  • заступам 1
  • заступање 1
  • заступао 1
  • заступате 3
  • затварају 1
  • Затварају 1
  • затвор 2
  • затвора 2
  • затворе 1
  • затворен 2
  • Затворен 2
  • Затвори 1
  • затвори 2
  • затворили 2
  • затворити 1
  • затворише 2
  • затекле 1
  • затекли 1
  • затекло 1
  • затеку 4
  • затећи 2
  • затече 3
  • Затим 14
  • затим 32
  • Зато 14
  • зато 33
  • затупљивања 1
  • затупљивати 1
  • заузела 1
  • заузели 2
  • заузети 2
  • заузето 1
  • заузимају 1
  • заузимању 1
  • заузимате 1
  • Зауставе 1
  • заустави 1
  • зауставио 2
  • зауставља 1
  • заустављати 1
  • захте 1
  • захтев 1
  • захтева 9
  • захтевају 1
  • захтевамо 3
  • захтевање 3
  • захтевању 1
  • захтевао 1
  • Захтевао 1
  • захтевате 4
  • захтевати 4
  • захтеваху 1
  • захтеви 1
  • захтевима 8
  • захтеву 1
  • зацело 49
  • Зацело 6
  • зачетак 1
  • зачу 4
  • зачуди 2
  • зачуђен 1
  • зачуђено 3
  • зачуше 1
  • Зашто 33
  • зашто 46
  • збацити 1
  • збија 1
  • збијеном 1
  • збило 2
  • збиља 4
  • Збиља 6
  • збиљи 2
  • зближимо 1
  • Због 1
  • због 47
  • зборовима 1
  • збрисали 1
  • збрку 1
  • збуни 1
  • збунио 2
  • збуњен 2
  • збуњена 2
  • збуњено 3
  • зва 1
  • звала 2
  • званих 1
  • званичника 1
  • званично 2
  • звану 3
  • звати 1
  • звезде 1
  • зверској 1
  • звуци 1
  • згледаше 1
  • згодан 2
  • згодна 4
  • згодне 2
  • згодни 1
  • згодније 2
  • згоднијим 1
  • згодним 1
  • згодних 1
  • згодно 1
  • зграда 3
  • зграде 1
  • зграду 1
  • Згрнућеш 1
  • згрози 1
  • згрозио 1
  • здрава 4
  • здраве 1
  • здрави 1
  • здравих 4
  • здравље 2
  • здраво 1
  • здравог 2
  • здравом 1
  • зевне 1
  • зеленилом 1
  • земаља 1
  • земаљске 1
  • земља 6
  • земљама 3
  • земље 20
  • земљи 2
  • земљу 10
  • зид 1
  • зида 1
  • зима 1
  • зиме 3
  • зими 1
  • зимом 1
  • зла 12
  • зле 1
  • злих 1
  • зло 14
  • Зло 2
  • злобним 1
  • зловољан 3
  • зловољна 1
  • зловољно 2
  • злоупотребљавају 1
  • злу 3
  • Зна 2
  • зна 31
  • знаде 1
  • знађаше 1
  • Знајте 1
  • знају 11
  • знајући 3
  • знаке 1
  • знакова 1
  • знала 5
  • знали 4
  • знало 2
  • Знам 11
  • знам 42
  • знамо 18
  • Знамо 3
  • Знања 1
  • знања 4
  • Знао 1
  • знао 13
  • знатан 1
  • Знате 12
  • знате 58
  • знати 14
  • знатнију 1
  • знатно 1
  • знаћете 1
  • знаци 1
  • значи 19
  • значило 2
  • значити 1
  • Знаш 1
  • знаш 11
  • зноја 1
  • знојем 1
  • Знојиш 1
  • зове 4
  • зовете 1
  • зову 2
  • ЗОРУ 1
  • зрело 2
  • зрелости 1
  • зуба 1
  • зубе 3
  • и 2006
  • И 86
  • иа 1
  • Иван 14
  • Ивана 2
  • Иваном 1
  • игде 1
  • Игра 1
  • игра 2
  • играјте 1
  • играла 1
  • играли 1
  • играло 2
  • играте 3
  • играти 3
  • играчицама 1
  • играчкама 2
  • игре 2
  • игром 1
  • игру 5
  • иде 27
  • идеалима 1
  • идеалне 1
  • идеално 1
  • идеја 2
  • идејама 2
  • идеје 1
  • идем 4
  • идемо 8
  • идете 2
  • Иди 3
  • иди 4
  • идила 1
  • идилична 1
  • иду 6
  • иђаше 2
  • Из 10
  • из 118
  • Иза 1
  • иза 2
  • изабран 3
  • Изабране 1
  • изабрао 1
  • изазвао 2
  • изазвати 1
  • изазивају 1
  • изазивало 1
  • избави 1
  • избавити 1
  • избацују 1
  • избегава 4
  • избегавали 1
  • избегавања 1
  • Избегавао 1
  • избегавао 2
  • избегавате 2
  • Избегавати 1
  • избегаваћемо 1
  • избере 1
  • избећи 4
  • избију 1
  • избило 1
  • изближе 2
  • изборно 1
  • извади 3
  • извадив 1
  • извађања 1
  • извајана 1
  • изван 4
  • изванредном 1
  • изведе 2
  • изведете 1
  • изведету 1
  • изведу 1
  • извели 1
  • извео 3
  • извесна 6
  • извесне 1
  • извесним 8
  • извесних 1
  • извесно 4
  • извеснога 1
  • извесној 1
  • извесном 3
  • известан 5
  • извести 9
  • известио 2
  • изветри 1
  • извештен 1
  • извештени 1
  • извија 1
  • извијаху 1
  • извините 1
  • Извините 1
  • Извинићете 1
  • извлачећи 1
  • извор 7
  • извртањем 1
  • извршити 1
  • извукао 1
  • извуче 4
  • изгладити 1
  • Изглед 1
  • изглед 9
  • Изгледа 1
  • изгледа 8
  • изгледају 2
  • Изгледала 1
  • изгледала 2
  • изгледало 1
  • изгледам 1
  • изгледао 3
  • изгледате 1
  • Изгледате 1
  • изгледати 1
  • изгледаше 1
  • изгледи 1
  • изгледима 1
  • изгледом 1
  • изговори 6
  • изговорио 1
  • изгрдио 1
  • изгуби 4
  • Изгубила 1
  • изгубила 3
  • изгубиле 1
  • изгубили 1
  • изгубило 1
  • Изгубио 2
  • изгубити 3
  • изгубићете 1
  • изгубљена 1
  • изгубљеним 1
  • изда 1
  • издавала 1
  • издавање 3
  • издаваше 1
  • издаје 1
  • издаље 1
  • издање 2
  • издржавају 1
  • издржавам 1
  • издржавање 1
  • издржавати 2
  • Издржао 1
  • издржати 2
  • издржим 1
  • изео 1
  • изиђе 10
  • изиђем 1
  • изиђосте 1
  • изиђу 1
  • изискује 2
  • изићи 7
  • изишли 1
  • Изишли 1
  • изишло 1
  • изјава 1
  • изјаве 2
  • изјаву 1
  • изјасните 1
  • изједначење 1
  • изједначимо 2
  • излаже 1
  • излазак 1
  • Излазак 1
  • излази 3
  • излазила 1
  • излазило 1
  • изласка 1
  • изласку 1
  • излечен 1
  • излечио 2
  • изливе 2
  • изливима 1
  • излију 1
  • излити 1
  • излогу 1
  • изложити 1
  • измајсторисану 1
  • измајсторише 1
  • измакне 1
  • измакнем 1
  • измами 1
  • Између 3
  • између 36
  • измена 1
  • измени 1
  • измену 2
  • измећу 1
  • Измишљај 1
  • измишљању 1
  • измишљенога 1
  • измишљотине 1
  • измишљотину 1
  • изналажење 1
  • изналазаче 1
  • изналаске 2
  • изнашајући 1
  • изнашале 1
  • изнашање 1
  • изнело 1
  • изнемогао 1
  • изненада 3
  • изненадити 1
  • изненадне 1
  • изнео 2
  • изнесе 2
  • изнесем 1
  • изнесемо 1
  • изнесене 2
  • изнети 3
  • изнећемо 1
  • изнећу 1
  • износе 2
  • износећи 1
  • износи 7
  • износили 2
  • износимо 2
  • износити 1
  • изнурено 1
  • изнутра 1
  • Изнутра 1
  • изобиљу 1
  • изображење 2
  • изостане 1
  • изостанем 1
  • изостао 3
  • изостати 2
  • изравнавати 1
  • изравнати 1
  • израдивши 1
  • израдио 2
  • израдити 1
  • израђивали 1
  • изражава 3
  • изражавајући 1
  • изражавао 1
  • изражаваше 2
  • изражена 3
  • изражене 1
  • изражено 1
  • Израз 1
  • израз 6
  • израза 1
  • изразе 2
  • изрази 2
  • изразили 1
  • изразим 1
  • изразио 1
  • изразиш 1
  • изразом 2
  • израчуна 1
  • изрезао 1
  • изрећи 1
  • изрече 1
  • изроди 1
  • изузела 2
  • изузетак 1
  • изузетака 2
  • изузетка 2
  • изузеци 2
  • изучавање 1
  • изучаваше 2
  • изучи 1
  • изучили 1
  • икаква 3
  • икакве 4
  • икакво 1
  • икако 1
  • или 110
  • Или 4
  • Илија 6
  • Илијом 2
  • Илијћ 2
  • Илију 1
  • им 101
  • има 102
  • Има 12
  • имађаху 1
  • Имађаше 2
  • имађаше 5
  • имајте 1
  • имају 28
  • имала 10
  • имале 2
  • Имали 1
  • имали 17
  • имало 7
  • имам 16
  • Имам 4
  • имамо 10
  • Имамо 3
  • имања 9
  • имање 14
  • имањем 2
  • имао 28
  • Имате 3
  • имате 8
  • имати 30
  • имаће 1
  • имаћемо 2
  • имаш 10
  • Имаш 3
  • име 15
  • имена 5
  • именима 1
  • именом 5
  • имену 5
  • имућан 1
  • иначе 37
  • Иначе 4
  • индустријалне 1
  • индустријалним 1
  • инжењера 1
  • инжењерство 1
  • инструктор 1
  • инструктора 1
  • инструкције 2
  • интелигентније 1
  • интелигентнијем 1
  • интерес 5
  • интереса 3
  • интересантан 1
  • интересантна 1
  • интересантније 1
  • интересантно 1
  • интересе 4
  • интереси 1
  • интересима 3
  • интересовати 1
  • интересу 4
  • интересује 2
  • интимном 1
  • иоле 3
  • ипак 29
  • иронија 1
  • иронично 2
  • исељавањем 1
  • исисавања 1
  • исисавање 4
  • исисавањем 3
  • исисавању 2
  • исисавати 2
  • исказ 1
  • искали 1
  • искао 2
  • искварени 1
  • искидали 1
  • ископане 1
  • искрен 2
  • искрена 4
  • искрени 4
  • искреним 1
  • искупило 1
  • искупити 1
  • искупише 1
  • искупљује 1
  • искусила 2
  • искусио 2
  • искусиће 1
  • искуснија 1
  • искуства 2
  • искуство 1
  • искуством 2
  • исмевати 1
  • испаде 3
  • испадне 1
  • испала 2
  • испале 2
  • испало 7
  • испао 1
  • испасти 3
  • испије 2
  • исписана 1
  • испит 4
  • испита 4
  • испитати 2
  • испитивања 1
  • испитивање 1
  • испитивањем 1
  • испитивао 1
  • испитивати 3
  • испиту 1
  • испитујем 2
  • испише 1
  • исплати 2
  • исплативши 1
  • исплатио 1
  • исплатити 2
  • исплаћен 1
  • испод 10
  • Испод 2
  • исправи 1
  • исправите 1
  • исправити 2
  • испрати 1
  • испрескакаше 1
  • испуне 1
  • испуни 1
  • испуним 1
  • испунио 1
  • испунити 3
  • иста 5
  • исте 2
  • исти 8
  • Истина 30
  • истина 33
  • истине 4
  • истините 1
  • истинитој 1
  • истинитом 1
  • истиниту 1
  • истином 1
  • Истинска 1
  • истинска 2
  • истинске 1
  • истински 1
  • истинско 1
  • истину 7
  • истисне 1
  • истиснути 1
  • истицати 1
  • истичемо 1
  • истичете 1
  • исто 18
  • Исто 3
  • истог 4
  • истом 1
  • историја 1
  • историје 1
  • историји 2
  • историјски 1
  • историјском 1
  • историју 1
  • истражни 1
  • истражује 1
  • исту 1
  • исцрпљено 1
  • Италије 1
  • Италији 1
  • Ићи 2
  • ићи 24
  • их 88
  • ишао 11
  • ишла 7
  • ишли 4
  • Ишло 1
  • ишло 7
  • иште 7
  • иштемо 1
  • иштете 1
  • ј 32
  • Ја 124
  • ја 175
  • јаван 3
  • јави 3
  • Јавила 1
  • јавимо 2
  • јавио 2
  • јавити 2
  • Јавићемо 1
  • јавише 1
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јављао 2
  • јављати 2
  • јављаше 1
  • јавним 1
  • јавно 1
  • јавну 1
  • јад 2
  • јадна 2
  • јадни 2
  • јаднике 2
  • Јадницима 1
  • јадно 1
  • јадној 1
  • јадну 1
  • јак 4
  • Јако 1
  • јако 22
  • јаком 1
  • јарам 1
  • јасан 3
  • јасна 2
  • јаснија 1
  • јасније 2
  • јаснијем 1
  • јаснији 1
  • јасно 12
  • јасну 1
  • јача 2
  • јаче 2
  • јачи 3
  • јачим 2
  • Је 16
  • је 1685
  • јед 2
  • Један 11
  • један 66
  • једанајст 1
  • једанпут 1
  • једва 3
  • Једва 6
  • једе 1
  • једење 1
  • једили 1
  • једим 1
  • једина 1
  • једине 1
  • једини 2
  • једино 13
  • једио 3
  • једна 15
  • Једна 2
  • једнака 2
  • једнаке 1
  • једнако 2
  • једнакост 3
  • једнакости 3
  • једнакошћу 2
  • једне 16
  • једни 3
  • Једни 3
  • једним 3
  • једних 1
  • једно 17
  • Једног 3
  • једног 9
  • једнога 21
  • Једнога 6
  • једној 9
  • једном 14
  • једноме 5
  • једномишљеника 1
  • једнострано 1
  • једну 15
  • Једну 2
  • једрине 1
  • једрином 1
  • једрину 1
  • једу 1
  • једући 1
  • језгра 1
  • језгре 2
  • језгру 3
  • језера 4
  • Језик 1
  • језик 5
  • језика 2
  • Језиком 1
  • језиком 3
  • језику 4
  • језујитизам 1
  • јела 5
  • јели 1
  • Јелица 33
  • Јелице 3
  • Јелици 2
  • Јелицом 5
  • Јелицу 3
  • Јеличин 1
  • Јеличина 2
  • Јеличине 1
  • Јеличино 1
  • Јеличином 2
  • јемства 1
  • јемчити 1
  • јео 3
  • Јер 2
  • јер 55
  • јесам 2
  • Јесам 5
  • јеси 1
  • Јеси 5
  • јесмо 1
  • Јесмо 1
  • Јест 2
  • јест 3
  • Јесте 17
  • јесте 8
  • јести 3
  • јесу 1
  • Јесу 4
  • јетко 2
  • јефтиније 2
  • Јова 24
  • Јовановић 8
  • Јовановића 1
  • Јовановићев 1
  • Јовановићевој 2
  • Јовановићевом 1
  • Јовановићеву 1
  • Јовановићем 1
  • Јовановићка 2
  • Јовановићку 1
  • Јовановићу 1
  • Јови 1
  • Јовиним 1
  • Јово 2
  • Јовом 1
  • јогунасто 1
  • јој 118
  • још 166
  • Још 8
  • Ју 2
  • ју 4
  • јужним 1
  • јужној 1
  • јужну 1
  • јунакиња 1
  • јуначких 1
  • јуришало 1
  • јутрос 1
  • Јутрос 2
  • јутру 8
  • Јуче 2
  • јуче 9
  • јучерашњега 1
  • јучерашњи 1
  • К 2
  • к 9
  • кавалера 1
  • каваљер 1
  • каване 1
  • кавани 4
  • кавану 2
  • каву 3
  • кад 195
  • Кад 65
  • када 1
  • кадар 3
  • кадра 4
  • кадре 1
  • кадри 1
  • кадро 1
  • каже 16
  • Каже 4
  • кажем 22
  • Кажем 8
  • кажемо 1
  • кажете 6
  • кажеш 3
  • кажи 2
  • Кажу 1
  • кажу 11
  • казале 1
  • казали 3
  • Казао 1
  • казао 5
  • казати 15
  • Казаћете 1
  • казаћу 1
  • Казаћу 1
  • казује 1
  • кајао 1
  • кајаћете 1
  • какав 14
  • Какав 5
  • каква 24
  • Каква 7
  • какве 12
  • Какве 4
  • какви 3
  • Какви 3
  • Каквим 1
  • каквим 5
  • каквих 2
  • Какво 2
  • какво 9
  • каквог 3
  • каквога 4
  • каквој 6
  • каквом 6
  • каквоћи 1
  • Какву 2
  • какву 9
  • како 186
  • Како 37
  • Каленберг 2
  • Каленбергу 1
  • калупа 1
  • каљати 1
  • камену 1
  • Камо 1
  • камо 4
  • кан 7
  • канда 2
  • кандидат 1
  • као 211
  • Као 23
  • капи 1
  • капију 1
  • капитал 1
  • капитала 3
  • капиталиста 2
  • капиталистама 1
  • капиталисте 1
  • капиталистичка 3
  • капиталистичкој 1
  • капиталом 2
  • капут 1
  • капута 1
  • капуту 1
  • карактер 1
  • карактера 1
  • карактере 1
  • карактерима 2
  • карактеристичну 2
  • карактерна 1
  • карактером 1
  • картати 1
  • карту 1
  • категорично 1
  • каткад 14
  • Каткад 4
  • кауцију 1
  • кашиком 1
  • квари 1
  • кварити 2
  • квасац 1
  • кесу 1
  • ким 6
  • кипило 1
  • кирију 1
  • Кирсанов 1
  • Кирсанову 1
  • киша 1
  • Киша 1
  • кише 1
  • кишобран 1
  • кишобраном 1
  • кланицу 1
  • клањам 1
  • клима 2
  • климе 2
  • клими 1
  • климу 1
  • клиници 1
  • клопку 1
  • клупе 3
  • кљука 1
  • кључаницу 1
  • књига 6
  • књигама 3
  • књиге 8
  • књиговезач 2
  • књиговезачу 1
  • књигом 1
  • Књигу 1
  • књигу 11
  • књижара 1
  • књижаре 1
  • књижевне 1
  • књижевник 1
  • књижевних 1
  • Књижевност 2
  • књижевност 3
  • књижевности 9
  • књижице 5
  • књижицу 1
  • књизи 4
  • Ко 12
  • ко 27
  • ковао 1
  • ког 1
  • кога 18
  • Код 3
  • код 52
  • Козете 1
  • која 98
  • које 105
  • којега 8
  • којекакве 7
  • којекаквим 2
  • којекаквих 1
  • којекако 1
  • којечему 1
  • којешта 1
  • Којешта 1
  • који 197
  • којим 13
  • којима 44
  • којих 9
  • којој 32
  • којом 7
  • коју 36
  • колача 1
  • колебање 1
  • колебаху 1
  • колена 1
  • коли 1
  • колика 2
  • Колико 2
  • колико 28
  • колику 1
  • количини 1
  • коло 6
  • коловођа 1
  • колу 1
  • ком 8
  • комад 2
  • комбинације 1
  • комбинацију 1
  • Коме 1
  • коме 33
  • комедијашење 1
  • комотније 2
  • комотно 3
  • комунизам 1
  • комунизма 1
  • комуникација 1
  • конкуренција 3
  • конкуренције 6
  • конкуренцији 1
  • конкуренцијом 1
  • конкуренцију 4
  • Конструкција 1
  • контроле 1
  • контролу 1
  • конце 1
  • концерт 1
  • Концерт 1
  • концерта 2
  • концерту 4
  • копају 2
  • кор 1
  • корака 1
  • корацима 2
  • корача 1
  • корачао 1
  • корен 1
  • корена 2
  • коренити 1
  • корениту 1
  • корисна 2
  • корисне 3
  • корисније 1
  • кориснији 1
  • корисним 3
  • корисних 1
  • корисно 3
  • корист 1
  • Корист 2
  • користан 1
  • користи 10
  • користити 1
  • коришћу 1
  • кору 1
  • коса 1
  • Коста 22
  • Косте 1
  • Кости 2
  • Костин 1
  • Костина 1
  • Костинога 1
  • Костић 2
  • Костом 3
  • Косту 1
  • косу 3
  • коцку 1
  • кошуљу 1
  • крадом 1
  • крађа 2
  • крај 9
  • краја 6
  • крајева 1
  • крајем 1
  • крајзлера 1
  • крајзлеров 1
  • крајности 2
  • крајња 2
  • крајње 5
  • крајњег 1
  • крајњи 1
  • Крајњи 1
  • крајњим 1
  • крајњу 2
  • крају 2
  • красан 2
  • красна 1
  • красне 1
  • красних 1
  • красно 2
  • красног 1
  • красној 1
  • красноречива 1
  • красоти 1
  • кратак 1
  • кратка 2
  • кратким 1
  • кратко 6
  • кратковиди 1
  • кратког 8
  • краткога 5
  • кратку 1
  • краће 2
  • краћој 1
  • краћу 1
  • крв 2
  • крви 1
  • кревет 1
  • кревету 3
  • крене 1
  • кренем 1
  • Кренем 1
  • крену 1
  • кренуше 1
  • кретање 4
  • кретањем 1
  • кретању 2
  • кретао 1
  • кретати 1
  • кретаху 1
  • креће 2
  • крећемо 1
  • крећу 1
  • крив 3
  • крива 2
  • криви 2
  • кривио 1
  • кривити 1
  • кривица 10
  • кривице 2
  • кривицу 1
  • кривљење 1
  • кривом 3
  • криза 1
  • крију 1
  • критике 3
  • критиковањем 1
  • критику 1
  • критичким 1
  • критичких 1
  • крова 1
  • кроз 17
  • Кроз 5
  • кројити 1
  • кроју 1
  • крпа 1
  • крпарењем 1
  • крпеж 2
  • крпити 1
  • крсно 1
  • Крсно 1
  • крста 1
  • круг 4
  • кругу 2
  • крупан 2
  • крупнијима 1
  • крупнијих 1
  • кћер 2
  • кћери 1
  • кћи 1
  • кувајући 2
  • куга 4
  • куд 1
  • Куд 1
  • куда 19
  • кузена 1
  • кују 1
  • кукавичлук 1
  • куки 1
  • Кума 2
  • кума 6
  • кумо 1
  • куму 2
  • купатилу 1
  • купи 3
  • купити 1
  • купићу 1
  • купљена 1
  • куповањем 1
  • куповао 1
  • купују 1
  • курз 1
  • курзове 2
  • кућа 4
  • Куће 1
  • куће 16
  • кућевни 1
  • кућевном 1
  • кући 19
  • кућице 1
  • Кућу 1
  • кућу 12
  • куцне 4
  • куцнем 1
  • л 11
  • Л 5
  • лагао 1
  • Ладна 1
  • ладна 2
  • ладнима 1
  • ладнити 1
  • Ладно 1
  • ладно 4
  • ладнокрвно 1
  • ладноће 1
  • ладу 1
  • лађа 1
  • лађи 1
  • лаж 1
  • лажи 1
  • лажу 1
  • Лажу 1
  • Лаза 43
  • Лазаревић 3
  • Лазе 1
  • Лазом 2
  • лако 13
  • лакрдија 1
  • лакше 8
  • лакшим 1
  • лампу 1
  • Лане 1
  • лане 3
  • ларма 1
  • ларму 1
  • ласкаво 1
  • лат 1
  • латити 2
  • лаћао 1
  • леба 7
  • лебу 2
  • левајући 1
  • леве 1
  • левим 1
  • лево 2
  • легне 1
  • лед 1
  • леђима 1
  • лежала 2
  • лежало 1
  • лежао 1
  • лежаше 1
  • леже 1
  • лежи 13
  • лек 2
  • лека 6
  • лекови 1
  • леку 1
  • лекција 2
  • лекције 1
  • лекцију 1
  • лено 1
  • лењ 1
  • Лео 2
  • Леополдберг 1
  • Леополдбергу 1
  • Леп 2
  • леп 4
  • Лепа 3
  • лепа 9
  • лепе 7
  • Лепи 1
  • лепим 3
  • лепих 2
  • Лепо 1
  • лепо 20
  • лепог 1
  • лепој 2
  • лепоте 1
  • лепоту 1
  • лепу 6
  • лепше 2
  • лествица 1
  • летимичан 1
  • лето 1
  • лечење 3
  • лечити 1
  • лечник 2
  • лечничка 1
  • лечничку 1
  • ли 152
  • либерале 1
  • либерали 1
  • либерализам 2
  • либерална 3
  • либералне 1
  • либерални 2
  • либералним 2
  • либералних 1
  • лика 1
  • ликови 1
  • линији 1
  • Лист 1
  • лист 6
  • листа 2
  • листова 1
  • листове 1
  • листом 3
  • листу 3
  • литература 1
  • литературе 2
  • литературу 1
  • Лица 1
  • лица 8
  • лице 10
  • Лице 2
  • лицем 1
  • лицу 15
  • лична 5
  • личне 1
  • Лични 1
  • лични 7
  • личним 1
  • личних 1
  • лично 3
  • личног 1
  • личној 1
  • личном 1
  • личност 2
  • личности 6
  • личношћу 5
  • личну 2
  • логика 1
  • логичан 1
  • логично 1
  • лође 1
  • лоз 1
  • локала 1
  • локалне 1
  • лола 1
  • Лондона 1
  • Лопухов 1
  • Лопухову 1
  • луд 3
  • луда 1
  • луде 3
  • лудо 1
  • лудоријама 1
  • лудорије 2
  • Луки 1
  • Луксенбурга 1
  • лупали 1
  • лупало 1
  • лупао 2
  • лупкаше 1
  • лупом 1
  • лутати 1
  • лутке 1
  • Љубав 2
  • љубав 29
  • љубави 18
  • љубављу 1
  • љубавне 1
  • љубазним 1
  • љубазност 1
  • љубак 1
  • љубведостојан 1
  • Љубица 25
  • Љубице 4
  • Љубици 2
  • Љубицом 6
  • Љубицу 5
  • ЉУБИША 1
  • људ 11
  • људа 1
  • људе 27
  • Људи 8
  • људи 80
  • људима 12
  • људма 8
  • људска 1
  • људске 1
  • људско 1
  • људског 1
  • људској 1
  • љуљао 1
  • љуска 1
  • љуску 1
  • љусци 1
  • љуте 1
  • љути 1
  • љутила 1
  • љутило 1
  • љутина 1
  • љутио 8
  • љутита 1
  • љутити 2
  • љутито 5
  • љутиш 1
  • Ма 2
  • ма 69
  • мажење 2
  • мазио 1
  • мајстор 2
  • мајстора 1
  • мајсторијом 1
  • маказице 1
  • мала 5
  • мале 3
  • малена 2
  • маленкост 3
  • малену 1
  • мали 3
  • малим 1
  • малих 1
  • Мало 7
  • мало 98
  • малолетне 1
  • малом 1
  • маломе 1
  • малу 5
  • мамуран 1
  • Ман 1
  • мана 2
  • мане 1
  • маневри 1
  • манем 1
  • мани 1
  • Мани 7
  • Манимо 2
  • Маните 1
  • мања 1
  • мањак 1
  • мање 26
  • мањем 1
  • мањи 2
  • мањим 1
  • мањина 1
  • мању 5
  • марамом 1
  • мараму 3
  • Марија 2
  • марим 4
  • марио 2
  • марите 1
  • Марка 4
  • Марко 35
  • Марковој 1
  • Марком 1
  • Марксу 1
  • Марку 3
  • марсељанку 1
  • Маса 1
  • маса 5
  • маси 8
  • Масла 1
  • масла 5
  • масу 3
  • математичним 1
  • математичном 1
  • матер 2
  • матере 2
  • материјал 3
  • материјала 1
  • материјално 2
  • материјалном 3
  • матерњим 1
  • матером 5
  • мати 13
  • матор 1
  • мах 26
  • махала 1
  • махаше 2
  • махну 3
  • машина 1
  • машине 2
  • машинерије 2
  • машинерију 1
  • маште 1
  • машући 1
  • ме 46
  • мегдан 1
  • медицинар 5
  • медицинара 1
  • медицини 1
  • медицински 1
  • медицинским 1
  • медицинском 1
  • медицину 10
  • Међу 2
  • међу 31
  • међусобним 1
  • међутим 18
  • Међутим 23
  • меким 1
  • меко 1
  • мекост 1
  • меланхолија 1
  • меланхолије 1
  • меланхолисања 1
  • меланхолисање 1
  • меланхолично 1
  • мелодије 1
  • мене 26
  • мени 22
  • Мени 9
  • мења 3
  • мењају 2
  • мењати 1
  • мењаће 1
  • мере 7
  • мери 18
  • мерила 5
  • мерило 1
  • мерилом 1
  • мерити 3
  • меродавним 2
  • меру 4
  • месец 8
  • месеца 4
  • месеци 5
  • месечно 1
  • места 8
  • местима 4
  • место 10
  • Место 2
  • месту 12
  • Мета 1
  • мета 2
  • метал 1
  • мети 1
  • Метне 1
  • метне 5
  • метнем 1
  • метнула 1
  • метода 1
  • методама 1
  • методе 2
  • методу 1
  • мету 1
  • механике 1
  • механичар 1
  • меша 1
  • мешао 1
  • мешате 1
  • мешати 1
  • ми 228
  • Ми 34
  • Мила 1
  • Милан 190
  • Милана 18
  • Милане 1
  • Миланов 1
  • Миланове 2
  • Милановим 2
  • Миланово 2
  • Милановог 1
  • Милановога 1
  • Милановом 4
  • Миланову 1
  • Миланом 14
  • Милану 19
  • милије 2
  • милијонара 2
  • Милић 3
  • Мило 1
  • мило 5
  • Милутин 1
  • Милутиновић 1
  • Милутину 1
  • миља 1
  • минимум 1
  • Минхена 1
  • мио 1
  • мир 2
  • мира 3
  • мираз 2
  • мираза 1
  • Миран 1
  • миран 2
  • мире 1
  • мирна 1
  • мирне 1
  • мирни 2
  • мирнија 2
  • мирнији 2
  • мирно 8
  • мирноће 1
  • миру 2
  • мирујте 1
  • мисао 9
  • мисле 9
  • мисли 34
  • Мислила 1
  • мислила 7
  • мислили 2
  • мислим 14
  • мислима 3
  • мислимо 1
  • Мислио 2
  • мислио 7
  • мислите 17
  • Мислите 4
  • мислити 12
  • Мислићете 1
  • Мислиш 1
  • мислиш 2
  • Мита 35
  • Мите 2
  • Мити 1
  • Митин 1
  • Митиног 1
  • Мито 1
  • Митом 3
  • Миту 4
  • мишљаху 1
  • Мишљаше 1
  • мишљења 2
  • мишљење 12
  • мишљењем 3
  • мишљењу 9
  • млад 8
  • млада 3
  • младенцима 1
  • млади 4
  • младић 2
  • младића 1
  • младих 1
  • младожења 1
  • младости 1
  • млађи 1
  • млак 1
  • млека 1
  • млого 3
  • многе 2
  • Многи 1
  • многим 5
  • многима 1
  • многих 1
  • Много 2
  • много 58
  • многоме 5
  • множе 2
  • мном 6
  • могао 49
  • могаху 1
  • могаше 2
  • Могла 1
  • могла 37
  • могле 8
  • Могли 1
  • могли 18
  • Могло 2
  • могло 29
  • могох 1
  • могоше 1
  • Могу 3
  • могу 53
  • могућна 6
  • могућне 1
  • могућно 16
  • могућној 1
  • могућност 1
  • могућности 2
  • модели 2
  • Можда 11
  • можда 31
  • Може 11
  • може 162
  • можемо 23
  • Можемо 4
  • можете 22
  • Можете 3
  • Можеш 2
  • можеш 4
  • мозак 6
  • мозга 1
  • мозгом 1
  • мој 7
  • Моја 2
  • моја 8
  • Моје 1
  • моје 8
  • моји 2
  • мојим 2
  • мојих 3
  • мојој 2
  • моју 1
  • молбе 1
  • молбеницу 1
  • Молим 3
  • молим 7
  • молио 1
  • молити 2
  • момак 1
  • моме 5
  • моментаним 1
  • моменте 1
  • монархија 1
  • монопол 1
  • Монотони 1
  • мора 67
  • Мора 7
  • мораде 1
  • Морају 1
  • морају 23
  • Морала 1
  • морала 7
  • морале 2
  • Морали 1
  • морали 6
  • морална 2
  • морални 1
  • моралним 1
  • моралних 1
  • морално 1
  • Морало 1
  • морало 9
  • моралу 1
  • Морам 1
  • морам 13
  • Морамо 1
  • морамо 13
  • морао 13
  • Морао 2
  • Морате 3
  • морате 8
  • морати 13
  • мораће 2
  • Мораћу 1
  • Мораш 1
  • мораш 2
  • море 2
  • мотрио 1
  • Моћи 1
  • моћи 37
  • мрак 1
  • мраку 2
  • мрачна 2
  • мрачно 2
  • мрачној 1
  • мргодио 1
  • мреже 1
  • Мрзи 1
  • мрзи 2
  • мрзила 1
  • мрзим 2
  • мрско 1
  • мртва 1
  • мртвачкоме 1
  • мртвила 1
  • мртву 1
  • мршавоме 1
  • му 204
  • мудра 2
  • мудрац 1
  • мудраца 1
  • мудре 1
  • мудро 1
  • мудровања 1
  • мудровање 1
  • мудрости 1
  • муж 1
  • музикалан 3
  • музикални 1
  • музику 4
  • музичар 1
  • музичарем 1
  • мука 2
  • муке 1
  • муком 2
  • муку 1
  • мути 2
  • мутио 1
  • мутне 2
  • муцајући 1
  • муцао 1
  • мучан 1
  • мучаше 1
  • муче 2
  • мучењу 1
  • мучећи 1
  • мучи 4
  • мучило 1
  • мучите 1
  • мучити 3
  • мучна 1
  • мучно 1
  • мушке 3
  • мушки 1
  • мушким 2
  • мушких 1
  • мушког 2
  • мушкога 3
  • мушкоме 1
  • н 3
  • На 37
  • на 634
  • набавили 1
  • набавим 1
  • набавити 1
  • набављају 1
  • наблизу 1
  • Набрзо 1
  • набрзо 9
  • набусито 1
  • навађајући 1
  • навали 1
  • навалисмо 1
  • наваљивала 1
  • наваљивали 1
  • наваљивао 1
  • наведе 2
  • наведемо 1
  • наведох 1
  • навела 1
  • навео 1
  • навести 2
  • Навика 1
  • навика 3
  • навикавање 1
  • навикавао 1
  • навикавати 3
  • навикнемо 1
  • навикну 1
  • навикнут 1
  • навикнута 1
  • нагласак 1
  • нагласи 1
  • нагласим 2
  • нагласио 2
  • наглашује 1
  • наглашују 1
  • наглим 1
  • нагло 6
  • наглога 2
  • наговоре 1
  • наговорио 1
  • наговорити 1
  • наговору 1
  • нагонити 1
  • награда 3
  • награди 1
  • награду 1
  • награђени 1
  • награђивао 1
  • награђивати 4
  • над 5
  • нада 3
  • надајући 1
  • надала 2
  • надам 1
  • надама 1
  • надамо 1
  • надао 4
  • Надате 1
  • надати 3
  • Надаш 1
  • наде 1
  • надзором 1
  • нади 2
  • надимаху 1
  • надметање 1
  • надметањем 1
  • надокнадили 1
  • надокнадити 1
  • Нађе 1
  • нађе 10
  • нађем 3
  • нађемо 1
  • нађеш 1
  • нађоше 2
  • нађу 3
  • нажуљимо 1
  • нажуљити 1
  • Нажуљићете 1
  • назадак 1
  • назадна 1
  • назадније 2
  • назарени 2
  • назва 1
  • назвати 3
  • називао 1
  • називате 1
  • називаху 1
  • називаше 1
  • назове 1
  • наиђе 2
  • наиђу 1
  • Наилази 1
  • наилази 2
  • наилазила 1
  • наилазио 2
  • наићи 2
  • наишла 4
  • наишли 1
  • најамник 2
  • најамника 3
  • најамнике 3
  • најамнику 1
  • најамници 4
  • најамницима 1
  • најамничким 2
  • најамничког 1
  • најбоље 10
  • најбољем 3
  • најбољих 2
  • најбољој 2
  • најважнија 1
  • најважнијим 1
  • најважнијих 1
  • највернија 1
  • највећа 2
  • највеће 1
  • највећега 1
  • највећи 1
  • највећим 1
  • највећих 1
  • највећма 3
  • највећој 1
  • највећом 2
  • највећу 2
  • Највише 1
  • највише 11
  • највиших 1
  • најглавније 3
  • најгнуснијим 1
  • најгоре 1
  • најгорем 1
  • Најдаље 1
  • најдубљих 1
  • најжешћа 1
  • најжешћу 1
  • најживља 1
  • најзанимљивије 1
  • најзаплетенијих 1
  • најзгодније 1
  • Најзгоднији 1
  • најзгоднији 3
  • најзгоднијим 1
  • најискренији 1
  • најјефтинија 1
  • најкласичније 1
  • најкраће 2
  • најлакоумније 2
  • најлепше 1
  • најлепши 1
  • најмање 1
  • најмањи 1
  • најмањих 1
  • најмилије 1
  • најниже 1
  • најнижих 1
  • најозбиљније 2
  • најопширније 1
  • најопштијих 1
  • најпаметније 1
  • најпаметнији 1
  • најплеменитијега 1
  • најповерљивијом 1
  • најповољније 1
  • најповршнија 1
  • најпогрдније 1
  • Најпосле 13
  • најпосле 40
  • најпотребније 1
  • Најпоузданије 1
  • најпре 11
  • најпрече 1
  • најпречим 2
  • најпречих 1
  • најпријатнији 1
  • најпростије 1
  • најрадикалнијих 1
  • најразличнијих 1
  • најређом 1
  • најсавршенија 1
  • најслађе 1
  • најсталнији 1
  • најтврђим 1
  • најтежих 1
  • најтешњој 1
  • најудесније 2
  • најужи 1
  • најфинијом 1
  • најчудније 1
  • најшире 2
  • накашље 3
  • наклоност 1
  • наклоности 1
  • наклоњена 1
  • накнада 1
  • Накнада 1
  • накнадити 3
  • накнаду 5
  • накупило 1
  • налаже 1
  • налазе 3
  • налази 1
  • налазио 2
  • налик 1
  • наложити 1
  • нам 57
  • нама 23
  • Нама 3
  • намењен 1
  • намера 4
  • намерама 3
  • намере 7
  • намери 3
  • намером 3
  • намеру 3
  • Намести 1
  • наместио 1
  • наместите 1
  • наметати 1
  • наметаху 1
  • наметне 1
  • намећете 1
  • намештај 1
  • намештајући 1
  • намештао 1
  • намешташе 1
  • намигне 1
  • намире 2
  • намирење 1
  • намирисала 1
  • намирнице 1
  • намножавања 1
  • намножили 1
  • намргођено 1
  • намршти 1
  • наново 10
  • наноси 1
  • наносити 1
  • Наопако 2
  • наопако 3
  • наоружају 1
  • наочари 1
  • напада 1
  • нападали 1
  • нападам 1
  • нападати 1
  • напала 2
  • напали 1
  • напатио 1
  • напио 1
  • написано 1
  • НАПИСАО 1
  • написао 2
  • наплата 2
  • напоље 5
  • напољу 2
  • напоменем 1
  • напоменусте 1
  • напором 1
  • направи 2
  • направите 1
  • Направише 1
  • напраситости 1
  • напред 8
  • напредак 5
  • напредна 1
  • напредне 1
  • напреднијем 1
  • напреднији 1
  • напредноме 1
  • напредовање 2
  • напредоваше 1
  • Напредује 1
  • напредује 4
  • напрезања 1
  • напретка 4
  • напретку 6
  • напротив 7
  • Напротив 7
  • напунио 1
  • напусти 1
  • напустио 2
  • напустити 2
  • нарави 10
  • Наравно 11
  • наравно 39
  • нараштај 1
  • нараштаји 1
  • народ 10
  • Народ 3
  • народа 10
  • НАРОДНА 1
  • народна 2
  • народне 1
  • народни 1
  • народног 1
  • народној 1
  • народносно 1
  • народњак 3
  • народњака 1
  • народом 2
  • народу 11
  • наручи 1
  • Наручиш 1
  • нас 49
  • насамо 1
  • насељењу 1
  • насиља 1
  • насиље 3
  • насиљем 1
  • Наскоро 4
  • наскоро 9
  • насладом 1
  • наследио 1
  • наследнице 1
  • наследници 1
  • наслов 3
  • наслони 2
  • наслонила 1
  • наслоњачу 1
  • насмеја 12
  • насмејаше 1
  • насмеје 6
  • насмехну 1
  • насмеши 8
  • наспе 2
  • наставе 1
  • настави 49
  • Наставите 1
  • наставити 1
  • Наставити 1
  • наставника 1
  • настаде 3
  • Настаде 5
  • настаје 3
  • настанио 2
  • настаните 1
  • настанити 2
  • настао 1
  • наступе 1
  • наступи 1
  • наступила 1
  • Наступио 1
  • наступити 3
  • Наступиће 1
  • насути 1
  • натезати 1
  • натера 1
  • натерао 2
  • натерати 1
  • натицања 1
  • натицање 1
  • натицањем 1
  • натоварене 1
  • натраг 14
  • натуштено 1
  • наћи 18
  • Наћи 2
  • наука 17
  • наукама 1
  • науке 9
  • науком 7
  • науку 3
  • науме 1
  • науми 3
  • наумио 1
  • науци 4
  • научан 1
  • науче 2
  • научи 1
  • научила 1
  • научимо 2
  • научио 1
  • научите 1
  • научиће 1
  • научна 2
  • научне 3
  • научни 1
  • научним 5
  • научних 6
  • научно 6
  • научнога 1
  • научној 4
  • научном 2
  • научну 2
  • нацрт 1
  • нацртана 1
  • нацртао 1
  • нацртом 1
  • начела 66
  • начелима 19
  • начелна 1
  • начелне 2
  • начелни 4
  • начелним 3
  • начелних 3
  • начелно 1
  • начелног 1
  • начелном 2
  • начело 7
  • начелу 1
  • начин 31
  • начина 9
  • начине 3
  • начини 1
  • начином 7
  • начину 1
  • начисто 6
  • начитан 1
  • начуди 1
  • наш 23
  • Наш 3
  • наша 28
  • Наша 6
  • нашали 2
  • нашао 10
  • Нашао 3
  • Наше 1
  • наше 21
  • нашег 1
  • нашега 5
  • нашем 8
  • наши 3
  • Наши 3
  • нашим 10
  • наших 19
  • нашла 4
  • нашли 3
  • нашло 3
  • нашој 5
  • нашто 7
  • Нашто 7
  • нашу 3
  • не 750
  • Не 83
  • неби 2
  • неважним 1
  • неважно 1
  • неверство 1
  • невеселим 1
  • невеселост 1
  • невешт 1
  • невину 1
  • невоља 2
  • невољан 1
  • невоље 7
  • невољи 2
  • невољни 1
  • невољу 3
  • него 155
  • Него 34
  • неговање 1
  • неговати 2
  • негује 2
  • недеља 2
  • недеље 3
  • недељу 1
  • Недић 1
  • недостају 1
  • Недостају 1
  • недостатак 1
  • Недостаци 1
  • нежан 1
  • нежно 3
  • нежност 4
  • нежности 1
  • незабавном 1
  • независна 2
  • независне 1
  • независно 1
  • незадовољан 1
  • незадовољна 1
  • незадовољни 1
  • незадовољство 1
  • незваног 1
  • незгодан 2
  • незгоднији 2
  • незгоднијима 1
  • незгодном 1
  • незгоду 1
  • незнању 2
  • незнатне 1
  • неизбежно 3
  • неизмерна 1
  • неизмерно 2
  • неизмерну 1
  • Нејасна 1
  • нејасни 1
  • нејасно 1
  • Нека 2
  • нека 30
  • Некад 1
  • некад 2
  • некада 1
  • некадашње 1
  • некакав 1
  • некакве 1
  • некакви 1
  • некаквим 1
  • некакву 1
  • некако 5
  • Неке 1
  • неке 21
  • неки 27
  • Неки 6
  • неким 4
  • некима 1
  • Некима 1
  • неких 9
  • Неко 2
  • неко 30
  • неког 10
  • некога 8
  • некој 5
  • Неколико 2
  • неколико 75
  • Неколицина 1
  • неколицина 5
  • неколицине 1
  • неколицини 1
  • неколицином 1
  • неколицину 1
  • неком 2
  • некорисна 1
  • некористан 1
  • неку 14
  • Нема 10
  • нема 75
  • немају 6
  • Немам 2
  • немам 8
  • Немамо 1
  • немамо 3
  • немарно 1
  • немарност 3
  • Немате 2
  • немате 5
  • немачки 8
  • немачким 1
  • немачких 1
  • немаш 2
  • немило 2
  • немилог 1
  • немилостиво 1
  • немио 3
  • немир 5
  • немира 1
  • немогућна 1
  • немогућно 6
  • немогућност 1
  • немој 2
  • Немојте 6
  • немојте 7
  • немузикалан 1
  • ненаграђен 2
  • Ненадовић 1
  • ненаучан 1
  • необично 1
  • необориви 3
  • необоривих 1
  • необразованијима 1
  • неограничена 1
  • неограничено 1
  • неограниченој 1
  • неограничену 1
  • неодлучне 1
  • неодлучно 2
  • неодлучност 1
  • неодређено 1
  • неожењен 1
  • неоправдана 1
  • неоправдане 1
  • неоснованих 1
  • Неочекивана 1
  • непажње 1
  • неплаћен 2
  • неплаћена 1
  • неплаћеним 6
  • неплаћенога 1
  • Неплаћенога 1
  • неповерљиво 1
  • непогрешив 3
  • непогрешивости 1
  • непознат 1
  • непозната 1
  • непознате 1
  • непознатим 1
  • непознатих 2
  • непојмљива 2
  • непојмљиво 1
  • непокварена 1
  • непокретна 3
  • непокретно 1
  • непокретну 2
  • неполитичан 1
  • непомично 2
  • непомућено 1
  • непосредан 1
  • непосредна 2
  • непосредне 1
  • непосредно 7
  • непотврђене 1
  • непоштење 1
  • непоштовања 1
  • неправда 1
  • неправде 2
  • неправду 1
  • неправедан 1
  • неправилан 1
  • неправилна 1
  • неправилно 1
  • неправилности 1
  • неправично 1
  • неправо 2
  • непредвиђене 1
  • непрекидним 1
  • непрекидно 3
  • непрекидној 1
  • непрестано 34
  • непрестаном 1
  • непријатан 1
  • непријатељ 4
  • непријатеља 1
  • непријатеље 1
  • непријатељи 3
  • непријатна 1
  • непријатне 1
  • непријатни 1
  • непријатним 1
  • Непријатно 1
  • непријатно 6
  • непријатног 1
  • непријатном 1
  • непријатност 2
  • непријатности 4
  • неприлика 1
  • неприлике 5
  • неприлици 4
  • неприродним 1
  • неприродног 1
  • непристрасну 1
  • непромишљених 1
  • нерада 1
  • неразвијене 1
  • неразвијенији 1
  • неразвијеност 1
  • неразвијености 1
  • неразумљивих 1
  • неразумљиво 2
  • нерасположен 1
  • нерасположености 2
  • нервну 1
  • неред 3
  • несагласности 1
  • несвесни 1
  • несвесну 1
  • несвести 1
  • Несвести 1
  • несмотреност 1
  • несносан 6
  • несносне 1
  • несносни 2
  • несносних 1
  • несносно 4
  • несносну 1
  • неспособан 2
  • неспособне 1
  • неспособније 1
  • неспособним 1
  • неспособност 1
  • неспособности 2
  • неспретно 1
  • несретан 1
  • несретна 1
  • несретне 1
  • несретник 1
  • Несретник 1
  • несретника 1
  • несретних 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 7
  • несреће 1
  • несрећу 3
  • нестајати 1
  • нестајаше 2
  • несталан 1
  • нестало 2
  • нестане 3
  • нестати 2
  • нестаће 2
  • несташна 1
  • несташно 2
  • нестрпљења 1
  • нестрпљива 1
  • нетренимице 1
  • нећаком 1
  • Неће 1
  • неће 10
  • Нећемо 2
  • нећемо 4
  • нећете 8
  • нећеш 3
  • нећу 11
  • Нећу 4
  • неугасива 1
  • неугодна 1
  • неугоднија 1
  • неугодно 2
  • неудесне 2
  • неудесно 1
  • неумесно 1
  • неуморно 1
  • неутегнуто 1
  • неучене 1
  • неучтив 1
  • нехатост 1
  • нехотице 1
  • нечега 1
  • нечем 3
  • Нешић 1
  • Нешто 4
  • нешто 71
  • ни 152
  • Ни 5
  • нигде 8
  • ниже 4
  • низ 1
  • Нија 1
  • није 279
  • Није 50
  • ниједан 1
  • ниједна 1
  • ниједно 1
  • ниједнога 1
  • ниједну 1
  • Никад 1
  • никад 17
  • никакав 5
  • никакаква 1
  • Никаква 1
  • никаква 10
  • никакве 7
  • никаквих 3
  • никакво 2
  • никаквом 1
  • никакву 3
  • никако 49
  • нико 8
  • никога 4
  • Никола 15
  • Николајевић 1
  • Николе 1
  • Николи 1
  • Николине 2
  • ником 1
  • никоме 1
  • никуда 1
  • нимало 12
  • Нисам 12
  • нисам 36
  • ниси 7
  • ниски 1
  • ниско 3
  • Нисмо 2
  • нисмо 9
  • нисте 24
  • Нисте 5
  • нису 36
  • Нису 4
  • Нити 1
  • нити 16
  • нитков 2
  • ниткова 1
  • ничија 1
  • ничије 1
  • ничим 2
  • ништа 110
  • Ништа 3
  • ништави 1
  • но 33
  • Но 78
  • нов 10
  • Нова 1
  • новац 7
  • новаца 20
  • Новаца 3
  • нове 10
  • нови 5
  • новији 1
  • Новим 1
  • новим 8
  • новина 1
  • новине 2
  • нових 3
  • Ново 1
  • ново 16
  • новог 1
  • новога 5
  • новој 1
  • новом 8
  • Новоме 1
  • НОВОМЕ 1
  • новоме 4
  • новост 1
  • нову 2
  • новца 4
  • новце 2
  • новцем 4
  • новцу 3
  • новчани 1
  • новчаној 1
  • ногама 1
  • ноге 3
  • ножем 1
  • нокте 1
  • нос 1
  • носе 2
  • носећи 1
  • носим 1
  • носио 2
  • носите 1
  • носити 1
  • носиш 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 2
  • ноћи 2
  • ноћио 1
  • ноћне 2
  • ноћу 4
  • нуждан 5
  • нужде 2
  • нужди 1
  • нужна 6
  • нужне 8
  • нужни 2
  • нужније 1
  • Нужно 1
  • нужно 44
  • нужну 1
  • нуз 1
  • нумера 1
  • нумери 1
  • нумерисао 1
  • ње 25
  • Њега 1
  • њега 65
  • његов 12
  • Његов 2
  • Његова 1
  • његова 12
  • његове 10
  • његови 2
  • његовим 9
  • његових 2
  • његово 10
  • његовог 2
  • његовога 1
  • његовој 5
  • његовом 8
  • његовоме 1
  • његову 2
  • њему 37
  • Њен 1
  • њен 4
  • њена 8
  • њене 4
  • њени 4
  • њеним 1
  • Њено 1
  • њено 2
  • њеног 4
  • њенога 3
  • њеној 5
  • њеном 5
  • њеноме 1
  • њену 1
  • њим 17
  • Њима 3
  • њима 50
  • њиме 15
  • њина 1
  • њиној 2
  • њином 1
  • Њих 5
  • њих 54
  • Њихов 1
  • њихов 8
  • њихова 13
  • Њихова 2
  • њихове 4
  • њихови 7
  • њиховим 7
  • њихових 4
  • Њихово 1
  • њихово 4
  • њиховога 3
  • њиховој 2
  • њиховом 8
  • њиховоме 1
  • њихову 5
  • њој 25
  • Њој 3
  • њом 21
  • њоме 26
  • њу 23
  • О 10
  • о 201
  • оба 2
  • обавезе 1
  • обавесте 1
  • обавести 1
  • обавестимо 1
  • обавестите 1
  • обавестити 1
  • обавештава 1
  • обавештавају 2
  • обавештавајући 1
  • обавештавања 3
  • обавештавање 4
  • обавештавате 1
  • обавештавати 1
  • обавештаја 1
  • обавештена 1
  • Обадве 2
  • обадве 4
  • обазре 2
  • обазрети 1
  • Обазрите 1
  • обвије 1
  • обе 6
  • обезбеђени 1
  • обележена 1
  • обема 1
  • обесио 1
  • обећа 3
  • обећавала 1
  • обећала 1
  • обећањем 1
  • обећању 1
  • обзир 5
  • обзира 1
  • обзирати 2
  • обзираћемо 1
  • обзире 1
  • обзиремо 1
  • обзири 1
  • обзирите 1
  • обзиру 3
  • обилази 1
  • обилато 2
  • обичај 8
  • обичаја 1
  • обичајем 1
  • обична 2
  • обичне 1
  • обични 1
  • обичним 1
  • обичних 1
  • Обично 2
  • обично 38
  • обичном 1
  • обичну 2
  • објасни 4
  • објаснити 2
  • објашњаваше 1
  • Објашњења 1
  • објашњења 9
  • објашњење 1
  • облаке 2
  • облачити 1
  • облачно 1
  • облигатним 1
  • облик 6
  • облику 10
  • обману 1
  • обманула 1
  • обмањивати 2
  • обогатити 1
  • обогаћење 1
  • Обоје 3
  • обоје 4
  • Обојица 1
  • обојица 3
  • обрадова 1
  • обрадовало 1
  • обрађена 1
  • обрађене 1
  • образоване 1
  • образованији 1
  • образованијим 1
  • образованошћу 1
  • образовања 2
  • образовање 2
  • образовању 3
  • образује 1
  • обрати 1
  • обратиле 1
  • обратити 1
  • обраћамо 1
  • обрвама 1
  • обрве 1
  • обухвата 1
  • обухватао 1
  • обуче 1
  • Ова 1
  • ова 9
  • овај 13
  • Овај 2
  • оваки 1
  • оваким 1
  • Овако 1
  • овако 15
  • оваком 1
  • овамо 19
  • овдашњих 2
  • Овде 2
  • овде 26
  • Ове 1
  • ове 11
  • Ови 2
  • ови 7
  • овим 2
  • овима 2
  • ових 1
  • ово 13
  • Ово 2
  • овога 6
  • овој 2
  • овом 8
  • Овоме 1
  • овоме 4
  • ову 3
  • огледа 1
  • огледала 4
  • огледало 1
  • огледаше 1
  • огорченост 1
  • огорчености 1
  • оградити 1
  • ограничава 4
  • ограничавају 1
  • ограничавања 2
  • ограничавање 3
  • ограничавати 1
  • ограниче 1
  • ограничен 2
  • ограничена 1
  • ограничене 1
  • ограничени 1
  • ограничености 1
  • ограничења 1
  • ограничи 2
  • ограничити 4
  • ограничиће 1
  • огрев 1
  • огреше 1
  • огреши 1
  • огрнете 1
  • Огромна 1
  • огромна 2
  • огромне 3
  • огромној 1
  • од 241
  • Од 30
  • ода 1
  • одабраних 1
  • одавати 1
  • одавде 1
  • одавно 10
  • Одавно 3
  • одазвати 1
  • одају 1
  • одакле 2
  • одам 1
  • одана 1
  • одани 1
  • оданост 2
  • одао 2
  • одарен 1
  • одарена 1
  • одарене 1
  • одати 1
  • Одатле 1
  • одатле 5
  • одбацимо 1
  • одбацујете 1
  • одбијају 1
  • одбијало 1
  • одбити 4
  • одбор 1
  • одбора 1
  • одбрану 1
  • одвело 1
  • одвео 1
  • одвести 1
  • одвећ 3
  • Одвешћу 1
  • одвика 1
  • одвикао 1
  • одвикнути 1
  • одвратност 1
  • одгађала 1
  • одговара 7
  • одговарају 2
  • одговарајући 1
  • одговарала 2
  • одговарало 1
  • одговарао 1
  • одговарати 1
  • одговараху 1
  • одговараше 1
  • одговор 11
  • одговора 4
  • одговори 62
  • одговориле 1
  • одговорило 1
  • одговорим 1
  • одговорио 1
  • одговорите 1
  • одговорити 5
  • одговорна 1
  • одговорни 1
  • одговорност 1
  • одгодише 1
  • одгојена 1
  • одева 1
  • одела 1
  • оделити 1
  • одело 7
  • ОДЕЉАК 4
  • одељење 1
  • одељењу 1
  • одерати 1
  • одеремо 1
  • Одеси 1
  • Одећа 1
  • одеће 1
  • одећи 1
  • одећом 1
  • одзив 4
  • одзива 4
  • одзове 1
  • одлагање 1
  • одлажаше 2
  • одлазак 2
  • одлази 1
  • одлазила 1
  • Одлазио 1
  • одлазио 2
  • одлазити 1
  • одласка 3
  • одласку 1
  • одликовао 1
  • одлуку 1
  • одлучно 2
  • одлучну 1
  • одмакао 1
  • одмакла 1
  • одмамила 1
  • одмарали 1
  • одмах 59
  • Одмах 7
  • одмахне 1
  • одмерен 1
  • одмет 1
  • одмор 2
  • одмора 4
  • одморило 1
  • одморите 1
  • одморним 1
  • однесе 1
  • односе 1
  • односи 2
  • одношај 5
  • одношаја 1
  • одношаје 3
  • одношаји 2
  • одношајима 1
  • одношају 2
  • одобравао 1
  • одобравате 2
  • одобри 1
  • одобрити 3
  • одоцњено 1
  • одраслима 1
  • одрасна 1
  • одредити 2
  • одредиће 1
  • одредише 1
  • одређена 1
  • одређено 1
  • одређеном 1
  • одређеноме 1
  • одређивати 2
  • одрећи 1
  • одрече 1
  • одречемо 1
  • одреше 2
  • одрешене 2
  • одрешеније 1
  • одрешенији 1
  • одржава 1
  • одржавати 1
  • одржала 1
  • одржало 1
  • одржање 1
  • одржати 4
  • одрже 1
  • одржи 2
  • одрицати 1
  • одричу 1
  • одричући 1
  • Одседне 1
  • Одсео 1
  • одсудно 1
  • одуговлачење 1
  • одуговлачи 2
  • одупиру 1
  • одустао 1
  • одушевљава 1
  • одушевљавам 1
  • одушевљавати 1
  • одушевљен 1
  • одушевљено 4
  • одушевљење 2
  • одушевљењем 2
  • одушевљењу 1
  • ожени 1
  • оженити 1
  • озбиљан 9
  • озбиљна 6
  • озбиљне 3
  • озбиљније 3
  • озбиљнији 3
  • озбиљнијих 2
  • озбиљним 3
  • озбиљно 11
  • озбиљног 1
  • озбиљном 2
  • озбиљност 1
  • озбиљности 1
  • озбиљну 1
  • озго 1
  • озепсти 1
  • означен 2
  • означено 1
  • означеној 1
  • означи 1
  • означим 1
  • окану 1
  • оклевајући 1
  • оклевање 1
  • оклевати 1
  • окно 1
  • око 12
  • Око 3
  • околина 1
  • Околина 1
  • околине 4
  • околини 2
  • околину 9
  • околишење 1
  • околишити 1
  • околним 1
  • околност 1
  • Околности 1
  • околности 11
  • околностима 15
  • оком 1
  • окорелости 1
  • окрене 6
  • окренув 4
  • окренут 1
  • окретало 1
  • окретан 2
  • окретао 1
  • окреташе 1
  • окрете 2
  • окреће 1
  • округла 1
  • окружене 1
  • октобар 1
  • окужи 1
  • окужити 1
  • оладнила 1
  • олако 1
  • олакшавати 1
  • олакшање 1
  • олакшаш 1
  • олакшица 1
  • Олга 41
  • Олге 2
  • Олги 2
  • Олгин 1
  • Олгине 1
  • Олгом 2
  • Олгу 8
  • оловном 1
  • олупан 1
  • омален 1
  • омалене 1
  • омаловажавати 1
  • омладине 2
  • омладину 1
  • Он 107
  • он 223
  • она 164
  • Она 72
  • Онај 1
  • онај 24
  • онака 1
  • онаки 1
  • онаких 1
  • Онако 1
  • онако 7
  • онамо 2
  • Онда 6
  • онда 94
  • онде 3
  • оне 27
  • Оне 3
  • Они 32
  • они 73
  • оним 7
  • онима 3
  • оних 10
  • Оно 2
  • оно 37
  • оног 1
  • онога 11
  • оној 2
  • оном 1
  • ономе 5
  • ону 7
  • опадате 1
  • опадати 1
  • опажа 4
  • опажала 1
  • опажао 1
  • опажати 1
  • опазе 1
  • опази 4
  • Опазио 1
  • опазио 2
  • опазити 1
  • опалу 1
  • опаметили 1
  • опао 1
  • опасан 2
  • опасна 1
  • опасне 2
  • опаснији 1
  • Опасно 1
  • опасно 4
  • опасност 12
  • опасности 7
  • опасношћу 1
  • операције 1
  • опере 2
  • опери 4
  • опет 160
  • Опет 3
  • опис 1
  • описати 1
  • описивао 1
  • опису 1
  • описује 1
  • описују 1
  • опомена 1
  • опомене 1
  • опоменути 1
  • опор 1
  • опорим 1
  • опоро 2
  • оправда 1
  • оправдан 2
  • оправдана 1
  • оправдани 1
  • оправдати 5
  • оправише 1
  • опријатељим 1
  • опријатељити 1
  • опрости 3
  • опростив 1
  • Опростим 1
  • опстати 1
  • опширнија 1
  • опширније 5
  • опширнијој 1
  • опширно 5
  • општа 9
  • опште 18
  • Опште 2
  • општег 4
  • општега 4
  • општем 5
  • општи 12
  • општије 1
  • општијега 1
  • општији 1
  • општију 1
  • општим 7
  • општих 2
  • општој 2
  • општом 2
  • Организација 1
  • организација 4
  • организације 2
  • организацији 4
  • организацију 3
  • организму 1
  • организовали 1
  • организован 1
  • организовано 1
  • Организовано 1
  • оригиналан 2
  • оригинална 1
  • орман 1
  • ормана 1
  • оруђа 3
  • оружјем 1
  • осам 1
  • осамнајст 1
  • освајамо 1
  • освесте 1
  • осветљење 2
  • осветни 1
  • осврне 1
  • освртали 1
  • освртати 1
  • осврћу 1
  • осети 4
  • осетио 1
  • осетљив 1
  • осетљиве 1
  • осећа 3
  • осећај 7
  • осећаја 7
  • осећаје 8
  • осећаји 6
  • осећајима 3
  • осећају 2
  • осећајући 1
  • осећала 1
  • осећам 1
  • осећамо 1
  • осећања 4
  • осећање 8
  • осећањем 3
  • Осећао 1
  • осећао 5
  • осећати 1
  • осећаху 1
  • осећаше 1
  • осецао 1
  • осигура 3
  • осигурава 3
  • осигуравате 1
  • осигурају 1
  • осигуран 1
  • осигурани 2
  • осигурано 2
  • осигурање 1
  • осигурао 1
  • осигурати 2
  • осим 21
  • Осим 3
  • оскудица 1
  • оскудице 2
  • оскудици 1
  • оскудно 1
  • ослаби 2
  • ослабио 2
  • ослобађати 1
  • ослободи 3
  • ослободим 1
  • ослободио 1
  • ослободите 1
  • ослобођења 2
  • ослобођење 4
  • ослобођењем 1
  • ослобођењу 1
  • ослона 1
  • осмејом 1
  • осмех 1
  • осмехне 1
  • осмехом 5
  • осмом 1
  • оснива 8
  • оснивају 1
  • оснивао 1
  • оснивати 2
  • Основ 1
  • основ 8
  • основа 9
  • основан 1
  • основана 2
  • основано 1
  • основаном 1
  • основна 5
  • основне 8
  • основним 1
  • основно 1
  • основнога 1
  • основну 3
  • основу 13
  • Оснује 1
  • оснује 2
  • особама 1
  • особе 2
  • особи 2
  • особина 1
  • особинама 1
  • особину 1
  • особита 2
  • особити 1
  • особитим 1
  • особито 36
  • Особито 4
  • особитом 1
  • особиту 3
  • оставе 1
  • Остави 1
  • остави 4
  • оставив 1
  • оставила 4
  • оставили 1
  • оставило 1
  • оставим 1
  • оставимо 3
  • оставио 3
  • оставите 1
  • Оставите 1
  • оставити 3
  • оставићу 1
  • оставише 1
  • остављају 1
  • остављајући 1
  • Остаде 1
  • остаде 16
  • остадоше 2
  • остајали 1
  • остајао 1
  • остаје 14
  • остају 1
  • остала 5
  • остале 5
  • Остали 1
  • остали 11
  • осталим 1
  • осталима 6
  • осталих 7
  • остало 10
  • Остало 4
  • осталога 5
  • осталом 32
  • остане 8
  • Останите 1
  • остану 3
  • остао 7
  • остати 18
  • остаће 1
  • Остаћемо 1
  • Остаћете 1
  • остваре 1
  • остварење 2
  • остварењем 2
  • остварењу 8
  • оствари 1
  • остварила 1
  • остварите 3
  • остварити 12
  • остварљива 2
  • остварљивост 1
  • остраг 3
  • осуда 2
  • осудила 1
  • осудити 2
  • осуду 1
  • осуђен 1
  • осуђене 1
  • осуђивање 1
  • осуђујемо 1
  • осуђујете 1
  • осуђују 2
  • отац 13
  • Отац 6
  • отвара 4
  • отворе 2
  • отворен 2
  • отворена 2
  • отвореним 1
  • отворено 3
  • отвореној 1
  • Отвори 1
  • отвори 3
  • отворила 1
  • отворим 1
  • отворити 1
  • отиде 19
  • Отиде 2
  • отидемо 2
  • отидоше 4
  • отиду 2
  • Отиду 2
  • отима 1
  • отимају 2
  • отимање 1
  • отимањем 2
  • отимању 1
  • отимао 1
  • отићи 3
  • Отишао 3
  • отишао 8
  • отишла 7
  • отишли 1
  • откинути 1
  • отклонио 1
  • отклонити 1
  • откључа 1
  • откопчавати 1
  • отму 2
  • отпада 2
  • отпоче 2
  • отправила 1
  • отправити 1
  • отпутова 2
  • отпутовала 1
  • отпутује 3
  • отргну 1
  • отресао 1
  • отресе 1
  • отров 1
  • отровала 4
  • отрован 1
  • отрчи 2
  • Отуд 1
  • отуд 4
  • оца 2
  • оцем 1
  • оцене 1
  • оцени 1
  • оценити 1
  • оцу 1
  • очајање 2
  • очајно 1
  • очајну 1
  • очев 1
  • очевидна 1
  • очевидно 16
  • Очевидно 2
  • очекивала 2
  • очекивање 1
  • очекивао 4
  • очекивати 3
  • очекиваше 1
  • очекује 6
  • очекујете 1
  • Очи 1
  • очи 15
  • очију 3
  • очима 12
  • очине 1
  • очину 1
  • оштар 2
  • оштетила 1
  • оштећена 1
  • оштре 1
  • оштрим 2
  • оштром 1
  • оштроуман 1
  • оштру 1
  • П 1
  • па 194
  • Па 89
  • Павловић 1
  • Павловна 1
  • Павловне 1
  • пада 2
  • падају 2
  • падала 1
  • падало 1
  • паде 4
  • паднеш 1
  • падну 1
  • падоше 1
  • пажљивије 1
  • пажљиво 1
  • пажње 3
  • пажњом 5
  • пажњу 5
  • пазе 1
  • пази 1
  • Пази 1
  • пазили 1
  • пазио 3
  • пазити 4
  • пакост 1
  • пакошћу 1
  • пала 1
  • палећи 1
  • пали 1
  • паликуће 1
  • пало 2
  • памет 5
  • Паметан 1
  • паметан 3
  • памети 6
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметније 1
  • паметнијем 1
  • паметнији 3
  • паметно 4
  • памтивека 1
  • памук 1
  • пао 1
  • папучом 1
  • пар 1
  • пара 1
  • параграфа 1
  • парада 1
  • Париз 3
  • Париза 5
  • Паризу 7
  • партије 1
  • партију 5
  • пару 3
  • парчад 1
  • парче 4
  • пасош 1
  • пасти 4
  • пате 2
  • пати 3
  • патио 1
  • патити 1
  • патнички 2
  • патње 1
  • патњи 2
  • патњом 2
  • патњу 3
  • патос 1
  • патријархалнога 1
  • паша 1
  • пева 1
  • Пева 1
  • Певајте 1
  • певала 2
  • певамо 1
  • певање 4
  • певао 2
  • певати 3
  • певач 1
  • певача 1
  • певачица 1
  • певачицу 1
  • педагогија 1
  • педагогије 5
  • педагогију 1
  • педагошке 1
  • педагошки 2
  • педагошким 1
  • педагошком 1
  • пензије 1
  • Пера 11
  • Пери 1
  • периода 1
  • пером 1
  • Пером 1
  • Перса 15
  • Персин 2
  • Персина 1
  • Персо 2
  • песмама 3
  • песме 3
  • песмице 1
  • песмом 2
  • песму 2
  • песника 1
  • песнице 1
  • песницу 1
  • пет 2
  • пете 2
  • петнајст 1
  • Петровић 1
  • Петровићем 1
  • Петровна 5
  • Петроград 1
  • петроградски 1
  • петрограђанин 1
  • пече 1
  • печења 2
  • пешке 2
  • пива 1
  • пијемо 1
  • пијеш 1
  • пију 3
  • Пикар 2
  • пио 1
  • пипајте 1
  • Писала 1
  • писала 2
  • писали 1
  • писама 1
  • писамце 2
  • писаних 1
  • писање 1
  • писао 1
  • Писао 1
  • Писати 1
  • писати 5
  • писма 12
  • писмено 2
  • писменога 1
  • писменој 1
  • писменом 1
  • писмо 12
  • Писмо 2
  • писмоноша 2
  • писму 2
  • писца 2
  • писце 1
  • пита 2
  • питај 1
  • Питај 1
  • питају 1
  • питајући 1
  • питала 1
  • Питала 1
  • Питали 1
  • Питам 2
  • питам 6
  • Питамо 1
  • питања 9
  • Питање 2
  • питање 20
  • питањима 5
  • питању 7
  • Питао 1
  • питао 2
  • питате 2
  • питати 1
  • питаше 16
  • пити 2
  • питомији 1
  • пићеш 1
  • Пише 2
  • пише 5
  • пишете 1
  • пишу 5
  • плав 2
  • плава 2
  • плаве 1
  • плавој 1
  • план 8
  • планова 1
  • планове 7
  • планови 2
  • плановима 4
  • плану 1
  • плата 4
  • плате 5
  • плати 1
  • платио 1
  • Платкин 4
  • Платкина 1
  • платом 1
  • плату 8
  • плаћа 2
  • плаши 1
  • плашим 1
  • племените 3
  • племенити 1
  • племенито 4
  • племенитом 1
  • племенитост 2
  • племениту 1
  • племића 1
  • плести 1
  • плећа 1
  • плитки 1
  • плитко 1
  • плови 2
  • плодове 2
  • пљачкањем 1
  • пљескањем 1
  • по 150
  • По 17
  • побегао 2
  • побегнете 1
  • победа 5
  • победе 1
  • победилац 1
  • победити 1
  • победу 1
  • побеже 1
  • побијате 1
  • побринуо 1
  • побудама 1
  • побуђује 2
  • Поведе 1
  • поведе 3
  • поведу 2
  • повелик 1
  • повелико 1
  • поверавате 1
  • поверења 2
  • поверење 2
  • поверите 1
  • поверљиви 1
  • поверљивији 1
  • поверљивим 1
  • поверовали 1
  • повести 1
  • повешће 1
  • повикаше 2
  • повисок 2
  • повиче 3
  • повишавати 1
  • повишења 1
  • повлађивали 1
  • повлаче 1
  • повлачила 1
  • повољан 2
  • повољније 1
  • повољно 1
  • поврати 1
  • повратку 2
  • повраћа 1
  • повреду 1
  • површину 1
  • површне 1
  • површни 1
  • површним 1
  • површно 1
  • Повукао 1
  • повући 1
  • повуче 2
  • повучем 1
  • погажено 1
  • поглавито 5
  • Поглед 1
  • поглед 7
  • погледа 20
  • погледајмо 1
  • погледајте 1
  • Погледајте 1
  • погледајући 3
  • погледамо 1
  • погледао 1
  • погледати 1
  • погледаху 2
  • Погледаше 1
  • погледаше 2
  • погледи 6
  • Погледим 2
  • погледима 1
  • погледом 2
  • погледу 17
  • погоди 1
  • погодила 1
  • Погодили 1
  • погодили 2
  • погодио 4
  • погођеним 1
  • погрешили 1
  • погрешио 1
  • погрешне 1
  • Под 1
  • под 20
  • подазриво 1
  • подаље 2
  • података 3
  • подбада 1
  • подбочив 1
  • поделе 1
  • подели 1
  • поделите 1
  • поделити 1
  • поделом 1
  • подерану 1
  • подземних 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подигнув 1
  • подиже 2
  • подижу 1
  • подићи 2
  • подичити 1
  • подједнако 1
  • подмире 1
  • подмирене 2
  • Подмирење 1
  • подмиривање 1
  • подмирио 1
  • подмирити 2
  • подмирују 1
  • подне 15
  • поднети 1
  • подносити 1
  • подрањивати 1
  • подробности 3
  • подрум 1
  • подруму 1
  • подсмешљиво 1
  • подстиче 1
  • подстрекач 1
  • Подуго 1
  • подуже 7
  • подужег 2
  • подужега 1
  • подужи 1
  • подузеће 1
  • подузећем 1
  • пође 13
  • пођем 1
  • Пођем 1
  • пођоше 1
  • Пођоше 1
  • пођу 6
  • пожурио 1
  • пожурити 1
  • позајмите 1
  • позајмљену 1
  • позатварати 1
  • позатвараше 1
  • позвали 1
  • позван 1
  • позвана 1
  • Позване 1
  • позвани 2
  • позвао 1
  • позваше 2
  • поздрава 2
  • поздрави 2
  • Позив 1
  • позив 6
  • позива 1
  • Позивају 1
  • позивајући 2
  • позиваше 1
  • позивом 1
  • позитивних 1
  • позитура 1
  • позна 1
  • познавала 1
  • познавали 1
  • познавању 1
  • познавао 1
  • познаваше 1
  • познадох 1
  • Познајем 2
  • познајем 6
  • Познајете 1
  • познајете 4
  • познајеш 1
  • познали 1
  • познаник 1
  • познаника 7
  • познаницама 1
  • Познаници 1
  • познаници 4
  • познанства 4
  • познанство 2
  • познанством 2
  • познао 1
  • Познат 1
  • познат 7
  • позната 4
  • познате 2
  • познати 4
  • познатији 1
  • познатих 1
  • познато 8
  • познату 1
  • позове 1
  • позови 1
  • позоришнога 1
  • позоришној 1
  • позориште 2
  • позоришту 1
  • поигра 1
  • поиграо 1
  • појава 6
  • појаве 3
  • појави 3
  • појавила 2
  • појавио 1
  • појавити 4
  • појављује 3
  • појављују 1
  • појам 1
  • поједина 1
  • поједини 1
  • Поједини 1
  • појединим 1
  • појединости 11
  • појединостима 3
  • појезијом 1
  • Појезијом 1
  • појезију 2
  • појести 1
  • појетичан 1
  • појетичнији 1
  • појетичним 1
  • појма 1
  • појме 1
  • појми 1
  • појмим 2
  • појмити 1
  • појмљиво 1
  • појмова 4
  • појмове 2
  • појмови 1
  • појмовима 2
  • покаже 4
  • покажу 2
  • показа 2
  • показала 3
  • показало 2
  • показао 4
  • показати 2
  • показивали 1
  • показиваше 4
  • показује 7
  • показујете 1
  • показујући 2
  • покварене 1
  • поквареност 1
  • поквари 1
  • поквариле 2
  • покварио 2
  • поклањао 1
  • поклањати 2
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • покољења 1
  • покољење 1
  • покорава 1
  • покоравају 1
  • покрај 3
  • покрене 1
  • покрену 2
  • покренути 2
  • покретаће 1
  • покретачка 2
  • покретачку 1
  • покретна 2
  • покуша 3
  • покушавају 1
  • покушавали 1
  • покушавао 1
  • Покушавао 1
  • покушавати 1
  • покушај 2
  • покушајем 1
  • покушаји 1
  • Покушајте 1
  • покушала 1
  • покушао 1
  • покушати 1
  • пола 7
  • полагано 1
  • полагање 1
  • полажем 1
  • полажеш 1
  • полазак 1
  • полазећи 2
  • полазили 1
  • полазна 1
  • Полако 2
  • полако 7
  • поласка 2
  • полегаше 1
  • поли 1
  • политике 1
  • политиком 1
  • политичан 4
  • Политична 1
  • политична 4
  • политичне 4
  • политични 2
  • политичних 1
  • политичној 2
  • политичном 3
  • полицаја 1
  • полицаји 1
  • Полиција 2
  • полиција 6
  • полицији 5
  • полицију 1
  • половине 3
  • половини 1
  • Положај 1
  • положај 14
  • положајем 1
  • положају 2
  • положи 3
  • полска 3
  • полу 2
  • полутанске 1
  • пољани 1
  • поље 5
  • пољских 1
  • пољску 1
  • пољу 2
  • пољуља 1
  • пољуљају 1
  • пољуљати 1
  • помагање 1
  • помагао 1
  • помагати 1
  • Помагати 1
  • Помагаћу 1
  • помажући 1
  • помало 1
  • помисли 3
  • помислио 1
  • Помислите 1
  • помислите 2
  • помислити 1
  • помишља 2
  • помишљајући 2
  • помишљали 1
  • помишљамо 1
  • помогло 3
  • помоћ 3
  • помоћи 3
  • помоћу 1
  • понављаше 1
  • понајвећма 1
  • понајвише 2
  • понајвреднији 1
  • понашања 1
  • Понашање 1
  • понашање 5
  • понашању 4
  • понашао 1
  • Понашао 1
  • понашате 1
  • понети 1
  • понешто 1
  • понижавате 1
  • понижене 2
  • понижење 3
  • понизила 1
  • понизити 1
  • поникао 1
  • поникла 3
  • понићи 1
  • понови 3
  • поново 1
  • поноћ 2
  • Понуде 1
  • Понуди 1
  • понуди 2
  • поотимати 1
  • поп 3
  • попели 1
  • попије 1
  • попили 1
  • попине 1
  • попише 1
  • поплашен 1
  • поплашено 1
  • поплашио 3
  • Попнем 1
  • Попну 1
  • попну 2
  • Попов 2
  • Поповић 1
  • Поповића 1
  • попом 1
  • поправи 3
  • поправило 1
  • поправку 1
  • популаризација 1
  • популарне 1
  • популарним 1
  • популарно 1
  • попуни 1
  • попунити 1
  • попусте 1
  • попусти 1
  • попустила 1
  • попустио 1
  • попуцају 1
  • попуштате 1
  • пораздавала 1
  • пораздавали 1
  • Поред 2
  • поред 35
  • поредак 8
  • поретка 2
  • поретком 1
  • породица 6
  • породице 1
  • породици 2
  • породицом 1
  • породицу 2
  • породични 1
  • породичног 1
  • породичном 3
  • поругљиво 1
  • порумени 2
  • поруменила 1
  • порцију 1
  • посади 3
  • посадио 1
  • посао 17
  • посвађати 1
  • посвађаше 1
  • посвете 1
  • посветити 3
  • посвећују 1
  • посвршавамо 1
  • посвршавао 1
  • посвршује 1
  • поседали 1
  • поседао 1
  • поседаше 2
  • поседе 1
  • Поседела 1
  • поседи 2
  • посета 1
  • посете 1
  • посети 3
  • посетила 1
  • посетити 3
  • посету 1
  • посла 12
  • послао 1
  • Послао 1
  • послати 2
  • послаше 1
  • После 39
  • после 96
  • последица 3
  • последицама 1
  • последице 5
  • Последња 1
  • последња 2
  • Последње 1
  • последње 11
  • последњем 1
  • последњи 6
  • последњим 1
  • последњих 1
  • последњу 1
  • послетку 17
  • послова 5
  • послове 11
  • послови 2
  • пословима 1
  • пословица 2
  • послом 3
  • послу 3
  • послуже 1
  • послужили 1
  • послужимо 1
  • послужити 5
  • послушали 1
  • послушате 1
  • посматра 1
  • посматрајући 2
  • посматрала 1
  • посматрали 2
  • посматрати 1
  • посредно 2
  • Постаде 4
  • постаде 6
  • постајала 1
  • постајао 2
  • постајати 2
  • постајаће 1
  • постајаћемо 1
  • постаје 5
  • постају 1
  • постала 1
  • постале 1
  • постали 1
  • постанак 1
  • постане 4
  • постанем 1
  • постанете 1
  • постану 1
  • Постану 1
  • Постао 1
  • постао 7
  • постарати 1
  • постати 10
  • постаће 1
  • постепено 1
  • постигла 2
  • постићи 3
  • постојала 1
  • постојати 2
  • постоје 1
  • постоји 8
  • пострадао 1
  • поступају 1
  • поступајући 1
  • поступака 1
  • поступали 2
  • поступања 1
  • Поступање 1
  • поступање 2
  • поступао 1
  • поступати 3
  • поступцима 1
  • потање 1
  • потврди 4
  • потврдише 1
  • потезала 1
  • потекао 1
  • потичу 2
  • поткрепило 1
  • потомци 1
  • потопи 1
  • потпис 1
  • потписала 1
  • потписана 2
  • потписано 1
  • потписивао 1
  • потпомагању 1
  • потпомагати 2
  • потпомажемо 1
  • потпомоћи 1
  • потпун 1
  • Потпуна 1
  • потпуна 4
  • потпуније 5
  • потпунијем 1
  • потпунији 1
  • потпунијој 1
  • потпуним 2
  • Потпуно 1
  • потпуно 19
  • потпуном 2
  • Потпуну 1
  • потпуну 11
  • потраже 1
  • Потражи 1
  • потражи 2
  • потражила 1
  • потраје 1
  • потреба 10
  • потребама 10
  • потребан 1
  • потребе 9
  • потреби 5
  • потребна 1
  • потребне 1
  • потребнији 1
  • потребних 2
  • потребно 9
  • потребу 5
  • потресамо 1
  • потресаше 1
  • потресене 1
  • потреси 1
  • потроши 2
  • потруди 1
  • Потрудићу 1
  • потчинили 1
  • потчињен 1
  • потчињене 4
  • потчињених 1
  • потчињеном 1
  • потчињеност 5
  • потчињености 4
  • поћи 1
  • поћуташе 1
  • Поћуташе 2
  • поћути 1
  • поуздан 1
  • поузданих 1
  • поуздано 7
  • поузданом 1
  • поузимаше 1
  • поуке 2
  • поуку 1
  • поумирати 1
  • поучи 1
  • похвата 2
  • похватали 1
  • похватаних 1
  • похватати 1
  • почасти 1
  • Поче 2
  • поче 70
  • почела 3
  • почели 3
  • почело 1
  • Почео 1
  • почео 2
  • почетак 1
  • Почети 1
  • почети 7
  • почетка 2
  • почетку 9
  • Почећемо 1
  • Почеше 1
  • почеше 6
  • почињао 1
  • почињати 1
  • почиње 1
  • почне 19
  • Почне 2
  • почнем 3
  • почнемо 1
  • почну 4
  • пошао 2
  • пошла 4
  • пошло 1
  • пошље 1
  • поштански 1
  • поштеђен 1
  • поштен 2
  • поштено 1
  • поштења 1
  • поштење 1
  • пошто 11
  • Пошто 4
  • поштовали 1
  • поштовања 1
  • поштовање 3
  • поштовањем 1
  • поштуј 1
  • поштује 1
  • пр 3
  • права 25
  • правац 6
  • правдао 1
  • правде 2
  • правдом 1
  • правду 1
  • правећи 4
  • Прави 1
  • прави 9
  • правила 9
  • правилан 2
  • правилима 4
  • правилна 1
  • правилне 1
  • правилније 1
  • правилних 3
  • правилно 5
  • правило 2
  • правим 2
  • правима 2
  • правимо 2
  • правио 2
  • правити 3
  • правих 1
  • правично 1
  • правичности 1
  • правичну 1
  • правник 3
  • правницима 1
  • право 27
  • правој 1
  • правом 6
  • праву 2
  • правца 3
  • правцем 2
  • правцу 12
  • Праг 1
  • Прага 2
  • Прагу 4
  • празна 3
  • празне 2
  • празним 2
  • празнина 1
  • празнину 1
  • празних 2
  • празну 1
  • пракса 3
  • праксе 1
  • пракси 7
  • праксом 1
  • праксу 3
  • практичан 1
  • практична 1
  • практични 1
  • практичније 1
  • практичних 1
  • практично 1
  • практичног 1
  • практичнога 1
  • практичном 4
  • практичноме 1
  • прастаро 1
  • пратећи 1
  • прати 2
  • пратила 1
  • праштајући 1
  • прва 1
  • Прва 2
  • прве 2
  • први 24
  • Први 3
  • ПРВИ 3
  • првим 1
  • првих 3
  • Прво 1
  • прво 5
  • првој 1
  • Првом 1
  • првом 3
  • Пре 14
  • пре 98
  • пребаци 1
  • пребацивања 1
  • пребацивао 1
  • пребацити 1
  • пребацује 1
  • пребацујем 1
  • пребацујеш 1
  • пребацујући 1
  • преваре 1
  • превари 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • превеликој 1
  • превидели 1
  • превидети 1
  • превиди 1
  • превиђати 1
  • превласт 1
  • превод 1
  • преврне 1
  • преврташе 1
  • преврћући 1
  • преглед 1
  • прегледати 1
  • прегледом 1
  • преговарати 1
  • преговори 2
  • ПРЕД 1
  • пред 12
  • Пред 3
  • преда 2
  • предавања 4
  • предавањима 3
  • предавао 1
  • предаваћете 1
  • предаваћу 1
  • Предаваћу 1
  • предавач 1
  • предавачица 1
  • предаје 1
  • предвидети 1
  • предграђа 1
  • предграђе 1
  • предела 1
  • пределе 1
  • предели 1
  • пределима 1
  • предео 3
  • предиспит 1
  • предлог 7
  • предлога 1
  • предложим 1
  • предлози 1
  • предмет 3
  • предмета 2
  • предмете 3
  • предметима 6
  • предмету 3
  • предрасуда 2
  • предрасудама 1
  • предрасуде 1
  • представе 2
  • представи 2
  • представив 1
  • представим 1
  • представимо 1
  • представио 1
  • Представите 1
  • представити 3
  • представља 3
  • представљајући 1
  • представљали 1
  • представљање 1
  • представљању 2
  • представљаше 1
  • представничка 1
  • представничку 1
  • представу 2
  • предузети 2
  • предузима 1
  • предузимају 1
  • предузимач 2
  • предузимачи 1
  • предузме 1
  • пређашња 1
  • пређашње 2
  • пређашњег 1
  • пређашњега 1
  • пређашњем 2
  • пређе 5
  • пређем 1
  • пређоше 2
  • пређу 1
  • преживелим 2
  • презадужена 1
  • презиме 1
  • презирала 1
  • презирати 1
  • презире 1
  • презиру 1
  • презре 1
  • презрене 1
  • презриво 1
  • прејео 1
  • прекаљена 1
  • прекидао 1
  • прекиде 50
  • прекидох 1
  • прекидоше 1
  • прекине 1
  • прекину 2
  • прекинув 3
  • прекинули 2
  • прекинуо 1
  • прекинути 3
  • Прекјуче 1
  • Преко 1
  • преко 4
  • прекорачити 1
  • прекорачиш 1
  • прекори 2
  • прекосутра 1
  • прелаз 1
  • прелазан 1
  • прелазе 1
  • прелазећи 1
  • прелази 1
  • прелазила 1
  • прелазило 1
  • прелазим 2
  • прелазног 1
  • прелазном 1
  • преливен 1
  • прелије 1
  • Прелом 1
  • прелома 2
  • Према 3
  • према 73
  • премда 7
  • Преместио 1
  • премишљају 1
  • премишљала 1
  • премишљали 1
  • премишљао 2
  • Премишљао 2
  • премишљате 1
  • премишљати 1
  • премишљаше 2
  • пренеће 1
  • преображај 6
  • преображајем 1
  • преображају 1
  • препирала 1
  • препирања 1
  • препирао 2
  • препираху 1
  • препирка 1
  • препиркама 1
  • препирке 1
  • препирку 3
  • препирци 1
  • препоручено 1
  • препоручи 1
  • препоручивати 1
  • препоручим 1
  • препоручују 1
  • препоручујући 1
  • преради 1
  • прерана 1
  • Пресели 1
  • пресели 2
  • преселиле 1
  • престаде 3
  • престаје 5
  • престала 1
  • престане 1
  • престанем 1
  • Престани 1
  • престаните 1
  • престанком 1
  • престао 1
  • престати 3
  • престо 1
  • преступ 1
  • преступно 1
  • пресуда 2
  • пресуду 1
  • пресуђивању 1
  • претворила 1
  • претворио 1
  • прети 1
  • претње 1
  • претплате 1
  • претплатника 2
  • претплату 1
  • претпоставимо 1
  • претпоставка 3
  • претпоставке 1
  • претпоставља 1
  • претпостављам 1
  • претрес 1
  • претреса 2
  • претресали 1
  • претресамо 1
  • претресање 1
  • претресао 1
  • претресли 1
  • претресом 1
  • претрешћемо 1
  • претрпа 1
  • претрпавања 1
  • претрпати 2
  • претрпео 1
  • прећи 1
  • пречи 1
  • прешли 1
  • При 10
  • при 37
  • прибегавати 1
  • прибегло 1
  • приберу 1
  • приближавамо 1
  • приближавати 1
  • приближе 2
  • приближи 4
  • приближили 1
  • приближна 1
  • приближно 1
  • приближујем 1
  • приближујемо 2
  • Приватна 1
  • приватна 3
  • приватне 2
  • приватним 1
  • приватних 1
  • приватно 1
  • приватног 1
  • приватној 2
  • приватну 2
  • привезаност 2
  • привидно 2
  • привикавали 1
  • привилегисане 1
  • привлачи 1
  • привреда 1
  • привреди 3
  • привредити 1
  • привредној 1
  • привремена 2
  • привремено 2
  • привремену 1
  • приговорити 1
  • придобију 1
  • придржава 1
  • придружи 1
  • придружио 1
  • приђе 7
  • призна 2
  • признавали 1
  • признавање 1
  • признавао 1
  • Признај 1
  • признајем 3
  • Признајете 1
  • признајете 3
  • Признајте 1
  • признали 1
  • признати 9
  • признаш 1
  • пријатан 7
  • пријатељ 6
  • пријатеља 5
  • пријатеље 1
  • пријатељевање 1
  • пријатељи 6
  • пријатељима 4
  • пријатељица 3
  • пријатељице 3
  • пријатељици 1
  • пријатељицом 1
  • пријатељицу 2
  • пријатељска 1
  • пријатељске 1
  • пријатељску 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 2
  • пријатна 3
  • пријатне 1
  • пријатни 1
  • пријатније 2
  • пријатнији 2
  • пријатним 3
  • пријатно 7
  • пријатном 2
  • пријатности 1
  • приказао 1
  • приказаше 2
  • прикупљати 1
  • прилагодити 1
  • прилагођена 1
  • прилазио 1
  • прилепити 1
  • прилепчива 1
  • прилика 10
  • приликама 6
  • прилике 21
  • приликом 13
  • прилику 5
  • прилици 10
  • приличан 1
  • прилично 3
  • приличном 2
  • приличну 1
  • Прим 2
  • прима 1
  • Прима 1
  • примају 2
  • примедбама 1
  • примедбом 1
  • примедбу 4
  • применити 2
  • примену 1
  • пример 23
  • примера 1
  • примете 1
  • Примети 1
  • примети 73
  • приметив 1
  • приметила 1
  • приметили 2
  • приметим 1
  • Приметим 1
  • приметио 7
  • приметите 1
  • приметити 10
  • приметише 2
  • приметно 1
  • приметну 1
  • Примећујете 1
  • прими 2
  • примили 1
  • примио 2
  • примити 2
  • примљен 2
  • примљена 1
  • приписати 1
  • приписује 1
  • приповеда 1
  • приповедака 1
  • приповедање 1
  • приповедањем 2
  • приповедати 2
  • приповедач 1
  • приповедаше 2
  • Приповеди 1
  • приповеди 3
  • приповедио 3
  • приповетка 2
  • приповеткама 2
  • приповетке 5
  • приповеци 3
  • Приповечице 1
  • приправник 1
  • приправничком 1
  • припрема 1
  • приреди 2
  • приређена 1
  • природа 8
  • природан 4
  • природе 7
  • природи 7
  • природна 2
  • природне 2
  • природни 1
  • природним 1
  • природних 3
  • Природно 1
  • природно 9
  • природној 2
  • природном 1
  • природност 1
  • природну 2
  • природом 1
  • природу 2
  • присиљавању 1
  • прислушкивао 1
  • присни 1
  • пристаде 3
  • пристајање 1
  • пристаје 1
  • пристајете 1
  • пристају 1
  • присталица 3
  • присталице 1
  • пристанете 1
  • пристану 1
  • Пристао 1
  • пристао 2
  • пристати 1
  • пристаће 1
  • пристојнију 1
  • пристојној 1
  • приступе 2
  • приступи 2
  • притисак 1
  • притискује 1
  • прихвате 1
  • прихвати 8
  • приход 5
  • прихода 2
  • приходу 1
  • причај 1
  • причама 1
  • пришао 1
  • пркос 1
  • проба 1
  • пробављао 1
  • Пробајте 1
  • пробати 1
  • пробе 1
  • пробијајући 1
  • пробисвета 1
  • пробу 1
  • пробудила 1
  • пробудити 3
  • Пробудиће 1
  • пробудише 1
  • провала 1
  • провалу 1
  • проведе 2
  • проведемо 1
  • проведу 1
  • провела 1
  • провеле 1
  • провео 1
  • провеселили 1
  • провеселити 1
  • провидети 1
  • проводи 1
  • проводио 1
  • провре 1
  • прогласити 1
  • прогледати 1
  • проговори 55
  • проговорио 2
  • програм 3
  • програма 2
  • прогураћемо 1
  • прогутати 1
  • прода 3
  • продавати 2
  • продаје 4
  • продајом 1
  • продају 1
  • Продам 1
  • продирање 1
  • продрети 1
  • продуженога 1
  • продужи 7
  • продужите 1
  • прође 6
  • прођем 1
  • прођете 1
  • прођох 1
  • прођоше 1
  • прођу 1
  • проживим 1
  • прози 1
  • прозор 4
  • прозора 1
  • прозору 1
  • прозорчић 1
  • прозрети 1
  • произведених 1
  • производ 2
  • производе 1
  • производи 3
  • Производња 1
  • производња 4
  • производње 2
  • производњи 2
  • производњу 3
  • пројектил 1
  • пројектима 1
  • пролази 2
  • пролазили 1
  • Пролазише 1
  • пролетњега 1
  • промена 3
  • промене 6
  • промени 4
  • променила 1
  • променио 2
  • промените 1
  • променити 3
  • променом 1
  • Промену 1
  • промену 2
  • промењеним 1
  • промеша 1
  • промисли 1
  • промислите 2
  • промислити 2
  • промрмља 2
  • промукао 2
  • промуца 2
  • Пронађите 1
  • проналазак 1
  • пронашао 1
  • пронашло 1
  • пропагандиста 1
  • пропагандисте 3
  • пропаганду 2
  • пропада 1
  • пропадање 1
  • пропадати 1
  • пропалога 1
  • пропаст 4
  • пропасти 1
  • пропис 1
  • прописан 1
  • прописујете 1
  • прописујеш 1
  • проповеда 1
  • проповедамо 2
  • пропустите 1
  • пропустити 1
  • пропуштено 1
  • просвете 2
  • просед 1
  • просеку 1
  • просечно 1
  • Прост 1
  • прост 3
  • Проста 1
  • проста 4
  • просте 2
  • прости 2
  • простијој 1
  • простим 2
  • просто 26
  • Просто 3
  • простога 1
  • простом 3
  • простоме 1
  • простора 1
  • простору 1
  • простран 1
  • просту 4
  • просуше 1
  • протест 1
  • протесте 1
  • протести 1
  • Против 2
  • против 34
  • противан 2
  • противећи 1
  • противни 2
  • противник 3
  • противници 2
  • противно 4
  • противност 2
  • противности 2
  • протре 1
  • протресли 1
  • протрести 1
  • протуву 1
  • протурао 1
  • протуре 1
  • Проћи 2
  • проћи 9
  • професор 3
  • професора 3
  • професуру 3
  • проценити 1
  • процес 2
  • прочита 3
  • Прочитали 1
  • прочитало 1
  • прочитао 2
  • прочитате 1
  • прочиташе 1
  • Прочиташе 1
  • прошали 1
  • прошао 2
  • прошапта 1
  • Прошла 1
  • прошла 4
  • прошле 1
  • прошли 1
  • прошло 2
  • Прошло 3
  • прошлост 1
  • прошлости 3
  • прсима 1
  • прслук 1
  • прсне 2
  • прст 1
  • прстију 1
  • прстима 3
  • прстом 1
  • пружа 1
  • пружају 1
  • пружајући 1
  • пружате 2
  • пружати 1
  • пружаш 1
  • пруже 1
  • пружи 8
  • пружило 1
  • пружите 1
  • психолог 1
  • псовао 1
  • Публика 1
  • публика 3
  • публике 4
  • публику 3
  • публици 2
  • Пугачова 1
  • пуке 1
  • пукне 1
  • пулз 1
  • пунији 2
  • пуним 4
  • пунктова 1
  • пуно 1
  • пуној 3
  • пуном 1
  • пуну 1
  • пусте 1
  • пусти 4
  • пустили 1
  • пустило 1
  • пустио 1
  • пустите 1
  • пустити 1
  • Пустити 1
  • пут 68
  • пута 41
  • путање 1
  • Путем 1
  • путем 10
  • путешествијем 1
  • путни 2
  • путницима 1
  • путничко 1
  • путовала 1
  • путовање 1
  • путовању 1
  • путовао 1
  • путовати 2
  • путу 13
  • путује 4
  • Путујем 1
  • путујете 2
  • пући 1
  • пуцањ 1
  • Пуцање 1
  • пуцао 1
  • пушим 1
  • пуштајући 1
  • пуштен 1
  • р 1
  • Р 1
  • равнати 4
  • равнодушније 1
  • равнодушност 2
  • равнодушности 1
  • равноправне 1
  • равноправних 1
  • равноправности 2
  • Рад 3
  • рад 64
  • Рада 1
  • рада 28
  • раде 13
  • радећи 3
  • Ради 1
  • ради 23
  • радије 2
  • радикалан 1
  • радикални 2
  • радикално 1
  • радикалност 1
  • радили 1
  • радим 5
  • радимо 7
  • Радине 1
  • Радио 1
  • радио 5
  • Радионице 1
  • радите 4
  • радити 29
  • Радиш 1
  • радише 1
  • радне 5
  • радник 5
  • радника 6
  • раднике 4
  • раднику 1
  • радних 4
  • Радници 1
  • радници 4
  • радницима 5
  • радничка 5
  • радничке 5
  • раднички 4
  • радничких 2
  • радничког 5
  • радничкој 2
  • радничком 1
  • радничку 1
  • радну 2
  • радња 4
  • радњи 2
  • радњом 1
  • радњу 2
  • Радо 4
  • радо 9
  • радова 1
  • радове 1
  • радознала 1
  • радознало 2
  • радознао 1
  • Радоја 2
  • Радоје 60
  • Радојем 7
  • Радом 1
  • радом 16
  • радост 1
  • раду 17
  • радује 1
  • рађа 1
  • рађање 1
  • ражљутим 1
  • ражљутити 1
  • разабрати 1
  • разбацивали 1
  • разбирајући 2
  • разбојници 1
  • разболела 1
  • разболети 1
  • разборита 2
  • разборити 1
  • разбуди 1
  • разбудио 1
  • Разбудио 1
  • развалинама 1
  • разведрите 1
  • разви 1
  • развија 2
  • развијају 1
  • развијање 8
  • развијати 4
  • развије 2
  • развијен 1
  • развијена 2
  • развијене 1
  • развијенијег 1
  • развијенији 2
  • развијених 1
  • развијено 1
  • развила 4
  • развиле 2
  • развило 1
  • развитак 9
  • развити 7
  • развитка 3
  • развитком 2
  • развитку 3
  • развлачећи 1
  • развратна 1
  • развратник 1
  • развратника 1
  • развратници 1
  • развратно 1
  • развраћен 1
  • развуче 1
  • разгледају 1
  • разгледали 1
  • разгледате 1
  • разгледати 1
  • разговарају 2
  • разговарајући 1
  • разговарала 2
  • разговарали 2
  • Разговарао 1
  • разговарао 5
  • разговарате 1
  • разговарати 4
  • разговараху 2
  • Разговараху 2
  • Разговор 2
  • разговор 36
  • разговора 7
  • разговоре 2
  • разговори 1
  • разговорима 1
  • разговоримо 1
  • разговорна 1
  • разговору 10
  • разгоропадила 1
  • раздражено 1
  • раздражљив 1
  • раздрешити 1
  • раздрљио 1
  • разиђемо 1
  • Разиђоше 1
  • разиђоше 2
  • разилазити 2
  • разиласку 1
  • Разина 1
  • разишла 1
  • Разјасните 2
  • разјаснити 2
  • разјашњавати 1
  • разлагања 1
  • разлагао 2
  • разлагати 2
  • разласка 1
  • разласку 1
  • разлегао 1
  • разлика 5
  • разлике 1
  • разликовању 1
  • разликовати 3
  • разлику 4
  • разликује 1
  • разлици 3
  • различит 2
  • различите 3
  • различити 1
  • различитим 3
  • различитих 3
  • различито 2
  • различним 1
  • различном 1
  • разлог 1
  • разлога 15
  • разлоге 5
  • разлози 7
  • разлозима 1
  • размаженом 1
  • размахивао 1
  • размеру 1
  • размећем 1
  • размишљала 1
  • размишљале 1
  • размишљања 1
  • размишљање 3
  • размишљањем 1
  • размишљању 1
  • размишљати 1
  • разне 4
  • разни 1
  • разним 2
  • разних 4
  • разноврсне 2
  • разноврсним 1
  • разред 1
  • разреду 1
  • разрогаченим 1
  • разуверише 1
  • разузданошћу 1
  • разума 3
  • Разуме 10
  • разуме 30
  • разумевала 1
  • разумевали 2
  • разумевање 1
  • разумевању 1
  • разумевао 1
  • разумеваше 1
  • Разумеју 1
  • разумеју 3
  • разумела 3
  • разумели 1
  • разумем 2
  • разумемо 2
  • разумео 3
  • Разумете 1
  • разумете 7
  • разумети 5
  • разумнијих 1
  • разуму 1
  • рак 1
  • раме 2
  • рамена 5
  • раменима 3
  • раменом 2
  • раније 2
  • рано 3
  • расветлити 1
  • расејана 2
  • расејано 3
  • расипања 1
  • раскинути 1
  • распаљује 1
  • распознати 1
  • располагање 1
  • располажи 2
  • расположај 4
  • расположаја 1
  • расположају 1
  • расположен 4
  • расположена 4
  • расположени 6
  • расположенија 1
  • расположење 9
  • расположењу 6
  • распоред 1
  • распоредили 1
  • распоредити 1
  • расправљају 1
  • расправљати 3
  • распростирати 1
  • распростиремо 1
  • распустити 1
  • растадоше 1
  • Растанак 1
  • растанка 2
  • растанку 2
  • расте 1
  • растера 3
  • растерати 1
  • расти 2
  • раструбио 1
  • растумачити 1
  • растурачи 1
  • растуривањем 1
  • растуривати 1
  • Рахметов 1
  • Рачун 1
  • рачун 16
  • рачуна 8
  • рачунај 1
  • Рачунај 1
  • рачунали 1
  • рачунати 3
  • рачунаше 1
  • рачуни 2
  • рачуном 1
  • рачуну 6
  • рашире 1
  • раширене 1
  • раширити 2
  • рђав 6
  • рђава 1
  • рђаве 5
  • рђавих 2
  • рђаво 17
  • рђавог 1
  • рђавога 1
  • рђавом 1
  • ревносно 1
  • ревности 1
  • револвера 1
  • револуције 1
  • револуцијонарима 2
  • револуцију 1
  • регулисати 1
  • регулише 1
  • ред 15
  • реда 6
  • редак 2
  • редова 1
  • редован 2
  • редове 1
  • редови 3
  • редовна 2
  • редовне 2
  • редовним 1
  • редовно 2
  • Редовно 2
  • редом 1
  • реду 7
  • ређа 1
  • ређати 1
  • ређе 2
  • ређи 1
  • резао 1
  • резултат 1
  • резултатом 1
  • Рекао 2
  • рекао 22
  • рекла 3
  • рекли 3
  • рекнемо 1
  • рекосте 2
  • рекох 5
  • рекоше 2
  • република 1
  • републику 1
  • ретка 1
  • ретке 1
  • ретки 1
  • ретко 8
  • реткост 1
  • Реткост 1
  • реткостима 1
  • Рећи 1
  • рећи 20
  • реформе 1
  • рецепт 2
  • рецепта 1
  • рецепте 4
  • Реци 1
  • рецимо 1
  • Рецимо 2
  • Реците 3
  • реците 6
  • реч 63
  • рече 63
  • реченицу 1
  • речено 2
  • речи 40
  • речима 7
  • речнику 1
  • решавајте 1
  • решавају 2
  • решавање 3
  • решавању 1
  • решавати 4
  • Реше 1
  • решење 2
  • Реши 1
  • реши 6
  • решила 1
  • решили 2
  • решим 1
  • решио 4
  • решити 5
  • решише 1
  • риђом 1
  • Рикардо 1
  • Робинзон 1
  • робова 3
  • робовање 1
  • робове 1
  • робови 1
  • робу 1
  • род 1
  • Родио 1
  • родио 3
  • родитељи 2
  • Родитељи 3
  • родитељима 3
  • родитељском 1
  • родова 3
  • Родом 1
  • родом 4
  • рођак 2
  • рођака 4
  • рођаку 1
  • рођаци 1
  • ројеви 1
  • роман 1
  • РОМАН 1
  • романима 1
  • роману 4
  • ропски 1
  • ропства 3
  • ропство 4
  • ропству 1
  • Рошерове 1
  • ружна 1
  • рука 1
  • Рука 2
  • рукав 2
  • рукама 6
  • руке 19
  • руковању 1
  • руковаше 2
  • руком 20
  • руку 26
  • рукујући 3
  • Руса 8
  • Русе 2
  • Руси 5
  • Русији 9
  • Русију 4
  • Русима 1
  • руска 1
  • руске 1
  • руски 9
  • руским 1
  • Рускиња 7
  • Рускињама 3
  • Рускиње 6
  • Рускињу 1
  • руских 1
  • руског 1
  • руску 1
  • руци 6
  • ручаваш 1
  • ручак 2
  • ручам 1
  • ручати 1
  • ручаће 1
  • ручка 3
  • ручку 1
  • рушење 1
  • руши 1
  • рушимо 1
  • рушите 1
  • рушити 2
  • С 25
  • с 376
  • Са 1
  • са 176
  • саблазан 1
  • Сабор 1
  • сабора 1
  • саборских 1
  • сав 8
  • Сава 7
  • савесно 1
  • савете 1
  • саветовала 1
  • савету 1
  • савије 1
  • савлада 1
  • савладамо 1
  • савладати 3
  • савремена 1
  • савремени 1
  • савршенија 2
  • савршеније 2
  • савршенијем 2
  • савршенијим 1
  • сагласности 1
  • сад 151
  • Сад 28
  • сада 2
  • садашња 1
  • Садашња 1
  • Садашње 1
  • садашње 11
  • садашњег 2
  • садашњега 5
  • садашњем 7
  • садашњи 6
  • садашњих 1
  • садашњој 1
  • садашњости 5
  • садржи 1
  • садржина 6
  • садржине 2
  • садржини 1
  • садржину 1
  • САДУ 1
  • сазнате 1
  • сазревала 1
  • сазревати 1
  • саизвољење 1
  • салетио 1
  • Сам 1
  • сам 280
  • Сама 2
  • сама 28
  • саме 6
  • сами 34
  • самим 3
  • самима 1
  • самих 6
  • само 237
  • Само 28
  • самовару 1
  • самог 2
  • самога 8
  • самој 5
  • самом 2
  • самоме 1
  • самосталне 1
  • самостално 3
  • самосталност 1
  • самоћи 2
  • самрти 1
  • саму 6
  • Сан 1
  • сан 2
  • санитетског 1
  • сања 1
  • сањалачкој 1
  • сањарија 2
  • сањарије 4
  • сањо 1
  • саобраћају 1
  • саопштио 1
  • саразмерна 1
  • саразмерно 4
  • сасвим 108
  • Сасвим 5
  • састав 1
  • састава 1
  • саставе 1
  • саставља 1
  • састављају 4
  • састављаће 1
  • састављаше 2
  • састављено 1
  • састајали 2
  • састајање 1
  • састајао 3
  • састајати 2
  • Састајаћемо 1
  • Састајете 1
  • састали 2
  • Састанак 1
  • састанак 3
  • састане 3
  • састанемо 2
  • састанка 2
  • састанке 1
  • састанку 2
  • састану 1
  • Састанци 1
  • састанцима 1
  • Састао 1
  • састао 2
  • састати 2
  • састојаће 1
  • састоји 1
  • сат 2
  • сата 3
  • сати 12
  • сатлика 1
  • сачувај 1
  • сва 15
  • свагда 1
  • свадба 1
  • свадбу 1
  • свађао 1
  • свака 5
  • свакако 1
  • Свакако 1
  • сваке 13
  • сваки 24
  • Сваки 3
  • свакидашњег 1
  • свако 13
  • Свако 4
  • сваког 2
  • свакога 5
  • свакој 3
  • свакојака 1
  • свакојаким 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 22
  • Свакојако 4
  • сваком 12
  • Свакоме 1
  • свакоме 8
  • сваку 6
  • сванути 1
  • сватовац 1
  • сватови 1
  • свачега 2
  • свачем 3
  • свачије 1
  • свачији 1
  • свачију 1
  • свашта 1
  • Свашта 1
  • све 210
  • Све 22
  • свег 5
  • свега 24
  • свеж 1
  • свежија 1
  • Свеза 1
  • свеза 6
  • свезала 1
  • свезе 5
  • свези 9
  • свезу 2
  • свеједно 10
  • Свеједно 3
  • свему 8
  • свеснији 3
  • свест 2
  • свести 2
  • свестраније 1
  • свестрано 3
  • Свет 3
  • свет 42
  • света 18
  • светао 2
  • светковина 1
  • светла 1
  • Светла 1
  • светле 2
  • светли 1
  • светлије 1
  • светлити 1
  • светлога 1
  • светлој 2
  • светлом 1
  • Светлост 1
  • светом 3
  • свету 14
  • свечано 1
  • сви 48
  • Сви 6
  • свиде 1
  • свиди 1
  • свију 20
  • свима 24
  • свира 3
  • свирају 1
  • свирамо 2
  • свирање 1
  • свирао 2
  • свирате 1
  • свирати 1
  • свирача 1
  • свирачица 2
  • свирка 1
  • свирке 1
  • свирком 3
  • свирку 5
  • свирци 1
  • свих 1
  • свог 3
  • свога 13
  • своди 1
  • свој 34
  • своја 8
  • своје 69
  • својевољно 2
  • својим 41
  • Својина 1
  • својина 17
  • својине 4
  • својини 1
  • својином 2
  • својину 4
  • својих 13
  • својој 18
  • Својом 1
  • својом 8
  • својства 3
  • својствима 2
  • својство 2
  • своју 45
  • свом 18
  • своме 19
  • сврнемо 1
  • сврнула 1
  • сврнух 1
  • сврнуше 1
  • свршавао 3
  • свршаваху 1
  • свршен 3
  • свршена 5
  • свршене 1
  • свршетак 1
  • свршетка 1
  • Сврши 1
  • сврши 10
  • Свршив 1
  • свршила 4
  • свршиле 1
  • свршили 2
  • свршило 1
  • свршим 1
  • свршимо 1
  • свршио 5
  • свршите 1
  • свршити 2
  • свршујете 1
  • свршујте 1
  • сву 8
  • свуда 4
  • свучен 1
  • се 1775
  • себе 42
  • себи 50
  • себични 1
  • Себични 1
  • себичним 1
  • себичност 2
  • себичности 3
  • севну 1
  • седа 1
  • седајући 1
  • Седе 1
  • седе 6
  • седела 8
  • седели 3
  • седело 2
  • седео 18
  • Седети 1
  • седети 2
  • седи 2
  • Седим 1
  • седим 3
  • седите 3
  • Седите 3
  • седиш 1
  • Седне 1
  • седне 8
  • седнемо 1
  • седну 2
  • Сели 1
  • селу 5
  • сељак 3
  • сељаци 2
  • сељацима 1
  • сенке 1
  • сеоски 1
  • септембру 1
  • серенаде 1
  • сестра 1
  • сестром 1
  • сети 1
  • сетим 1
  • сетите 1
  • сетна 1
  • сетно 3
  • сећа 1
  • сећају 1
  • сећам 2
  • Сећам 3
  • сећате 2
  • Сећате 2
  • сећати 1
  • сецирали 1
  • сецовала 1
  • сечење 1
  • сешћу 1
  • си 30
  • Сибир 2
  • сигурна 1
  • сигурније 1
  • сигурнијим 1
  • сигурно 4
  • сигурност 1
  • сигурну 1
  • сиђемо 2
  • сиђете 1
  • сијаху 1
  • сијаше 1
  • сила 3
  • силама 2
  • силе 2
  • силна 1
  • силније 1
  • силом 4
  • силу 1
  • Сима 86
  • Симе 2
  • Сими 3
  • Симин 1
  • Симина 4
  • Симиним 1
  • Симином 1
  • Симић 1
  • Симићу 1
  • Симо 5
  • Симом 3
  • Симоновићевом 1
  • симпатија 1
  • симпатисао 1
  • Симу 7
  • сина 3
  • Синоћ 1
  • сипао 1
  • сир 2
  • сира 7
  • Сиромах 3
  • сиромах 5
  • сиромашки 2
  • сиромаштва 1
  • сирота 5
  • сиротиња 3
  • сиротиње 4
  • сиротињу 3
  • сиротица 1
  • сиротицом 1
  • сиротицу 1
  • сиса 1
  • система 6
  • системи 4
  • систему 2
  • Сита 1
  • ситих 1
  • ситнарије 1
  • ситне 1
  • ситније 1
  • ситним 2
  • ситница 2
  • ситницама 1
  • ситнице 2
  • ситничарске 1
  • сићушне 1
  • сјајан 1
  • сјајна 1
  • сјајних 1
  • сјајно 1
  • сјају 1
  • скале 1
  • скапа 1
  • скапава 1
  • скелет 1
  • ски 2
  • скидајући 1
  • скине 1
  • скинув 1
  • скинуо 1
  • склад 1
  • склапа 1
  • склапање 1
  • склапању 1
  • склоне 1
  • склопи 1
  • склопио 1
  • склопити 1
  • склопљене 1
  • скоме 1
  • скопчан 1
  • скопчана 1
  • скопчано 1
  • скора 2
  • скоријом 1
  • скоро 41
  • скочи 2
  • скрива 1
  • скривати 1
  • скроз 1
  • скромнија 1
  • скува 1
  • скувам 1
  • Скуп 1
  • скупа 1
  • скупе 1
  • скупи 1
  • скупити 1
  • скупља 1
  • скупљањем 1
  • скупљати 1
  • скупљаху 1
  • скупљачи 1
  • скупљен 1
  • Скупо 1
  • скупо 3
  • скуповима 1
  • Скупштина 1
  • скупштини 4
  • слаб 4
  • слаба 2
  • слаби 1
  • слабије 3
  • слабијег 2
  • Слабији 2
  • слабији 4
  • слабим 2
  • слабити 1
  • слабих 1
  • слабо 11
  • слабости 1
  • славан 1
  • Славенима 1
  • славенских 1
  • слави 1
  • Славите 1
  • славиће 1
  • слагали 2
  • слагао 4
  • слагати 3
  • Слагаху 1
  • сладе 1
  • слађе 1
  • слаже 7
  • слажем 3
  • слажемо 2
  • слажете 1
  • слажу 1
  • сласт 1
  • слати 1
  • слатки 1
  • слатко 2
  • слегне 3
  • Слезовски 3
  • слепо 1
  • Слика 1
  • слика 10
  • сликама 1
  • сликањем 1
  • слике 2
  • слику 4
  • слици 2
  • слобода 19
  • Слобода 4
  • слободан 5
  • слободе 21
  • слободи 4
  • Слободна 3
  • слободна 5
  • слободне 3
  • слободни 1
  • слободнија 1
  • слободних 1
  • слободно 8
  • слободнога 1
  • слободну 1
  • слободом 3
  • слободу 25
  • слово 1
  • слогове 1
  • сложе 1
  • сложити 7
  • сложише 1
  • сложно 1
  • сложног 1
  • слојеве 2
  • слојевима 1
  • служе 1
  • служи 1
  • служити 1
  • слутити 1
  • слуха 1
  • случај 7
  • случајевима 1
  • случајно 7
  • случају 22
  • слуша 4
  • Слушај 1
  • слушајте 1
  • слушају 1
  • слушајући 2
  • слушала 6
  • Слушалац 1
  • слушалац 2
  • слушалаца 2
  • слушали 1
  • слушалице 1
  • Слушам 1
  • слушам 2
  • Слушао 2
  • слушао 7
  • слушаоцу 1
  • слушате 1
  • слушати 2
  • слушаше 1
  • слушкињу 2
  • смањила 1
  • сматра 4
  • сматрају 1
  • сматрала 1
  • сматрали 2
  • сматрам 2
  • сматрао 3
  • сматрате 2
  • сматрати 3
  • сматраху 1
  • сме 31
  • смеђ 4
  • смеђа 1
  • Смеј 1
  • смеј 14
  • смеја 1
  • смејала 5
  • смејали 1
  • смејао 15
  • смејати 1
  • смејаху 2
  • смејаше 4
  • смејете 1
  • смеју 1
  • смејући 8
  • смела 2
  • смеле 1
  • смели 2
  • смелије 1
  • смем 3
  • смемо 3
  • смео 4
  • смета 2
  • сметају 1
  • сметало 1
  • сметаше 1
  • Сметње 1
  • сметње 3
  • смеш 1
  • смешан 1
  • смешани 1
  • смешењем 2
  • смешећи 8
  • смешила 1
  • смешио 4
  • смешкањем 1
  • смешно 5
  • смешној 1
  • смештене 1
  • смирене 1
  • смисао 2
  • смисла 7
  • смисли 1
  • смислила 1
  • смислу 4
  • Смит 1
  • смо 62
  • смотреније 1
  • смотрено 2
  • смотри 1
  • смрзавају 1
  • смрзавати 1
  • смрт 5
  • смртан 1
  • смрти 2
  • смртна 1
  • смутило 1
  • снага 15
  • снаге 15
  • снагом 2
  • Снагу 1
  • снагу 16
  • снажан 1
  • снажна 1
  • Снажна 1
  • снажне 1
  • снажније 1
  • снажног 1
  • снажну 1
  • снази 6
  • сневање 2
  • снове 2
  • снови 2
  • сносе 1
  • сноси 2
  • соба 1
  • собама 2
  • собарице 1
  • собе 10
  • соби 23
  • собици 3
  • собна 1
  • собом 11
  • собу 13
  • сокак 1
  • сокаком 1
  • сокачке 2
  • солидаран 1
  • Солидарност 1
  • солидарност 5
  • солидарности 3
  • солидарношћу 1
  • Софијен 1
  • софистаријом 2
  • социјализам 1
  • Социјализам 1
  • социјализма 1
  • социјалиста 3
  • социјалистама 1
  • социјалисте 1
  • социјалистичко 4
  • социјалистичкога 1
  • социјалистичком 1
  • Социјалисто 1
  • спава 1
  • спавај 1
  • спавам 2
  • спавања 1
  • спавао 1
  • спавати 3
  • спада 3
  • спазио 1
  • спајању 1
  • спајаше 1
  • спалио 1
  • спасителна 1
  • спасти 1
  • спекуланта 1
  • спекуланте 1
  • спекулација 1
  • спекулације 5
  • спекулацији 1
  • спекулира 1
  • спекулирају 1
  • специјалнији 1
  • специјалних 2
  • специјално 5
  • спис 1
  • списи 2
  • списима 4
  • спису 1
  • сплете 1
  • сплетке 1
  • спојен 1
  • спојена 5
  • спојени 1
  • споји 1
  • спојити 1
  • спојиће 1
  • Споља 1
  • споља 2
  • спољашње 1
  • спољашњим 1
  • спољашњих 1
  • спољашњој 1
  • спољашњост 2
  • спољашњости 3
  • спомен 2
  • спомену 2
  • споменуо 2
  • споменут 1
  • споменута 2
  • споменути 1
  • споменућемо 1
  • спомињале 1
  • спомињали 1
  • Спомињали 1
  • спомињати 1
  • спомиње 1
  • Спомињете 1
  • спомињући 1
  • споразума 1
  • споразуме 1
  • споре 1
  • спореднијим 1
  • споро 3
  • способан 2
  • способне 2
  • способни 2
  • способније 1
  • способнији 1
  • способности 8
  • способностима 6
  • справе 1
  • спрам 8
  • спрат 2
  • спрату 1
  • спрежу 1
  • спрема 3
  • спремајући 3
  • спремали 1
  • спремало 1
  • спремамо 1
  • спреман 1
  • спремања 1
  • спремању 2
  • спремао 1
  • спремати 3
  • спреме 1
  • спреми 1
  • Спремим 1
  • спремимо 1
  • спремио 1
  • спремити 2
  • спремна 1
  • спремне 1
  • спремни 2
  • спречавала 1
  • спречи 1
  • спријатељити 1
  • спусти 4
  • спуштен 1
  • спуштеним 1
  • срамота 3
  • срамоту 1
  • Срба 3
  • Србе 1
  • Срби 1
  • Србијанцем 1
  • Србије 5
  • Србији 2
  • Србију 1
  • Србина 2
  • срдачан 1
  • срдњу 1
  • средине 1
  • средња 2
  • средње 3
  • средњег 2
  • средњега 1
  • средњем 2
  • средњи 1
  • Средстава 1
  • средстава 9
  • средства 14
  • средствима 4
  • средство 3
  • средством 1
  • среду 3
  • Срему 3
  • сретан 3
  • сретнем 1
  • сретни 1
  • сретно 3
  • сретну 2
  • срећа 1
  • среће 2
  • Срећом 1
  • срећом 2
  • срећу 4
  • сродан 1
  • сроди 1
  • Срочише 1
  • Српкињама 1
  • Српкиње 1
  • СРПСКА 1
  • српске 1
  • српски 4
  • српским 1
  • српском 1
  • сруши 1
  • срушити 1
  • срца 2
  • срце 4
  • срцу 1
  • ставља 1
  • Стајала 1
  • стајала 7
  • стајале 1
  • стајали 1
  • Стајали 1
  • стајало 1
  • стајао 9
  • стајати 4
  • стајаху 2
  • стајаше 4
  • сталан 1
  • сталеж 1
  • сталежа 4
  • сталеже 1
  • сталежима 1
  • стали 1
  • сталних 1
  • стално 1
  • сталнога 1
  • стало 5
  • стан 22
  • стана 3
  • станици 1
  • станицу 1
  • Станковић 2
  • станова 1
  • станови 1
  • становиште 2
  • становишту 1
  • Станоја 2
  • Станоје 24
  • Станојеве 1
  • Станојем 2
  • Станоју 1
  • стану 13
  • станују 1
  • стања 4
  • стање 33
  • стањем 2
  • стању 20
  • стао 1
  • стара 4
  • старање 1
  • старањем 1
  • Старац 1
  • старац 4
  • старе 2
  • Стари 2
  • стари 5
  • старија 2
  • старији 1
  • старијих 1
  • старинске 1
  • старих 1
  • старо 1
  • старог 4
  • старога 5
  • старом 2
  • старости 1
  • стару 1
  • старчић 1
  • стаса 5
  • стати 1
  • статута 1
  • Ствар 3
  • ствар 61
  • ствара 2
  • стварају 1
  • стварало 1
  • стварамо 1
  • Ствари 1
  • ствари 80
  • стварима 25
  • стварма 2
  • стварно 1
  • створа 1
  • створење 1
  • створи 1
  • створила 1
  • створили 1
  • створимо 1
  • створио 1
  • створити 2
  • створови 3
  • сте 103
  • Стева 60
  • Стеве 1
  • Стеви 1
  • Стевине 1
  • Стевино 1
  • Стевом 4
  • Стеву 5
  • стекао 2
  • стекла 1
  • степен 1
  • степена 2
  • степене 1
  • степену 2
  • стећи 2
  • стигао 1
  • стигнем 1
  • Стигоше 2
  • стигоше 4
  • стидљив 1
  • стиже 1
  • стил 1
  • стипендију 3
  • стисак 1
  • стискујући 1
  • стисне 1
  • стићи 1
  • стихова 3
  • стихове 3
  • стиховима 2
  • стиште 1
  • сто 8
  • стојало 1
  • Стојан 2
  • Стојана 2
  • Стојановић 1
  • Стојановићем 1
  • стоје 6
  • стоји 16
  • стојимо 1
  • стојите 1
  • стојиш 1
  • стојте 1
  • Стојшић 1
  • стола 5
  • столица 1
  • столице 7
  • столици 1
  • столицу 7
  • столом 1
  • столу 6
  • стопише 1
  • страна 8
  • стране 45
  • страни 3
  • странкама 1
  • странке 2
  • страну 15
  • страсна 1
  • страсно 3
  • страсну 1
  • страсти 1
  • страх 1
  • страхом 1
  • страхота 1
  • страхоте 1
  • страху 1
  • страшан 1
  • страшило 1
  • страшљиво 1
  • страшнија 1
  • страшно 2
  • стреле 1
  • стрепњом 1
  • стрица 1
  • стрмените 1
  • строга 2
  • Строго 1
  • строго 11
  • строгошћу 1
  • строжије 1
  • строј 4
  • строја 7
  • стројем 1
  • строју 5
  • стрпељиво 1
  • стрпљење 1
  • стрпљиво 1
  • струке 1
  • струком 1
  • стручних 1
  • стручњак 1
  • студијама 1
  • студије 1
  • студијом 1
  • студирам 2
  • ступању 1
  • ступати 1
  • ступе 1
  • ступи 3
  • ступио 2
  • су 248
  • сувишан 1
  • сувише 26
  • Сувише 5
  • сувишна 1
  • сувишне 1
  • сувишним 1
  • сувишно 2
  • сувишног 1
  • сувишном 1
  • сувишну 2
  • сувопаран 1
  • сувременим 1
  • суд 3
  • судећи 1
  • суди 1
  • судити 1
  • суду 1
  • сузбијати 2
  • сукоб 3
  • сумицу 2
  • сумње 7
  • сумњив 1
  • сумњива 1
  • сумњиво 1
  • сумњу 1
  • сумом 1
  • суморан 2
  • суморна 1
  • суморне 1
  • суморно 1
  • суму 2
  • сунца 1
  • сурова 1
  • сурово 2
  • суседне 1
  • суседној 1
  • сустао 1
  • Сутра 3
  • сутра 4
  • сутрадан 1
  • сутрашњи 1
  • суштина 3
  • суштини 2
  • схватају 1
  • схватајући 1
  • схватање 1
  • схватити 1
  • сцена 1
  • сценерија 1
  • сценерије 1
  • т 80
  • Та 101
  • та 70
  • таван 1
  • тавна 1
  • тавним 2
  • тавори 1
  • тада 10
  • Тада 7
  • тадашњи 1
  • тај 109
  • Тај 20
  • тајанственост 1
  • тајна 2
  • тајним 1
  • тајну 1
  • Така 1
  • така 13
  • Таке 2
  • таке 28
  • таки 23
  • Таки 3
  • таким 14
  • таких 23
  • такмаца 1
  • такмачење 3
  • тако 299
  • Тако 41
  • таког 2
  • такога 7
  • такође 11
  • такој 7
  • таком 12
  • такт 1
  • Таку 1
  • таку 6
  • талијански 1
  • талијанских 1
  • таман 1
  • тамном 1
  • Тамо 1
  • тамо 24
  • тамошњи 1
  • таму 1
  • тане 1
  • танке 2
  • тањиру 1
  • тарући 1
  • тачака 1
  • тачан 1
  • тачка 1
  • тачкама 2
  • тачке 4
  • тачније 1
  • тачнијем 1
  • тачно 1
  • тачном 2
  • тачношћу 1
  • твога 2
  • Твој 1
  • твој 4
  • твоја 3
  • твоје 2
  • твојим 3
  • твојом 1
  • твоју 1
  • тврд 1
  • тврди 1
  • тврдио 3
  • тврдити 1
  • тврдња 1
  • тврдо 2
  • тврдовао 1
  • тврдоглав 3
  • тврдоглави 1
  • тврдоглавим 1
  • тврдоглавост 1
  • тврдоглавости 1
  • тврду 1
  • тврђења 1
  • тврђење 1
  • те 189
  • Те 6
  • тебе 7
  • теби 5
  • тежак 1
  • теже 2
  • тежи 2
  • тежили 1
  • тежимо 1
  • тежио 1
  • тежити 2
  • тежиште 2
  • Тежња 1
  • тежња 6
  • тежњама 1
  • тежње 3
  • тежњом 1
  • тежњу 3
  • тек 41
  • Тек 8
  • текао 3
  • телалити 1
  • Телеграм 3
  • телеграм 8
  • телеграмом 1
  • телеграму 3
  • телеграфисали 1
  • телеграфисао 1
  • телеграфисати 1
  • телеграфски 1
  • телесна 1
  • телесне 1
  • тело 2
  • телу 1
  • теме 1
  • Темељ 1
  • темељ 13
  • темеља 4
  • темељном 1
  • темељу 5
  • теми 1
  • тему 1
  • теоретично 1
  • теорија 1
  • теорији 5
  • теоријском 1
  • теорију 1
  • терет 1
  • терета 1
  • терету 1
  • тесно 1
  • тесногруде 1
  • Тетка 1
  • тетка 22
  • технике 1
  • технику 3
  • техници 1
  • техничар 2
  • техничара 3
  • техничару 1
  • техничка 2
  • техничке 1
  • течаја 2
  • течан 1
  • тешио 2
  • тешите 1
  • тешка 1
  • Тешка 1
  • Тешко 2
  • тешко 20
  • ти 103
  • Ти 23
  • Тим 4
  • тим 97
  • тиме 12
  • тиранија 2
  • тираније 1
  • тиранију 1
  • тиранисали 1
  • тиранишете 1
  • тиранишу 1
  • титра 1
  • титрао 2
  • титрате 1
  • титула 1
  • Тих 1
  • тих 21
  • тихо 13
  • тиче 8
  • тичу 1
  • тишина 3
  • тишину 1
  • То 127
  • то 643
  • тог 18
  • Тог 2
  • Тога 1
  • тога 145
  • тој 33
  • ток 1
  • току 1
  • толике 3
  • Толико 1
  • толико 48
  • толиког 1
  • толикога 1
  • толикој 1
  • толику 3
  • Том 2
  • том 63
  • Томе 1
  • томе 132
  • тон 2
  • тоне 1
  • тонова 1
  • тоном 1
  • топа 1
  • топлих 1
  • топлој 1
  • торба 1
  • торбу 1
  • точкове 1
  • трави 1
  • траг 3
  • трагова 2
  • трагове 1
  • траже 2
  • тражећи 1
  • тражи 9
  • тражила 2
  • тражили 1
  • Тражили 1
  • Тражим 2
  • тражим 4
  • тражимо 6
  • тражио 6
  • тражите 3
  • тражити 8
  • трајала 1
  • трајали 1
  • трајао 2
  • трајати 11
  • траје 3
  • трајне 2
  • трајнију 1
  • траљаво 1
  • тргне 2
  • тргнем 1
  • тргнув 1
  • трговац 4
  • трговачка 1
  • трговачке 1
  • Трговачки 1
  • трговачких 2
  • трговина 1
  • трговину 4
  • трговца 2
  • трговци 1
  • трговцима 1
  • трговцу 1
  • тргује 1
  • треба 102
  • Треба 15
  • требају 2
  • требала 3
  • Требали 1
  • требали 2
  • требало 20
  • требао 1
  • требати 1
  • требаће 1
  • тренутак 4
  • тренутака 11
  • тренутку 5
  • трећем 1
  • трећи 2
  • трећу 2
  • три 3
  • тријумфујући 1
  • Тричарије 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • трошак 2
  • троше 1
  • трошење 1
  • троши 1
  • трошио 1
  • трошити 3
  • трошкови 2
  • трошку 1
  • трошна 1
  • трпе 1
  • трпео 1
  • трпети 4
  • трпи 3
  • трпим 1
  • труд 1
  • труда 3
  • труде 1
  • трудећи 3
  • трудила 2
  • Трудили 1
  • трудим 1
  • трудио 3
  • трудити 1
  • труле 1
  • Трулеж 1
  • трулеж 4
  • трулежи 5
  • труло 4
  • трулог 1
  • труне 1
  • труо 1
  • ту 150
  • Ту 40
  • туберкулозе 1
  • туга 3
  • туге 1
  • туђ 1
  • туђа 1
  • туђе 2
  • туђега 1
  • туђем 1
  • туђила 1
  • туђим 3
  • туђинка 1
  • туђиш 1
  • туђом 2
  • туђу 4
  • тужи 1
  • Тужила 1
  • тужио 1
  • тужна 1
  • тужним 1
  • тумарати 1
  • тумачити 1
  • туп 1
  • тупим 1
  • Тургењев 1
  • туторе 1
  • туторишете 1
  • туторства 1
  • туце 1
  • ће 291
  • ћемо 42
  • ћерета 1
  • ћеретала 2
  • ћеретање 1
  • ћерка 1
  • ћерке 1
  • ћерком 2
  • ћерку 1
  • ћете 52
  • ћеш 12
  • ћошак 2
  • ћошку 1
  • ћу 45
  • ћудима 1
  • ћудљиво 1
  • ћутала 3
  • ћутали 1
  • ћуталица 1
  • ћутања 7
  • ћутање 5
  • ћутао 10
  • ћутати 1
  • ћуташе 8
  • ћутећи 3
  • ћути 5
  • ћутим 1
  • ћутите 4
  • у 1118
  • У 139
  • убеди 1
  • убедили 1
  • убеђен 1
  • убеђени 1
  • убеђења 3
  • убеђење 4
  • убеђењем 2
  • убеђивања 1
  • убија 2
  • убијати 1
  • убитачне 1
  • ублажавати 1
  • ува 1
  • увађањем 1
  • увађању 1
  • уважили 1
  • увалити 1
  • уведу 2
  • увеже 1
  • увез 1
  • увезу 1
  • Увек 3
  • увек 38
  • увела 1
  • увелико 1
  • увелим 1
  • увео 1
  • уверава 1
  • уверавању 1
  • уверавати 1
  • увере 2
  • уверен 6
  • уверена 1
  • уверени 9
  • уверења 7
  • уверење 3
  • уверењем 4
  • уверењу 1
  • увери 3
  • уверим 1
  • уверио 6
  • уверисмо 1
  • уверите 1
  • уверити 2
  • Уверићеш 1
  • увесељавање 1
  • увести 1
  • увидев 1
  • увидели 1
  • увидети 1
  • Увидеће 1
  • увиди 2
  • увидим 1
  • увидиш 1
  • увиђа 2
  • увиђавности 2
  • увиђају 1
  • увиђали 1
  • увиђам 2
  • увиђамо 1
  • увиђао 2
  • увиђате 1
  • Увиђате 1
  • увиђења 1
  • увија 1
  • увијања 1
  • увије 1
  • уводи 1
  • уводнога 1
  • увредио 1
  • увређен 1
  • увређена 1
  • увређено 1
  • уврстити 3
  • увршћивати 1
  • увукао 1
  • угађати 1
  • угађаше 1
  • Угарске 1
  • угаси 1
  • углаве 1
  • углави 1
  • углавити 1
  • углављено 1
  • углађеност 1
  • углед 1
  • угледају 1
  • угледали 1
  • угледни 1
  • угњетача 1
  • уговорио 2
  • уговорићемо 1
  • угодност 1
  • уграби 1
  • угризе 2
  • угуше 1
  • угуши 2
  • угушимо 1
  • угушити 1
  • угушује 2
  • угушујући 1
  • уда 1
  • удадбе 1
  • удаје 2
  • Удаје 3
  • удаји 2
  • удала 1
  • удале 1
  • удали 4
  • удалио 1
  • удаљавали 1
  • удам 1
  • удар 2
  • ударе 1
  • удари 3
  • ударио 1
  • ударцима 1
  • удесе 1
  • удеси 5
  • удесили 1
  • удесимо 1
  • удесио 1
  • Удесите 1
  • удесити 10
  • удесиће 2
  • удесна 1
  • удесније 2
  • удеснији 1
  • удесних 1
  • удесно 1
  • удешава 2
  • удешавају 1
  • удешавамо 1
  • удешавање 1
  • удешавати 2
  • удешен 1
  • удешена 3
  • удешене 1
  • удешено 2
  • удешеној 1
  • удовица 2
  • удубљена 2
  • Уђе 1
  • уђе 13
  • Уђите 1
  • уђоше 4
  • Уђу 3
  • ужасан 1
  • ужасна 1
  • ужаснија 1
  • ужасно 2
  • ужасну 2
  • ужи 1
  • ужива 3
  • уживај 1
  • уживају 2
  • уживала 2
  • уживали 3
  • уживам 1
  • уживања 5
  • уживање 6
  • уживањем 1
  • уживао 1
  • уживати 3
  • уживаше 1
  • уз 8
  • узајамни 1
  • узајамно 1
  • узајамном 1
  • узајми 1
  • Узалуд 3
  • узалуд 5
  • узбере 1
  • узбуђена 1
  • узбуђени 2
  • узбуђеност 2
  • узбуђености 2
  • узбуђеношћу 1
  • узбуђења 1
  • узбунила 1
  • узвисити 1
  • узвишени 1
  • узвишено 3
  • узвишености 1
  • узвишену 1
  • уздахну 1
  • уздисаји 1
  • уздржљиво 1
  • узе 15
  • узела 1
  • узели 1
  • Узели 1
  • Узео 1
  • узео 4
  • узети 8
  • Узећемо 1
  • узима 2
  • узимају 1
  • узимали 1
  • узимао 1
  • узимате 2
  • узимати 1
  • узимаше 1
  • узме 12
  • Узме 2
  • узмемо 2
  • узмете 1
  • узми 1
  • узмимо 2
  • Узмимо 3
  • узмите 2
  • узможе 1
  • узмути 1
  • узнемиреност 1
  • узнемиривати 1
  • узнемирујем 1
  • узор 1
  • узраста 1
  • узрок 6
  • Узрока 1
  • узрока 5
  • узроке 1
  • узроку 1
  • узроци 1
  • узроцима 2
  • узрујан 1
  • узрујана 2
  • узрујаност 1
  • ујака 1
  • Уједно 1
  • уједно 17
  • ујемчи 1
  • ујна 1
  • ујнин 1
  • ујутру 1
  • указао 1
  • указује 4
  • укалупљена 1
  • укалупљене 1
  • укидају 1
  • уклања 1
  • уклањају 1
  • Уклони 1
  • уклони 3
  • уклониле 1
  • уклоним 1
  • уклонимо 1
  • уклонио 1
  • уклонисте 1
  • уклоните 1
  • уклонити 4
  • уклоњене 1
  • Уколико 1
  • уколико 17
  • укопани 1
  • укоренила 1
  • укочили 1
  • укратко 4
  • укус 2
  • укусно 1
  • укусу 1
  • улагати 2
  • улазио 2
  • улазити 1
  • улише 1
  • улове 1
  • улога 4
  • улоге 1
  • улогу 2
  • уложен 1
  • уложено 1
  • уложили 3
  • уложити 2
  • улудо 1
  • уљудио 1
  • уљудно 1
  • ум 8
  • ума 6
  • умаћи 1
  • уме 3
  • умеју 1
  • Умела 1
  • умела 2
  • умеле 1
  • умели 1
  • умем 2
  • умемо 1
  • умео 5
  • Уместо 2
  • уместо 4
  • умете 2
  • умети 1
  • умеће 1
  • умеша 7
  • умешан 1
  • умешана 1
  • умешано 1
  • умириваше 2
  • умирила 1
  • умирите 2
  • умирујући 1
  • умна 4
  • умне 2
  • умни 2
  • умним 5
  • умних 2
  • умно 1
  • умножава 1
  • умножавају 1
  • умножавати 1
  • умножи 1
  • умноме 1
  • Уморан 1
  • уморила 2
  • уморна 1
  • Уморна 2
  • уморни 1
  • Уморни 2
  • умр 3
  • умре 1
  • умрети 1
  • умрла 1
  • умрли 2
  • уму 7
  • умудрио 1
  • уназађено 1
  • унапред 13
  • унапредили 1
  • унапредити 1
  • унапређењу 1
  • унеколико 4
  • уништава 3
  • уништена 1
  • уништење 2
  • уништи 4
  • уништила 1
  • уништиле 1
  • уништили 1
  • уништимо 1
  • уништити 6
  • уништиће 2
  • унутарња 2
  • унутарње 4
  • унутарњост 2
  • унутарњости 2
  • унутарњу 1
  • унутра 7
  • унутрашњега 1
  • унутрашњи 1
  • унутрашњости 1
  • унутри 3
  • уобичајени 1
  • уобичајеним 1
  • уображавамо 1
  • уображење 4
  • уображењу 1
  • Уопште 5
  • уопште 55
  • упадаше 1
  • упаде 16
  • упала 3
  • упали 1
  • упалим 1
  • упао 2
  • упарађени 1
  • упасти 2
  • упечатком 1
  • упијене 1
  • уписан 1
  • уписати 1
  • упише 2
  • уплив 13
  • уплива 13
  • упливисали 1
  • упливишући 1
  • упливом 2
  • Упозна 1
  • упозна 6
  • упознавали 1
  • упознавање 2
  • упознају 3
  • упознала 1
  • упознали 1
  • упознам 1
  • упознамо 1
  • Упознао 1
  • упознао 3
  • упознати 2
  • упознаш 1
  • упореде 1
  • упоредим 1
  • упоређивала 1
  • упоређивати 4
  • употреба 1
  • употребе 2
  • употреби 1
  • употребила 1
  • употребили 2
  • употребимо 1
  • употребио 3
  • употребити 7
  • употребљава 1
  • употребљавају 1
  • употребљавамо 1
  • употребљују 1
  • употребу 1
  • управи 1
  • управљали 1
  • управљати 2
  • управљен 1
  • Управо 1
  • управо 54
  • упре 1
  • упрљаног 1
  • упропастити 1
  • упропашћивање 1
  • Упусте 1
  • упусте 2
  • упусти 2
  • упустили 3
  • упустио 2
  • упуте 1
  • упутим 1
  • упутио 1
  • упутише 1
  • упутстава 1
  • упутства 4
  • упутствима 1
  • упутством 1
  • упућује 1
  • упушта 1
  • упуштали 1
  • упуштамо 1
  • упуштао 1
  • упуштати 1
  • уради 1
  • урадили 1
  • урадити 7
  • урачуна 1
  • уредан 1
  • уредимо 1
  • уредно 1
  • уређење 3
  • уређењу 3
  • уређују 4
  • уречено 1
  • усавршава 1
  • усавршавају 1
  • усавршавање 2
  • усавршавати 2
  • усавршеним 1
  • усаврши 1
  • усамим 1
  • усвајају 1
  • усвајање 1
  • усвајању 1
  • усвојеног 1
  • усвојеној 1
  • усвојила 1
  • усвојили 1
  • усвојио 2
  • усиљавања 2
  • усиљеним 2
  • усиљено 3
  • уски 1
  • ускорити 1
  • услед 5
  • услова 5
  • услове 5
  • услови 5
  • условима 4
  • условом 2
  • услуга 1
  • услугу 8
  • услузи 2
  • усмен 1
  • усмено 2
  • усменом 1
  • усне 2
  • усну 2
  • успавано 1
  • успех 1
  • успеха 4
  • успехом 1
  • успешан 2
  • успомена 1
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • усрећи 1
  • усрећите 1
  • уста 6
  • устаде 10
  • устадоше 2
  • устаје 1
  • устала 1
  • устанак 2
  • Устане 1
  • устане 4
  • устаните 1
  • Устаните 2
  • установа 5
  • установе 7
  • установити 1
  • установу 2
  • устао 1
  • устати 1
  • устаћу 1
  • устезао 1
  • устезати 1
  • устраје 1
  • устрашено 1
  • устројства 5
  • устројство 4
  • устројству 2
  • уступа 1
  • уступила 1
  • усуђују 1
  • утакмица 1
  • утакмицу 2
  • утамани 1
  • утврди 3
  • утврдила 2
  • утврдимо 1
  • утврдити 4
  • утврдићете 1
  • утврђена 4
  • утврђене 1
  • утврђено 1
  • утврђеној 1
  • Утврђеној 1
  • утврђење 1
  • утврђењу 1
  • Утврђују 1
  • утегнуто 1
  • утекоше 1
  • утеха 1
  • утисак 5
  • утиска 1
  • утиском 1
  • утиску 1
  • утисци 1
  • утицај 2
  • утицаја 2
  • Утицати 1
  • утицати 3
  • утиче 1
  • утичем 1
  • утичу 1
  • утишати 1
  • утолико 10
  • утучени 1
  • утученог 1
  • ућутао 1
  • ућуташе 2
  • ућути 6
  • ухвате 1
  • ухвати 3
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватим 2
  • ухватити 2
  • уче 1
  • учеван 1
  • учевних 1
  • учене 2
  • учење 3
  • учествовала 1
  • учествовати 2
  • учествује 3
  • учествујете 1
  • учећи 2
  • учи 3
  • учили 1
  • учим 1
  • Учим 1
  • учине 1
  • учини 7
  • учинила 3
  • учинили 1
  • учинило 3
  • учинио 6
  • учинити 8
  • учињено 5
  • учио 1
  • Учитељ 1
  • учитељ 7
  • учитеља 2
  • учитељевања 1
  • учитељи 1
  • учитељима 1
  • учитељица 1
  • учитељишта 1
  • учитељска 1
  • учитељску 1
  • учитељства 2
  • учитељство 3
  • учити 4
  • Учићемо 1
  • учтивим 1
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • ушао 2
  • фабриканти 2
  • фабрику 4
  • фабрици 1
  • фактичне 1
  • фактично 1
  • Факултет 1
  • факултету 1
  • фанатизам 1
  • фанатизмом 1
  • Фанатик 1
  • фантазијом 1
  • фантастичне 1
  • фантастично 3
  • фантастичнога 1
  • ферија 1
  • ферије 1
  • ферт 1
  • фигуром 1
  • физична 2
  • физичне 2
  • физичних 1
  • физичној 2
  • физичном 1
  • филипиком 1
  • филозоф 1
  • филозофије 1
  • Филозофирање 1
  • филозофским 1
  • фина 1
  • финанцијално 1
  • фини 1
  • финији 2
  • фино 2
  • фином 1
  • Фину 1
  • флегматично 1
  • фор 4
  • Форма 1
  • форма 2
  • формалног 1
  • формалности 2
  • Форме 1
  • форме 5
  • Форми 2
  • форми 7
  • форму 2
  • формулама 1
  • формуле 1
  • фраза 2
  • фразе 1
  • францески 1
  • францеског 1
  • Францеској 1
  • францеском 1
  • хајд 2
  • Хајд 3
  • Хајде 2
  • хаос 1
  • хармонија 1
  • хармонији 2
  • хармонијом 1
  • хармонију 3
  • Хвала 2
  • Хвали 1
  • хвалим 2
  • хватају 1
  • Хиго 2
  • Хиговим 1
  • Хигово 1
  • хиљада 2
  • хипотеза 1
  • хипотезу 1
  • хипохондрију 1
  • Хируршке 1
  • хм 1
  • Хм 3
  • ход 1
  • хода 1
  • ходајући 1
  • ходаше 1
  • ходнику 1
  • ходу 2
  • хоризонту 1
  • хотел 2
  • хотећи 1
  • хоће 36
  • Хоће 7
  • хоћемо 12
  • Хоћемо 2
  • хоћете 22
  • Хоћете 6
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 9
  • хоћу 4
  • Хоћу 4
  • храна 3
  • хране 3
  • храни 1
  • хранити 1
  • храниш 1
  • храном 1
  • храну 4
  • Хтеде 1
  • хтеде 9
  • хтедох 1
  • хтедоше 2
  • Хтела 3
  • хтела 7
  • хтеле 1
  • хтели 17
  • хтело 1
  • хтео 18
  • Хтео 3
  • хтети 2
  • хуља 1
  • цвета 1
  • Цветковића 1
  • Цветковићем 1
  • цветова 1
  • Цела 2
  • цела 6
  • целе 2
  • целим 1
  • целине 1
  • целини 1
  • цело 11
  • целог 1
  • Целога 1
  • целога 9
  • целој 3
  • целом 4
  • целоме 11
  • целу 5
  • Цељ 1
  • цељ 16
  • цељи 13
  • Цензура 1
  • цензуру 1
  • ценила 1
  • ценим 2
  • цену 1
  • Цео 2
  • цео 4
  • цепа 1
  • Цивилизација 1
  • цивилизацији 1
  • цивилизацију 1
  • цигару 5
  • цијунг 1
  • ципелама 1
  • ципеле 1
  • Цирих 10
  • Цириха 7
  • Цириху 11
  • циришка 1
  • циришке 1
  • циришким 1
  • циришких 1
  • циришког 1
  • циришку 1
  • цифре 1
  • црвен 1
  • црвенио 1
  • црним 1
  • црно 1
  • Црно 1
  • црномањаст 4
  • црномањаста 3
  • црномањасту 1
  • црноме 1
  • црну 1
  • црта 6
  • цртала 1
  • цртама 2
  • цртамо 1
  • цртао 1
  • црте 3
  • црту 1
  • Ч 6
  • Чај 1
  • чај 7
  • чаја 8
  • чак 2
  • чару 1
  • час 5
  • часак 4
  • часова 1
  • часове 3
  • часовима 1
  • Чаша 1
  • чаше 1
  • чашом 2
  • чашћу 1
  • чашу 2
  • чварцима 2
  • чвор 1
  • чврста 2
  • чврстој 1
  • чега 7
  • чека 1
  • чекај 2
  • чекајте 2
  • Чекајте 2
  • чекају 1
  • чекајући 2
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекао 1
  • чекати 3
  • чело 2
  • челу 2
  • чем 9
  • чему 4
  • Чернишевски 3
  • Чернишевсковом 1
  • честит 1
  • честита 1
  • честити 1
  • честитог 1
  • Често 1
  • често 26
  • четврти 1
  • чети 1
  • четир 3
  • Чешки 1
  • чешће 4
  • чизме 1
  • чим 13
  • Чим 3
  • чиме 1
  • чине 3
  • чини 17
  • Чини 5
  • чинила 1
  • Чинила 1
  • чинили 2
  • чинило 1
  • Чинило 2
  • чинимо 1
  • чинио 3
  • чините 1
  • чинити 7
  • чинићемо 1
  • чинова 1
  • чиновник 3
  • чиновника 2
  • чиновничка 1
  • чињаше 1
  • чињеница 2
  • чист 6
  • чиста 7
  • чисте 2
  • чистећи 1
  • чистије 1
  • чистити 1
  • чисто 9
  • чистога 1
  • чистој 1
  • чистом 1
  • чисту 2
  • чита 3
  • читав 2
  • читава 1
  • читаве 1
  • читави 2
  • читавој 1
  • читавом 1
  • читај 1
  • читајући 1
  • читала 2
  • читалац 1
  • читалачка 1
  • читалачке 2
  • читалачкој 2
  • читале 1
  • читали 1
  • читам 2
  • читање 5
  • читањем 1
  • читао 4
  • читаоца 1
  • читаоце 4
  • читаоци 4
  • читаоцима 3
  • читате 1
  • читати 5
  • читаше 2
  • члан 3
  • чланова 7
  • чланове 2
  • Чланови 2
  • чланови 4
  • члановима 4
  • чланцима 1
  • Човек 1
  • човек 64
  • човека 26
  • човеком 4
  • човеку 13
  • човечанска 1
  • човечански 2
  • човечанско 1
  • човечанство 2
  • човечанству 1
  • човече 5
  • човечија 4
  • човечијег 1
  • човечијим 2
  • човештва 1
  • чу 1
  • чува 3
  • Чувајте 1
  • чувају 1
  • Чувати 1
  • чувати 2
  • чудан 1
  • Чудан 1
  • чуде 1
  • чудећи 2
  • чуди 1
  • чудила 1
  • чудим 3
  • чудио 3
  • чудите 1
  • Чудна 1
  • чудна 2
  • чуднијим 1
  • чудним 1
  • чудно 12
  • Чудно 2
  • чудновата 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • чудо 10
  • чуду 2
  • Чује 2
  • чује 8
  • Чујем 1
  • чујем 6
  • чујете 3
  • Чујеш 1
  • Чујте 1
  • чују 1
  • чујући 1
  • чула 8
  • чуле 1
  • чули 6
  • чуло 1
  • Чуо 4
  • чуо 7
  • чупкаше 1
  • чути 10
  • џеп 2
  • џепу 1
  • шака 3
  • шаке 1
  • шала 2
  • шалај 2
  • шале 1
  • шалећи 1
  • шали 4
  • шалио 3
  • шалите 2
  • шалити 1
  • шалу 2
  • шаљива 1
  • шапнув 1
  • шаптање 1
  • шаптао 1
  • шапташе 1
  • шара 1
  • шарао 1
  • шарати 1
  • шарена 1
  • шаренило 1
  • шаренилом 1
  • шарених 1
  • шареном 1
  • Шарлота 4
  • Шарлоте 2
  • швајцарски 1
  • шеви 1
  • шездесет 1
  • шепртљарењем 1
  • шеснајст 1
  • шетајте 1
  • шетају 1
  • шетали 1
  • Шетамо 1
  • шетао 1
  • шетате 1
  • шетња 2
  • шетњама 2
  • шетње 4
  • шетњи 3
  • шетњу 8
  • шећер 1
  • шешир 2
  • шиљати 1
  • шиљаше 1
  • шиљу 1
  • шире 5
  • ширем 1
  • ширење 1
  • ширењу 1
  • ширећи 1
  • шири 4
  • ширила 1
  • ширили 1
  • ширите 1
  • ширити 2
  • широких 1
  • ширу 2
  • шити 1
  • шкодећи 1
  • шкодио 1
  • шкодљиве 1
  • школа 2
  • школама 2
  • школе 1
  • школи 1
  • школовање 1
  • школу 2
  • шољу 1
  • шпијун 4
  • Шпијуни 1
  • шпијуном 2
  • шта 129
  • Шта 56
  • штампа 1
  • Штампар 1
  • штампар 3
  • штампара 1
  • штампарем 2
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампе 1
  • штап 1
  • штета 7
  • Штета 7
  • штетан 1
  • штете 1
  • штетна 1
  • штетно 2
  • штету 3
  • Што 15
  • што 515
  • штошта 3
  • шумама 1
  • шуму 1
57096 matches
оју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газ 
а одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабра 
усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других 
а за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</ 
солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад  
 критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик пород 
о жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — на 
Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, н 
шло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивиј 
те још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука,  
емојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све дру 
к...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div 
о више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе с 
, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава  
 не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; 
/p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско. 
 више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и зн 
адава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив  
дноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. 
<hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек 
ете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љуб 
арима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после ост 
д будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на  
реба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање 
е ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — 
тво и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренут 
своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је 
арање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у  
давно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} В 
 се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — 
вај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче 
и ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обав 
 уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљ 
.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особ 
е допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи ст 
аму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p 
овара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да 
це упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> < 
оду...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће би 
м домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} 
а то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да 
 ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Сада 
и нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се 
чине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо н 
та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, ш 
дске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше  
ли ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?< 
х — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико реч 
заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, д 
то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви з 
више много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предава 
.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није д 
утање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним израз 
е!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта 
 волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> < 
и га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у 
ема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Г 
ни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} 
друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто  
нило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала н 
јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли в 
ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспо 
 Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</ 
 што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, 
је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства 
илан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>—  
у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то о 
} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је  
Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све. 
кинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало... 
 <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Рус 
 стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још 
, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него 
бодан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће з 
ну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гл 
него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај н 
еше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— 
 пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећат 
 Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде  
мисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем. 
не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не ост 
, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (чита 
оповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то прип 
ас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; 
пустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђо 
е ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, р 
 д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање у 
hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити;  
на, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се наш 
се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{ 
ладамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће ос 
пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо 
је одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с  
је, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву 
у, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најп 
вуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се С 
и благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми  
тан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сим 
“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може  
 то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, гос 
реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све ја 
 и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је  
ожда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, на 
у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја би 
> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао  
ева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да 
ући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћута 
{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здра 
> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— За 
n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S 
ких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не м 
није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на  
у из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ва 
га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви н 
 средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужн 
то сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђи 
ду: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по 
 је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до 
оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изв 
је још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наш 
аговање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Н 
говорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, п 
мо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни мог 
а је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчиње 
</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади 
ановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера иш 
а страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски све 
 дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напуст 
ховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа т 
тво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом 
 Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога од 
 јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је  
пет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="2 
е уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ 
могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао 
стојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом л 
ште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљ 
познавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погле 
ем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би,  
сто гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. 
ико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође некол 
скинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се п 
је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p 
 <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро. 
које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио,  
иште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе 
!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} К 
и.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Си 
 Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика по 
, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, как 
у увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека 
омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да  
> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем  
ребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према с 
икаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се 
 да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за в 
— поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, 
огрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта  
о с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћем 
ак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се мо 
 јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад 
то свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога  
{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребит 
<p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с в 
 тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је 
е, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама чо 
озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састај 
то био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S}  
. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилик 
аље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> 
о им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим пот 
ргичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица 
SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref  
или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба... 
у се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од др 
ледници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба  
 други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По кат 
чи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест  
 ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро 
 пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, ко 
тичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Поје 
Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О,  
 ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто до 
на врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то 
ви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога,  
ата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња 
ати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила с 
жда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах  
{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу 
, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да с 
{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у који 
скиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до д 
о је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело наш 
 мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба з 
еше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах  
и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S 
и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне. 
наче многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више 
 Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шт 
ати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, к 
у Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико 
 <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...< 
о, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја 
говарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде раз 
 по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределим 
еки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</ 
о по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред све 
ити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може.. 
о год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту н 
ове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се  
74" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложит 
е може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању 
 и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто нас 
 наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb  
 одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb  
 увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од д 
ваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста  
аки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју  
о је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да з 
а.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Тргова 
р био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи бр 
звор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Н 
е. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим м 
а земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њ 
{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најда 
речим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употреби 
дарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да  
} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новац 
ка, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванре 
 изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те  
се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту преста 
револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то реш 
 осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био  
овом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претре 
} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало пос 
 друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- веш 
{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S 
, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p> 
јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S 
ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништ 
ари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а  
донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпун 
тина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој  
вајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да 
јство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре с 
и, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је  
ку, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му  
рност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што г 
, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису по 
извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онд 
нципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се  
<p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књиг 
на, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тач 
е Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наб 
је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} 
знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он уп 
о, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која б 
је беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима,  
, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наук 
 трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче тако 
ела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapte 
пита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „уз 
— „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то ист 
знавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између љ 
ом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати д 
оји више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго. 
шљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p> 
илан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом —  
ле јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, оси 
о зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људ 
а ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— За 
оворе и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} М 
ј црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао 
а њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг  
 <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова на 
омаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не  
Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту дел 
о, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се љу 
ање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и в 
губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, —  
 својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да о 
.</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу 
у треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове 
вачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће с 
а, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радо 
и се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не  
ед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче сво 
.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та  
е до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се  
е само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може  
речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да 
ласт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи 
би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ј 
ак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није треб 
ти потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим 
јина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за 
потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се ка 
емо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме 
на.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква сми 
 одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</ 
адник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда  
, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога 
</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући  
га.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} М 
прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче 
врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и јо 
е заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена. 
 друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Н 
ка љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љу 
им карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али  
које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на с 
пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном гла 
еба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за 
пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он у 
слао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за ис 
и независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста род 
 лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешћ 
иње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем;  
сор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим дру 
арност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностим 
ајамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска сист 
е посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" />  
 народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити ник 
 своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и оп 
игурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају тра 
о хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тр 
док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мал 
рофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми ру 
трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пр 
ире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих н 
 глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је 
те, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и ра 
 хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправно 
> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити г 
ста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Заш 
је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише упо 
у не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му ј 
ни узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако неп 
ако сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора,  
имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лу 
о, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S 
ико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотр 
начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, К 
о, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се св 
руги стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мо 
 их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и р 
ко стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зл 
ао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он 
нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Д 
 вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим 
ила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово п 
их.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има вели 
ак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним 
да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиро 
— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> < 
ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог на 
слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега 
та, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто кори 
може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина 
и тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо д 
..</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би в 
 сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком 
шину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато 
и у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које 
би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђа 
е није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда,  
еснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови 
нца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после б 
ба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p 
 се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми 
вет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околнос 
грађивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неп 
 њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} 
одир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљ 
отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>—  
говори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго 
 долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како 
чија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту 
на; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђа 
ета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чи 
пште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропа 
случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интерес 
дмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто  
ез које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућ 
тан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније,  
ћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми т 
кинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њ 
 кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам нев 
 а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тум 
</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музи 
ри изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лич 
и је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p> 
ари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла.. 
зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} 
грам.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити н 
— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама 
и ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку в 
вораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ 
 <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они  
<p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...< 
Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p> 
 изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, сед 
 они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би 
јем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. —  
гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавеш 
бру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда 
много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>—  
ја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати  
огу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платк 
анас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек ре 
ан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин от 
.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обич 
и у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго 
За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад  
р једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што  
одине ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће 
ишта од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} 
 нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рек 
} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми 
на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти ј 
куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Мо 
ропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Сл 
вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем 
 то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он на 
правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима п 
тета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а  
тање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам п 
ите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица п 
е неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{ 
>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те в 
{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „наза 
ли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је 
ли.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108"  
p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао. 
 им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и не 
... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам доса 
ст, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женски 
дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се сам 
е да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па.. 
Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и  
 <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас 
сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад  
поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... 
љу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, 
} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су ме 
сположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расп 
и смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда с 
>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните 
него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова нам 
?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат  
 сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао че 
лажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због заб 
 мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте вр 
.{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике з 
је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Да 
има вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита 
имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Д 
ас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{ 
је су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</ 
има и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смеју 
} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли иш 
пет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S}  
.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха 
то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас  
нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо г 
ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опас 
ти, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па за 
матрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</ 
ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али к 
 то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не 
цао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке. 
е песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада  
колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив 
оље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то 
 и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита  
раду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ј 
.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере  
иће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомил 
имети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу ст 
е.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је доб 
 Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајн 
м затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то 
pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p 
и у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће,  
 камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концер 
аткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p> 
инио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— А 
{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</ 
 је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква 
 се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је не 
но само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не  
ћно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да  
и, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док с 
{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми 
оворим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на др 
проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> 
инци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекула 
аместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам ја 
едајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити так 
у и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, —  
ругом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допу 
и.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Пр 
{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав н 
 „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече о 
„цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p 
 не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде 
не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> < 
 тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад 
их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" />  
ного штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у  
кву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна г 
 свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите 
 је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколи 
тство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра  
бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста врем 
таде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од  
траг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даљ 
да како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женски 
а замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасно 
орају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, ко 
 и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p 
икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љуб 
и, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу пос 
 сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, ш 
и од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем др 
вар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, ка 
е видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за к 
уго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<ti 
по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља виш 
, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се 
 <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протре 
ворите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се  
допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви сас 
аре у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други 
ажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи 
а ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена м 
риповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> 
на је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоће 
али, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава М 
азговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра о 
 а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колик 
верисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, —  
 год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ће 
независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родов 
ине ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће в 
да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наш 
ужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p>  
 више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не  
мети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p 
 јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате  
јатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме 
{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар с 
аки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што 
а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— 
 остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју на 
 Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем  
 претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем мога 
у се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p 
ина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сирома 
уси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А 
 могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеско 
је далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању 
жно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија. 
аче по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А  
 од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша  
гој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи  
 то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — пр 
 да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А за 
е нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечат 
Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гле 
осле неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p 
p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На М 
мао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих н 
, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па  
те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим ј 
ека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста  
 Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} П 
ва.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве годи 
ло.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете доб 
ко се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало пос 
} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!< 
} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Н 
очињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Ле 
</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{ 
у, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти 
није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја с 
еше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на ме 
 устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене 
е осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за т 
ше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p 
/p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — пр 
седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} 
 Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче 
у ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше 
 се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови 
, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p>  
ма до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу 
<p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бит 
 јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо  
</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном с 
ста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицинс 
лази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и примет 
оји могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што  
тком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, 
оћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} 
 сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како  
 не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита  
о у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар у 
инчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мисли 
 што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb  
 је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилаз 
 ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје г 
тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој ми 
 љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио 
га полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао с 
{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па з 
да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или 
најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он  
p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S 
} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи 
есто састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њ 
али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој науч 
 то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и бац 
уму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто до 
сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај пред 
после постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, 
ме по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, 
бавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, к 
е тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при ва 
ље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} М 
?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало прав 
обом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газд 
 га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само  
ли, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар би 
и људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и по 
вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, сме 
 Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, п 
ци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове ре 
вом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, п 
ија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не? 
вљује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће т 
адра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако  
9" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије 
вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у 
адао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> < 
но.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, п 
чки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста  
едино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи 
им.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните са 
ти на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако  
 је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој сусед 
астави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се  
а слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који 
а сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједн 
по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта  
 а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ по 
стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И 
м била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сироти 
S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети,  
ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке гл 
теде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он оче 
 Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко. 
о и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.< 
 душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она 
ва лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује 
стина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је ко 
едео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p 
ну.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме 
и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се  
рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа др 
иповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован  
 се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне 
 и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину р 
стина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се  
ре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то вре 
а, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим  
 обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Н 
вам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радој 
ји се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике б 
на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим 
војој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p 
је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> 
е њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају кава 
бе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их  
дан пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да вид 
еднога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних  
 не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у  
м“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, сме 
днија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега 
ремена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учи 
рашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне гл 
b n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— 
ко, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена по 
најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дак 
 чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друк 
нити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се 
о душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p 
— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Ј 
вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечера 
!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да 
ти, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткам 
ла.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је насл 
еко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и пра 
ошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не 
ији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у т 
зиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, 
дала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису  
и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобо 
 помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната чов 
лога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве  
а социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је о 
ша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност изме 
ла, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и п 
е „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део какв 
ен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Прв 
и у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред 
{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у 
но, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати т 
 се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били 
захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, који 
да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг,  
књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само сва 
} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту не 
ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај  
, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође  
раво детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и  
и на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p 
дничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако  
анцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крај 
арода, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и звер 
ко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лан 
есна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пр 
ављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пу 
 n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити,  
укама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p 
 — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У 
— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па  
 до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду ос 
уштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по м 
е разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити ова 
ад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било...  
ком, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, 
о новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујет 
та, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку техник 
Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате на 
ици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у прива 
 Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} 
декоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети к 
ти с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућн 
и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађен 
 требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво д 
 је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љути 
ако то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно 
ли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој 
за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често 
ати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће  
о, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво,  
а, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у 
им стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите 
ко им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина,  
д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговор 
S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најп 
дава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли ба 
свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог ств 
да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p> 
 који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што саврш 
лом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом. 
 како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и см 
да моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се  
еба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже 
 је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријат 
а, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе 
, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету свој 
вота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавај 
, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати п 
н бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} М 
зумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине при 
жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски 
 Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринц 
Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме т 
груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим 
ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} За 
лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару,  
ло за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло т 
ега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположа 
ко, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и ш 
ше пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати 
, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз 
а и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао  
а је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком  
нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и по 
— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга 
.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запит 
рна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радн 
е апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу в 
рвих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало 
о је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљн 
. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без ус 
з.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било. 
и нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљуди 
 — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пуст 
без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могл 
да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само —  
о срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао с 
, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица 
 вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите 
но...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо 
о мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још нек 
 шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостиониц 
о...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} 
 узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе дока 
>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Каже 
м уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— Т 
у целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интере 
то дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи по 
пала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и треб 
адатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се једа 
асвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S}  
предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мери 
 садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни 
о, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен т 
 и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, 
е пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би 
 вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну ж 
 показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и са 
ибералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је! 
се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после 
ше знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то 
 колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш р 
и, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пиј 
p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окоре 
је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком в 
 моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним над 
и ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици 
ако сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари 
своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износи 
, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> < 
е није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад 
приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њи 
ама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље по 
.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или ве 
ости...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само п 
, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тра 
по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају  
осан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима к 
читало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако сву 
орисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S}  
, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета н 
ици би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисав 
-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, 
 данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друшт 
 тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од пр 
на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је вид 
шао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, да 
 жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут 
ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне  
и с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} Т 
ља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са на 
акву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано  
и се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да  
о им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уоп 
ђу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца,  
 Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што и 
така, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје 
 мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага св 
е дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одгов 
ледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина  
еграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза п 
имо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се пост 
 у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; спољ 
p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би т 
их питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до 
о себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачу 
пство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, н 
а голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p 
бог жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни ж 
еду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па  
ивети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевно 
гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за он 
а буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се  
.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> 
е, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо в 
међу себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих  
 је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали 
вар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> 
 мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о нев 
зведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја ми 
ер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је  
.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо у 
нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја. 
ати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га 
 проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утоли 
па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом 
пет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толи 
хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђа 
нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива,  
 нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} З 
 Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви 
вљао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по 
авити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Ста 
тву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама т 
рају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на  
тачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То 
ако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наоп 
 падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Милано 
ању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с к 
а једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропаган 
лесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треб 
но свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони из 
дставља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити 
Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S}  
дино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читала 
та не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описа 
 он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ћ 
а господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, 
 од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај јез 
не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чу 
да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се 
>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, а 
е у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душ 
 мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је 
>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потре 
м; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је уме 
је уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше г 
 са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасви 
ама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да 
<p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; тр 
јући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Катка 
илан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког време 
ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p>  
и женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“  
нављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Ка 
 на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би  
е могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се т 
што то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није н 
 тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год ви 
{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса на 
вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад з 
 неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не см 
се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друш 
о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам 
локруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати 
 о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба  
све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слобо 
народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p 
...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не 
ази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утак 
 за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути  
кад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p>  
 бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају  
/p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те  
ањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем  
</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните? 
и пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Воји 
 извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да 
адом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> с 
аиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо. 
то!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p>  
есреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напр 
тање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се пра 
о се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</ 
врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће. 
ремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-какв 
о, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо 
о му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Васили 
само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на р 
вилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза 
ње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша прир 
да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p 
 — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у 
погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало 
 његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S 
— умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лак 
ле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Доп 
нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако ч 
 она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето зап 
ко нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих н 
твари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити  
6" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више нико 
трпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији 
те, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева  
 тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од 
ако је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски,  
ете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — преде 
њижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније 
 <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окр 
па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n 
ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} 
, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у  
млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погл 
Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и  
 Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са  
не мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем 
 би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштв 
<p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах  
нам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је  
им Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима,  
 Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина 
<p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слуша 
чи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} 
унасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је  
е, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — по 
и доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" 
ад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p 
тву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати  
те изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све осно 
о ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим дост 
асвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим р 
 говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још  
ле тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и 
а, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па не 
си...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и  
 дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност з 
 разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи 
вар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на 
е, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја мног 
 промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> < 
оследицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што б 
жуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њ 
о највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с  
газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S}  
нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да н 
р очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вр 
ти од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Ц 
 се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако 
ш неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започ 
путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{ 
нате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим с 
а.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи пе 
 брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је  
 тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и о 
а.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним 
ушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и ина 
пасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати вл 
аш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге. 
екиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одм 
.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, увер 
и све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средс 
 простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на  
је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Најв 
о најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне 
нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} 
 да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће 
ари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та п 
новићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су нека 
х праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n= 
им путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те с 
свим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је  
ћи био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или мат 
Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и п 
си. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То ни 
 кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Б 
м и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке п 
че Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми 
начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде 
и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу ос 
мо за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. 
оло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај... 
ошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива 
 вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш т 
ца.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свако 
 називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема кап 
ирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, 
 спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви д 
више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“. 
а све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n= 
а не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S 
ив оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема  
но измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свиј 
о.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурб 
 како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не  
иташе <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, 
 остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од 
ако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе  
p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидал 
а имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да 
ти у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела,  
ку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас  
и тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у п 
 с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих  
ван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из поч 
е, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима и 
ста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** 
 како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посл 
еза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло 
Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У прак 
у добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што с 
ито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, са 
е баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати  
ислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће с 
} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p> 
...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговор 
 жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке неср 
о год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле  
де дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвал 
науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча. 
гла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на распо 
дно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb  
о <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица та 
ад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови п 
на, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у  
био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то,  
то хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одма 
адашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} 
И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту д 
е не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и ради 
као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који 
Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то и 
а је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и  
и се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p> 
колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали з 
ега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично  
 поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја н 
/> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако н 
као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па ко 
 као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцниј 
у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљ 
о себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупо 
е.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако  
</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој м 
ва имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћ 
ског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничава 
ажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами 
оред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде  
<p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља на 
несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како 
 смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине,  
лни учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси  
" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чу 
еднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енерг 
/> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела  
ачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с 
ости није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила 
невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никак 
је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гле 
p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слоб 
<p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољст 
ошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако  
р и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је т 
ремена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе ве 
бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго 
ључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључа 
рн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би м 
 себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад 
.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па зат 
иришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економиј 
време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим  
 — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био нек 
 Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагош 
ом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правн 
 по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив ги 
их.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S 
p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове 
блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа дру 
тичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је при 
 од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, реч 
ећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— 
еле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, до 
нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} Посл 
то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!< 
ваше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по 
мејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и д 
.</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу  
и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" / 
p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну ново 
ико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, ка 
ви дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, 
— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенит 
ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће из 
и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо! 
на, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате  
кав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћ 
на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком бољ 
/p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године,  
па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>По 
о никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављ 
} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{ 
одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта 
ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-то 
дговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете? 
ао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном поло 
 да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем друг 
никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној  
> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав < 
неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно ј 
та.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>-  
махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа 
ова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини 
ни се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, а 
 се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али св 
 али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да 
е седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се 
 салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Мила 
.</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен. 
двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту с 
pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је ј 
бро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити 
ти дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви зна 
 Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други с 
 вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p 
чне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше 
е, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S 
 неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, ка 
а својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као др 
ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну  
дашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— И 
римети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да ј 
ита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајз 
ворио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је и 
е у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав с 
ала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што  
 волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она м 
икако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним ре 
но, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле  
 жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који  
отив начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очим 
Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимал 
ускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се 
се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је т 
, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} 
бро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будала 
 био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више 
су баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и наук 
ротивници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слобо 
ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, кој 
тињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се п 
чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Ј 
ложај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај с 
ем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају про 
 <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>—  
.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад 
марно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда в 
 и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књиже 
<p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће нанов 
 за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стихов 
 уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, к 
јако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У ост 
сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће ни 
 годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Та 
} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена пос 
емо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друк 
н је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим за 
екиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи,  
{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, сме 
е.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, п 
ораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — т 
к, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику 
ме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила.. 
ети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из т 
иметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та 
в често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђав 
итичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист з 
ражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега само 
е, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много де 
безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље при 
ећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате,  
<p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" / 
рајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио 
аспознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" / 
p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан м 
у пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам 
ко је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар ј 
p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. —  
се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>—  
а</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снаг 
али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њи 
истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би 
иповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је 
ање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле 
дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више ура 
у.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одг 
чкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би  
ог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите 
ика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обич 
им о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>—  
 од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет  
граничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да 
ас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла  
скињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“ 
 дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавно 
 с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у  
 време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине 
 се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — 
Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Гов 
 лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати 
зивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — прим 
 бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним  
а раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине  
те рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без ас 
е време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа.. 
и с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јог 
у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је 
дели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго  
то и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијун 
>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је 
ам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> 
ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шт 
..</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> < 
лико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти нов 
и би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та 
милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостањ 
аквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу. 
 њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само им 
 остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S 
Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он 
та је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ 
ад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и т 
говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед зап 
кретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом д 
етити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу свој 
 т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи 
у израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радој 
ује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарнос 
гуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јак 
извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се 
жете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то  
 појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота изме 
а обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поу 
а — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети ве 
иказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подн 
о, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ва 
ису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као 
згру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није ну 
сност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је 
м, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Нена 
 — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... 
тварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи р 
а путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с ка 
лидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања,  
ом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видет 
пште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него  
} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све. 
<p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта вел 
о је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искус 
да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ј 
оћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате 
мислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу  
{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога пр 
чин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се по 
 који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одз 
сна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онд 
није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад т 
 већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати  
 ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече М 
 Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она зати 
н, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, из 
tle>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> мог 
ако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај за 
ко се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим п 
не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> 
оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он  
— ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не 
.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особ 
не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити  
хово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња др 
аким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она 
сла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти л 
а морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаће 
м ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено,  
и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће 
Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У с 
Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаш 
ачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија  
ве разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан  
ригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — 
да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} 
е он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до  
ного времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, и 
 Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни он 
а?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ћ 
е тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког  
} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели? 
ко постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма  
а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана  
гао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раст 
 одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато 
о и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како 
ак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{ 
о, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{ 
 би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је мо 
Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале виш 
 смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је к 
у, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има 
ш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Ал 
/p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојиц 
 представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари;  
омањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој ј 
а један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је  
љено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична  
 пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друк 
мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уко 
убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{ 
нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, о 
и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне екон 
има и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају 
ошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због наче 
 са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта 
е рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро 
мо утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је ова 
нструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему 
дно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Дари 
ињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, ш 
с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да ј 
еби неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако у 
 месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка при 
је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на  
ло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од ст 
у штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још се 
 могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италиј 
<pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а с 
/p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влак 
На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре  
оменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа  
— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли  
 узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} 
{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да 
Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход  
е родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у то 
црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му б 
ва вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је 
едајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба 
и.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Ос 
ије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{ 
е биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у 
ху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толик 
а с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала в 
} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и п 
им Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добр 
p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим реши 
ли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А оста 
који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше  
о речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах 
тојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри п 
на — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђе 
наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и С 
тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, раде 
г пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беш 
 Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признат 
реме још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, ни 
лушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али 
 познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S 
арко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и в 
аму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и М 
вокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S}  
 а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро жив 
 којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше виш 
S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћет 
“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79"  
 два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год н 
ја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од  
p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, ш 
.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе 
 такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни 
ве мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње,  
 Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p 
p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И 
теве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо 
ве године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело са 
 Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; 
Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринк 
аљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој  
дна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живел 
од кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је др 
а коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обес 
} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са стол 
еш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према  
ду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и б 
аво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њ 
 клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева 
идљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки  
 у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте  
е познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење. 
ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с м 
<p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да 
ше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погле 
на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жи 
брзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине,  
 је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких ч 
 серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се у 
ту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе. 
о у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбуд 
ви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само не 
 по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под па 
пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма 
ани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} О 
вету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — 
 суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није им 
морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је 
вовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера 
 С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала св 
 погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се ра 
вића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзаним 
 титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему ј 
јвише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 
 сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколи 
пријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав др 
 њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на ру 
тко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, д 
зо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под заку 
ан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Воји 
е при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p 
и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је 
ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро 
во друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Мил 
има се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин И 
а, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми  
а трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположе 
вила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — п 
{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и крев 
S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам  
елу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизањ 
 ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто стар 
ти.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Це 
овима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви  
адимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— В 
кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да 
угих заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светл 
прости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, м 
мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њ 
ан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао п 
у се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку  
ош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљ 
аше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом пон 
штво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с  
у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме 
ану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> < 
 ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у 
p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим бр 
гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> 
и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њ 
је ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш до 
ворио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Да 
опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ниш 
не и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не гово 
сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особ 
а.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је тако 
јпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је с 
 у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како 
иста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сва 
овима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мир 
не; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас  
а с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре н 
сну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и с 
еко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с то 
 Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од нај 
шао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али  
чно дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора  
ве слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која пока 
ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно. 
роговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но име 
 врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, 
н.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} И 
ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу. 
 Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у п 
е, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неу 
е путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, 
 баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом  
 бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали профе 
а јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много ви 
, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам ј 
 је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати  
Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаган 
опште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад  
, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да  
а радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима д 
овањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, 
ужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те  
и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од 
, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним члан 
нско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стран 
емље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између 
 као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, ка 
е могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствар 
вно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више ас 
дава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па с 
{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чла 
 не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно глед 
изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до ду 
и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с т 
Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође з 
о ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, 
да.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једри 
 <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то гов 
 у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био д 
се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некорис 
 пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихо 
ено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имал 
ари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p>  
и онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Н 
оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S 
ља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> < 
и немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће  
астави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на бул 
е нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> < 
те природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна н 
ле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно,  
о надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за на 
ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p>  
зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сас 
ити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се н 
о би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је по 
блика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја др 
т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима под 
.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за ж 
{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу рад 
..{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друк 
} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на 
 Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препор 
... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја  
оже ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" / 
е слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу ли 
жите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је 
 ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промр 
а, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форм 
но гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), ко 
.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и  
н употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него  
и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после  
ћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћ 
, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами 
се тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, он 
алом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега до 
>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако ис 
p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb 
/p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама да 
аза за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што ј 
ма нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче  
пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како из 
 да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ј 
вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као чове 
метити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она  
...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што  
ао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам  
а женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим ствар 
се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећем 
ом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и  
да попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непр 
лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом  
?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква 
зда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не 
гога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радн 
(било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако с 
ичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што  
тео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдниј 
леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ни 
 вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта зн 
 у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би 
подари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p>  
рава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћ 
p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видим 
а ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и  
 народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам про 
не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло 
ога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси 
ветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!.. 
ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у с 
и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он так 
онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја с 
те.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интер 
се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с об 
аша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко б 
не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ства 
ељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу 
рате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење,  
 несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{ 
а само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена екон 
да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могл 
ас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова. 
адионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потре 
рограм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и у 
 и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко б 
јно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>Посл 
па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и поч 
 је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ ста 
постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих  
>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао и 
утио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа с 
ивник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то,  
времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали г 
то баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има п 
 нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би откло 
стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па  
гли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p 
 да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се о 
или оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никакв 
а, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да б 
нскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално,  
могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише дале 
ејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конку 
слила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринц 
ј, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз 
..</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p> 
метити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мир 
ко даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он ни 
 у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи 
 вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> 
тнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господ 
ете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; изб 
ображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражи 
оказује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело  
у, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то б 
кси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље 
м радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамни 
огутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нам 
 <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рек 
им људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међути 
.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би би 
е разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S}  
, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као 
ма згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> < 
 бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све 
 слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би  
о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. 
о сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С т 
зети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа  
че најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не види 
та родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала 
 Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек  
аучној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили пој 
дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али о 
је био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p>  
ео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при ва 
до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут б 
човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме 
 план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима сл 
ти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где 
на, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S 
еколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и не 
 да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> 
и озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, виде 
илан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар  
вносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити по 
орали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освај 
свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за  
те! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толик 
p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у 
ослом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакв 
почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, 
би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. —  
има.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{ 
е би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љуб 
 могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога чове 
 n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме,  
чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у само 
ој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилиц 
ло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p 
и та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу сваш 
о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла  
а послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста не 
о тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица 
 потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузима 
 најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због дру 
 мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би 
еограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те  
идели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би с 
 баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има други 
рају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неп 
 велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњен 
р код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код с 
то му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ва 
могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само к 
 био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне полити 
ори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој  
 мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, н 
ко ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p>  
ити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је,  
рком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, 
свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пр 
а на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту ви 
наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу,  
 морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свог 
ке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, 
ни за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, бе 
.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер 
сујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често 
оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С  
а би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И ш 
би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>—  
p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле с 
ше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку  
екулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је дру 
од једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ 
{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен против 
ме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази? 
нкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у нек 
 чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утвр 
подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и  
на политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средста 
поставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми с 
 за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S 
трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге н 
 и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт  
ни људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би има 
, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се  
зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и не 
ти баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то ниј 
шта не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или  
 дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и ч 
оке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је 
ним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више  
му увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио 
уме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског ра 
 би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и са 
таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{ 
ад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Ста 
укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упушта 
д би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути 
које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном  
 него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми в 
р, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један  
, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда  
један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то 
ворити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околн 
а, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако  
кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни о 
ко опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је нам 
д, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за 
треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, 
 да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разу 
, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би 
ако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би 
ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може  
 бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели;  
ом случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осм 
p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли 
између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју,  
ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друшт 
 Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после. 
ље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете 
его што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном тро 
ез тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим уч 
</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и праз 
езопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и дру 
е — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p 
 би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако 
 нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега 
 више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{ 
учају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разум 
} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мил 
к?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, 
у, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађ 
о себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари гра 
о трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост  
 човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких дос 
имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако 
и Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, 
сле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда т 
размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба зна 
 друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су  
итам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би 
в на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и б 
 да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне ф 
руштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Н 
ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није забора 
 он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицин 
анове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; 
ро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрек 
а власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} 
ме, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго 
ина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу  
— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда 
о то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би  
сти обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, мож 
к.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и упот 
нове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресе 
и Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно оби 
лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, ба 
з забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио  
{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, шт 
 адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју  
онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема неп 
бави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао н 
место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га ина 
 свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило,  
сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге  
и они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к 
ачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више ил 
алеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обу 
, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>—  
о. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сас 
, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питањ 
ругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, д 
ишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>сло 
аву, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> са 
 су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху  
{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" 
остима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и  
своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у  
 пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <p 
штвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друш 
е проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живот 
Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је в 
 <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим  
им добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњ 
Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да  
а цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнији 
ога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе  
Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној 
 Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друк 
којако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе  
баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њих 
оналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредн 
а.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се др 
 недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А  
тина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри 
ли у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То 
да бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће  
јвећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај с 
паде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> 
 можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; 
случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. ка 
ли на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло п 
е ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себ 
час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p 
и при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте  
сно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов  
.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спрем 
 задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енерги 
 Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се 
</p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати  
а забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пос 
кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш н 
— Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили с 
а опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло наград 
 — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мер 
шњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји и 
 пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало 
некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање тер 
; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S}  
S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак 
е свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>н 
р и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али 
о могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изве 
а Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, 
.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја 
пецијално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S 
> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се з 
понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, н 
а од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби ста 
е околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и по 
 до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало и 
о, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p>  
 не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може 
правити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, ка 
јку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се 
увише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми 
у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и с 
 мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S}  
о „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати.. 
черу — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} Посл 
ме бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p> 
ачелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да 
еду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није до 
 мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, 
Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчи 
ј.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и  
аглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стој 
еда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена до 
ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S 
могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељим 
а нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.< 
гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја в 
 њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној  
би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви  
 „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме с 
у ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправд 
ете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опоме 
један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ћ 
рави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи  
у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, н 
путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио ду 
ми ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одл 
бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они 
би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с 
е он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам 
у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашо 
о имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, к 
и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасн 
 n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници  
е није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити 
ве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хте 
коловање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било 
ш најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је т 
шају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари 
се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите,  
— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p 
им стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строг 
 n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — р 
ти ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се н 
 без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узр 
о уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само за 
м и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може п 
ти, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисл 
ан, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, т 
 ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Дарин 
ење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и др 
м, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и  
д упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи р 
 чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по нед 
 глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово  
обро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме  
 домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<t 
ао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај  
 им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Дарин 
еколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— 
?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а  
има је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у р 
 у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи м 
/> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе дево 
раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма израв 
о томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре о 
ући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постаја 
ја Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и  
ада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, сме 
иватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те т 
ета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па 
аше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, —  
а мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и 
} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хте 
а доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de">Lotterieschwest 
примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p 
абавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора зав 
са јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор. 
шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуње 
еч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпун 
сте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p 
ће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Не 
е она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p 
а их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста 
одња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старањ 
 рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре некол 
е случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила  
ознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао  
је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је мо 
беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој 
 љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Мила 
по“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који 
ојим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p 
S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе  
а је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло доб 
На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два позна 
рију“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој 
рад, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљ 
г вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} 
ина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљив 
се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити н 
вна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у  
мо, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поч 
политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, 
 вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састан 
омањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим не 
сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина 
а, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам  
, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где г 
еше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у 
 нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити  
 и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је из 
бјашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с т 
а и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи к 
 је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S}  
 — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљ 
 другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У том 
 додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после чети 
му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Им 
две су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршав 
озориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њ 
 променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа 
е. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, по 
 је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он  
јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења 
из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жа 
иху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Н 
и либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су и 
код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка 
 док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Н 
е то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S}  
уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш 
рају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога р 
} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се 
немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за на 
ба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. 
кви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш н 
д иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и т 
ио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се 
на пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S 
еколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега о 
а свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав 
p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „ 
валера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потреб 
зо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим н 
могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беш 
ч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли  
твари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да 
веле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приб 
у их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи о 
 <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb  
понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје ис 
 окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div>  
е једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах се 
ичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањар 
ити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогати 
коро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се о 
е и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају н 
 садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и уд 
ди већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Саст 
уке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што и 
и певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш 
ао припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, 
и, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{ 
сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је са 
све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи н 
рпкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и и 
неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и ј 
 у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} 
огледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на 
 никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, 
нскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција н 
питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори ј 
труди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о које 
опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, бр 
а“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у све 
Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје.  
 би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један  
 ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с то 
азрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{ 
 посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, 
ше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро  
требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, кој 
ог, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски с 
ању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо ј 
b n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их 
дицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својо 
осле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} О 
лико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је  
.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њи 
површнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом б 
 морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада 
 што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатст 
му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ј 
о зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи тех 
 за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна 
мах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рек 
то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити  
ати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обаве 
своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније  
ји...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин  
у да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправ 
ад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у т 
ело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непос 
овановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па 
 обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете 
т, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n 
 тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али шт 
огућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведет 
аринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, зб 
} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја са 
што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p> 
 би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни 
ом новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све  
ри?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у 
рви мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој н 
ти све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом о 
та мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године,  
p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али 
ако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би  
 био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се д 
ожете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S 
паганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прили 
одне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погле 
смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво  
 је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста цр 
огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него 
...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли  
{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ 
нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе по 
е правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто 
дован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него  
p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — прогов 
атне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијал 
 би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали 
head>III.</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Си 
науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су п 
у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — при 
да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако. 
у је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је о 
е се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше 
поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му  
 земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на распо 
матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично им 
 просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је 
лен, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије 
 годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху 
ни остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод рук 
ога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време поста 
могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху сла 
је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>—  
S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вре 
} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа л 
е ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, ко 
ице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео  
*, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наи 
јући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јо 
аше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div 
тоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема 
 Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем д 
га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар  
рали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад  
} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код ку 
 је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубиц 
илан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист в 
ктерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дак 
 /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут  
 стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једн 
ићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одгово 
 што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је  
а ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p 
еди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у ко 
е средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; 
и, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита.  
разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који н 
 имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му  
е често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хт 
и у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер 
ти, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p>  
племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; 
морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противн 
могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може  
ва и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошл 
 је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S 
ад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различ 
ио.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођ 
; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристи 
после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат ода 
 беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањ 
ли су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођ 
а...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к 
од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с  
...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста  
 прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Р 
ма ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, 
руштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше 
рва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом  
у“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта р 
а, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, 
ост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Од 
 и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p> 
аше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком 
 се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Чове 
сле се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао 
Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говори 
 смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан 
наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могл 
адничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад 
да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, ал 
е био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни 
 знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се деси 
и свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој о 
 — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али 
ститог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да гово 
/p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој 
а је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не 
амена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би т 
м стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n=" 
вадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је  
огао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се 
 Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за  
 је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Пр 
 асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ћ 
а, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох  
 Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник 
 где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} 
 престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би би 
ј смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогр 
 не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се ни 
ану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускињ 
Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим љу 
ижно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје посл 
 уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и пос 
дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би до 
од куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Мо 
амо неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Ма 
илан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — 
ком.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Так 
аше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро сам 
ко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе,  
ојим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да.. 
ме.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе 
лити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за по 
извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, 
ају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</ 
о је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па з 
 говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о том 
} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким и 
се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племе 
вију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи ма 
 Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравн 
живала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у  
та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То  
ине узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву 
има.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је 
Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уп 
и било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Он 
е и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомага 
није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таки 
у се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То б 
роговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Ми 
зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све п 
душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили полити 
рити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост 
варењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, к 
х телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још  
му за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="14 
о никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи  
ре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре  
о је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе 
 се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слу 
ри он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порц 
ела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му уг 
ко начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослоб 
лађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако ре 
S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно 
 га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нек 
сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може 
да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p 
ве с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна д 
екао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио сти 
критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом станов 
} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којо 
че растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и 
мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{ 
ва — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори.. 
ићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда 
уће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо моз 
 је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или какв 
у загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке 
вих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она  
ти, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења из 
и сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јел 
 то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>—  
ановити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема 
ост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да 
вом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатог 
pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно 
евим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - 
друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши зах 
а је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{ 
ри не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога жив 
ловима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили б 
 и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле  
ма васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички 
неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу оп 
еке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме,  
 n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изр 
у и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба 
раг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не  
{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} И 
вет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, 
ад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га  
ња лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не бу 
евајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати 
 одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима 
 све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпо 
о кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре 
ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; а 
 нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за дру 
то ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш б 
ако да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до 
е врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је  
ашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем 
угих већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе 
 не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{ 
ом твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац 
се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али 
уним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем 
 од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај измеђ 
ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и  
иватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{ 
ању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не м 
таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштве 
— говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић 
не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве  
једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околнос 
дано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — 
комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати  
и нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И 
те се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгл 
 књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она н 
 човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову пр 
чимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умем 
{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште 
жно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако о 
и.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми с 
то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један 
ас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума  
весним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" / 
лучају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних по 
 нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мисли 
ну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким фило 
у брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се т 
, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} 
чнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се ч 
ли не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла р 
ње, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S}  
тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближ 
 је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала п 
виђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у в 
ва.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу ши 
ените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- П 
 на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ћ 
 — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљн 
е друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан. 
 другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У дру 
видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђ 
{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ће 
 он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзив 
ловима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако  
стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — п 
јаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће с 
 па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћ 
 што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се 
{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским нож 
 мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S 
 ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће наси 
о...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати 
јао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па как 
мете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло 
S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе прави 
Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идем 
ам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме гов 
д нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замис 
То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су 
дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо 
p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се про 
S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће ст 
ат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честито 
уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је  
 или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најп 
већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{ 
осле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>—  
а онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у поч 
 Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А  
тву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш  
и, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре  
ате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p> 
сти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...< 
 разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити прав 
?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. —  
 на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи св 
ше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмеј 
ом спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, 
или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како т 
екако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим  
зненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам упр 
 предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар м 
удућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијају 
ад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S}  
унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>С 
а права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав  
 лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а 
ио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!< 
и тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети  
е.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, ка 
о сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друш 
а, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је по 
" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ 
држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Н 
р и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдар 
<p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати,  
ти, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је 
е, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — 
 Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> < 
сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> 
<p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, пок 
ар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околн 
>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије 
тицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста т 
ора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или 
{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="5 
{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што поједи 
затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би т 
е тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са з 
акле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу 
помућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љ 
 хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога  
е се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S 
 остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији 
тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања ле 
едно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецеп 
ребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини неп 
штим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> < 
ма.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањи 
ја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780 
оћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестан 
 примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} 
ик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, 
, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ћ 
испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да про 
 одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то иде 
 ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Д 
Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p> 
о доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде  
оме прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S}  
а још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добије 
>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упад 
.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је 
опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“. 
<p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно 
оженија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тиш 
{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим  
b n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зац 
 бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе им 
ајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло е 
ном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике 
ичај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p> 
амо толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p 
-</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</ 
.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та  
, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто  
>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважил 
е добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, 
ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то  
ећ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А 
 Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“. 
има удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на те 
срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, к 
ости, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија 
> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Види 
каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време по 
против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто 
тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новце 
икако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S 
 немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно 
 и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, 
ја воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању м 
рофесора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник једа 
е; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих  
отизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би 
с толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у сво 
а Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје  
 <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>—  
ој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се  
ада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно р 
ао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била 
у никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског је 
 хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као ш 
емам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра.. 
 мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад  
орам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После  
> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте  
о да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи 
ју данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство 
ругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упа 
ја у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите 
так човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chapte 
нова на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за о 
се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на ј 
 покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S 
hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити 
амо могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се к 
 га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на дру 
све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, 
 сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој с 
ајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испун 
 упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S 
имете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div type=" 
љда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеј 
мах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао  
а о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита са 
а пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била инт 
{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њих 
и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим 
ања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушк 
 Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и  
се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједн 
<pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног  
је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао 
— упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држ 
се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није  
уштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, С 
} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је за 
вања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то  
} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то ј 
ј и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га 
/p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад 
ти печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбаци 
нога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степе 
гло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг. 
даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и мо 
учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој  
неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те ре 
..{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофи 
 гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је  
аш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица 
е, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас н 
војка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато 
ући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате —  
 беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он р 
 знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видет 
 сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољ 
ам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни с 
p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type=" 
је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га 
ких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту  
а никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, коли 
да до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатст 
 сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и ова 
њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гл 
 једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> 
 људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>—  
бог нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси  
отле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте 
ворио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни  
упе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мај 
о ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рек 
 он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p> 
ко тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста < 
ју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изос 
неће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом 
ао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и оста 
и за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био  
 дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... н 
 — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате 
} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми  
, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p> 
руги човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам с 
д ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки посл 
 вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега 
и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и са 
е увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте  
год изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S 
е ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> рецит 
ој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговори 
мах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Ни 
о ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — прим 
е оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој разви 
S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко к 
 Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> < 
а забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад с 
прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — п 
е.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да см 
 вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици  
само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p 
ри женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-то 
ашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друш 
— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар  
ребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше в 
ти!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} 
уно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго ств 
утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> мож 
своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то п 
друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у 
и морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са 
Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошл 
 си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запитки 
ше или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љуб 
ед очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" xml: 
ути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> 
та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси с 
ра, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су  
крене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с л 
и није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим 
је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ 
ко оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправ 
ђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште свак 
 Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом  
тити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције  
и живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{ 
њем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женски 
доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свач 
p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телегр 
 кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај у 
виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубо 
е бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долаз 
сталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са  
 поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту 
и — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у 
 се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује д 
 Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У некол 
ш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се ма 
а Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим др 
.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло би 
 — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти,  
на се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе  
 делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, ко 
азио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан 
 воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> 
м.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га 
амо множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другов 
ш ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле го 
удем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с  
ло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна 
стојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само он 
јом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколи 
ва имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је та 
 књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одгов 
 тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражи 
ледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је 
е глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није 
 Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао 
г естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да  
ле подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор ду 
 се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, 
 женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте.. 
кве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако  
 научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити т 
 нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у  
вишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себ 
— рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а р 
зници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућ 
правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год  
све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих река 
— поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има  
 Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко 
гме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито  
те ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до бо 
 пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и са 
 техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у  
ше стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на шире 
трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да 
а реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом мо 
о да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим 
ази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Р 
има те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вреднос 
о не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити. 
о; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А зати 
 то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађај 
ше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају 
борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једн 
а, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабрикант 
рам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски  
где без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сме 
 време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврст 
ј беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан са 
 добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за 
се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је глав 
на сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле 
нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природ 
није</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно  
 до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала би 
ту; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом 
војој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом,  
дала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак вр 
природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{ 
 тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најши 
у најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње н 
рстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раши 
јући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исис 
 својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све 
да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевс 
хових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњ 
ху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро зн 
као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла нави 
ги се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би так 
лога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не поми 
 отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S 
погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; 
а утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на ост 
 али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућн 
ти могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јут 
вници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни  
азујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните п 
 улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ м 
тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напред 
ошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не  
.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљи 
бијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се 
его у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, 
.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на раз 
живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа 
а свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за 
еве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, к 
гађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност. 
 Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капу 
, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док  
носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиља 
 чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У  
 уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је 
к, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој,  
 озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беш 
ик, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S}  
од и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— 
 То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се прост 
да великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо 
ла.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан 
 говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не к 
атством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лак 
> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су то 
зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је  
 у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S 
А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да дел 
ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је о 
ро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не в 
S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да 
 за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да на 
ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА  
мање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљ 
 врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких  
ојмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој с 
нама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје 
ано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> < 
 садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасв 
 у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није т 
родични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} 
и и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ 
 Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам  
зговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, к 
е налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је  
утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да  
 и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад 
ећ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попн 
а...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S}  
ећ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту 
ничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, н 
мет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огор 
вако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је дер 
Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— да 
А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надим 
ње о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразме 
ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и ч 
згледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога  
е завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео  
таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} 
S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше г 
ела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није дру 
не, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но с 
тоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни  
излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад 
е пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и ст 
 Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни 
>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <p 
тави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „пу 
заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фанта 
е и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзо 
е мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови д 
— што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно пр 
подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не  
S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само х 
 је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не  
ити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо н 
н баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах  
 захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сн 
потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто 
ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио;  
ставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се 
ти каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи 
с правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намешт 
их, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерис 
сти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда 
сок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Ст 
лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар;  
ан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио. 
имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још некол 
.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима на 
ам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састо 
а сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, који 
неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се 
у и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читањ 
змеђу осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини м 
 Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз л 
е опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о п 
то?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, п 
могло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропас 
е луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али те 
 да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије 
реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Т 
 целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>—  
у читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би 
ом је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека су 
 због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, 
зам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, д 
рогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају  
и раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средстви 
 беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и припо 
ђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> < 
 је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био с 
евоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово  
</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не  
 Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S 
жно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакл 
раж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушт 
} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би по 
имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развил 
је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст.  
ријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до 
авно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште? 
 опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да так 
ће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде та 
— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах по 
 Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободн 
а од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S}  
у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућ 
 то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња  
н и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без нево 
емљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога... 
{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и 
и друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва  
!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда 
ког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устр 
да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му т 
м пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! пи 
иња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако 
г ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј 
о не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега,  
 мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталист 
 не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете преста 
да ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће 
квих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одре 
 имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је в 
е може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај нач 
бода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У 
удиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То 
и по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом у 
 вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{ 
р; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати  
 рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и  
авда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша по 
мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је да 
дзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— 
ма правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов  
у и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{ 
ражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>—  
 нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S}  
> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарат 
 убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно. 
ио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.< 
 речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју рук 
ује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, 
 очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устад 
Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити 
 је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два 
 имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се он 
асмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Зби 
Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво глед 
е треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{ 
и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опе 
зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S 
се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи  
 отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p 
атварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто са 
оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одго 
воту и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће пр 
оримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <p 
дива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p 
Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове  
 од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у какво 
напред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба 
данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Стро 
асположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том пр 
 то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој приро 
 да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке  
ма против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног ве 
 друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који 
Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако  
о осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевље 
 ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна ме 
г поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним 
ацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између о 
један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било  
е тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови тал 
 спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с ј 
етају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански  
ћине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бит 
 гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</ 
 није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа пом 
ем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао. 
а Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова 
{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја иск 
вала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је сед 
е Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с М 
{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравн 
е вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакој 
о наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот. 
најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи  
 и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватн 
не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стр 
 се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строг 
i>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о ек 
о стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радим 
са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоће 
и без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно 
 вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо  
 све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у 
та тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непо 
а постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном раз 
 никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете  
олитичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих дог 
 друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки  
одан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издав 
употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависит 
амо своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика 
све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бит 
талом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се п 
ати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околн 
а се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква осн 
ас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и  
ри женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар 
рије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да 
е вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што  
 неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n=" 
редмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе,  
тевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који прем 
анас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} 
 с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се поди 
ољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет 
вет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</ 
{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрест 
на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рач 
 какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално разв 
арима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачу 
 Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдогла 
.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан ра 
хова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p 
треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов др 
их начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба уве 
нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда пре 
ономски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву. 
ави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља т 
породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачк 
тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља пол 
ране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа  
 Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосл 
и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо  
— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет  
ти у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Суви 
стати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ћ 
а он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете 
ање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири 
пште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на с 
да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долази 
ди може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разбор 
шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год м 
епокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу 
а сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прих 
>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S 
мих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само 
се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према о 
ерење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{ 
p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S 
овању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа у 
ати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан ј 
 знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>О 
а опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта. 
— мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у м 
 многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању. 
, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_ 
 кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Н 
ка.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на  
да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла,  
 израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана би 
ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе мно 
као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и поро 
а. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам 
жите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја  
Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попиш 
рећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим н 
ика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају 
рно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих др 
еби.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удај 
риза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам м 
ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређ 
о морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богм 
p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се н 
ли; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње 
живао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неко 
ви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одре 
лица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде 
тити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, п 
век, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што тр 
пост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вреднос 
{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати 
оји ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо 
ити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, кој 
 потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодно 
ерења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постане 
<p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви т 
ад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p 
оме не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтеви 
 Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до 
Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили ст 
Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S}  
ји у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паме 
огу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p> 
ли сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда 
 а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, п 
....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степе 
p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао 
p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква вл 
 — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице;  
з зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се 
 — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> 
ј описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа ч 
p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав.. 
ирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воћ 
оворе и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају д 
ју — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> < 
ати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, зн 
ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјасни 
а је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле 
о нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету тре 
ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љ 
е, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам 
пак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увр 
екајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, ка 
и ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапре 
и замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то н 
 Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он о 
 сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да  
 — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се  
 угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај по 
руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да 
ље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете уд 
ге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не  
ја, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би 
мојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче у 
з друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n= 
ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те св 
уга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасв 
о — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је ну 
ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се,  
 да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племен 
к чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— 
дричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте  
е разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>Пос 
.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам к 
ај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Д 
ко изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам 
ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, не 
њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p>  
киде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник,  
ћи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, ј 
 она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и  
своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње. 
апоче гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали 
..{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је глади 
 Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гле 
а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни 
ите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ств 
p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; 
то нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би ва 
случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехо 
<p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би 
ју ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме с 
и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити 
 ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага  
>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — 
аде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Пис 
е онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.< 
.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно 
 Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?< 
 било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама 
ратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако 
говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да п 
едне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше 
, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p 
лањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то чове 
ње...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо 
оћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не мог 
љан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Про 
ку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је 
лан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочит 
по, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка 
амо то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде 
оде него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да ра 
управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко ск 
воримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад по 
 је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p>  
е....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, 
м се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n=" 
 Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку де 
мо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас  
вој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} 
знемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно 
 би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће ун 
, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји з 
пе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити 
е тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша 
аке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте мн 
о у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргн 
о мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, д 
њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже 
одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе  
реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је гов 
остајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га  
 кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друг 
шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у ш 
ти одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би 
ештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша при 
} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много м 
 слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права 
, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом о 
 умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да к 
чећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучит 
</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је...  
дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам 
казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p 
нализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталисти 
ем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како  
ебити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у  
 ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.< 
> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p 
дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поу 
е теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те 
век.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо  
<p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особам 
мете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мо 
} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговор 
ва и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живот 
 могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо 
је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При ова 
ко много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело  
их познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити  
.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам  
а нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да,  
ога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је 
е рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Ре 
 варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка ж 
а мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> < 
ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n 
ините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше преко 
пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утвр 
S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Какв 
ек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгод 
е.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га  
јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим и 
ње, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — ре 
 на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а 
 то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће  
 грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам  
о мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Н 
звесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, уп 
и сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном прија 
да је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, д 
има, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није 
осталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, з 
еким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли 
“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да ув 
че он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на с 
диности у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим дру 
>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не 
, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана зат 
се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште 
нув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињ 
 ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте 
{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, 
ље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука з 
знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до  
 то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвоват 
не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке лично 
по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али м 
та друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други прав 
а.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо ни 
ије био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију пам 
чина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута по 
јао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструк 
ашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих 
 Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад 
брисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само 
 реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиж 
ода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничк 
— Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само он 
 — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и суви 
скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... прого 
адно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, 
</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само о 
уже другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без ра 
места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео к 
тионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и  
и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две г 
 девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да и 
еки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те ј 
иста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихо 
врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи  
оследње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а ова 
 Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти. 
ије ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о ва 
..</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> < 
илици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би в 
а ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Мар 
>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме... 
потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> у 
</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је  
т и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме ра 
и; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако в 
задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаз 
енидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p 
его да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш ли 
у наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио,  
ије ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа 
Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може  
о.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.< 
после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек св 
вили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрп 
ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чи 
што?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вам 
тац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам в 
} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама? 
 затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка 
ајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја  
уду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете са 
сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S}  
о слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије 
е то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нек 
, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао ра 
можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ  
то за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекула 
> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ћ 
е можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то  
сте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју ст 
 је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb  
 Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разгово 
а смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у р 
не, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то нарав 
, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, ко 
ер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај и 
 се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок  
аке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори  
се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слаби 
 руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на стр 
n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола. 
!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— 
еломе заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S 
мотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније неп 
н.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако м 
врстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за њего 
.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрест 
руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњ 
 она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш п 
достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје в 
собито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви др 
ебични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између лич 
p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадн 
 затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући 
и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа инте 
манципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи с 
им нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p> 
х!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p> 
 <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено б 
„Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним уч 
меја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно;  
е, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписа 
 његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играч 
 Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео  
би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title> 
о си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господар 
сам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је ра 
 гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S}  
вори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим.. 
 Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакој 
узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама 
 ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.< 
"81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело  
 наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајм 
слите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то  
је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као  
 да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео... 
ре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p 
— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув 
ије то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="10 
 врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Ниј 
о се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у крет 
{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то у 
илана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да г 
можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p 
ај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала н 
па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Ниј 
о наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до ду 
тампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио н 
ка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, пл 
ла су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег ста 
 и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{ 
ости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n=" 
По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{ 
 На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према 
што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детет 
негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према цел 
друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпи 
о правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву 
но, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове ул 
у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на ш 
 у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврд 
ам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати  
е. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта ра 
лодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра  
мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних 
ички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, 
и неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и св 
дзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних сре 
 беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње 
 био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би в 
/p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да има 
и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и ен 
се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио с 
видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос  
но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може 
 му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси с 
 — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могл 
есто и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је ј 
<pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно 
исана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> < 
/p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у 
раћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви 
те радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ сит 
шњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога  
ити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно  
зује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело каз 
>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли. 
} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...< 
 свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам 
 Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш  
/p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Т 
 руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за р 
 ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но 
ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити  
рекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књигове 
> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n= 
ва једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на  
.{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али  
тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица 
тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће  
каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — гово 
и ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да пос 
онижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа  
чити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој  
нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</ 
p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако  
устити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с т 
лан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гла 
десна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Ва 
 местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација им 
т природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би  
екао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем  
будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега т 
 се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим 
то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никак 
жња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познат 
х друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим ваши 
они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапре 
 ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити,  
м, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па  
у! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — пре 
су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио 
сте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет.. 
е и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне зак 
p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају 
ијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком  
казати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се попр 
аше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у  
озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најг 
 Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провид 
одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шт 
ово Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи лати 
Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или  
 тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем 
 сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће 
 могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Мил 
ом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не ве 
аза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и  
апретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде г 
а и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p 
и у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути 
о.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувиш 
ам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Пе 
ро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одгов 
{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Т 
даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јел 
од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње 
а, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Мил 
 — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Си 
.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће  
изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи  
штво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот 
} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре т 
о <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашт 
м на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим планов 
су, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиш 
нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас огранича 
но, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За оз 
 ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сас 
тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уж 
 Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врс 
.. насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше врем 
или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се б 
човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом од 
ато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на пос 
А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се  
еч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја 
аде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не 
м!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их  
 је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће в 
 отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случа 
 рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „ка 
 — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S}  
 ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код јед 
. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, ш 
јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба 
азговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на ж 
то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигош 
ох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“ 
лисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} 
ребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна са 
бама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније  
, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S 
м правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар 
дава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — р 
силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и  
ead> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} О 
еколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због  
 женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разли 
<p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојак 
 међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помага 
 друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несн 
 говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први сп 
акле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладат 
 градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најма 
д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје  
списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једин 
 одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је 
в; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. —  
авно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим бр 
 Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Н 
збегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом распол 
жно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S}  
 су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем р 
S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у н 
аше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у гла 
и уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} 
на је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено. 
ним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био ни 
 се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— 
коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше 
 најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу 
 не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и  
ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас та 
а томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђат 
а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све 
не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална нач 
који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја  
е би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који 
ша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својин 
и у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом пот 
д постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део њ 
окажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што н 
сам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али уз 
неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — д 
 узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S}  
ичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе 
аву је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и 
оме уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић 
м позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} 
млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада  
<p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам  
рилике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако;  
кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Н 
ој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му бил 
усте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему кр 
 с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је к 
s"> <note xml:id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note 
 Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени с 
ија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет  
ам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре прем 
— У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и 
овор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно пи 
тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са зем 
итати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делим 
</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учин 
и ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Нек 
пред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад прим 
е дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, н 
<p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са 
ану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала мно 
је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Р 
лови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са  
ју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле ј 
ање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је нај 
учам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— 
 да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не жели 
 доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео сво 
зир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи рад 
и био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се  
је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити ње 
 старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који са 
ла...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по тво 
живали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да с 
то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смеше 
— говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>—  
ла је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под ру 
онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ  
тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу 
жа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога  
оликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p> 
роких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слуша 
и тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то ж 
штву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p>  
 морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља! 
о трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто с 
аринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара доб 
 му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, ко 
акви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви рад 
о је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за тр 
} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити ж 
сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе 
ти.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“< 
 примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бит 
{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико 
мо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крс 
ш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> < 
 за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{ 
е, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — см 
е.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку  
p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговор 
по повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га ј 
 је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због н 
ог времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити н 
шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати 
дитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{ 
телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> < 
ју ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дак 
гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица т 
 „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте з 
стар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно  
о само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас н 
за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњос 
е.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу д 
а.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабра 
 добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S 
ам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Д 
 Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бег 
" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме ос 
pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим ви 
ођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S 
 <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Ч 
Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико,  
је заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — до 
ор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p 
его се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и  
 баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим н 
ела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xm 
{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; ни 
 Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што з 
акле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравн 
ика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема н 
де, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врл 
рукчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видеће 
 ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; 
>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде 
од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Св 
60" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — прог 
 који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема) 
 то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овам 
оћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, 
хвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио с 
 искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај  
осподин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — з 
е ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би  
ле усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је  
вога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се н 
бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настад 
е непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала деба 
ледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту  
} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за по 
> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, мел 
о...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, 
 остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масл 
отичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга излас 
то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од  
еда нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге соб 
ј; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупо 
о време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на с 
пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говора 
е се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете  
е у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> < 
осета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута сас 
 тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софи 
 која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — н 
ојима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, 
еноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу н 
“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књи 
о редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, н 
али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођ 
спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социј 
Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуш 
те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што 
довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, в 
воје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се та 
исао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима ј 
 Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја 
Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме  
угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p>  
еханике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, с 
 <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега тутор 
а даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породи 
кусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас виш 
ка и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах пракс 
људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима ј 
ашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S}  
ао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; ал 
 проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — вид 
ло...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А на 
рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево,  
у“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је  
 шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{ 
ед њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћ 
} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што жел 
а устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају  
начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој 
е мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за в 
 <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново др 
уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим година 
{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у 
рију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за 
е, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и се 
 техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивиј 
а е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, ка 
јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примет 
ем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са к 
изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољ 
после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му д 
дмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> 
— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по 
и он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>—  
 Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари об 
постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. —  
 бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запит 
олим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче  
није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то  
— рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S 
ци увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктр 
— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док  
ма ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с ч 
нскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово 
ругу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не с 
ло напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и из 
 <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Ни 
те престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било вр 
рите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да прист 
 и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио 
/p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају 
ка неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више дај 
 Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање 
есто посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није  
е са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та рад 
у све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Ми 
па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је са 
а.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, кој 
вала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говори 
естрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те 
и се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не 
Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми 
акса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступањ 
Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је 
чно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при пра 
наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До  
етресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S 
ора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све 
етка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она јо 
риметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро  
веде до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време 
певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, 
то смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никакв 
ачела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“. 
сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се  
у Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни? 
мо умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама им 
ци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну 
ту.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, 
се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити  
у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све кон 
га за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, 
оцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне р 
</head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Уз 
ало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопш 
на већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак ј 
ет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разл 
на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „ 
и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је 
} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћ 
жи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде ра 
 ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над  
се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора 
ње огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити 
ико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осиг 
тицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу бор 
 поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја 
ма, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Х 
 се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што с 
ада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи 
ти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилај 
ине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи  
 боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, д 
сти ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина н 
лесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузен 
а.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелази 
ило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже уну 
..{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> 
{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p 
го по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за ко 
свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, 
 је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе уста 
/p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи пр 
и представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ћ 
р не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа сам 
ично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него нап 
буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће с 
ло.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су иг 
раведан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, ко 
треба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који с 
и са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ства 
не шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми  
жњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зац 
ло.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p 
пате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживањ 
ма таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза 
оду, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га за 
 искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан в 
/p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам. 
, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-она 
том.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарнос 
азговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</ 
ку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно  
а њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде. 
вање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна. 
које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S}  
{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у кој 
 тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступа 
нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} В 
ина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружб 
огућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужнос 
p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разум 
ти све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} 
ање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју ра 
ро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити ис 
; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> < 
ројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне 
ти при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услов 
 да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историј 
 изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и дал 
мо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у 
како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ва 
н.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и ј 
не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она 
илан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим заба 
“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном т 
тературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, оба 
ди?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи неми 
е промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогм 
 отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши  
 у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S}  
асвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах  
о блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104"  
 мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег то 
ме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху  
— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од р 
 свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229"  
.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи 
<head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а М 
стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ уз 
поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се  
.{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено доче 
ије пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и И 
 насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте 
 позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Х 
ега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изост 
у.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праш 
ју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после  
ака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чуј 
d> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из  
ла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше м 
нка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немој 
ј соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани  
у живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p>  
етње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него ј 
 то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што 
> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један  
p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, 
ad>V.</head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собам 
дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам б 
дин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу  
устао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Док 
ао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} 
 ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом т 
 да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћ 
аве.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> 
а је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207 
бично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ двор 
P18780_C1.1.3"> <head>III.</head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је М 
<p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се прид 
ше нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} 
помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера 
P18780_C2.2.2"> <head>VII.</head> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше р 
ше о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n= 
ица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се  
ај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је б 
нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада ст 
 собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Ол 
 <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се 
ан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао с 
риште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јов 
ан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни б 
авала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случај 
а још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се 
а концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S}  
вим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора,  
адити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је оч 
адржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остај 
е да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем 
{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те  
реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — преки 
</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се 
аместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но,  
е и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не п 
 поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да 
ше, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p 
то су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби  
сле од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште бор 
га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети М 
тева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници за 
ва. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научн 
— проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса 
 су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам,  
а, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са заним 
рати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особ 
арао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разгов 
 него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња  
а невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у св 
p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незн 
 бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомиња 
 је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови сво 
 против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за кој 
ије видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете 
Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и 
с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У т 
за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате с 
може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— 
 да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мр 
лика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим  
— кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S}  
уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С  
е, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упу 
о као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав н 
је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ј 
и ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не  
амери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате о 
 што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, с 
ема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што см 
у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у 
ао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, з 
{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати јо 
p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — преки 
ругима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин 
штво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да у 
зирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни 
е излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то 
ма, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да ва 
ив закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклев 
о је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разб 
дају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакида 
 у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу 
пали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, ш 
 то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелиц 
 ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских  
 другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за пошт 
у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које н 
те нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако  
 кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете ч 
ацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како м 
— стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах  
та она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве  
ино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опш 
каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног 
ма њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ла 
и, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А  
 настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да на 
{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да з 
рости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја прибли 
кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала 
бијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таки 
е ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него  
да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда  
је пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, шт 
е не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, к 
мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри  
p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми 
а Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм 
ао лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати о 
н старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио —  
...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те  
ве ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној еконо 
ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неогран 
спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да 
, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците ј 
еба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама 
и она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... 
е.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао с 
ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што  
S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима и 
 својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Мил 
/p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за 
 ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да сво 
те досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{ 
 промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам  
пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, 
љима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насм 
асвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним пра 
лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом  
ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока,  
> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женск 
</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му ј 
и ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме б 
 — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане. 
ло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципац 
<p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господа 
ав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан 
..{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи  
 насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p>  
је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало н 
п је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе. 
 јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— На 
ла, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, 
танојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих има 
са, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{ 
ио баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Пого 
оред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гла 
публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ  
 треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и пл 
нув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S 
дамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће оста 
ојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом лич 
S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Как 
поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, п 
 док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама чове 
чнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појези 
} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима 
 у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју 
, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисн 
 завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате 
ају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Даб 
Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли 
и ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим 
ајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то,  
и...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ј 
, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говор 
ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо  
чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је 
ечима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> 
ранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није л 
тао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Ниса 
а се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} 
ће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја н 
 начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје поглед 
stone unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој  
иђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се 
ви спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, ви 
тну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрес 
згледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење 
те.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима? 
 Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погле 
{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то какв 
ке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да н 
...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за  
нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S}  
орским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које 
е и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само  
д не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврн 
лашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> < 
 видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>—  
 долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} Т 
једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кр 
варење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>—  
ли нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста 
иход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки де 
адоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ос 
оцијалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми  
ити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Д 
 сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам 
ј, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>—  
 је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама. 
већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за ва 
изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру 
вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одат 
оћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је н 
 раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми с 
развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше уп 
 пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно. 
далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у  
о гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита 
разна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не у 
те те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао им 
ом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро... 
ри домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би  
их начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њ 
оведати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја 
е иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми с 
е одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p> 
орим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица  
ерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете глед 
 мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близ 
 него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним 
Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви  
после с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо 
 <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p>  
поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разли 
је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p 
 празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћ 
се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S}  
ћу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте  
...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну н 
видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му с 
 човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год 
су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то л 
ти.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предл 
/p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Васил 
но полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n=" 
разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поч 
ет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи сл 
бне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та п 
ни се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме осни 
бију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви 
е чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после неког 
штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа д 
отање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наиш 
и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два 
ћи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и м 
има, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним дру 
а, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињен 
м прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и посл 
натан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љуб 
вољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што 
 људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби 
бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и п 
 Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са сви 
границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао  
еда зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Може 
а га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="8 
ик ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да  
/p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Д 
м докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, шт 
ли права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; з 
значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун. 
зостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је о 
о и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам в 
ношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већ 
{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли ад 
траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да  
ашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па  
 сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развиј 
м, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигура 
ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза 
го (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марко 
ошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскињ 
, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Ми 
 — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S 
те представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна во 
е поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликов 
твена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на овако 
да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га  
 окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њем 
ле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Он 
{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> 
т и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — 
 слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, д 
верење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледи 
а тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> 
а установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p 
, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало про 
је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S 
очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Пер 
 се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а дру 
; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љуб 
 Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" 
Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером,  
лазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без 
 <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да прод 
рстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио с 
лабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, 
т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо м 
анити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да 
p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам  
а — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су 
Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руко 
ако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ 
<pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — о 
м хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није са 
 би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај 
наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви,  
— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се о 
 нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али 
а вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све за 
 проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан  
њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрм 
ан.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само —  
 који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Се 
д, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да 
 „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пр 
 не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи 
м увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим 
 то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би с 
 он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступ 
еђу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мис 
аћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати  
 на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој припо 
ије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо м 
 буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набр 
лаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да н 
прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слобод 
ћи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљ 
поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не б 
олико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене 
што ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица. 
зику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S 
не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете  
“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњак 
цати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост. 
 пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} З 
а за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешено 
ку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се 
не Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе 
и изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те 
о — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се доче 
а људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним сре 
је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни 
кима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и 
 напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше п 
 то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упо 
ром највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то пита 
ривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке 
лазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме 
обије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да 
 време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Ст 
но.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је в 
те чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја в 
— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога  
ка, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фин 
м чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само ка 
> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не 
 производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза ка 
еда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, 
 <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на 
м, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у 
p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу... 
ој вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошк 
о сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта ва 
осту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — н 
е Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак п 
е сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Как 
 ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисал 
 на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и п 
 <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу,  
е још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам д 
 уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се пос 
тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим  
ан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуж 
2" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког време 
ме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку зад 
ој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> < 
<p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S}  
један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној,  
у и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетк 
ама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p>  
Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</ 
} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве 
 практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Зна 
а ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S 
е. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам до 
и.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је,  
е да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је  
узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону стран 
ових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао из 
са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... гово 
вило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за само 
е куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>—  
 на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава хран 
 — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p 
из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним  
о може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или  
ије природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуст 
дницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би 
 — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{ 
се, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш уту 
 све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мис 
ио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ниш 
ити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ћ 
Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Сва 
 Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У 
вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој 
и затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била 
 реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и дру 
?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мен 
уку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви та 
ограма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје на 
 је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Ар 
ица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из соб 
се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна л 
нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и д 
о у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" x 
н пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких брошир 
 осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасви 
 тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадит 
 ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у 
а их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком. 
le>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које с 
 мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту  
} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А до 
 из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби 
етљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...< 
ило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога зах 
осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може  
ага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад ве 
пособностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме 
е неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друшт 
 њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — с 
ом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мал 
 диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умет 
 чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе  
ите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече пос 
— запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате ок 
ове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не м 
но, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У в 
кшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да 
ам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је,  
ем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви ст 
уром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напре 
ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} 
е са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња 
 што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S 
вим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала са 
аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“. 
, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n 
ња.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У т 
 моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас  
та је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи т 
е, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није  
ако је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај 
орим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена пр 
p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умн 
је добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичн 
ја истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од  
тање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у 
у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот пос 
 се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки 
сно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим  
 од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, 
ећ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви ра 
тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на не 
Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство  
ас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим 
да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима и 
ћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S}  
та Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>-  
у, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам ж 
аметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрес 
еж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му  
твовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, и 
киде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми  
е...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи 
ар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други  
али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p>  
 способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као 
> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја,  
глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам 
рђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће 
шљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ћ 
дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зави 
> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам. 
адоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део свој 
ружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао  
ме, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој 
<p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвест 
ас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађуј 
.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам 
етка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још  
а та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ пр 
ти вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела н 
 разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо с 
а не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви  
ће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак 
то је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо увр 
љавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто  
држава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи 
о ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случај 
а што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него д 
евидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују р 
нику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p 
ају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зл 
већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер 
ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља 
ожда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена беле 
.{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма  
.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика  
то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се ман 
кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота? 
љашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у ест 
 злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члан 
на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви  
илан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S}  
Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи 
а и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врл 
 она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута иш 
обро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту  
е канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насме 
удо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од св 
езиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p>  
{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ј 
м већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми 
с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако  
ише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико п 
p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема 
 да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за  
/p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело 
но само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док ниј 
је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити ч 
што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер! 
чив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој 
у, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека 
ше да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заог 
и пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} 
о сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где  
есту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти 
е крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Дарин 
штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше 
 на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме м 
ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на стран 
<p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Дар 
ла, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим  
ка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се  
</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Мила 
сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме 
 стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу  
 о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 годи 
ерени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да с 
 <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — пред 
 да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гест 
ао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Бана 
/> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они  
на; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да ј 
} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у је 
во.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну 
.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умн 
сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног  
услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је 
т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна 
 коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе сп 
ек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савл 
 с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашњ 
јете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руск 
зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што з 
збегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по 
а...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све 
 ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S 
 — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мал 
у јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге с 
не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — 
а, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... 
е, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према то 
а?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} 
и и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихов 
додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p>  
вање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању 
и.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то за 
о ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много),  
вори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{ 
Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јо 
са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога с 
ли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за ва 
с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се 
лима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно пр 
е све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p>  
 га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле,  
аје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, зан 
ећина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види.. 
какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> < 
="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот 
не и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> 
али су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опи 
 иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, се 
S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је сед 
ружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита 
 остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре и 
 имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та з 
сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — р 
 својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га 
мам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p>  
видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде 
ш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад 
езач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поп 
ред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножава 
 сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{ 
еђу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да  
 и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних пи 
ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих и 
редној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и 
</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је н 
з који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше 
ите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не м 
и ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</ 
мо</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за 
/p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода ни 
ико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе,  
>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је,  
тао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих бли 
меном: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суш 
нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо д 
 кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према о 
ао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих  
ли док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и  
бу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, 
а какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По 
имљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарк 
о, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да в 
о.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се м 
тањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n= 
 затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да б 
д храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прил 
а.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каж 
столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узруј 
ацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам 
е тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p>  
о нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких при 
љим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим,  
руштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају 
, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито 
рло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњ 
 страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како 
а код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озби 
ти никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и 
сних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са 
е је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе  
 — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме д 
м средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штет 
 „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако ти 
вршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се под 
су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек ид 
шенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да с 
о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталног 
рави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брз 
 разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много пис 
 изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој про 
ао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, 
пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше оз 
врсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „ 
ади праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је го 
етан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу с 
его да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане 
нтересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је з 
ука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу ш 
се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да  
ћи се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Дос 
е: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду из 
упали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили о 
 удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, кој 
амети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S 
ријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p 
ла слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој фор 
? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо 
ти по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} В 
мена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословиц 
ти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе п 
у се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржа 
ра од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по 
за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упус 
 обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове 
ај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо ба 
ј опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случа 
 пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно  
 те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине 
 беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је 
ра цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека доне 
— то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике м 
 мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви 
ецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока  
 више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и 
ан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажу 
ма не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д 
и, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде 
уком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, 
 неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној сп 
учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту 
суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан 
 опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући  
је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{ 
да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу 
<p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није  
бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами  
 свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и  
уштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi 
еизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не б 
ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слобо 
де су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали 
на, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И 
же врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретич 
љу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште  
о швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи с 
 тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера г 
не, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе гово 
ље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, как 
легаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазар 
руштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; 
ајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом вид 
 патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p> 
вога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле поло 
осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год 
еђеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад с 
и за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, ко 
} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се  
ти беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и ова 
х догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе н 
ју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- 
дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распрост 
ија, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у 
 то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене же 
{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешк 
најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвен 
лгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. 
ствујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно об 
борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина;  
 нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S}  
оси једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се те 
у, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <p 
 и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Д 
н, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им пох 
 немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препор 
p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одго 
ро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједнач 
 Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либ 
о у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћ 
> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматр 
време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пр 
</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо,  
, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и 
смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се ж 
</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Љ 
ка.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да с 
.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су из 
ом.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу стран 
еки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринч 
но, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том 
ено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шале 
/p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, 
> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском пр 
увише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за  
...</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строж 
Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну 
ло шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз 
рзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако? 
ера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његов 
ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави о 
жи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с 
ах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не  
>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женско 
онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру 
 је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве доса 
“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љу 
 је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њ 
неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила 
оћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. 
најте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.< 
 ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p 
ти и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, 
ј овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{ 
p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености. 
 онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што 
ку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Д 
ван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те љ 
им упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брз 
 он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја ј 
ет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му б 
 решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се 
ли узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго трај 
тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацел 
 то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи 
а угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло мног 
 Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је дал 
> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Виш 
асполажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Зна 
о ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а 
ерг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је вр 
у.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из неп 
— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</ 
и.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла н 
је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истин 
ав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима с 
е љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес,  
ма и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га  
ио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас настави 
 да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из  
лико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим 
договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са св 
{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у  
ему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о жен 
то да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S}  
е смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за так 
 /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S}  
сле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно  
ћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање  
ао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— 
вештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Н 
ржим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда 
па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против  
пост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш расп 
с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слу 
уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога  
и створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и мате 
 Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не м 
иноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих по 
 у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се стар 
бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на сто 
му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би  
тао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако 
</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове 
ма и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти ј 
је смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и бац 
ших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — р 
ка, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} 
екивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом б 
чи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост 
е почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбор 
ав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђ 
арали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда 
је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отво 
Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било 
 ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа в 
мела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p 
мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан ни 
ољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S 
ала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он 
рно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. 
ел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да рад 
ј је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита,  
и ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је соб 
 ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов с 
еше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с дома 
овори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није  
отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олг 
јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... 
ацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Он 
ј је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и преб 
{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Ст 
 и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је 
н затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врл 
/p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристад 
 којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет з 
авила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код 
 — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разго 
арко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она 
ошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, 
а не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана на 
ад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах ка 
кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тим 
сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ак 
е други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису д 
се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног 
ђу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.< 
е ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграф 
 управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрз 
p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда си 
мо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обој 
ако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку 
напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је оста 
, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово бољ 
 се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
том тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, п 
површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које 
она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам 
 као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нис 
кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њ 
 је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; 
ајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљен 
— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пи 
лику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо  
ицима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представит 
 новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њи 
 донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај д 
 ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привре 
 осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њи 
вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не  
х ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредн 
осе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеали 
 спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спал 
обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико  
 бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у в 
у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се са 
 од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бис 
ију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — у 
S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те  
шаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и 
ишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да ј 
о ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу 
{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачк 
ко би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би он 
ије <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију су 
вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље 
 тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ О 
 Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Но 
 се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним 
е, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, 
дија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? —  
која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина прем 
је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две н 
е; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих)  
 имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>—  
што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта им 
е због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али  
 и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за  
у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, д 
ржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се у 
ружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностим 
 је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се  
 своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али с 
едовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше 
тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо са 
ка текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово  
и због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих  
ти, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не  
оју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} 
, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Мил 
а или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изг 
Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још б 
е уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради про 
 храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml: 
 да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.< 
Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не наста 
ега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> 
азборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други заба 
) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” 
д је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату 
.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану. 
тоду.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онд 
тати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта 
} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} За 
дно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је  
јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љ 
 лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и пред 
 видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{ 
ште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога вр 
чно тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с  
а се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио и 
е извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше 
 А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја н 
сима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div typ 
вора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њ 
де.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који вод 
таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S}  
 снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то прес 
дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се прав 
оћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми мед 
у, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видит 
 Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина 
а...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположе 
са је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим мест 
блаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре  
 да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћи 
у врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелни 
н је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се т 
платити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичн 
о сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре раз 
ка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што 
е бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је н 
ије могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој 
сак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема и 
кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те зам 
љ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао  
— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека 
био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варош 
се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S 
одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те  
спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{ 
 она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао о 
сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин 
 одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S 
дом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?! 
8780_C1.2.1"> <head>IX.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говора 
како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредно 
вом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p>  
н у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало 
 од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уна 
еш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били ну 
а Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше  
 неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Пост 
код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столи 
ку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и  
још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не з 
иста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима... 
вој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре пол 
ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори  
ра у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се п 
ривредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да с 
је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после ус 
> <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради дого 
ad> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Ј 
е врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато с 
е више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, и 
а је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо дан 
азак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не  
цело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има та 
могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо 
ма, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важни 
ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога и 
кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се  
ли ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потп 
 за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих п 
што не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уж 
Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да буде 
промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја не 
тку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те св 
и за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек мож 
ожда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је сам 
нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких п 
њем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са 
служује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говори 
ата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капи 
ике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својо 
огоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само  
на, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више п 
нуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпун 
не установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није ст 
.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча 
је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време. 
 тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта  
виће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што ј 
{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изуч 
елу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је у 
скињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан;  
еника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раши 
пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не г 
ога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више  
ђосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познан 
јем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p> 
 ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те ја 
<p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем уч 
и ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? 
 осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе ок 
а да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, ка 
.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорил 
ељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које с 
е.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после по 
је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, ско 
 њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па  
 које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у це 
говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; в 
обито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Дари 
Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека;  
орали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радн 
 опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих  
S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, зг 
е зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; д 
p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у с 
вски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које пре 
 <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајет 
и и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се н 
дговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даљ 
а тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неки 
е у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбу 
че опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је 
иста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до оно 
 који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни  
у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запи 
озницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после крат 
ше, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи се 
оја плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плов 
{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</ 
отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како  
 се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније  
кнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понаш 
ева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтин 
ше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше 
ба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да  
делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са  
оје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Оста 
позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само  
ба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div 
лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за 
.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних сна 
ода осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице 
вна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> < 
а се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А  
 сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? 
ако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан 
дојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Мила 
 зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или  
а дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновн 
 и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да о 
тно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други и 
и и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла  
Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао примет 
> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из пис 
твари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно 
робудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се п 
еда дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале сав 
 узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену в 
н, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Бе 
ли.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „при 
 као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не м 
могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће с 
се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што  
, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности м 
имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До  
коро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живља 
гнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јели 
евљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} По 
 главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „на 
оду.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати време 
 којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мери 
ио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови 
раше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богд 
— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И 
изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средње 
седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различи 
 n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{ 
, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-к 
 — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се го 
, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Ш 
ву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше уве 
о сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма 
нку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива 
као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаш 
с примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она  
твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим т 
оведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло 
докнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудес 
 бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са же 
.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, ба 
ори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се саст 
 одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Дар 
м за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p 
ш особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па 
 још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Им 
бу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p 
е — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја ниса 
ореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад т 
се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу на 
љда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb 
 n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофиц 
е тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда д 
вот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што ј 
учај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње 
 и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта  
има напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други примет 
рбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која с 
Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога  
о што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзап 
<p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p>  
{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу ви 
 ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарно 
окушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуство 
 сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознал 
на, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавањ 
е ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене  
ре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла 
ним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} 
 наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су 
сећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај,  
 доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви јо 
 добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све  
већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео  
греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а куп 
ле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по соб 
ња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — преки 
 васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена 
и, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и так 
{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> 
 <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p 
 узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} 
S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— 
 полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разуме 
 да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нек 
мао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат;  
} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу,  
јатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе  
p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — преки 
 који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потањ 
је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма 
е писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоћ 
тева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{ 
и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао ра 
ше са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кр 
 Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу с 
 ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке н 
љењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није мог 
<p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао 
рим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите н 
прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја  
јући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да 
ам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... му 
} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отиша 
атак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њи 
је смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајућ 
скујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, 
едала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашњ 
м се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Са 
еву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима  
је, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао с 
ога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, 
нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек 
е ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> < 
а и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S 
е бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека  
ека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног по 
лазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и ус 
<pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мис 
</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хо 
 није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — 
ута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планов 
 јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, 
бјашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. —  
о све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — нас 
 нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својо 
p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш 
настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>П 
 је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дера 
а нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одг 
надох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата 
Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S}  
осла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихов 
е посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га ј 
оро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати 
отивник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше  
е ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш да 
>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</ 
е те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао м 
зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје заст 
буњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао  
али.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>П 
ио скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се  
.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — К 
р ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Си 
чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од п 
е послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и 
Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобра 
отражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста 
има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чуди 
ара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у дру 
те ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете  
ам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је т 
 знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него с 
само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега завис 
 ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају з 
оша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе- 
н је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава 
 <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се п 
ного давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете с 
 не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте 
ребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару,  
.</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Мила 
...</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она да 
те другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он б 
>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру —  
оменити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, раз 
 Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог 
p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим 
<p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода мо 
тишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одан 
 не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Воји 
p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет 
<p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та 
ог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако прав 
.</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас  
...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазно 
ње...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... ил 
 Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не 
аске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на 
/p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много 
..</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога  
идео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, к 
шана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не 
<pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свез 
/p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добр 
им околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима л 
.</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{ 
ичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту покв 
p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље на 
неву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p>  
е...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да оз 
— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда  
p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т 
 <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацел 
 <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p>  
љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметниј 
розор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> 
ока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегава 
Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Ка 
ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с к 
То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постат 
о.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p 
естаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно деси 
Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде ј 
.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били  
 мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{ 
специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S}  
е постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и т 
 што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај б 
утака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против 
овора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и с 
инити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се  
 шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>—  
зумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците,  
.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не о 
како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ  
те ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ 
њу.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. 
ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само м 
их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику тргови 
</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето  
рода не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промис 
, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој с 
ер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би  
то да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе  
вет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима не 
ек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педаг 
ом путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S}  
зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим ок 
д невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега о 
али.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Гово 
инско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће про 
е ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут ви 
олицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спаст 
ити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући 
више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи п 
 се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш  
омрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ј 
ш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S 
ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала ј 
отуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без реч 
и гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушки 
з којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у  
еси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђ 
 нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити. 
иви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад 
болеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Л 
 ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, шт 
она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и 
ле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им  
ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Ви 
ражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дође 
S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за ст 
ки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам п 
беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако б 
доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки  
редузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца. 
о? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога... 
у ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то 
био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрест 
 Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, с 
озајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар то 
слетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ п 
, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације 
 има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степ 
већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати 
{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора 
целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са рез 
на.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвредни 
еко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</ 
ио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је о 
.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у 
збуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>О 
 Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре у 
е би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар сп 
уства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај теме 
 дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претп 
ожемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где  
<pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и 
поведио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе 
мо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда 
<p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— 
?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јес 
ако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде наба 
могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на  
p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— 
 пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници 
неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, к 
сна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућуј 
без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви с 
воље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не  
 спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на т 
је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непозна 
вету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако 
а, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељ 
 и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм  
г начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама 
ати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути 
p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчиј 
пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на в 
дали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и  
... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он оби 
аилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадово 
а добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S}  
ко му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p>  
дње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче 
ма беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђак 
бљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је О 
тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и ње 
Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко  
, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>—  
оравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не 
су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Р 
о с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да 
 увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ћ 
цијалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснији 
 то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света  
равилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако  
е неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога  
адницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај  
 <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без т 
не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини  
адом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику  
мнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као  
та се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да С 
јој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{ 
знаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да п 
 с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота 
оље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже  
ђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му  
да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако  
јамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за 
се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами 
там ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и 
ам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... 
ику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{ 
та овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је 
новић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде  
 се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли н 
очеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, 
 смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа  
енитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију по 
 друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу бре 
ма, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав дока 
ном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, д 
о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много да 
 „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} За 
то је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се ишт 
 човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте  
е.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њ 
етко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло  
стом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састане 
асвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похват 
 посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претп 
о није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли из 
е ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разгово 
а сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по  
оје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћем 
и бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S 
то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим нез 
p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављу 
иле, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само  
чајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним  
адити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо 
за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају м 
 због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p>  
p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас А 
 су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> 
а и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући 
оје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S}  
да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради то 
ко?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — ал 
е Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро  
ас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је  
 прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у  
ти; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — Н 
цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одм 
кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су те 
ерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почн 
а?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам  
ас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набу 
 би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, н 
 први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, п 
е никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та 
икакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д. 
</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда 
а су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте  
ешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— 
ва Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Ј 
вао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с 
у П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био 
јаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипенди 
ти, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од  
а би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рач 
ла у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо  
 себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, к 
ље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бун 
, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он  
 до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зб 
лану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији. 
.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које и 
и немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У  
атим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Дар 
 свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Т 
не.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква  
јем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им,  
а мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свег 
ство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном ек 
о то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба  
иком размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта м 
его видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој вр 
до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.< 
ми пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их 
и се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршениј 
ћем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а  
никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p> 
долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...< 
ом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и  
, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али 
е, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и и 
— поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има  
њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без 
м.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— 
, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи  
је тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта 
</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се  
гим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, п 
еђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен. 
и она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако 
ен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар прија 
ђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на л 
 говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљ 
имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заи 
ни.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи пос 
, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та наче 
p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.< 
невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су ок 
; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Ал 
 неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закљ 
ну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуре 
з посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју мож 
 ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сре 
тано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ре 
Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати 
ијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише... 
} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либ 
бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, до 
што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра 
о човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; распол 
ас и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог пр 
тем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које 
разила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, к 
дговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некак 
сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на  
} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га доб 
Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш 
овор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва сам 
.. ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за ч 
лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у пр 
наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач 
одаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није 
у.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско 
обар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њо 
и?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још некол 
дајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба д 
ељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним мести 
чанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која  
очеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо 
чина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се 
 две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић 
оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше са 
де могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштв 
Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и  
 прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности 
дан од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p>  
ах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета  
беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим нас 
 и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси пев 
во — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни а 
а је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам  
У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свира 
ти, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је 
и ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите 
Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста и 
“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом гро 
ори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема с 
— настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би в 
узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста  
до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="c 
p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никак 
те ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настав 
гије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје ф 
етник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он.... 
шак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Пр 
 прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слу 
вно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не м 
{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув ј 
г.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда 
а стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких  
 Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ 
треба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на је 
не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слаб 
о цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год проме 
тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радниц 
е још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — 
рло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или ст 
 <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим 
 и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— 
Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео са 
изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете бл 
у своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и  
у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будал 
Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном 
та, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попиј 
ћи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим н 
е њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је  
 <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</ 
ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за ж 
 — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" 
 врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали 
добри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја 
е ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех 
ђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он п 
јте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— З 
ило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи н 
цу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она 
оследица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао  
е операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабриц 
а њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — и 
ост спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио  
ма.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма  
.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — прог 
одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име пи 
је ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p 
 ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите 
атрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било од 
њем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упут 
а тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља и 
еђу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интере 
л’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у  
а нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности униш 
очекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речим 
ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се  
и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцниј 
 Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствар 
ети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p 
ити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека неп 
шњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта 
ве друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настав 
у сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} 
е што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огле 
ити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку 
т и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.< 
; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је б 
а устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ни 
шта.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнет 
ћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима  
е могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, ко 
пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се мо 
раничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ог 
х поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Ос 
а, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји 
ледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавск 
руге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то 
ме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку  
безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори  
е изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад с 
тним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, 
орни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одго 
вако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад  
 ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заист 
вних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истиче 
 би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разум 
емља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је огр 
ца описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих  
даје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{ 
прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је  
>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који  
ијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати 
, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према око 
ма се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и н 
гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... 
 што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} 
озната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским јез 
 вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите и 
че домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку 
оглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и  
 оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио  
сиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш 
беди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која 
ну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њ 
е потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била  
>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу та 
ше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми уве 
лободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да рад 
и нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтев 
је — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спо 
репирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у  
S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим шт 
 паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим в 
 кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>—  
 већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто,  
ачела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи з 
е бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па  
.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих р 
 имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досада 
 картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p 
добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина,  
м начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и так 
, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва с 
еђашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако  
 О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак,  
 започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати. 
„оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се  
ди</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, 
дити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј. 
} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле  
ачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, д 
 земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опе 
е било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="15 
ни и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — пр 
 онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у  
, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржав 
<p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је ба 
/head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилиј 
/p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао ту 
 Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, г 
Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радозн 
м мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p 
алио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви  
 кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</ 
ичином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околи 
жећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина 
ше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што  
ачелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садаш 
ејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па ј 
 живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим 
ђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и  
 Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разу 
уде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, 
ише пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сас 
не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба за 
ити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим пра 
њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељиц 
ају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ст 
рдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде нап 
м слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што го 
то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој 
p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја  
ховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су о 
 добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они упра 
поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина... 
 је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да о 
ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>—  
 — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају. 
да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ј 
нципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то пит 
</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</ 
 деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта 
њи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва оз 
рну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раз 
и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко глед 
и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш 
на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и р 
у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S}  
 се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек 
евамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али о 
оследње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се  
се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети 
она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учи 
ш већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приб 
 с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. р 
 не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекин 
’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо 
нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта д 
} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно 
ористи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се в 
лучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пр 
вољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сас 
седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи 
 његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасв 
а ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то 
 лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато,  
овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек шт 
к. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“. 
колини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енер 
 је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је д 
же познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала. 
="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се ка 
га. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако  
саврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим ст 
другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га 
а беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Милан 
 један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одри 
 би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је н 
части добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и 
 кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могл 
ила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снаг 
мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Г 
е се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то 
ече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим 
ро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад м 
исмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико од 
ем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањи 
шњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора 
ајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад п 
говараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— 
овору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради 
су. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особи 
a</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племени 
одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна наче 
говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте е 
 радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај 
та друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та сре 
ми је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста 
којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стај 
брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња п 
зносити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за р 
Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла 
у усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само т 
 труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах 
ђати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао 
енске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не посл 
рали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити  
ри она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би мож 
шћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће  
ако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али 
 нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадав 
, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо 
нимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољ 
м довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озб 
нећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у живот 
ица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно 
S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нуж 
оће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То...  
рим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво р 
ом нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но  
ша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд 
n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт 
ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су пи 
е господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да 
или су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам  
 педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} М 
говор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим пр 
у и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на  
астанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу сл 
рнишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref targe 
 на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту ф 
а према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје 
иташе: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и  
овоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{ 
има</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S}  
у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од  
а сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измак 
сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све 
лног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена. 
„И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против 
кве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао 
рафа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистари 
био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се труд 
учни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — к 
жда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — реч 
Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и 
p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком пита 
ћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — 
х, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде 
д у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли ско 
ању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком в 
 темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није на 
о није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Си 
аше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.< 
S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње  
ењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласн 
ач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и до 
њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пут 
а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напр 
иња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђ 
на говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S}  
 Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно бол 
ете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење друг 
.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Бил 
ава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>О 
бито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и разви 
сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Изм 
м већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме. 
Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтиво 
Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико окол 
купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било 
е знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{ 
 нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у 
е Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди 
 био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао,  
е седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља неш 
шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајућ 
 могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје  
тно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите п 
 неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — у 
во, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, 
уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте дои 
но више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> д 
багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли слож 
 наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слов 
 душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао  
 сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви  
ма их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним сп 
 затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слобод 
 јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви  
 не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја ка 
цом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам  
 — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети 
и са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја са 
 /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов п 
но покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете чита 
и...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је  
ругом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу  
има руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеј 
>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле план 
!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S 
— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе леп 
!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p> 
амо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле  
тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај т 
 изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Руск 
на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу 
иту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим и 
им неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад 
м ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи кри 
у љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогм 
 питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с дру 
тан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Дар 
ти на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај 
 нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S}  
 и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрх 
лизу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему у 
х дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да  
ао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате 
дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах,  
и на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне он 
ећ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито 
било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису  
дничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год  
ајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна с 
остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радит 
нога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде 
јући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који 
 његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се  
а, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим п 
уштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме  
ви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својст 
адост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине пр 
ико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела т 
ристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала 
нате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њ 
 ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од 
бог великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло  
једничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="2 
т, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких  
ити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и срет 
S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам  
рахом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом;  
ћи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И  
, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе  
 се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се д 
.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још  
а.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пост 
 <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Е 
 иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то?  
киде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мис 
 сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При ти 
к расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати н 
м, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима,  
ље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили 
о?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p 
сто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да не 
постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он о 
 ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и 
И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости  
равно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит  
, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати так 
 сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја  
да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Ист 
 дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем 
 сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је ви 
> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— 
је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поре 
збегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољ 
род нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не м 
о дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати  
Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао ни 
у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p> 
в јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима  
pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да о 
{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја д 
та, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је вра 
тно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без 
аше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из  
истичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским раз 
ар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса  
 свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилик 
 <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, упра 
ко сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p> 
о све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још  
 тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала 
нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац ј 
варима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, 
е, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и та 
ца беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мал 
 корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од њ 
ви...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та  
васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и д 
 у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђал 
и ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, ос 
 имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је 
отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је 
задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу. 
пан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци  
и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отрес 
 занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање ч 
ачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по 
 и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде? 
 послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p 
аш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се н 
 и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудо 
 Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— 
.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и 
 је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да  
следњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на о 
ио чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> < 
у под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та гр 
/p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше виш 
{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада 
слим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива 
у постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам о 
иланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како с 
 људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас д 
ви морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу 
о, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији ав 
, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно  
апиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и п 
угој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармо 
 све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу ил 
ом?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, н 
дузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, 
грало је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капитал 
и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, к 
ет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда прост 
 хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију 
ану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек 
те на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи,  
данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, ка 
ности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време 
лан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонит 
г тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се  
; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавн 
<p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, д 
ше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једн 
но зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше станов 
итао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S}  
{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рук 
еда на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке  
ом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се с 
разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте —  
е могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и 
 нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горег 
игурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао б 
Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и 
у оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет 
</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љ 
е питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шара 
најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакл 
емље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколи 
с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на окол 
ују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се 
ху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне за 
ла ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" 
ој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се  
 Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако 
 — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред  
доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S}  
између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економиј 
ви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и  
ли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело 
бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се,  
з чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво 
а Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.< 
, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призн 
уди!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и  
е никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> 
ако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме јед 
ш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе п 
правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</ 
чина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво 
за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, 
трести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте 
иланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.< 
тановиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу 
и знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело  
увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ј 
<pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви прика 
воје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он от 
вор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се 
 заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах ч 
о; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати  
упљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у  
обро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију. 
слобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што  
еће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убе 
ше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позив 
сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жесток 
вора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце 
ло је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, 
.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, госпо 
узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него 
ка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад  
Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, 
жице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва  
да ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој ле 
 ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Стано 
 им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него зби 
лац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разгов 
ћевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем 
 глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одго 
RP18780_C2.2.4"> <head>IX.</head> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика  
х се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>—  
мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја 
уже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову т 
Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље  
цише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледа 
 и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседа 
сно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за и 
/p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком,  
 те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не б 
еву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па 
едног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи да 
дан „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у б 
 био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна  
ме дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала  
 чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту ка 
к... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само 
бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код к 
 дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p 
себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасви 
ина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „ 
амо још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи с 
једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма збо 
ти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе  
га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, при 
ле ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што 
и се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво.  
пособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Око 
ој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава  
... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто неве 
 руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа  
 Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подн 
лицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој ј 
о...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Т 
сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умирив 
<p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; сп 
 Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти 
p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих  
</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — Н 
одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међ 
а намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казат 
 <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— 
еђутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>Пос 
му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда 
ма ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље з 
је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с к 
 доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузим 
 и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање ти 
..{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ак 
и је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђив 
Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилат 
а глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачко 
у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необ 
шљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине о 
и баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не ве 
 избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих 
 и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли  
сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасит 
те изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се 
у слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити за 
роширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентније 
 опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује п 
 бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начи 
, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш и 
акмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натица 
х могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p 
ти више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати,  
здано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду 
м сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из нов 
тника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући  
аво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, а 
} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— П 
и му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, 
у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представ 
же под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разум 
што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, 
ратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се 
окретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у  
ни до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге 
а тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да п 
 прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за нач 
ема тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет к 
ребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n= 
ерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрози 
е — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.< 
Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора раз 
ог времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћ 
 њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити п 
и говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног и 
у, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S 
илан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, 
ичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играч 
рекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш 
 с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку виде 
ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сц 
ади.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хте 
их.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с 
љне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула послед 
 Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин м 
ад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она 
н прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек  
 Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре 
p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је 
менуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да о 
вари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор 
, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале 
приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... 
и гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{ 
ов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње ста 
ао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите 
и нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим зем 
ка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој б 
шавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у н 
а у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући у 
јпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А  
.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— 
 било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последњ 
економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште 
нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот. 
упу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p> 
тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која к 
непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви - 
 каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се д 
ро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању заб 
 претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер  
рави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудори 
допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно 
олико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет д 
 допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занима 
 таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији 
владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо  
>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше 
рајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста 
аљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу  
м и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни др 
, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теж 
га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је 
рила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Н 
ним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али пи 
 за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S}  
, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ з 
али, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га к 
дан више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају 
на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала ј 
а гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавр 
 на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна сна 
, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово др 
 трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста д 
акле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; 
вци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и 
 у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико 
уршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фа 
вила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стра 
справљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштв 
и јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго 
е за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племенит 
сак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне  
, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и о 
, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, кој 
њига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у ста 
ао да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихо 
им сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" />  
Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже п 
о на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта им 
требу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на ужив 
 је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се  
кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ј 
ан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особит 
н део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био до 
рло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није ра 
има: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пре 
омагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њем 
о ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи 
њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја? 
и користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми  
о не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе од 
огох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах  
вити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегав 
</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Проч 
јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за ве 
 женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените ст 
розницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде  
 старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али с 
роватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ак 
дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине 
а земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има изм 
ини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде мо 
 томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлач 
се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, д 
не?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели  
м.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што  
ледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем,  
> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политич 
е се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни 
о у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да  
ли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, 
тимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!. 
друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно 
је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и  
Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p>  
сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати вер 
веном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити ку 
шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знал 
 јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо  
а не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ст 
е имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој са 
 живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер  
блику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете:  
ало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако н 
а је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год н 
идети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође гов 
о стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p>  
отивно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више 
ба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било 
тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p> 
 се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде  
 Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад г 
ме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћет 
 бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, п 
душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</ 
 ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на сво 
њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на које 
S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p 
анас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него 
аучимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за наче 
н -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену орга 
како са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p 
ти.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих  
е друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помисл 
ли сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена. 
 разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше св 
 довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обо 
епртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="14 
 на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно т 
жда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно г 
уга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од ње 
ло таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у на 
 замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одреш 
саше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњ 
ва изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до 
елеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не?  
иланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не  
, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде т 
 видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „ 
та тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „ 
ресу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава 
јој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун с 
но расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разгово 
а.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогм 
ли и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала  
о утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И нај 
именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више о 
...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе 
и, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износ 
е не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Ми 
 удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће 
а у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S}  
паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите.... 
.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољ 
 - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пођ 
виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с  
ала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућут 
а.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; н 
ти.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам 
еда као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба 
 и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета,  
м умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света 
а по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајс 
угој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Ма 
, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су  
вања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за 
жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повише 
е својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} От 
у то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јес 
општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одгово 
и, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p> 
лна начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi> 
есуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и је 
руштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али  
а, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело чит 
 их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта ра 
је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{ 
вало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма ка 
ти на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} 
лаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, 
..{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекрија 
мљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је 
 Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне 
и уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чин 
Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отп 
осле краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који рад 
знату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше 
енкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити ја 
/p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то  
ћи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако 
стати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управ 
{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да  
вој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може л 
бог неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверен 
ито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S 
зе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу све 
; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је би 
тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рек 
и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да с 
требу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време прожи 
и доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} С 
тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам 
ови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико с 
астави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија  
кле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друшт 
е се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му теш 
доје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа 
кога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила 
су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац неко 
пријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о то 
 — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поред 
 је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њ 
ану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се ув 
зио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се на 
 n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер.. 
тети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати 
стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа,  
но и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба 
преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао  
це у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много 
вај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опе 
ћ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато  
....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају д 
рашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви и 
у и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се 
о с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да 
сте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогм 
 устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг  
е пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразлич 
ша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи  
а све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове  
разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што  
ва врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало по 
е...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде 
упштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да 
стионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једн 
а љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах т 
угих већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; 
о ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створ 
 у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо 
ост.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то је 
питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претре 
ат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да б 
е захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околнос 
 с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици  
 те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Ш 
ити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заос 
ади по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађуј 
рема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као 
 <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало з 
ко заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: 
аном; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде  
ако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као  
душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бит 
 право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према  
ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</ 
и срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, оп 
ез одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допу 
> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — пр 
јпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна п 
А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, 
а би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S 
ч или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у 
а, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p 
 даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно. 
а у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч 
ојој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвор 
олико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Бил 
ец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли по 
нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ < 
 ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али ње 
нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била ј 
ој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет у 
и одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</ 
у да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви  
промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун с 
осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Ал 
ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби св 
ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда с 
м промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има ле 
ати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви 
е књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{ 
 — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи 
е тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тр 
роведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „ 
а нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста 
су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се  
о ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мо 
 рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S 
ава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{ 
о, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се тру 
ре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то 
— До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо  
ан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озб 
а, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало посту 
тавља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p 
своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и 
 шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако 
борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле  
о ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да  
езгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, шт 
ада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у ње 
т настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на  
ч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу н 
к, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади ду 
е?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као дан 
 — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него  
ривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практ 
, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела,  
ановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — уп 
амо бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан,  
на није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља м 
а уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку до 
смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило. 
е.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производњ 
е кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — ум 
о стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та наче 
чење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p 
{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign 
е; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изуч 
.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.< 
и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се 
ила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли д 
>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какв 
е за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле забо 
спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Зно 
<p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“  
рне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — од 
у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху 
p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна 
 нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите д 
 је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p 
адивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту 
је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост 
.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице 
ема томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили 
олико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче  
атрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} 
рми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини п 
p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p> 
н, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко нема 
 и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p> 
а да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја с 
стави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљ 
зећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима б 
изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му 
е, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја 
и сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— 
асти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао п 
е: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природн 
јављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потп 
слите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесн 
рце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} П 
ли не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чи 
зију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слаб 
ст и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком дру 
p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> 
је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако 
 неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> 
амо као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — р 
ражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо л 
имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да  
та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Ка 
 против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему 
то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите,  
десити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љ 
ер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куг 
е задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не 
ј природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињеност 
да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ 
равку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Воји 
подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати  
 напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јес 
таше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима с 
Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљн 
>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни т 
роба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке 
ло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете с 
о у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између о 
{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче о 
огла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах  
поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и 
први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас 
т, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га исп 
је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} 
ад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно врем 
су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељ 
аљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би св 
, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што г 
рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што г 
на.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> < 
ном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наст 
 шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је  
игу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан пог 
бије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта  
пуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за 
их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с М 
новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, ос 
једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Мар 
смеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што ва 
="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији 
е, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; ист 
 и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене н 
заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Ш 
и тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви  
 У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не мож 
у и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се на 
ишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијениј 
 „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза нео 
 у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</ 
 морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислит 
редставничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?< 
редак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати  
а организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком те 
{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву 
е Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је т 
 ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она бе 
што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снаг 
ужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим по 
већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две 
 ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујан 
се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније  
оје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p>  
га нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значит 
Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни п 
у непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што  
, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти з 
е мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим  
и је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>З 
ети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако 
 али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма какв 
 правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у т 
а се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>М 
, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А  
ике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радн 
истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој ст 
ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот? 
ијатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове  
само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света  
и у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница,  
бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничко 
А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је  
 у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи  
оме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико да 
да из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног ин 
ије била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се 
рати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, 
закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Де 
амо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина 
ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле 
> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако ник 
наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S}  
дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава 
 и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо с 
сао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било  
Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх  
.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> 
 ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>—  
пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпре 
но наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати  
 на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна 
а.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим то 
ш не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати 
каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и 
еобразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А т 
је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „ 
бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна поли 
ве пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И 
све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли  
да и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се мног 
чинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они с 
им пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се 
ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то 
 премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и 
ђу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што го 
6" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако  
гогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на 
јим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем ували 
<p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално сп 
?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — приме 
и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим с 
А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је 
али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте ис 
 н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би он 
радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде с 
 писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“ 
да с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те 
ут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да 
 публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја 
их зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за  
ом, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива из 
спитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</ 
а није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или 
боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће а 
и, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па о 
лести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гом 
 заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он —  
ако бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видел 
ве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву 
.. одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори 
е користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим 
онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај 
о време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је 
и набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане с 
p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад? 
радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и ле 
Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностим 
у вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} 
 и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима  
сти.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени з 
чунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо  
ко суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опер 
 он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така исп 
је у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Шт 
вечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми  
 продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма 
о себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то  
у је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако  
о доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпос 
и унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком,  
аца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад 
S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ра 
а њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином  
..</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говори 
.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима 
између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане изво 
 јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другим 
зом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком 
је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета н 
то му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа 
ком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро 
се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу 
 одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али нам 
 услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, 
ем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомен 
мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p>  
 дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле  
слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На св 
ца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу  
ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природ 
стварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у но 
јати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у 
ш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако  
треби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреб 
 тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ј 
уланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку  
лазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито  
ако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању пост 
тал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „м 
> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљи 
него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, 
а.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела 
иљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} К 
те...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био д 
ажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору  
 разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p>  
 раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста л 
би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли 
 обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе пос 
 мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производ 
се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због увере 
о бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; 
ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, ч 
“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и  
 n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си ста 
 <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одгово 
 мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њим 
 — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, д 
аде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло  
шити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте 
 доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњ 
ти у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке 
наче не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или друг 
да по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше ориги 
— Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена  
са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи. 
рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S 
емогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није д 
е жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и  
што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А  
оме да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да 
 у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и н 
јало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на с 
е сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њихов 
а, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више 
, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и  
ослетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} Т 
 нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу зна 
S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте 
и садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету тре 
— Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упоз 
.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се 
<pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али 
против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји 
т?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванред 
p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја пре 
Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то так 
{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја  
S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам 
наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али 
а „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма к 
 Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио 
е дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом пр 
 заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се д 
ареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни вели 
нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви 
а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} До 
о Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па 
.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишенос 
риродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После кратког 
сле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћ 
е му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим н 
p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба  
 лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га М 
ош већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити  
до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због с 
 ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. —  
то им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све  
ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тр 
 па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан  
е жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n=" 
ачин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили св 
тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи 
шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж  
о ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у некол 
 шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти 
на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је  
 — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина 
 се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177"  
.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњ 
м) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али 
— ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво. 
ело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам го 
ем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пиш 
е може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82 
о сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће заним 
а се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу 
 да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, 
е отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да ж 
ње и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви зах 
 се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да  
ћи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало 
ња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш  
умели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим н 
буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са сво 
S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо јо 
м.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно ж 
се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да 
и на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда св 
 већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напред 
нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> к 
> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка  
{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је в 
 баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је бо 
 него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што  
 је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако боле 
 и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија п 
 до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако д 
правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штамп 
у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није н 
пеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле 
 стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; 
угова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби пр 
будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} 
д да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још ни 
Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле 
њев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напр 
типендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста 
, и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означе 
а. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми иску 
о нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити 
а, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанств 
 обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p 
 држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта 
е ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> на 
кле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима пр 
а расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој ј 
о, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао 
; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се 
форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђ 
паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, 
на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења 
аравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ ка 
кси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са своји 
ти тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар осн 
ко се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би с 
 од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Руск 
 га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћ 
 човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после до 
е године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и у 
ише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу пос 
 неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога д 
димо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у 
ишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он ос 
ј је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Соција 
а и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му к 
 више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у 
естио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би  
асвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та н 
 нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </di 
 говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n= 
обности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава љу 
има бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} 
око у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио 
у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сим 
он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост 
 чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене  
а њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} А 
 трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим 
и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам  
љивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим наче 
и и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем  
опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на на 
ко ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за  
о.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у пој 
ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме  
ако си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се ду 
пет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати цел 
звесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и п 
 Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам намес 
Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчи 
ред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто  
је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин с 
суђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био ув 
што о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са з 
медбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег неп 
овори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101"  
 то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва  
...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Дру 
 Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше ориги 
<p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала 
зме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена чита 
чном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је с 
ија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправи 
— насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>—  
е ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста с 
} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но  
у драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се уп 
 /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Нек 
м ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, н 
 да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита 
дио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да  
аде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш  
ја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретк 
 тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш  
ешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S}  
лим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити  
можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, д 
сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову пл 
олико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по со 
ема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотл 
че опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да  
ник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музи 
ов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S 
те већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> 
нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; 
збиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује 
 општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учини 
ењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да 
шевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није  
 „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплат 
дир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Глав 
и требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без с 
ју не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно 
S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво г 
ли не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женск 
вокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и т 
Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географи 
оста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава  
S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S 
е зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли т 
 је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само  
а мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе може 
p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гле 
.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење  
е чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси наро 
тац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи беспл 
одаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то  
а нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве  
ако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не  
од хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и д 
 слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због кој 
 су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — уз 
ек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о т 
.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми 
 за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S}  
 радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образов 
да не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дак 
.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не 
а права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле в 
аља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у све 
лушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{ 
 <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два бра 
<p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар с 
тпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да  
ожити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, д 
<p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — п 
лите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забрани 
лучају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несн 
ике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зар 
а бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи  
 је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наш 
 на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шт 
Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него б 
м човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} А 
ојим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје 
маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба 
 је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље 
несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, мо 
рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори 
а решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се 
ту нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога м 
ити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан 
лику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу изба 
својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају  
тати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напреду 
и народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а д 
занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изра 
 живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму  
аја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду ра 
савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме доче 
.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а  
ејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није о 
ађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље  
олико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зац 
>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, 
итање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува  
 склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и д 
н о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друшт 
и - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према н 
узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У 
мо шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у 
ложају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ 
оворим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорит 
} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <p 
ти Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац 
 неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њих 
> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи  
ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Руски 
цам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се 
боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности 
нога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Ф 
в, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „присто 
 и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпос 
е баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не мо 
> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, 
о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови пос 
 сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на  
p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега 
 полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{ 
ва сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађ 
е, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободн 
едства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И ми 
положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изглед 
е — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудори 
да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у 
то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се  
 у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што вели 
 <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није 
 организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута 
ника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још  
, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање св 
ономске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} А 
 изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан побе 
 и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве но 
мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), 
> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари 
 шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S}  
една од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше не 
ли сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постан 
то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже 
 што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S}  
ли у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну нак 
то наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне 
— заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом 
вет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део 
е он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији не 
и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{ 
развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија доне 
с ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и к 
S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заи 
 личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у 
а на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатст 
но и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који  
е и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају  
ац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, за 
 бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и  
о, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или пос 
и само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком распол 
рала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких т 
тив старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим  
 том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не д 
 И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима  
ој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам  
е говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични ж 
 он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није  
сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савреме 
м богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго 
.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би 
ме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то 
</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S 
 како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испу 
е право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њи 
ица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп  
о.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте д 
2" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново  
 зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте 
226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они  
.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваљ 
 на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да  
е Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло р 
 отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> 
ам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ј 
ове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању  
 али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако с 
ну Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише  
з толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— За 
 то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз  
ра, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p> 
итети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него 
} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто та 
ила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викат 
изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, 
 изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то б 
да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба 
S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити 
n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао —  
аваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзи 
о.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није у 
ем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га о 
лоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кр 
шавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се 
амо имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која  
, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али  
војим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви с 
еха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати 
Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић,  
његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бада 
сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима 
није.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна... 
тише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење,  
 Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што ј 
рковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему с 
нао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они с 
ду, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствар 
највећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћ 
 то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим 
и се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радика 
е новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би ш 
дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки 
 Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио 
S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> 
ршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико рад 
биљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што 
титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се 
мо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који да 
 што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи зав 
упост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или 
ећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти  
 на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда  
 али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађа 
рим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p>  
продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p 
ије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Ш 
же бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више за 
међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су ка 
љавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{ 
ажена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи  
простирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то  
, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знају 
ну... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.< 
 одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не 
а он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових н 
 никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она донос 
знесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, 
е тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од ваше 
стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива  
 одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Ж 
 нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан 
не сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста  
S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све 
м на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како  
 и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S}  
ти потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се 
 у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрест 
осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега 
 држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако  
је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако раз 
њу; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у  
 водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар? 
ложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n 
 хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран млад 
е знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; 
рекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забавља 
о све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се  
 том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> 
<p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално 
атељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Је 
то ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да  
ао што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така при 
>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јач 
етно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сам 
 зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S}  
аних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо 
е ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Зна 
евидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње је 
 на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја  
оследње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантни 
 Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, уми 
<p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</ 
о.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке  
га, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта 
а столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није о 
 <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако 
.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако 
ећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} 
отине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{ 
— узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитив 
ем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти про 
а то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо т 
p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу пра 
укама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљд 
" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем од 
</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан с 
И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} А 
p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов 
p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— 
>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Но 
 — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће 
пет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговор 
 а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда ј 
 Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати,  
као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са к 
 гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита 
.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам  
меши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима 
p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и  
 <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме 
још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка бе 
е.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама 
пустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S 
о.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1"  
</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити х 
у.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекај 
ећ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један р 
ам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Неће 
одужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</ 
 — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; ра 
 — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом  
 ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што 
доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, шт 
<p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је  
се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше 
а прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у П 
 ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој  
 </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ов 
оговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста п 
кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div 
д друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p 
 грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на т 
то велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њих 
који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче св 
/p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је ни 
жава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате 
 треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене  
То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нес 
то смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би 
нутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> < 
 Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> 
то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — С 
азвитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софиста 
, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога... 
дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натр 
оро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. 
мер ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} С 
е то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>—  
сам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одгов 
суру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашал 
</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p>  
 — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући и 
— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан уст 
а Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p 
му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропа 
 Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?< 
 Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко вр 
застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега 
н и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде 
, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих л 
рити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S}  
ало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — н 
 не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зац 
асно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и 
 Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје 
но, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо  
 гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да ос 
ђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, ш 
го седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти 
Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спо 
нутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— 
 мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не м 
еш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml 
<p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>К 
хова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици ме 
 рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у 
 <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се 
е... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена 
вирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — ско 
огледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то вре 
ита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти гла 
 да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И 
а, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>—  
 он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био 
не, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на  
страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет  
, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванреда 
 љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љуба 
удила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред 
 забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употр 
а.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бег 
е трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми с 
те владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропага 
ој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор.. 
на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам са 
дом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу 
</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разгова 
надити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Н 
лан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине 
овори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени с 
и их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} 
hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, нег 
 нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени с 
зговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и 
е тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ниш 
 основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај с 
е не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумел 
ала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај 
о све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S}  
ти и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она  
ење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, д 
е, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докаж 
Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама 
ба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Ми 
 сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и  
више далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија стран 
и, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у но 
 тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шт 
ни потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi 
 не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} 
амо тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— 
 што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у кој 
а пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити у 
једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него с 
даљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава. 
{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стра 
о је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. 
 наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне  
а се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода  
ше снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, как 
већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек п 
о певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; ал 
ку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљ 
мао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb  
е ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији мо 
а га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам 
цу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксе 
е последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он  
а, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи  
енила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој дав 
 је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте прим 
епој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p>  
 дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма 
вим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена 
S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с па 
срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нар 
у ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које не 
леда књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао це 
с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њ 
ојима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — по 
 на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p 
ло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има раз 
е се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по 
брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што ј 
S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисањ 
ступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом б 
hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бира 
не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начин 
лива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опе 
 је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику до 
 никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматр 
примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруме 
о је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала 
ајзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, 
мирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете сво 
пирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад 
да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и  
својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћ 
е?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колик 
 им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у  
 треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ства 
већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу  
ли опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} 
в...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или  
ћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако. 
о, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, би 
авља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је  
му је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањас 
ад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно  
сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац. 
а говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збу 
ости могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда в 
 може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може п 
против хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту ник 
би мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— 
ена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја м 
 сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с на 
во...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала 
 која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког  
 Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по  
опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да наба 
непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су 
> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него тре 
лату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева прогр 
поставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том слу 
ли се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Прим 
 чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не по 
мешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — з 
а?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за 
у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш 
ут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љу 
 ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се ра 
...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... неп 
или о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој м 
ана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала ка 
илику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна го 
тавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима ва 
о је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али прем 
да, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али  
 Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се,  
гло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена 
да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за  
се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, 
à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа плем 
ој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>Посл 
Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим ло 
Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. —  
— Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире п 
е, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...< 
наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опш 
уде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да  
а узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} О 
онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући  
е асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} 
а сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... 
чна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевск 
гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу ве 
 хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде 
ти кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она с 
је, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, 
е две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он. 
 у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан. 
— разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је 
јима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уо 
<p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах 
ого говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио 
ам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању 
еоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је ист 
— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p> 
а, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости гр 
стиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се пром 
25" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живот 
ки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна н 
игурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да 
 сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после 
.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине,  
се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла. 
оре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{ 
 ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не доп 
S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p> 
 Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он  
рко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Как 
Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распр 
жну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно  
а и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка 
ци имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје  
 управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми пропов 
и, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи ра 
орена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разл 
 Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много т 
Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па 
мо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом 
идим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци  
те ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико 
треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу сл 
агу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански жив 
да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено скло 
е тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогм 
алу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг.. 
то треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ ша 
{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слоб 
, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите в 
Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ мож 
е општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и 
га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} О 
{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије 
ек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим пу 
 слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим 
е икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно  
 на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не 
а ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим —  
S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нам 
 ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{ 
, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за рук 
 баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди  
ли бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прв 
евао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је ну 
е дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S 
 наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два п 
дбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан ј 
> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> < 
те олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке 
е; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично  
И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је 
 а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам ј 
„Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећ 
, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Дар 
е остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> < 
крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она 
развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените ос 
е с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрица 
 човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја ва 
ди.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза  
ма бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да з 
де у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О  
ко су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> 
н све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја не 
> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њихови 
— али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се  
 на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но  
ште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира  
звуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћ 
уздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, и 
...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p>  
ли она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло  
зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи  
 није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим 
тране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али 
да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најже 
наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми 
оворе, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p> 
ећина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања 
 изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост,  
им правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т 
 јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не м 
ч узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како 
 — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S}  
 — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, 
но дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је о 
одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе 
, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана;  
 остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торб 
 твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с 
но говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врст 
кон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на  
и.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се 
.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је от 
се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о 
ма донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у 
а строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде уд 
ана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспослен 
ји пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како 
ри велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит 
д. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не мо 
се пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих 
но, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева  
о дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разго 
а је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног ус 
има ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Как 
евидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико  
па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак 
 би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које ст 
ривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за рук 
у им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле  
иш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере  
 основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на 
треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложил 
 још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се п 
 несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако ј 
је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба 
јбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете 
дицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управ 
ли: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... те 
ад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има 
 је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женски 
; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Р 
ате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се по 
ко збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једн 
ам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као ч 
ради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосл 
 знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање ом 
задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од 
 распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је т 
 Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то ос 
о приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S}  
варала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, 
Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста 
руго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према дру 
 њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећ 
е у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење п 
ла послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> несп 
> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних 
p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне. 
ланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сам 
огу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S 
гдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. 
ети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за 
S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, ша 
, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очеки 
тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имањ 
вим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p 
 само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би с 
д ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узи 
нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију,  
ла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата 
 ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо униште 
г, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам би 
проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако мора 
а Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једн 
 она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло  
ка; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“  
ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та  
и ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли  
ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхо 
мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али  
ад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него б 
ећ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p 
да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога дед 
"83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дозн 
догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S}  
да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко 
 није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледа 
{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, д 
езао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људ 
— Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, п 
е, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на пам 
у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни поз 
свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима 
 — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи  
е је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је 
рајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и...  
вијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у гово 
43" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би он 
нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само 
> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро су 
аћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми 
че мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч 
 тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Заце 
учак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топли 
ажај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „д 
м речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....< 
 рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не  
 питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните  
ите само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Мора 
приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} О 
 ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> ш 
Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње б 
посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад в 
S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и он 
што добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве  
а ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} 
орити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ј 
рао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ т 
 не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч 
ао да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с  
} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смеше 
одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> 
ше говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре  
што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку  
, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је  
 које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и л 
ше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у в 
и обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме с 
 непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Ру 
 за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина —  
ела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ го 
а се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах 
о и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и д 
 скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно 
 телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто са 
 за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Мила 
мо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности. 
ма напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</ 
S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј.  
 траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па н 
м наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути бун 
м људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да 
 садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека ре 
"68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једн 
е Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део с 
друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме  
 <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разу 
ринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> 
 повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се 
удије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сеља 
етан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без н 
узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је < 
 још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога позн 
асвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" 
 ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— 
ано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> < 
шно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „ 
 по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше  
а...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим  
 чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројс 
е најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да т 
него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по ком 
рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као 
....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори 
— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овд 
којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет и 
ути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, ш 
То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за р 
 нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађ 
а би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уоп 
што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакми 
ите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Де 
ући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То 
стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пусти 
 правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје ми 
да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуш 
...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и  
вања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим ст 
ао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоћ 
говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву 
с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније  
а земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога 
 лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више 
 даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па заш 
 га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све 
пацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штет 
оцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живет 
есносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за му 
ење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере,  
х доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, д 
е боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“ 
ни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра та 
естанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, је 
а слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с  
ј начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који пор 
да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.< 
.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те д 
тву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то  
штвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива 
ћу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакл 
ше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом  
а и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које 
се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћет 
ј други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су  
знању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама 
нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од н 
арија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин 
икако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање ил 
о с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је  
бро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправ 
ње или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се 
штијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу. 
собностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на  
и хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевно 
ности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч. 
 и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према ко 
 Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуч 
организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ б 
оме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S 
у беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку м 
ражење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учи 
.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутр 
постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи  
 мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и т 
, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво з 
нструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допа 
Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело  
но тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би  
p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирн 
руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положа 
арио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развиј 
S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски  
 особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих ов 
ство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколиц 
бре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то,  
ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад са 
 ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем у 
то то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потр 
 тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Ниј 
</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је ме 
што да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите 
да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање  
говарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши 
прави? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то 
ену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да 
им тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко  
, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p 
 њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала ле 
личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити  
 То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој  
а сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим  
ир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одг 
Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Тр 
ај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе с 
о 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та 
 гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољ 
вари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако и 
е не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети,  
плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које  
а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања  
да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам м 
о дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван 
</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p>  
 те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да оствари 
 сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} 
и сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле 
пушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим  
бијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда б 
им околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на  
готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него 
ан пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p 
, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни  
 које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, види 
ти.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слуша 
ве је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога  
да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано 
 дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање 
>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други до 
игатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знат 
фесор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које  
 у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би с 
о, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије 
 мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Да 
, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалос 
им...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас  
 сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и бе 
и из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb 
"189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неуч 
не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те 
рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржавах 
ера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, б 
то од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она  
ој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</ 
м једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се  
део је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се ниј 
 руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто  
прилике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се  
планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предви 
не неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлик 
и?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, 
ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да  
b n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између о 
 пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљу 
ху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изне 
урзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, мед 
ко га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих б 
ужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после 
оје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој пр 
у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили ст 
му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али 
>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Б 
— „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том 
ам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са сво 
Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с 
 ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Н 
ликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш 
pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге,  
 му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се  
човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрест 
тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му т 
ите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље  
под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} 
мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа.. 
шући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, а 
> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Го 
авно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби,  
 <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, з 
ш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{ 
ран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод  
он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зат 
опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто д 
аслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се... 
/p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, шт 
аиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита  
атељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> < 
то ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које 
у довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} А 
далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S 
мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо с 
непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније 
метио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стал 
на после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постај 
ало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље 
а ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се  
омуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате 
и, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усав 
на, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљеска 
ви пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише п 
Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери н 
о тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће п 
<p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима  
ама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p 
{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, 
 и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неиз 
ј уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као по 
овољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имањ 
p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{ 
а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусил 
 могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многи 
елесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој п 
је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има  
да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{ 
е, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси мо 
 и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече 
т један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена о 
ичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му  
 да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико 
, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на ма 
— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— Т 
 пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је  
могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и он 
непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, инач 
вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник  
м и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такм 
.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p 
у у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свег 
 су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, напра 
 увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то ј 
орализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а  
мо запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S}  
 љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према  
носи са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а т 
писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хте 
да се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ст 
 указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне устан 
е пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанс 
 После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} 
 послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и ра 
њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот 
а, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њи 
авне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и инач 
а има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих подат 
но приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Ал 
га.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно 
оровима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињ 
ак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није с 
 ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се о 
имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем  
.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме,  
зумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате 
ојом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте 
адити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима дост 
 <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске по 
се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Мил 
авила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о 
друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до јед 
 стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајн 
раничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жал 
сти ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих ју 
е сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а 
ци, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непоср 
 имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се јо 
кнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист п 
к јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.< 
у“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле 
к, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па 
има у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге  
ст, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим 
оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као ш 
 <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни с 
стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста 
еломе.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и в 
ушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он  
 постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њихово 
 чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, с 
 заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допу 
а тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за 
ућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје  
p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то дели 
ма осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се н 
ћно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто  
јекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја зна 
 куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, 
 реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из ког 
ак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досад 
ћи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пр 
 даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, 
ист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику н 
p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</ 
злагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњо 
те себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и с 
 Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздра 
е потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима  
бу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се д 
оду не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својо 
.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Ш 
јој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог 
.{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваљ 
 сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Н 
е и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се 
ашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од корист 
X.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То  
 сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће 
ђењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p 
 говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаш 
врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p>  
 никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку о 
таноју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла 
трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запит 
Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуч 
и, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због које 
ојих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у дру 
али у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како 
 пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кр 
сте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} 
 свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, ру 
е; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чист 
е с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свест 
о тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али оп 
тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве р 
 може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, 
ено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети 
ском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста  
оже појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни п 
о може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} 
ору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p 
комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити  
S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се мог 
лазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} 
 се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите:  
, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, н 
неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј.  
репирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме  
сни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему рас 
је; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови д 
рнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја са 
предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, уплив 
и Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја 
у она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан по 
 и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S}  
склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све,  
е их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном ста 
стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго н 
удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S 
ла још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом жен 
дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ва 
него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, з 
ржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је срета 
ати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам мор 
ати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе 
?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљути 
ћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да с 
већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавно 
њем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они,  
закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас.... 
нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко х 
е, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p 
ра имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и 
ба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то  
, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људ 
аном, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Мар 
 таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у оств 
пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку,  
а се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобод 
а“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - О 
е.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Мил 
и је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — 
ар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице  
ај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{ 
лике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене,  
продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у 
огим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путова 
 стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више 
га, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Д 
 ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем пр 
{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она 
 они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не  
ин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S}  
p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од 
чности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за  
те народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у  
овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може 
>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази  
S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</ 
нога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело мн 
бро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих 
сто сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје с 
јим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добр 
еде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, ко 
е и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као  
У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати м 
S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчиј 
људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно сва 
> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, 
ше) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклон 
лаве.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S 
есме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до 
ли опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити проти 
ар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан полож 
н, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет  
после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У ост 
 сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се  
 до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћет 
е он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одри 
Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он 
те будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да  
 ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега. 
 уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке годи 
на ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад г 
ш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других н 
 то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како  
 вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</ 
отпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли 
ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда 
прам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те њег 
у учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин в 
го је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколи 
рши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, п 
ло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као  
.</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по где 
 почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отим 
 Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; 
лапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и дана 
 били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{ 
н.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше м 
 Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пун 
а износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим и 
и ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у П 
наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањ 
Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан,  
н још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове годи 
 он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Са 
 не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет ост 
 — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога 
дмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се 
се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су осно 
ла, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ва 
S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, 
ошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ст 
ле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа 
p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препи 
</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена органи 
ају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа 
S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што 
естано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржават 
 му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиљ 
блике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да при 
ити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћут 
 кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да  
и, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропств 
е. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги приј 
.</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>—  
а, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу  
друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ра 
"61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржа 
реба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у заб 
ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p> 
оди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту  
што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало 
p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћ 
ц купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је н 
овори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудр 
 а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбаци 
овим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније 
 управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви с 
p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нем 
знате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шет 
рагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{ 
гао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који  
анашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше о 
ј лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео  
ти и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам за 
оја не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од 
ико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је 
.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква 
ријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не м 
 и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно 
те признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с  
ема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбо 
ј форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти ја 
та друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају св 
уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим 
љске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за п 
шем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и  
 се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му пот 
{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се  
х васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле 
але присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан о 
ор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им  
а се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих —  
} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда  
ући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како д 
ромени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама. 
заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на 
а дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ства 
је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, 
</head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</ 
head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући ча 
рао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је  
сположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка 
з, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако до 
 тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта 
ледњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој дол 
могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јест 
} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на 
ечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засе 
себан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одб 
фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав  
., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газ 
 сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.< 
дне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} П 
а, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S 
итеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обоји 
мејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, гд 
атвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица,  
ме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио и 
b n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси  
 је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву  
head> <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов  
и нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев  
а Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, 
ајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} П 
 ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресел 
давно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо годи 
ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја ми 
ао гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</ 
 и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму. 
њи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Дарин 
анемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вече 
мо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разго 
 испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењ 
 и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишл 
, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... з 
еђу Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} 
ам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не мог 
 још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали. 
уго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав 
 на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван с 
а коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им  
е одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин  
а то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Р 
о осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љуби 
9" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже  
 <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S 
ли за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је 
ствује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Ш 
на је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми он 
 карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Бех 
>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и ј 
озвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро ра 
 одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње < 
 с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, ни 
и.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на пону 
лазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили 
оља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код ко 
га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је в 
о.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p>  
и на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p> 
о си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни с 
ам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане б 
и позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пош 
а сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није  
 сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p>  
примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Ист 
м на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничк 
шао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је  
и га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— 
, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује 
ладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за 
ако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе.  
ета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се 
 /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек 
е знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у  
ити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, н 
 није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би 
дну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем  
мећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја 
ге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле  
} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињ 
ипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и 
 бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ј 
 међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на 
и у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш  
ље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p 
ће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тирани 
ез сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} В 
p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о 
и, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам 
га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом,  
н, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика  
м о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот ниј 
ка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се з 
 т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ  
 чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, п 
.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, кој 
="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопшт 
е ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше крит 
, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени  
у....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, не 
бито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора б 
ја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на 
ивљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да  
оређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге р 
 <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру 
ономска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гоми 
сле Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћен 
 реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>—  
би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина технича 
ц измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} В 
их радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле  
м новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и 
 књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се 
/p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они 
и мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао и 
ао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да б 
, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе. 
зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те  
 се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се ос 
еднога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте),  
рошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њ 
оме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отво 
 вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а М 
...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно тру 
зболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би с 
нате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p 
дакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с 
знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо глед 
е је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знат 
и стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она 
другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благ 
.</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљ 
тњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Зад 
који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић  
ко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— 
.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло доб 
ве године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жел 
 тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим д 
</p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше з 
од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S}  
евљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — з 
бе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало 
о мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та нес 
>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милан 
екао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је  
ве казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што 
/p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, 
заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>—  
<p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме. 
снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је та 
ећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена т 
pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање.  
толицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор 
инка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову 
 даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе и 
ела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима< 
> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се н 
 Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој ску 
има могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А т 
> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој с 
ош никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте л 
 <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче 
/p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показ 
од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сет 
јаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме 
..</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друг 
p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли 
 кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се. 
/p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор тр 
еднакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће  
 д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу  
још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с 
оравимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али 
м...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој  
ности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{ 
а му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p 
} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књиз 
пита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш 
ринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним 
која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду. 
коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; 
муца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше и 
ам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала  
ити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака 
те ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам бол 
зраз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој 
ећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколик 
S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се 
ан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до 
 представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје с 
Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим  
неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једн 
 <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати н 
о.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више  
 се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће с 
а рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико годи 
одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити  
е проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p>  
ру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p 
у.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо 
 Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборави 
 разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину 
о редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би оби 
исто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p>  
пак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природ 
а свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога в 
 кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?< 
 Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро  
 — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" 
ан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{ 
вирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се  
 медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и  
јући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напа 
са свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле  
.</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — наст 
</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p>  
д би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ни 
рулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојанов 
 заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у 
био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорит 
уговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p> 
аднити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од как 
ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ н 
е крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова и 
видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> 
што ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили  
мо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас м 
 света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Пе 
оследња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној  
шту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше  
 господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина  
јћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође ни 
.</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабог 
S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало 
.{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне и 
је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо п 
седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је  
већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисв 
 слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> < 
је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је з 
о послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим по 
анизације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати усло 
о.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних нау 
ада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевид 
 многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али 
 вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам при 
еђу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно. 
куснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху 
о вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа 
ло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да  
 један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То б 
рене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон 
о ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радн 
уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после и 
му смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану 
спод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почне 
стали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи г 
челима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi> 
јатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне оп 
у, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јели 
Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим врат 
ед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и б 
исте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако 
 ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе  
мо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће 
 водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“.. 
е на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не  
titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p>  
тари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати 
ромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по катка 
пет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техни 
Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде п 
ловица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра у 
н се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отид 
тивно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друк 
} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела 
ове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако о 
о је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понаша 
 у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мал 
ш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n= 
? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли с 
пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном 
аде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У шт 
во засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла.. 
ршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— Т 
p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, пра 
куша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p>  
женити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто 
{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — 
30" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> 
овориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разгова 
а то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред ве 
 прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакл 
а даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рад 
 Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње ве 
о је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Са 
тављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку 
.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S 
рло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чул 
..</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну 
и повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и ви 
и отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дво 
се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилази 
ор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као шт 
тима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црнома 
ава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да  
ао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p> 
ло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало 
тског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникаци 
 је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у < 
е правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што 
добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо с 
изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима  
жасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, ко 
азе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече  
р!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са  
 <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку 
Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p 
ше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачк 
>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем о 
н; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на  
је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радн 
алена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка с 
шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте  
 Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља 
воје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих 
љи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Ла 
коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху по 
е у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} При 
лика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући м 
p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Го 
јаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живо 
 ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је 
 плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико друго 
ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S 
Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, ш 
кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази 
S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо м 
{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда  
 путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни тро 
Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојка 
акве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, вид 
д деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телегр 
олестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цири 
олитична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на приме 
глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропада 
epage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У 
, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да с 
 оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога пр 
не за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гле 
Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— 
не.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допа 
се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то 
у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику 
и и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем не 
Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једно 
ја се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и 
оману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту и 
ре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А 
дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, п 
S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели  
 жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је  
елио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</ 
а не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико 
врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то по 
оглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да с 
 близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може 
ању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику 
— говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’  
 би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него б 
јављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, ш 
поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као 
 и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно 
аћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — р 
роменити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са м 
има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину  
њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопш 
, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно 
 је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција 
— заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{ 
group" xml:id="SRP18780_G1"> <head>ПРВИ ДЕО.</head> <pb n="4" /> <div type="group" xml:id="SRP1 
RP18780_G2"> <pb n="127" /> <head>ДРУГИ ДЕО.</head> <pb n="128" /> <div type="group" xml:id="SR 
, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и так 
 да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало  
лико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То 
 најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати 
тим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнем 
зда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред с 
ешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов 
звести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало 
месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може та 
е особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еман 
друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се  
лико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошт 
после од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те б 
 боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, к 
} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има 
{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори н 
љаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је 
{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да 
а, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они  
о часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одр 
слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је о 
d> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, к 
осле доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупшт 
унио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом.  
рете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да 
н пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиље 
о неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, изра 
вестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео,  
е допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори 
спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју  
— Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а њ 
е извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапр 
 није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдог 
и, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друш 
живелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље,  
шњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам ш 
ње слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште на 
вање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упут 
дна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из уве 
сити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треб 
осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуш 
 било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само 
м се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се 
шљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не т 
 што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне пр 
потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људ 
 нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" 
 сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничава 
ега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасв 
одитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се он 
м, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост 
p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити  
ије тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће 
ам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику 
} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> 
и, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник неко 
м на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говор 
> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p>  
м је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто  
а.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече 
дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите 
.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така др 
?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p 
вић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом и 
м, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разуме 
што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p>  
тина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права им 
оговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p 
смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено  
, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та г 
љење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S 
>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодиј 
 ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој п 
 одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледа 
Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно ка 
Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Ка 
рила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места 
станове, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи с 
нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао 
ро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде н 
средан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим 
о.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нуж 
ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то д 
Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет 
!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S}  
могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S}  
а беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло неприј 
сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш  
а се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример ра 
од мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе 
а трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, к 
 ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив  
да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — р 
овна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто о 
оуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осе 
с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи но 
је ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једн 
 већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је с 
е све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би з 
го мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом о 
има са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у ње 
ола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне в 
г тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S}  
сти, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начел 
у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћ 
ога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Б 
снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— 
адати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за 
} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Ал 
а онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра < 
е ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... 
ли јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака 
и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба с 
 почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га с 
— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву 
>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло  
илици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од 
S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n= 
дговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређ 
едаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавешта 
едрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи. 
ји се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање и 
и пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас по 
би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.< 
 бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану е 
запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш 
бодна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим осл 
ало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али 
р је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало 
ао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чај 
жи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с 
једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, мор 
и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> 
Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван ч 
о сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> 
ину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у 
о је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времен 
глога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на после 
 дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио 
{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на с 
ште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је за 
и на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу,  
шао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима 
о срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А и 
о — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? —  
чуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није  
е, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему п 
ом, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је ос 
ана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува 
еријал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правил 
да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, к 
ива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи ис 
га хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којим 
ј сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су љ 
ана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дош 
 појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње за 
сао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима  
е нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то н 
ећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се нас 
ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, ко 
 <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околин 
руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је у 
 ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у 
шта у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Мила 
, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него 
ћи ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше ве 
 права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до б 
 <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није н 
надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће би 
питивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаж 
ка и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из 
е ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, а 
ремда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим бога 
 те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један по 
ани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и ра 
руги заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свим 
жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесн 
и ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је 
ниће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гон 
 ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим 
завати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће чов 
дно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључ 
аљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одоб 
алупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах  
а свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити о 
де — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине 
иније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидо 
ешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако 
ењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им ј 
 да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и  
ану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не мо 
опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то нећ 
оце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрав 
"192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да см 
а, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до стал 
о изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд  
сталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати ц 
аљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике изно 
нају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади 
ашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, к 
о.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је 
има.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мер 
 и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш  
Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и до 
је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступ 
толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега 
ти дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p 
 знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо,  
а могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} 
али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то ве 
а...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисн 
а је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори о 
ако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није оче 
а зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити приј 
ро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А 
 успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ о 
сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле н 
ам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па 
 потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушењ 
гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслу 
е вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и  
 на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се на 
к и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То 
меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да с 
по, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то ниј 
 та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Но 
, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би  
ћа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгодн 
а воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неогра 
тода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако  
ства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим  
 доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше  
јте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност 
 цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говори 
 спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте с 
 одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српс 
м приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пр 
а <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним 
начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим  
p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, н 
d>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још не 
ити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим,  
има сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...< 
?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а же 
ј соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана ни 
Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су 
емарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претв 
и не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Т 
ворећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш об 
учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Пер 
 добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} И 
 строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сет 
ли.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може 
 опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погле 
м.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
сплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је  
 и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало —  
 је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био  
ића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али 
 <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> 
} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ 
у, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарен 
г имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... приме 
 да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организов 
о је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја са 
едан пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друг 
ању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је т 
 да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та с 
 по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружа 
неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за др 
 ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> 
штао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су п 
а.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђа 
ад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сас 
, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена ту 
зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намеро 
и је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10  
} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предав 
унг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Д 
теле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, 
 ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не б 
ела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила  
/p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако д 
едовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у  
вима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разг 
p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци поче 
е мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо 
е рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</ 
 не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се  
на.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се м 
љада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу 
 „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је 
о на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатил 
о, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што  
еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у пр 
 да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена не 
анимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, ш 
 кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и 
> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће  
/p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очеки 
то се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између  
 не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бо 
?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често 
ј у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај н 
>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво 
показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пу 
трасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио с 
злози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора ос 
ште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после д 
ог тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела,  
их, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у п 
у вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне огр 
 су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{ 
а су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар увере 
соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и  
злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да 
 су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишље 
унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве м 
лониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така  
та...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате с 
ам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, д 
асвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето  
 ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите 
анимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни при 
} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после д 
не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви н 
} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ 
мо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња,  
 крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> < 
мет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај 
ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста св 
киде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узр 
 се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чу 
те ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p>  
 сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у  
свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицат 
о ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало  
и и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} 
Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би сам 
елима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, нег 
еж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, 
приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клин 
но да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уко 
ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-с 
ађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „ве 
ашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном 
Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљд 
лана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала 
томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставо 
Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно  
/> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју д 
г друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу  
ешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш  
 <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p> 
ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, к 
кардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцни 
г стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> < 
 и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново  
илан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То  
оштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је  
 се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што зн 
аткина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
вости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу уп 
и стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе  
вачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p 
/p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и  
креће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— 
, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb  
бу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву би 
 примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих 
е тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он  
{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ћ 
т...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо 
</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— 
ају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични ство 
вде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отид 
ово стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они г 
ти сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема оног 
ог имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да 
.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихва 
 је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па ш 
д споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој раз 
ако је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви н 
> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олг 
нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви п 
 ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору  
ао и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да —  
 да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способ 
покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на јези 
...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се 
шици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да 
се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите  
Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су  
 обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка н 
 ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се  
о, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких нес 
Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, с 
судила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш 
мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу д 
уме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може п 
 и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино  
же, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем ста 
 ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма глав 
 кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога л 
шаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка  
те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p> 
бито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у  
 шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и 
оче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Б 
а „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кад 
ротив друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се мог 
за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> < 
, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може зах 
ао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји  
е пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покр 
 стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају чи 
е никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су  
ју, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужи 
их ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела сн 
њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш 
рега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити 
се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад  
" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је к 
.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја  
p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дош 
 с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“ 
умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакл 
у сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, оглед 
грама може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из г 
>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковим 
а.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет... 
 зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не 
му.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, 
, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у кра 
е по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га  
н има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој уп 
 *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p>  
рили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се н 
ца можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам  
аља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправд 
 уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга 
добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би 
 који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљ 
у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им  
м отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије. 
ма иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> ко 
 за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави 
науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, ш 
не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском бо 
ам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад п 
расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору. 
оници.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне с 
ац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p 
 Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега 
ислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос  
м, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухва 
ике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову вели 
ица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женс 
тању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S 
и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваља 
е, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакош 
амет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у и 
 слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, по 
а иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним строј 
д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{ 
а добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да с 
 сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа 
што ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> < 
чни створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да зн 
ш неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</ 
 је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ћ 
вари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидн 
 и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, ко 
би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економско 
ењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене,  
 да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би 
е.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло 
а је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде  
ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{ 
 Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ст 
а.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом. 
вом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи 
азумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знат 
о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Доп 
ен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, ка 
амом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</ 
...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао  
људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S}  
друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поуздан 
ђаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачније 
ога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али  
 новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са 
ањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима проти 
еду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари 
 гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не зах 
 опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — 
ободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују св 
реди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе 
 се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије  
штво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају 
о у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ има 
d>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановић 
јао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још  
е он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињо 
, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао ј 
 где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, кол 
ћ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је зат 
м.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На једа 
ље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} До 
p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе го 
дорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не м 
ти чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— 
 се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, ш 
облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> < 
цијалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста  
S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не зн 
е добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изј 
има поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начи 
а је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је 
ак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и 
астави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко,  
јатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама 
употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио  
јег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста  
она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам 
штавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ ра 
твом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне при 
ане друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Г 
 хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу рад 
и једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна 
186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска. 
 школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на  
годним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана  
ховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> < 
— Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупит 
Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан 
почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} 
 угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све ве 
од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на  
 дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је  
обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога го 
ним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема —  
же човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије р 
орити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </d 
следица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</ 
е наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше тргов 
и на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче  
тати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</ 
 сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S}  
ознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили 
наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне с 
после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на руча 
ори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га  
но...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу 
састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му 
е уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично  
војица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати. 
ј „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сре 
Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено 
/p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступ 
павати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у нар 
еше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и за 
ме у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између остали 
је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гости 
 — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од к 
 тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — 
познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је  
 обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у д 
ам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју даје 
место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун 
{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „кр 
то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али 
а говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p 
говориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S 
е за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим  
н правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући 
, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаш 
амо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви ни 
{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала  
од куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутр 
е знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва  
разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Б 
стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота! 
екакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има  
о опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други  
илан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо 
ну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица  
звитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p 
<p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће н 
уком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишља 
у, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га 
} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и  
ију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Ру 
есује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он с 
ашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Ми 
/p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати  
 ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} П 
.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би 
јбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказива 
 То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји 
стави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним посл 
и, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је 
крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Не 
будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о д 
ма школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. —  
тив свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка. 
е већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није м 
арите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се 
два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да ва 
аваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укра 
.{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p 
, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене д 
{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам 
> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није ум 
а у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p> 
вот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на С 
 Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „з 
е.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођ 
ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две  
размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових при 
а смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође пу 
свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све. 
и ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а нем 
те, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше н 
а учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предме 
уго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде р 
 „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја п 
> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања ос 
ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разум 
добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, 
 у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја  
 једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече о 
ко верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне  
>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти 
б, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете 
ишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи,  
ло већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе 
оле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смр 
 ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о 
о привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, м 
ом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о ист 
Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиром 
само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли 
го шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њи 
ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Мил 
жио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заис 
знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити  
</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С  
 али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други пот 
емено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може про 
...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га  
азао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво 
х услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога  
 црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И так 
приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам р 
глед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло  
p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве  
 стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} 
ети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити 
го ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним сп 
S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним 
икакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необорив 
 и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све 
 Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и  
е то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али св 
енито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогл 
рка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p>  
и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S}  
: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако —  
чке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег  
орме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на сред 
 време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво р 
њу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и у 
ерујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пр 
оста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т.  
нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и  
опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разб 
ању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докл 
цу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренут 
е Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у  
емајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио,  
не од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> < 
 стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</ 
рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... п 
уде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ прив 
RP18780_C1.1.4"> <head>IV.</head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у  
бати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећ 
ити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете б 
, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раз 
 примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор т 
станио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с 
 Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 
ају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и п 
p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим н 
ан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити. 
S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва жи 
</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није 
а је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је пре 
шним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја  
p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он с 
 <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За т 
уже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се 
једно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>М 
ислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно ј 
— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам би 
 био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се т 
развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“ 
 података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима ба 
{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, как 
пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног  
 то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па 
 остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често  
е, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А т 
 „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате н 
ни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо 
> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти други 
за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то  
 које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту до 
нским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле н 
а и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћ 
 самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви мож 
 јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате. 
ојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику,  
ељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разу 
 узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз 
дноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „ 
780_C1.1.2"> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Ба 
го јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савл 
Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године  
д прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Ш 
лан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацел 
>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту сед 
иње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам 
 између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та  
ао свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа  
/p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> 
 устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Преми 
ану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро  
RP18780_C2.2.1"> <head>VI.</head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S 
ја и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави. 
ко огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група,  
ашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да ника 
у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беш 
м случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Ме 
то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, наста 
 је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите 
е знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице 
 „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или ни 
 друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите,  
 — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на е 
старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао 
 баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст чове 
акао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиром 
а опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао  
 би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао 
ен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам 
рестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита 
 само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим о 
д настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Ст 
— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком. 
, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро,  
аљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! —  
<p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, к 
gn>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а  
отив њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно вр 
p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на  
ернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у 
утра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олг 
зио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком 
говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те 
о је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљ 
ања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се бу 
ли та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова,  
ди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој 
етку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова си 
само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би мо 
ли ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање. 
 Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на  
ши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Т 
ве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У тел 
 у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве кори 
кост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека дру 
план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине 
и сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фо 
S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, хода 
лабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уо 
вом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се  
аже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што 
тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја зна 
 врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаш 
т.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о 
, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, 
 нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и 
 нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не 
ти сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} 
читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше стр 
ли — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви 
штвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањ 
дашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те сл 
ом и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако рас 
да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступат 
, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после так 
м предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не ос 
 којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже гово 
је у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, коли 
ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и угла 
 цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — 
ћути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соб 
 одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим 
 — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и 
радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених  
 маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чи 
у песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S}  
— питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} 
рса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ва 
није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како м 
дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дур 
ла у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе н 
тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Нег 
p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ Т 
ога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један  
чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је 
од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би п 
жете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S}  
 сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S}  
 да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да у 
, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој н 
ојима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако мо 
ије него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и н 
тварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети. 
и, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, как 
се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који 
p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— 
итељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и  
етну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу др 
је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад с 
 строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свез 
з Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То ј 
сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама,  
е, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S 
они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, а 
потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И с 
 на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док 
ку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из  
више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити б 
оји носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се 
лободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хо 
— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилн 
 педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере  
ити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигд 
 изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело  
и рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге по 
о се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислит 
грешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о сада 
ро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, ј 
тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у 
 се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало 
 женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да 
их мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису доб 
а провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>—  
ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ 
="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али 
па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и  
рах сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свес 
ити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Д 
Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није т 
ика и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира,  
ко је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на приме 
 се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потре 
> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство 
а својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива  
икој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за реш 
су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање  
управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што  
ш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Ка 
, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ј 
је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру 
ко ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како 
, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, 
и предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да им 
м се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — 
да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечењ 
{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кири 
 Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А  
нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та н 
ко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помис 
инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, н 
 Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у 
у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и 
аћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за п 
ле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: з 
ола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у  
— Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста. 
нскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средст 
/p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али сам 
а, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p>  
рско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробу 
 још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па. 
ла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече 
 Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, н 
ао средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за 
ема својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да с 
и.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за  
а допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени не 
ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде 
 ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају ма 
 лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је зани 
такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предра 
/p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко д 
кчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга 
. ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер 
Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, к 
спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треб 
Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са свој 
 то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њи 
е тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да  
ка само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштв 
ту и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, 
, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињ 
у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупшт 
 са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо 
лабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено 
ори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — 
себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком 
 многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терет 
ју њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан п 
ика.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним  
 одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој при 
 оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласич 
а.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачун 
алеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — пре 
градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; 
алом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда  
дицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више време 
Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, п 
одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме  
ења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању  
/p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиљ 
а није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега  
 лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редов 
е пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњо 
сто у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео д 
 да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А  
им, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу 
у, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је 
ако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ  
се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелиге 
ош пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више б 
рала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То 
и ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ тол 
ашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — 
 од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због  
ше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је  
 Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појав 
 приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде  
 је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при 
 он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово дру 
ма много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет  
 њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака,  
о и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја би 
Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.< 
<p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто в 
ње представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— 
тво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све м 
 женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љуб 
 питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким  
атњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говор 
према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав ј 
спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У 
а објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> в 
 се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p 
исивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга 
ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— П 
осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се  
ма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S}  
оредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе  
ок постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као м 
а се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници 
јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам 
га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цел 
..{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div>  
из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша 
и неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</ 
веснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, 
 сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша с 
зговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, с 
икао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихо 
2" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не  
анатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тв 
 насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да 
богме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да 
и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао 
ео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо њ 
к, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наст 
p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S}  
и би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевн 
 своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} 
 извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <di 
ико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{ 
ојима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p 
к некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем. 
им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им н 
апредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да т 
ројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилаго 
и — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону 
нити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступа 
 већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јест 
 да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и жен 
тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удеш 
едну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима н 
еде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он.  
стварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност 
Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно 
> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања  
е слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот. 
мо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју  
а, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type 
знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била 
ства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за с 
огли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p> 
ако то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— 
било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете до 
а Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије  
мејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао ј 
у снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, шт 
 Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они т 
 читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати  
 Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста 
го пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно.  
p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{ 
ој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећ 
 где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>—  
pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле,  
 нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до 
у, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора 
 мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав  
, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{ 
илан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелиц 
ко.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — про 
 напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Та 
могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно зап 
ах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим закони 
 једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвор 
; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег  
ију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но 
 и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и к 
{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што з 
е склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и  
е лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па  
је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По с 
ог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету  
P18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref ta 
 да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S}  
т, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности 
олазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како в 
 особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедам 
 фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по 
p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, 
амо свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p 
 дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим  
нидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико  
 очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су ј 
описиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познан 
борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо та 
 им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да  
утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и п 
илу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немог 
лијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већино 
оме.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај  
ријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад б 
оне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан ч 
 Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта зна 
 је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвр 
апиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе 
 приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би  
 склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, 
сле равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни неприј 
, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спо 
већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на 
е осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су 
— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на т 
и ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић. 
 Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и гово 
и...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди 
воје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их 
а га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> 
а мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да  
, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где и 
л’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S 
 Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од уј 
 говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S}  
>VIII.</head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се саста 
ца, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење  
ана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца. 
, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље  
ло, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обичн 
а.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим  
 за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Т 
најем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то сл 
овори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наго 
ало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсе 
му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Ње 
та је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да 
 тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — б 
т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу 
рестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад 
рења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разја 
не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана  
убио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење 
о ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се мог 
ако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сам 
>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло  
— ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мисл 
ругога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радо 
је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из св 
то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} М 
врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... п 
 посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљд 
веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} 
иштиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи. 
к у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та жен 
бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме л 
 Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих тр 
 к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта 
е одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам  
говор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашт 
 за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се т 
инку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица 
у у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају,  
у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретк 
 по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то не 
у, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари на 
ван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћем 
ика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта? 
p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, жи 
јући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који 
Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз  
p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p 
 после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршета 
свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он ни 
.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и г 
спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе но 
 то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најг 
збиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи  
ему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бит 
 Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле свој 
вање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недо 
Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него 
 тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разг 
, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корис 
начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што прија 
и.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>—  
а на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уо 
ли бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} 
ако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, д 
угла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих,  
акав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и за 
ирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега 
по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А прод 
а</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији 
ше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој ку 
арко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да 
ма никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S 
ци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дођ 
одно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— К 
 самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким зај 
рило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његов 
 усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није мо 
те, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, 
повао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред ње 
запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али г 
 Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га  
стати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облик 
ше у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На р 
обито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стево 
динама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарен 
о се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а дру 
ији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Он 
азаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му о 
дан, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а 
 има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по н 
пут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца  
ли остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који о 
тајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жал 
своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме 
ошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте ас 
киде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задо 
} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говор 
едемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S 
после не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <p 
еба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ћ 
упнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву  
а је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње ста 
 Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација до 
 могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла о 
> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја тр 
одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{ 
ка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанств 
љи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласнос 
го да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — прим 
х, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За же 
 исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде  
познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, 
зводња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, оти 
седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— 
ди често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред  
ој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не  
p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите 
сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б.  
и; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити 
 свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, 
огао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако  
тарањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију л 
далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје,  
вар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце 
сна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако ј 
 расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у  
. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указуј 
свим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се  
љала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим 
 се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће б 
 имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду за 
ена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили 
ло време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор. 
заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи из 
мештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да пр 
ко зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично  
ави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећ 
овала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој  
и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множ 
 избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, дов 
ред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку 
жу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они  
и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим. 
ском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега  
 добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то 
приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда  
милати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чиње 
 су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и ге 
} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта зау 
 потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим 
рого научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистри 
иста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неос 
киње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а 
 популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у м 
ња и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у сво 
же Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у ш 
то је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употре 
равила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који 
е општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на 
огодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, 
и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте,  
 вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером,  
ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, раз 
се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од друг 
 врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то т 
 једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, ко 
.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао 
оследње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично располо 
их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Ми 
 га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{ 
о.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времен 
дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно  
дава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Ча 
остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничен 
рим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по св 
што налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја  
ом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми до 
о, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треб 
.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку  
арати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што  
кога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отић 
о често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од теб 
и и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговара 
напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „ 
а радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, т 
а није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беш 
акле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најам 
леда, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами леп 
и свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац  
дно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу  
дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, д 
твар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, 
би?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћ 
изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не д 
кријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко иш 
..{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Мила 
 може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="g 
ебили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито. 
, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога 
ста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си бе 
и стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које 
а да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — 
чајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па 
 дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медиц 
e="group" xml:id="SRP18780_G1.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP187 
e="group" xml:id="SRP18780_G2.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP187 
:id="SRP18780_G2"> <pb n="127" /> <head>ДРУГИ ДЕО.</head> <pb n="128" /> <div type="group" xml: 
>XIII.</head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме ст 
>IV.</head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувај 
сао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} На 
ве, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи н 
ему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљ 
е време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p 
ом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога пр 
 којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори  
еки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна 
м захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео 
о усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро ув 
ским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао 
 имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а 
{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он  
 опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки 
ј и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, а 
ка, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија р 
ало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да 
то међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје  
та.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им ј 
т, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом некол 
ним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> н 
иљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело ш 
о ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о н 
ако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Оби 
неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сим 
за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у каван 
е наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им  
мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, 
 им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођ 
... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запи 
ђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје општ 
очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као о 
има, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
о се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с које 
 значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С т 
м шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, М 
има, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи ба 
дство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ к 
ше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајал 
јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одгово 
душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште  
 ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у др 
привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стра 
во најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Слав 
ри?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што 
 за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе н 
} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овд 
{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би р 
<p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити 
а и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашњ 
нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у 
гаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао н 
не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S}  
ађивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и непра 
песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на 
лив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколи 
 дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег 
ји су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да 
 упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толик 
е ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p> 
 се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тел 
 разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— 
им пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга  
на, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква 
 приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо виде 
о ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета нап 
та прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више за 
> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да 
> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом за 
г...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић 
ем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама 
ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном  
емо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђа 
е намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје  
 рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће 
орити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у 
ко, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њем 
го непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том  
А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг 
мо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страс 
<p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S 
вате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то 
лико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда  
ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање 
ање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је  
е оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} 
ози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности остав 
емо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг. 
, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А 
а деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверење 
гати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањ 
 опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка 
 се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој 
вном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарал 
ли сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том рома 
браном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, д 
у тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Рази 
} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмиц 
зања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква  
, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледал 
а — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из 
рста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште 
остао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у ше 
е, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као ле 
, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута  
лагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесм 
аше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, 
; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да пос 
ихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S}  
право имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — 
 мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не  
им тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо  
 али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је т 
ном потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онак 
а буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p 
о и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено  
се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка- 
ико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравн 
ио је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхе 
век имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је чи 
чера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима  
ни су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила ме 
 знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па ра 
ве веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сироти 
посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако нег 
орамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачу 
не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> < 
 сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удов 
свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине 
х црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{ 
 вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с н 
дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви  
p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади т 
} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chapter 
лушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и д 
а толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда  
угој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби. 
е нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој 
истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они виш 
огао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним спо 
, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколи 
head>II.</head> <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с а 
авив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је ос 
оме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — 
учи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p 
ику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогре 
, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су н 
лана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... 
једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p 
стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа 
вола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут. 
 пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је 
— одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> 
н, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш  
јавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употреби 
овину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он свак 
у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и 
ји, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнем 
 ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и лич 
тпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према р 
 <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не  
 мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љуба 
угова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између  
ајређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје и 
ружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та др 
{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој 
ла.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n= 
и писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.< 
и Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким  
о, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао  
 — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су в 
које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито 
о, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је из 
ила у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси. 
и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака  
о решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S 
реже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за рево 
.</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима. 
ам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, ш 
тности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умни 
утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће 
ца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа  
тва, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело  
о прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Ми 
аврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{ 
бична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађа 
рских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише ус 
 уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то би 
тено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S 
{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога  
овек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Ист 
бично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удеша 
<p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од н 
...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисл 
>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p> 
добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога бил 
и на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, 
ад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p 
ре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{ 
то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате  
 као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све  
х људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте 
 је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb  
бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче он 
Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на 
годније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што. 
до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — ре 
ан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да  
ећи о економској организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснив 
штих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљ 
р о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чуди 
остану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, м 
тима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p>  
на упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао  
S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те 
у главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „ 
оји су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом 
ећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте  
ише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи об 
p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што в 
сле тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у  
и се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштв 
стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни  
се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са теориј 
 даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је з 
временим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи 
та труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb 
ма здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора  
научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стој 
 своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта знач 
му почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и  
о су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тог 
уштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пр 
т слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно дока 
 је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, к 
гра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми не 
ити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људим 
друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим  
да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви ра 
њем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, ко 
ема друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све дру 
отребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре 
виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{ 
 доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи п 
као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не  
је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; ал 
 стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје ка 
ања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад  
има би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n 
да, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго на 
ротив те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, 
 економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке п 
просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о  
слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо 
, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак? 
.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једн 
ва начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у 
“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} К 
ма, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити  
ве, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што ј 
правде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехн 
заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се в 
гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Ла 
га теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разуме 
 Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење ж 
и у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред  
 они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају сла 
 остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Тру 
н због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, ка 
 Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив оп 
ика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на па 
Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се на 
ском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребам 
тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али с 
одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови бу 
ао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избе 
 на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Л 
ту, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Ал 
 према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може би 
} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту изме 
а је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећај 
оизводњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља 
ати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је  
а ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот 
само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S}  
 потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери 
х установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друшт 
 свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање рук 
ву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијањ 
е и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — 
лни, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење р 
ислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени 
о хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се о 
те ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{ 
сновне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме р 
ао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Са 
е би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је с 
 стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупос 
лан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што  
живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и  
престано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и д 
жу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су ода 
утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, ук 
ништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште им 
алупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене фор 
да би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад м 
рво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општ 
редмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи 
.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише с 
еднога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У 
ушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Н 
ела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи мож 
У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се,  
га нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} 
ет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и уд 
лико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете 
<p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говори 
ирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} 
n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, ње 
, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је н 
и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а 
 остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може 
а у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> 
еху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад 
а изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Сва 
 да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, к 
 стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је зарази 
роје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављ 
овања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их 
е можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме с 
е темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и си 
а и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p>  
его себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свест 
с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде  
 је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> 
ти општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, 
ије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг 
их људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно 
ло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са  
 о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањар 
и испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај 
ене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је 
твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да 
ок се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот  
е да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така у 
зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњег 
} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво св 
зговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p>  
 породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би с 
рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезањ 
у.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у дру 
> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измен 
јте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Заш 
обода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата  
литични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садаш 
 боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преобража 
а за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими ње 
ико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за 
бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе с 
он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање 
авно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којо 
 пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борит 
} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста  
 употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потре 
онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, п 
мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> 
 за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и шт 
98" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње 
го их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би ка 
 мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу к 
село и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је п 
вићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар  
, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у ра 
, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљ 
 долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, 
аљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме  
остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p> 
> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе са 
 <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не 
мања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачењ 
 сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као пит 
 ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек шт 
 бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или сед 
ов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју при 
е ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одма 
је марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им св 
 способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших 
равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно н 
 се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског 
ра и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било 
е, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} 
 говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, р 
 примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати... 
те се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га  
Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и ст 
е дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том саст 
уна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица раз 
и са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је 
 но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ бил 
и 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, к 
 Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора см 
мети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нови 
кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчин 
и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног обј 
има му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњег 
пак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад 
т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на п 
 очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема тем 
 о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — на 
ије, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да оста 
е не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то  
 је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Би 
е, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад м 
 особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени 
 Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова вин 
>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за с 
 сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: 
поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међ 
а да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов 
дућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима 
на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је  
етима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> < 
 промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало  
с и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана. 
е Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу 
и и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао в 
ји су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се  
 израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу. 
ора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а  
S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узр 
...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше 
ло печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу ј 
 свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најп 
 што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се нај 
и нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима 
га човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, до 
 почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То вре 
месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а поз 
ажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало  
ица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После  
 отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — прогово 
Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не пос 
стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети ос 
О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу ре 
м чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела,  
 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка. 
Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S}  
даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{ 
ко је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши  
но сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочек 
 и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прело 
ве планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> зад 
рава, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и др 
Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> < 
ма каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много с 
Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у 
је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији р 
>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхо 
, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави пон 
амо по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S 
 закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> < 
тко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с га 
ће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу  
е, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло би 
" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелн 
задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне по 
орити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и 
ако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не  
ближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преобража 
одазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна сол 
адити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне,  
 да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је ј 
е не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштв 
ају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} П 
дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама. 
е л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још  
 сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, 
 је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л 
таде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S 
 љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међу 
ћ, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — д 
 посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образова 
, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претре 
учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек 
а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случа 
околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакш 
и одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се 
је мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само 
?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треб 
зликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним спис 
 са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његов 
остионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с 
у бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али з 
јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака сл 
та?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, н 
ци.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од ка 
О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="23 
вори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњ 
ином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p 
јаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еман 
 радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али не 
е ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</ 
ном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају 
и ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љут 
како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позн 
 која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао 
јмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забав 
 и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бес 
уждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то ника 
мо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскор 
у и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али  
 не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим љу 
ати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку 
у, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не 
м — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као  
пехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одав 
 <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напр 
 племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није п 
е победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дал 
 да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији 
оља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неогранич 
омињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се ј 
} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово,  
па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна,  
 <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, см 
 да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега н 
и ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; 
го таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, нас 
а Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— 
чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само ј 
творе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, 
о међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније 
> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на 
писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— До 
је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи ј 
и, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко 
, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p 
бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекл 
анци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састај 
едно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него 
 смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших 
енских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи. 
у своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем преда 
лише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много го 
едицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њихо 
би рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих годи 
Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ћ 
 о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с к 
 кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље 
авим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S 
м начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да 
према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> 
збиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа,  
 <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар  
одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћут 
е приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у в 
 приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше 
уте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав,  
 никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде дру 
ла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170"  
ко вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због т 
>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га  
ме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта в 
е од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене. 
је био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при то 
, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде зај 
и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте,  
? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједн 
 сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, д 
 /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једн 
есретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он. 
pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са св 
и га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином 
 све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено 
Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарат 
м?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не мог 
 „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“.  
м и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василије 
аљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међут 
орили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо сврша 
p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чла 
 темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Произ 
и Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Пр 
ало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с ко 
представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша нач 
је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли 
</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте м 
је вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гле 
 уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један 
видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телег 
„Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко от 
замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економ 
и несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начин 
ј закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло 
јући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му доне 
ра?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавал 
ло сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суш 
ну у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостај 
доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широк 
једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео  
мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задов 
ом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с 
 на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, кап 
 При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи до 
рење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма  
сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина 
така. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политичн 
напред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте  
ње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које сас 
икако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистич 
 заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна св 
Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним за 
, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске  
в натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi 
Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом. 
родице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он сво 
одицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се 
о средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је л 
неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ћ 
ли каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле изл 
ма. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвено 
 да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Н 
.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на т 
мишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да  
својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непок 
ајамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} 
иће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачк 
трукција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на т 
што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу. 
мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то с 
епе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће  
 основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се 
ти та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се  
у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако  
лате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њ 
ната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женск 
спођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чуд 
од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћиват 
а једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте са 
 врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у 
, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености в 
а се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ и 
имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по сво 
екао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође 
у, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стев 
 изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S}  
71" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишл 
ате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не тр 
о, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим.. 
вилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато тр 
е уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би,  
 нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p 
ису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац при 
 ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тич 
ебе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам д 
сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам  
 зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би з 
32" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како  
како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране крећ 
ив нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наши 
 придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од кор 
аћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином сто 
 запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p>  
лико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гле 
 ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво мес 
 како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све 
 овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па ник 
рима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се осо 
више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поник 
ј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене 
 Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту сл 
 би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, д 
аучну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис  
меја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не  
и се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш 
уго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Ме 
ате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледа 
 Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима  
S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говор 
ам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{ 
 ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и С 
 реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и 
аш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>—  
и — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дођ 
сте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S 
 још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, 
е то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у з 
има, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала б 
ам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала. 
ако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да  
речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се раднич 
и, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S 
{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је м 
сле и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари  
ме и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је т 
није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити... 
који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је с 
е речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је  
ма просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавнос 
им, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим стр 
н на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се би 
вно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло пр 
м погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Мила 
 своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се ме 
бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам п 
е употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озби 
ди, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он  
и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних н 
>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p> 
ику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен о 
 <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам 
 опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Г 
>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p 
једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; 
/p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна 
обро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} М 
воје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке 
ао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштр 
Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, 
е — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да  
на.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, а 
би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно. 
Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али 
видети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба обј 
{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазр 
апротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...< 
 госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанет 
, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p>  
ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не  
и.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пре 
 је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гости 
ина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „б 
ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако о 
после — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати 
кујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је  
д се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник о 
} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други баци 
то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да в 
а женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим то 
им, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за 
ме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној при 
 и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поч 
 који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне 
ма...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот  
ага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учин 
не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се 
угу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустит 
никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на 
.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче  
ива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено 
је, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтеват 
опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Н 
лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{ 
{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. —  
S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо  
/p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита наша 
усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одго 
ка нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добр 
ли није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако  
е се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдо 
ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још в 
о би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака 
не спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{ 
ори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега 
S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него шт 
ога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Дари 
, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити чове 
амо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим д 
раше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па к 
 тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу  
 које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне 
љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином др 
 за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му 
и закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физично 
ти.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Са 
аобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава 
 и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и 
се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Тре 
а.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извин 
ма та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора  
 и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у дод 
тпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста приме 
е, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та  
укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S 
развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све 
 другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, 
е с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку попра 
х, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је разв 
, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S}  
вота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} 
ј позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај  
о и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то  
средна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — 
сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, —  
 којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме пром 
и се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— Т 
оја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити 
еобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права 
рукчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, 
— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима 
ем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће 
ога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јо 
 ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, н 
сподин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{ 
ство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалу 
рих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње,  
но; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших 
у она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али  
} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p 
а, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се 
 „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао 
 се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на  
победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окрену 
га врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> < 
 трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати бе 
јом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној кр 
 људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспосо 
на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте  
асвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим  
који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака  
 Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речен 
рачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо 
 да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допусти 
 обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде да 
стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу н 
што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин 
у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском ф 
иња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек  
значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавањ 
љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да с 
живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решава 
е? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, т 
та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ев 
вори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут 
 уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне 
 ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох о 
е само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S 
мену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он н 
 ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра,  
ми врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомуће 
ле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женск 
страг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази 
94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и 
а у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али 
ђе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним  
(особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала з 
заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} А 
след дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилиц 
страније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и  
, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад 
, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена  
{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се у 
добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та  
захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, кој 
никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту  
није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако  
у околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што ре 
читељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним  
 рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушав 
рену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настан 
и дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили 
тара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она 
 — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом пу 
ити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се 
ио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме  
ажаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако  
ија, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стра 
и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубо 
} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше у 
таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде 
, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило  
 знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази о 
евом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник  
е да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду о 
извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у 
о могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања,  
ијатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танк 
 година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновнич 
ек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко с 
сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велик 
, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се 
ела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам;  
а, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; 
а то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови с 
ођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је 
ег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике  
ан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, 
 варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошиц 
ехничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек има 
у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена ве 
мах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницо 
но?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се дру 
/p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај 
} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам гово 
ема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли  
 што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку 
што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кућ 
им младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајат 
— поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, рас 
о тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар н 
суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендиј 
е с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, по 
реба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи 
 Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p 
 да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи 
ав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка,  
нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и  
њем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио ј 
ања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има  
 испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, је 
који нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велик 
о, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим 
ли опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па и 
 непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али 
ин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“  
е опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу  
ка, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима доби 
p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Је 
им искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у  
 ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међути 
аме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви  
била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, как 
у.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он прест 
а знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину 
и народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да 
или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се ап 
удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — преки 
в нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затек 
ажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова по 
<pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{ 
p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него 
једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говоре 
н. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, ши 
 пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био ј 
ецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „с 
/head> <head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он н 
ти.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса  
сти у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да  
 не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У остал 
рко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{ 
ока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францес 
ни...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p> 
 се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се  
ло на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је  
дно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обр 
некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи изв 
 допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је г 
, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то 
љнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних с 
е.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би 
не, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који ку 
а се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се 
оји би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити др 
 будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и ма 
с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено 
{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити  
ди, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убија 
све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се 
S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, виш 
развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде г 
, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S 
, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се о 
а све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради пре 
ој већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либе 
еизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треб 
о питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело н 
 које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да ид 
организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама доп 
{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало ш 
вршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али 
и брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несн 
и Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} 
а породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и зб 
би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с п 
ед уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева  
?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола  
 онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" 
ве, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи 
ица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S}  
и оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, на 
члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано разв 
 уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара...  
потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме 
 је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила. 
коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од н 
ља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и ус 
на улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу 
ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није у 
 друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода о 
а све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети нек 
4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза оп 
разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад у 
 под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотл 
 та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу б 
оред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да 
S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене 
 раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — 
Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> 
овна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијо 
сти глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти  
и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли 
ајважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сас 
же доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе осо 
ане дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које  
равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња чове 
х „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људ 
 дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим 
то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренци 
чаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S}  
/p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против 
руштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} П 
бро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасн 
како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> 
 зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојит 
p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнај 
обру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напроти 
 скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова п 
огме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била с 
ио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима 
е, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољ 
не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи бр 
аги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он ми 
<pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у 
ј, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика! 
о мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убе 
 он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; т 
 себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“...  
антастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењ 
но писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париз 
 је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са 
но читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим д 
даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није  
/p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пу 
 а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S 
" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S 
у, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, г 
о волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону 
, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи бра 
„можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине 
, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако... 
ајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање. 
ећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Ц 
чније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Про 
 једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а  
се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То ј 
престано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Од куд 
 неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У изве 
ад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему о 
} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо,  
> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па в 
од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ће 
 Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад ва 
и спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милут 
и.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та 
о остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше н 
ко је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и оста 
ао свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутр 
 онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост 
 и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега пре 
доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ак 
 девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је з 
 се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, кој 
език.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито  
не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет  
и у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких  
 Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да 
итаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати пр 
једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив н 
не задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч  
вом увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и пр 
p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </ 
ости — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон огранича 
 због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди 
е скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, ко 
д „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је не 
ода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите с 
ели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико 
 и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренута 
ад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике  
сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала 
 она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од неког 
за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> 
лица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на  
ање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом 
ост и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год 
 карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али те 
армонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправност 
а вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита о 
 послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на 
 стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том п 
пет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У ос 
отиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло  
hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмач 
варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренута 
реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажњ 
 уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу р 
може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами 
 доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да ув 
м развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало 
се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>к 
у <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго  
друге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та 
а оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који 
се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на д 
и и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне 
им ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштве 
} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за на 
кој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за  
је био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло 
се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престај 
у — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабије 
лове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а  
и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтев 
} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би 
рода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Пари 
упа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на с 
е чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако произво 
имети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — з 
асвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравн 
накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични  
S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, оп 
} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим дога 
друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке има 
 Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би  
лога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају,  
о, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако буд 
икалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја какв 
тави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако 
а не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту 
има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг,  
 могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и  
 — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не 
 не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зац 
о).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> д 
 Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кућ 
е давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом слу 
Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти мога 
 „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је 
а, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, ко 
личини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би ост 
а женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то? 
чину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доб 
так, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само уто 
ањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т 
адруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а о 
колико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још 
и Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она н 
и, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брег 
га тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућн 
те намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д 
м пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели  
Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто 
.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с љу 
уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину сам 
вега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те 
 о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мис 
 зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш док 
авање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржин 
рави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде,  
рена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у  
 — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је  
тву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А,  
шта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потре 
ти.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам вели 
сти.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност 
ао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре г 
ор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек ра 
на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна  
ребају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевност 
изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p 
 помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за к 
{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих  
квом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покуша 
ајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S}  
 <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали  
ало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Д 
е не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оно 
, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утица 
је напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви з 
е означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумер 
о, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и  
ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једи 
говору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалнос 
му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да  
у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“ 
тег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у  
ростом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати 
се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 
ај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Ка 
јним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор  
игде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја  
ићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. 
ра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ  
Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се  
учиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет ма 
новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, 
ити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — за 
и Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако 
 само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице,  
зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>—  
тан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има  
хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишља 
ио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти  
о рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на осн 
а да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Ис 
је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али 
где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после 
 нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борб 
толико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се нар 
су.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што  
ше чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, от 
ача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси  
ј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекид 
а непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази 
, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак 
ути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их 
ма, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свет 
се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила б 
вим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Им 
а и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; он 
аните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам? 
 путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију,  
 патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, ка 
естано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба  
{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није ре 
ати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је се 
 ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај  
оше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, кој 
је имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са соб 
 не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалу 
ечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави б 
е тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичн 
их радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ств 
оцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију 
своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S}  
ј женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, 
и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размиш 
 <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слег 
; али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Ру 
де га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примет 
ј, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наш 
ео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она у 
 тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? —  
, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном прили 
 хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мо 
, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> 
аша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и  
, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш 
оже остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије 
е и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми п 
ало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу ли 
ну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да раш 
о јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себи 
ости, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни 
сна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милан 
јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — наста 
...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извл 
 развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за кол 
 у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се  
нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{ 
е и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала прав 
 зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам,  
дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у же 
у такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на  
актеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим 
е имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас 
оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем др 
ућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарно 
о због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доно 
се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан прег 
ономски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Со 
н живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и 
друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљају 
а сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народ 
Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан р 
се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравн 
н ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по  
м — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита за 
 онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла  
 много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Нем 
је ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише  
 ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих нач 
е лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задо 
је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт,  
у врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама с 
ће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху 
— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S 
е и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам доша 
 од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} К 
ој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек ш 
а.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне 
у страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећ 
 гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећ 
ушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала 
 осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетн 
.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... п 
 као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, 
је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а друго 
као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> < 
за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим 
 наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покре 
 са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мисл 
озориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари  
д крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хт 
 тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији 
да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, саст 
 које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је о 
га разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј.  
у доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — приме 
ног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људи 
има донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече ова 
ко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом,  
 на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="1 
А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нима 
его имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало о 
реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гле 
} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{ 
шли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по наши 
о било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњ 
и ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мисли 
шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>—  
ига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. —  
 бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, ка 
ражај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економско 
лова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично нај 
е тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је  
оро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би 
} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет прир 
 тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве  
ћи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да  
бринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том по 
реме, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брз 
ег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас,  
убићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и  
начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена 
 за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та прет 
ућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у 
> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме 
само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки  
авно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Н 
ничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађ 
 не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он 
људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо шт 
гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви ч 
без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја с 
Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није  
 том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што ве 
 имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећ 
мета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{ 
 би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> 
дина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандист 
ј кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате 
S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то мо 
} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек  
 од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисан 
S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно је 
и да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага 
јако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се он 
ко тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега остави 
о је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом 
од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, 
а се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> 
 ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо,  
види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас;  
путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, а 
 слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђ 
о ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада  
, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити 
њу, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у 
ра свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Ути 
ош и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако нем 
ка друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањас 
ред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“. 
а самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обич 
 новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опоме 
, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утв 
 будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p>  
.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chap 
ко моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештав 
у и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико бу 
 себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко  
кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том по 
цати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али заш 
вом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је сврш 
вом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као го 
баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добр 
никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан  
 баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} 
ећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни бл 
ије имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме дос 
е о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како 
прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у суко 
чношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће у 
а његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако м 
де јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p>  
право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разн 
} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима 
истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини г 
 — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Нег 
а их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно ч 
том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло ле 
ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају 
ули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да о 
најем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познат 
стане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био  
обро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична ек 
служујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим о 
у и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје припов 
ни на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћута 
ито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела 
ућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — п 
могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за об 
и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место жи 
 пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из њего 
стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче. 
на привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинс 
 — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам  
авао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и други 
лан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на при 
е, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објаш 
алан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликов 
ију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, на 
 себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према 
х родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином  
.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који м 
дати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда мог 
и бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала 
гљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса 
амери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта  
ремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, ал 
 вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У ј 
н је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радоје 
{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо д 
и о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</ 
Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаће 
>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати 
одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути ње 
у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она 
(„но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практи 
 престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та 
и кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате 
нуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p> 
и целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не 
м којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би 
ично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као 
ро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{ 
мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може би 
едан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразум 
дани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога 
оје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?< 
је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима п 
реба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било,  
у врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се в 
вори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан  
ој радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутак 
 био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нима 
егова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људск 
рао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану  
 отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>К 
оведач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне 
не дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од  
једно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало в 
ере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити 
е много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад с 
јанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј 
} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа у 
што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило 
е је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно вре 
 што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практичн 
, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе с 
а различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једном 
оји паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се  
 они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама. 
</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, д 
аш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи д 
S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо н 
екорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћ 
за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша прир 
ално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће 
 <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има  
е друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћ 
и ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, 
с ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, з 
шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама т 
снову општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имањ 
ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и 
 чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и 
ом друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном 
свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништ 
тан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то из 
 прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се 
, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S 
 а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али т 
и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се  
ругима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опш 
и сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да мо 
бум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар 
ите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морам 
 и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек 
ори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо ј 
 прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наст 
у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расп 
другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе,  
све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно в 
 таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p> 
рвом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет 
атње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршав 
вег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене 
есом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше пре 
} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје 
ко је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање 
озив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати  
уме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, ка 
ез муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао ст 
аша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости 
ете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} Т 
друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у окол 
његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, г 
 ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="4 
, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешт 
вољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али 
се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик 
а и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавај 
еспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам п 
т од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћ 
су их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе 
 што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су вр 
 који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити,  
ао што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће с 
 мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих м 
ти, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с  
ма да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — г 
бом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање  
.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друшт 
исма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имен 
 радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште п 
остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известа 
уо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки на 
едметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p 
 на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет 
гледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истин 
друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена 
ија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио до 
RP18780_C1.2.1"> <head>IX.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — гов 
 једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично 
сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика  
} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у го 
1.1.3"> <head>III.</head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан сти 
пет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би 
њижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним у 
има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је тре 
је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме д 
а, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју 
ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла,  
ле рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али  
Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том  
оме, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се т 
а дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем. 
дом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити 
 домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење 
 с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам 
b n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која с 
ему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у ње 
} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар. 
 Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима 
раж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p> 
јом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме са 
., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично  
зговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише  
ељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и 
аринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошло 
 после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен 
вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој  
ма, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина 
 тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема  
 је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко,  
ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле,  
 одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је з 
оведамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то припов 
нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити н 
обре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште на 
апита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у заб 
ма лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и  
ли нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано  
ти?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговор 
чуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма 
ло опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли тре 
итам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли,  
во за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом од 
шановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, збо 
рити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном н 
главније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају шир 
а, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни р 
талачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносит 
што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевим 
 видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњ 
 тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још н 
е лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној  
производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није 
е, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, 
арко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, 
е се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту  
 и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли  
 спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лаз 
риродна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се изве 
 једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста ти 
емо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према  
, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његов 
 му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p>  
о, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је т 
ед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p> 
 Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе 
 од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо 
поветкама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем ле 
 је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом при 
м, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из 
аишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно 
за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам 
љда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, 
или на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго  
е хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- к 
Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.< 
о па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чу 
не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p>  
у приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива 
ва, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штош 
а храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузет 
идим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, в 
нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мут 
станова.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> < 
ико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време  
жемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устр 
ебе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на ме 
развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима 
ати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање н 
 што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њ 
До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљуј 
сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико ни 
вимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да н 
 га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла,  
S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до 
а тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио 
а је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> 
 и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како 
; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, 
ње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време 
дно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима 
аву. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан,  
 ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна пој 
ви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успех 
и.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше н 
колико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, оси 
{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застад 
То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи в 
ва на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{ 
дио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна  
немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S}  
чно, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личн 
на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколик 
 борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и к 
држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу јез 
а сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немој 
т.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није из 
 или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послу 
 непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ разв 
е бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити ника 
ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уо 
оветка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој 
ан победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S 
 је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одго 
во друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, оси 
ло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах с 
 и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељс 
ћином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са н 
?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој моз 
не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, мол 
 заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, н 
е слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p>  
 не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, го 
опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и п 
остом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе 
д њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S}  
 <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „ 
 за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне св 
то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало примени 
ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате прав 
оворио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађа 
 на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема  
са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захте 
ико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки шт 
сао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Ми 
сте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, ви 
 дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нем 
огађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена то 
SRP18780_C2.2.5"> <head>X.</head> <head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јов 
ишао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко раме 
 се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова посл 
она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане 
ће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једн 
а јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, би 
раће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију 
еђивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавају 
о је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир погл 
S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, 
а што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и 
сок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дош 
треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново дру 
приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања. 
а ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, ж 
 имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би м 
ри Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме 
ући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не мо 
ако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на ра 
е може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се на 
="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, в 
н је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да побе 
р, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније,  
уме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави ка 
о они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} П 
pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви прем 
Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљуд 
непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је ку 
p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари та 
пчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „оп 
неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, ш 
.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} О 
ећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за 
 је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим п 
омне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S}  
ра, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редов 
 је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свес 
гу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед  
ва без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот 
ла је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћере 
Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за ж 
а подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад ужив 
 себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} То 
да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— Т 
сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>с 
а никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света,  
к расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и  
 ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, как 
ње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чво 
 га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разгова 
сле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задов 
јатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности у 
т?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али тре 
вима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тра 
адожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог мла 
ате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше  
опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и 
м нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је,  
а њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а најви 
} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце и 
тави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење 
 Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — по 
и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођиц 
 готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и дост 
 том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и вре 
заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с који 
е само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не у 
је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи ј 
 згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Пр 
пособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за при 
ујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се 
то дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат чове 
не и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвен 
на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питањ 
ело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околн 
Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне ј 
сио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на руч 
ставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} 
руђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али н 
, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу  
ва.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радо 
о нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење со 
ало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</ 
<p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </div> <pb n="2" / 
и, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на п 
ао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад  
 тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је 
од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода т 
м увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мал 
зе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Д 
та посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а о 
.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе. 
ратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — п 
} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звал 
 — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, 
 Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, 
а сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не ост 
ређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, и 
о.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ј 
Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, к 
а копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нис 
ским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је 
S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео 
ам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме 
би остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно из 
</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се  
арате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и  
им пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb  
хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мисл 
бу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али  
 нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, д 
по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинал 
сположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у ју 
— умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и с 
рзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> А 
ор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође 
, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту  
лази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена з 
низација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу,  
смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се са 
ринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико годи 
слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Дарин 
и и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али сада 
 је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својс 
ј може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из осн 
једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље п 
{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} Т 
н, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам с 
 Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није  
шњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што  
ар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се  
професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још з 
оворио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> 
 би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продир 
иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Ср 
ри; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од д 
</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p 
олико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узим 
<p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо  
штачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унут 
ти, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, д 
аклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али о 
у.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је 
мет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „фи 
имер мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био н 
— Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, д 
бало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задрж 
нити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматр 
че завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима,  
 млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта 
 новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек 
приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари. 
ору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако дал 
а?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг же 
 се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачун 
ењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слобод 
општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача 
ир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер тр 
ле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба. 
вору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSect 
друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа др 
ам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, п 
њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове з 
 куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га  
„Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{ 
арају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка 
овек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева  
 Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све 
ве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи 
но.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? 
Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употреб 
p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе 
звила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосл 
<p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих  
и нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он 
 д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да  
и!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут ку 
ди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p>  
а расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било  
 су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно. 
о увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала 
ичкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устад 
ваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га  
.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад ве 
е њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни  
су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</ 
> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу 
и, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види с 
 приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ј 
мања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропас 
о стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може ун 
дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рад 
а од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане непл 
дима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смис 
г убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p 
е далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна,  
 препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" x 
и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћу 
з топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Вер 
 би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био с 
 <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелаз 
 даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лич 
а се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одго 
шкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што за 
лико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је 
о сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа< 
буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без п 
сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb  
ом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, 
учити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му б 
е већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.< 
ивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с 
и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из то 
2" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо м 
S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је љу 
о не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе,  
а дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p>  
престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност  
м погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индус 
а нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да 
особност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин с 
о доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у 
 које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постан 
Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује  
јалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том пог 
ну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о  
 докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то  
номија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем 
не економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепрт 
и према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, 
а срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилн 
шен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S}  
Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не изно 
требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам 
е.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вод 
воље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се ник 
да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p> 
изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњ 
 привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као  
у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му тре 
/> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критик 
pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Д 
ом је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Мар 
ао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо н 
 Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире пр 
а — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> < 
е слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорчен 
 пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна чов 
.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили ник 
деље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настан 
ко би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљ 
де и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу р 
солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран д 
и о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо  
S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако 
<pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан с 
е га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не мо 
b n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити нас 
</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се  
 <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не  
</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако  
дује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— 
оласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?< 
<p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте 
погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала. 
оме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто 
и-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, 
им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој  
и купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, к 
S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света 
 — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</ 
 не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то  
ило говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О сл 
обитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се п 
ободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим 
о опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т.  
ет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но 
="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим  
, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После некол 
о или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публик 
ко.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само  
црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него —  
поји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фанта 
оме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој 
о с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у т 
ге научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и 
бавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и  
дете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сас 
аших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мисл 
ујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? —  
а, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Ј 
, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назад 
ћер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу 
говину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и да 
жао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На њ 
о тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; в 
у.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од врат 
је. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај 
дићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела и 
место једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте ве 
p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога < 
та тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То  
има.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра 
е огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти 
у усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не од 
доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према ме 
 сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их до 
 <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} 
</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво нем 
то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и са 
ршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> < 
 био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S}  
е врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих дво 
 <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — р 
> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно. 
е... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} 
таше неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</ 
и.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо 
ог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p>  
ледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— 
b n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p>  
ад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго  
а....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у прв 
ивање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да б 
е и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</ 
Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га у 
ростран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., в 
си ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао  
заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда 
</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разу 
суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радо 
ешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може  
 опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>—  
 се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена ла 
ако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сирома 
е ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабри 
А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као профес 
маш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да  
 <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обо 
<p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p 
 Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, 
<p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одго 
>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин С 
м зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> < 
вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су т 
има боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам  
 пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{ 
 — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месе 
е и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме  
/p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S 
у.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Ч 
те. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не 
 онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам за 
е“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их  
слите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „ 
а бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S}  
смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући м 
, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштв 
еким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак ра 
мишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — пр 
о обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њ 
неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он 
ас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву м 
ажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} М 
ори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате нај 
"158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћ 
 — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично 
им стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погл 
ка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка ниј 
ке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је  
ају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам  
{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о 
ам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато 
<p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим ц 
ице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, св 
о Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштв 
 он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутст 
ј горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — д 
се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бави 
 му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му  
 Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Мила 
рилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дв 
рске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у  
боко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао 
био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S 
ти посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то  
ом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, прем 
 не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околн 
, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће  
колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху  
кад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неко 
пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је 
 непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје разв 
 свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и п 
е од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако  
времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице тол 
нергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па  
 зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за 
 коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет т 
о нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни 
оже ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја зна 
а чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким 
 нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она  
авимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћут 
{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једн 
каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра ваш 
<p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима н 
оверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате,  
 да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случај 
на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати пи 
 уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која  
апротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност 
ено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи 
но уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с  
нута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет  
.</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима 
 уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу н 
 У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете с 
ло за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непр 
требити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматр 
 А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на 
и! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> 
ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се о 
корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у 
зе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мис 
ар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то  
ерује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p 
чињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особит 
лици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>—  
штава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима уче 
просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама 
 није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење 
е, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према за 
ио способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S}  
коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још н 
зећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће са 
акси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да  
ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— 
 али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и при 
ли нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећај 
ше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви 
 домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, ост 
>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера сумор 
де.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили с 
итао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p>  
ена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хо 
S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичај 
 за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво 
деле!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим оз 
за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне 
дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узе 
е ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој п 
> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки памета 
би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „о 
ња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се  
ој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли  
ло, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда,  
<hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица 
а зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p> 
. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћута 
ме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити  
 <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</ 
: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а 
дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварит 
друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао  
 намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— А 
е, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у це 
е непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше  
 пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од 
е Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече бе 
е пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он с 
по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад  
зао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати радник 
ату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор вод 
нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције,  
ниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике к 
стави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је  
 увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и 
— да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, ш 
 предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се 
 и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар л 
лан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али  
заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купи 
нутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезан 
сне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује бол 
 би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толик 
, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“.  
ије ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потре 
 зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело ниј 
моћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу.. 
ке по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни з 
те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, —  
оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акциј 
се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После некол 
је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— 
 чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верн 
и се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети зад 
смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се по 
аћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и 
е постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаћ 
еговим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу 
де сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но п 
муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Ми 
 <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из њего 
ко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тог 
, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S 
 представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — 
ка врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете к 
 ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко б 
на, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Ла 
</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио 
 — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, 
9" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив 
ање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потре 
а је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има п 
S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи 
се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење 
ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини дон 
 Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују 
слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писат 
 ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице проти 
рети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао 
ма сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне буд 
е чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских дру 
тписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином 
Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрок 
> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>—  
о нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; 
18780_C1.2.5"> <head>XIII.</head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с М 
чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заи 
Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале завер 
амо зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположе 
им приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стра 
 вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</ 
њена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женс 
то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења од 
адњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он н 
воме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не п 
ника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико ј 
и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје  
девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса,  
<head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом С 
 стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га  
ако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међ 
и с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извука 
.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због  
бица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У 
у рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше  
ко тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја 
а себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, д 
ством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д 
так науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних с 
ди пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се извес 
е, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао ј 
има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини љ 
нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женско 
анову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стево 
>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, т 
оде!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи  
— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — 
 једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим 
ило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није  
 Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Мила 
.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње зад 
овек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој  
и позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико броје 
е ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с  
 У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше  
то, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати н 
том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — тре 
ке кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у  
го испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не  
о дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколик 
нији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови,  
и... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћ 
е одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може?  
иста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте п 
 узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питал 
летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, к 
 — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори  
а се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време п 
ут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то  
 је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтев 
асилијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну  
и неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица,  
н. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче пес 
инка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кр 
лно.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Д 
аноје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p> 
ћност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стра 
 он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да 
ку трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} О 
на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао 
</p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S}  
зрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо приме 
а на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуш 
 женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женск 
адашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из  
бог неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта 
 научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се ра 
.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она,  
е може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, не 
мо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се  
ет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам уве 
асом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... д 
 настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга прес 
? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је  
<p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та око 
апита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ј 
је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p 
<p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не са 
 Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> < 
 да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповед 
несе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуниј 
који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело корисн 
Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашње 
умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као 
 сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама 
остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потп 
 тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље у 
! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим проме 
S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А ч 
радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате 
ривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле  
де наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали 
 што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште д 
!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</ 
овека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} Пос 
видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као  
абаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задов 
орениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикалн 
а употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, су 
е и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се  
а којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та  
е личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки  
нити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је 
свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да 
{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заје 
рскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилаго 
уги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и а 
како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате прав 
 Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и п 
онити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је са 
х у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова п 
олност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну влас 
и људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад  
ље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с т 
а томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научи 
и.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане 
<p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уве 
 снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу на 
и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није  
е вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумет 
по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јо 
ло доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и 
ења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати  
протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у 
с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта зауставља 
вља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесног 
дио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, у 
љати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да 
чноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о ње 
ан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупниј 
мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, исти 
становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не 
м. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора с 
бинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја 
 исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична сло 
оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с 
 је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учи 
p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, 
 је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не 
да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда 
адашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато 
рављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у наше 
ребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, ка 
ти; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом 
 тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друшт 
 n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по к 
као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако рад 
њу забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па  
ење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Доб 
p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало 
или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити 
је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма  
.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>—  
пет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећа 
матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb  
</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове 
е радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здра 
рађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незна 
но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити  
е неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла пре 
најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ва 
а правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свим 
троја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам 
уда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S}  
ј одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељ 
а се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система  
ић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога  
</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то тр 
p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви ч 
то, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одг 
да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била 
део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко по 
 тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— И 
и?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Ж 
развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивн 
 идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори он 
их откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ј 
 још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше  
дговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} В 
ојега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пун 
а кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се са 
мејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је 
 људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко у 
ино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће ва 
ика!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{ 
и.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — п 
е и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за бор 
ца јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и так 
ка буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</ 
<p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно. 
га света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се из 
, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташ 
то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији н 
одне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недељ 
/p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити с 
нка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да  
ти им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} 
ивања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на ра 
 природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно о 
... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположењ 
ематичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће 
и из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живел 
<p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо,  
 друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Ј 
аш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачк 
<p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не с 
намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде посло 
 Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћ 
>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p 
у; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем  
> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и ко 
 се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p>  
ли се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку 
 ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врл 
ете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А на 
би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S 
кле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу,  
уме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад с 
е свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и 
и издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онд 
а издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврст 
, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосред 
зговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опаз 
> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и по 
p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — н 
де сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и ј 
 други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путу 
>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</ 
е могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заб 
м.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не пој 
> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохонд 
 којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На то 
а гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да сви 
адовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање н 
т.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори  
} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на п 
имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} 
поче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто та 
 Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио С 
у Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p>  
 сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго  
иже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразв 
и дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју не 
— настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро м 
ли певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има  
мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p> 
..{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{ 
окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (к 
<p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он  
лан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?. 
> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече М 
уду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буд 
а она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S}  
 — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> 
 у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви 
дмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И с 
p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> < 
атно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка наград 
зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да  
што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је  
> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p>  
а, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основ 
о је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{ 
скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак? 
да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{ 
рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би на 
а.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква 
. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви  
аву напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не бор 
зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно п 
на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите с 
се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S 
/p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запит 
— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, н 
амо поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не 
Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједн 
 — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — н 
p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није т 
> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне н 
е још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу и 
ам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је... 
и?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> 
— проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32"  
ћна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољн 
ашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што  
о свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима? 
м времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — За 
у пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда,  
 људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац 
та од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} П 
 њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је  
о моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напр 
.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> 
да затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само  
да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...< 
/p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат ка 
љда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно 
о комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не м 
ду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја? 
рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — приме 
мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S 
 на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате л 
, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију 
абава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— 
 она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то 
се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже чит 
ажним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем и 
 зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... п 
> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда с 
p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови 
рка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекц 
видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она п 
 и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући поз 
осле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изр 
ржаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет св 
{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, д 
ви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се ок 
, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и пон 
еселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је п 
или већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи но 
истова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама  
 што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — 
 овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијск 
о о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја  
— њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n= 
 би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се м 
сталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво 
продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Оста 
 који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је о 
ред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није н 
љније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље вид 
лено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати о 
ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам. 
сима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали 
воднога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћути 
о баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране з 
 се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шк 
о.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се н 
.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно 
љао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма 
ј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час 
обро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не 
ше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари,  
 крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се  
атвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похв 
 за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављу 
и — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје  
, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна уло 
о.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на 
исце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и от 
n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у  
авилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познат 
емља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и з 
ало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаз 
она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друш 
 мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога  
су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па 
е се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, оп 
само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки 
ка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људ 
шена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретк 
је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правн 
 непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тра 
емда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао 
ите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не тре 
} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца,  
 се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А 
 у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам  
ајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњ 
лачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају чит 
а су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и п 
 заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно о 
ожити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцни 
.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час 
оманима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевнос 
сто избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом р 
а те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљ 
ругим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима 
им књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо изв 
е изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S}  
 и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши 
</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих ре 
а јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу 
, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А ист 
ао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, п 
и - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — 
ирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не 
оримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосл 
ица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Пон 
 му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо. 
буђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла  
он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— З 
 скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, кој 
аринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет  
— имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одг 
p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана  
е између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> 
љење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} О 
ве зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је пот 
нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увр 
у осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један п 
амо за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тог 
ко су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том мара 
е не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама огра 
тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гроб 
ив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђен 
..{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p> 
о музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном р 
исте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво? 
ролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у  
обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се  
, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли ша 
 уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</ 
 А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средста 
 би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика з 
орао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да з 
 опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} В 
е начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних,  
 да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на  
Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима  
 интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> < 
руштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт сада 
м темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" / 
но прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина,  
 не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна сред 
а новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S 
ојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно. 
их.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога ч 
 лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Р 
оље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме би 
изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе с 
, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фант 
ти од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити 
и и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, 
но.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему л 
 згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам,  
љују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелиг 
иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те 
пособнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко 
 се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов 
зује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи ра 
 у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ћ 
сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив 
оварају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мор 
начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али  
ло — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особит 
и врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње  
у у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој 
ма осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разгов 
 строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нуж 
е мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био  
пет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су вла 
о су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би 
задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и на 
 реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог опште 
рској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се и 
 сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате,  
 опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон о 
е сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете,  
ложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и к 
 да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и 
м условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим н 
 најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у при 
говој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p 
сле његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, за 
на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против ст 
он остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у  
де их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан 
им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је 
р они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S}  
мање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та 
вши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор 
е био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му 
ањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а кам 
етну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином 
 дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овд 
веци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов  
е с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се реш 
у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће ве 
рноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет 
 остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије пр 
што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост,  
 прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су 
еше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S}  
 проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после 
 имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стран 
године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљ 
водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n="21" / 
а грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не 
акнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, им 
рчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и з 
ар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Ми 
е вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богм 
 нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Је 
дгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</ 
кчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особи 
 прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S}  
нско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са с 
ма.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>прив 
је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни и 
и увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње 
 разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити и 
а уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си у 
ку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго  
ити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> < 
} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипа 
 једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше ст 
и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промен 
о свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“...  
а му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је  
дице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, оста 
еће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бр 
к имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем  
ет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — ка 
т тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — прод 
лепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мисл 
Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе зл 
кли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није прак 
 „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, ка 
љење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од приро 
ти, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико сл 
и оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворе 
> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није  
асти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радо 
.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: 
па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је 
Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдит 
 нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају 
рујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће  
ри он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гл 
ди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управ 
о, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме 
ам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докл 
се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја зн 
цина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> 
ога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога изн 
задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још пон 
 борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се пој 
 је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који в 
ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се диж 
акон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да п 
на ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким ј 
ки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Ма 
мати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женск 
краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије.. 
 седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p 
е упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, 
им шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мисли 
се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на пит 
е се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа о 
еба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треб 
на.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни  
 крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> < 
зимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан  
во узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове  
 томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде  
 осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не з 
са свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у  
<p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би би 
 реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што 
иховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога  
о налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу м 
разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на 
га — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставил 
 у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што  
а што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и  
 — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па к 
ду, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом 
ити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не са 
у оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад јо 
ће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи заце 
p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове неприја 
та је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — о 
 није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „к 
 Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од  
ични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступ 
 иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин п 
а би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> < 
о само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, ш 
ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А к 
о је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола г 
 сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S 
 да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по кат 
ржи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који ви 
ледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту ре 
м то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да 
дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одгов 
је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим ј 
 поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне к 
о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао 
ива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушит 
 онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А заш 
а га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без  
 речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније каза 
то одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није мо 
ебе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није 
 у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу! 
ама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у  
друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу оств 
 пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> < 
из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опе 
о побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испал 
!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се к 
ме питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те  
и пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта каж 
— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али  
ети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити 
можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{ 
Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n=" 
 пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете  
а сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевн 
данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и времено 
S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли в 
пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме 
 само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и о 
ленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од  
</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас  
 <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се  
..</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња 
ије — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом конце 
ти, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо  
.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разу 
је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али  
у биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, п 
ало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно на 
; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који  
ло боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Ол 
 чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње р 
/p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако нем 
ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е 
ад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су 
, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па  
ом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</ 
е и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљава 
то не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} 
 „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте  
А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слобо 
 шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао 
ене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n=" 
нка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S 
Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </div> </div> <div type 
о болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да сед 
та мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога,  
 сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, к 
 ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је 
ни ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима. 
 да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да 
...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скуп 
а, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовано 
ису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима из 
ма?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне на 
 врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њи 
ба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p 
а се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хо 
 сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испре 
а.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда 
ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> < 
а, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сум 
авите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да о 
p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти каже 
 Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства. 
те васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</ 
и сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа 
чињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија 
и.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при 
е најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам 
е правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S 
 то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како 
збијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S 
в.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телегра 
азда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S}  
а — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана с 
анијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у ма 
којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводит 
ди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били 
н и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а о 
 човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све т 
{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бав 
} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часови 
ан живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране 
а него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по  
тко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћута 
се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврд 
шао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, сред 
ио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — про 
њавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда 
епирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — од 
ликом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пу 
жно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио 
ни говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о  
и сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи 
н то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у св 
и никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јели 
оникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново 
 све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватн 
одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противн 
{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу р 
о зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је 
 сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S 
Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из об 
а сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p> 
— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да ј 
о воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног ж 
 знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патни 
ериода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радн 
 толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — за 
о то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка,  
пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Д 
ла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</ 
би се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — за 
војом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огр 
н случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, зн 
ам.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити нат 
ње, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам поз 
оложени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво распол 
?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас пр 
ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да рад 
о живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{ 
, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си 
ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасви 
, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, к 
— то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично зах 
 сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло. 
Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој ску 
и своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити 
 оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p 
 <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</ 
ерсо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам  
гу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи пог 
 је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и 
вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тар 
о главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло до 
роговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате,  
Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слу 
оје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, 
овости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ј 
 не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их так 
о је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која предста 
е бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга 
закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати 
у и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашње 
угова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштова 
ло и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како може 
сти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да са 
Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар н 
владао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли 
е сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Он 
 својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестан 
едате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</ 
сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам  
нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не 
е послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се 
слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми,  
ницу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је  
а природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, гос 
а питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и  
, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постоја 
 на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не  
ам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и  
 историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ иг 
мпар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ х 
о.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{ 
ободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог по 
е незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива 
мо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква ми 
?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „ 
Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут 
, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у т 
 и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости 
та; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити,  
 дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув 
а свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука  
те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим  
и, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па 
 још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити  
уна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од оног 
ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S}  
еја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но нај 
вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је с 
ти зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду мог 
е немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа,  
 кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то н 
" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити  
b n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова бол 
ном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p>  
јом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скуп 
ју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и р 
им стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње дру 
зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу н 
а просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хо 
p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та уп 
рулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само  
 доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати  
p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о ње 
Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p>  
трана људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А  
тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није  
е развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине  
 чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо,  
сак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ип 
и и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака пол 
нагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, и 
м још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— 
 даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који ј 
вити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво 
а књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан  
ти дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаће 
аћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не да 
ити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не м 
да и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да вид 
на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...< 
.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи ла 
ља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз к 
овима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријате 
се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилик 
p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> 
p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам о 
век остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар 
мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а  
ти и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су по 
 грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p>  
ћи?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позиво 
{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни п 
Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Ми 
 управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> 
јим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... 
{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћ 
не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање т 
n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУ 
авала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве 
иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед 
 могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већ 
о, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао 
ав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Мила 
 <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признаје 
ваца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би  
 Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „З 
да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То б 
уги би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. 
лазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштв 
позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких 
рњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Ж 
науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају гд 
, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.< 
оме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А 
емо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном 
а.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је 
идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложи 
олицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него 
ма пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, к 
и познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држ 
рачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већ 
 мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама рад 
кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ  
о је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S}  
му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовоља 
ђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — 
ужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — им 
видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицо 
ио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> 
е народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па  
м Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове  
а основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према то 
елика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном за 
— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе 
</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледат 
а страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим прес 
радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота. 
.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро  
 кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод из 
ев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којо 
 погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шал 
 као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је с 
о се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање,  
 енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p>  
ли земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље 
ћина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p> 
а те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје ч 
мати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела 
и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У 
ла.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Ж 
ма згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S}  
ови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, 
друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>—  
е.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} О 
ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то  
амога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто  
 <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана... 
 мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је 
 она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, 
вала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој ре 
м погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући је 
да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на  
 пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или у 
 наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора 
ције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети 
оглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било  
ојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или М 
 за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине 
а се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше 
цама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и 
ла, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једин 
пиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више д 
дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки чове 
ије учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и д 
рло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од т 
— запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет  
а научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n=" 
д продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала  
 год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само сла 
маше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога са 
 руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премиш 
еде за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је св 
са Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар 
есним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> —  
ме, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жало 
мо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесн 
 услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} 
ега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде  
тем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа 
 видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је с 
с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо  
е...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S 
ру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је 
ега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је 
илана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосл 
се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести 
{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима 
ти, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То 
азвијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у поб 
 Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где  
.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим ј 
акшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о 
ња не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором д 
.</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> < 
.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да униш 
који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, ка 
у...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год 
зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало 
је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, 
множава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то пра 
о ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је доб 
 тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше  
начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Рад 
 их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полаз 
редаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами 
капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунц 
 ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али 
офије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј 
ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отид 
је и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити сам 
тега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј 
лазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са 
- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта т 
</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако д 
ше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговори 
имо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да  
говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је  
ају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили сво 
ера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љуб 
употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом д 
, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле 
 сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.< 
атељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер ни 
кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или м 
арко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухват 
орио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће та 
ложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сим 
, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затвор 
а има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква ј 
у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и 
 општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединост 
дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га  
вари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различ 
 зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље  
војина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непок 
 тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опори 
ну у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше 
ућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се 
ицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста  
кима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да 
 у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p 
 хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у 
— „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па д 
p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени  
и изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само п 
 дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је  
ела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, н 
елу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — при 
 <pb n="98" /> <!-- Недостају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана 
тво потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући 
етку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином су 
 оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати  
непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заис 
што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда 
жемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке,  
а дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.< 
его ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам 
 то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лак 
оста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на д 
едмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу с 
уго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког  
а једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији 
м руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао зб 
е сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила  
 да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: љ 
ти је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и п 
S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим  
ореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, ш 
</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p 
а, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге 
која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда  
 невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам б 
е и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди д 
чећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и 
Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што тре 
тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад вид 
обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него н 
 Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Ра 
с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у ру 
олности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, ал 
.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>О 
 реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано не 
мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осе 
p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена 
е: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји пој 
колико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да  
 упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви 
 основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи  
ледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба 
много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђенос 
азмећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам  
уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који т 
теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врл 
сталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нужда 
осле и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S 
лима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски полож 
ироди, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p 
је, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, б 
опине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни  
ц морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леб 
ђа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и пр 
 је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медици 
!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало д 
ру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb 
део је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са из 
 — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја м 
ли другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа 
огу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољ 
вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о 
p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје  
звана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе д 
и бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити.. 
ћи ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> 
угима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним д 
ам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знат 
ли тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље 
за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi> 
а Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сас 
ива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као радник 
лностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо  
сетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота  
ке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузима 
з.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога  
верен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још ни 
ти, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је 
у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би  
— рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... 
ти под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле ка 
зане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цив 
 си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одгова 
има, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињ 
а.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање,  
м ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла 
квој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да л 
е онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле 
.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот  
а.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S}  
 Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им 
 збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, з 
у снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али веза 
 и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све  
ди, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте м 
лих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Ст 
ја љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који  
ему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не  
 слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати сва 
 то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други н 
ј се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити 
абављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру 
реме ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не  
 и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право 
ом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет 
чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p 
 смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се ме 
 тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S 
еба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање м 
вати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дал 
ероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљин 
ује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао  
ни! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим про 
ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели 
 Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила  
је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и г 
er</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма 
тив крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p> 
димо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи 
азвратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеос 
 одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} 
гим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у так 
чи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нем 
е положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; н 
будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на др 
вно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви  
— заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи  
па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него у 
ријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате  
p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... 
с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо  
 био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту 
знајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то 
и што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...< 
год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не  
ки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и  
 нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја  
лас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је т 
чин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Кос 
ама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим;  
учајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу  
нуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њим 
је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>—  
 смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са с 
аслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима. 
тања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зац 
пта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржи 
ко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете 
 кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као дан 
омрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да и 
вим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме. 
јпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да б 
Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засм 
 би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи 
а је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно  
оћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на располо 
 <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви пр 
начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се  
 глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они св 
рен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни  
.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај  
а је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није г 
 увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је 
т гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те п 
{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вар 
а и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на  
о ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада 
, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла 
{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли им 
и између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економ 
о за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, к 
је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује 
морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="1 
х се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи ек 
дне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Са 
 група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга 
е седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p 
а према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по 
е, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију др 
и требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте н 
правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро позн 
S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет 
ли права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до 
} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Ц 
остану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту п 
му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p> 
овече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Поз 
а и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцн 
која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљн 
ји беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њи 
 она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је п 
од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их  
волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуње 
едне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали 
им, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе  
и будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега 
кази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су 
 далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу 
на својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за с 
7" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, и 
средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће ра 
елног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију љу 
 друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам  
а материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као до 
рећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет  
ли предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у до 
е било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Зати 
га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли ње 
, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Н 
унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш збо 
е што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим 
премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства < 
 уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.< 
твар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема  
имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје опш 
ма упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекци 
је је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо  
сменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута,  
ази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се 
се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима  
а не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који 
љиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, ту 
а о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере 
— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p 
> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете л 
екиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али  
да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за 
ао какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч по 
p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није 
е Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само ш 
— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} К 
ега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу ор 
 жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устраше 
ј ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у прави 
 то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — О 
еба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то за 
 томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} 
 ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити об 
а трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке  
ву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође 
} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем ј 
ог ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> 
те, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку. 
ље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школа 
тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у и 
стан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити 
п напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, 
уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S 
 Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече о 
— говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он 
несе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здрав 
е?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба 
ично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стев 
, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствар 
ам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озби 
на.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном у 
 Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутат 
 Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа 
 смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да  
.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се 
 он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно с 
в значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признав 
е своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му 
е за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би тре 
е постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и  
лан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то да 
 узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ниш 
ечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у 
 неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова од 
чу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом 
еду, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Ст 
есеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака 
одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи  
што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума 
тране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но п 
руге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могл 
је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање 
су; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{ 
рена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да 
бро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173"  
ше од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</ 
чености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревно 
.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да  
еђу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Сло 
ико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је ист 
.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био 
ш непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то пока 
 у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером нај 
ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против 
 с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист  
анцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дак 
а.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних н 
ти постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљат 
чајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкч 
а одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и 
ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само тол 
ом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху. 
се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање  
их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спо 
7" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек 
зала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapte 
.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је леп 
 ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад  
ад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакл 
ојекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да з 
офица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам  
ико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се раз 
посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p> 
чела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек има 
са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица  
обова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} С 
ада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— 
ко честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да 
е ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити  
ица, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робов 
а радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га  
глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марко 
етко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом 
ве ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као  
и тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење  
уштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то ид 
<p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p> 
а напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. 
 роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту 
а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да  
Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне 
рода за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија  
ји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што см 
а себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језик 
вско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група 
 говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> < 
штвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, 
а то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Д 
уги радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало 
итих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разни 
вом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, шт 
о привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то ст 
е ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су 
кле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друш 
у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— 
х се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи 
у школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што ра 
, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} А 
и су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну 
н победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окре 
исаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова 
 ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— Т 
ати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта виш 
аша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања н 
е него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на о 
 медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче 
ни програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин 
с, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има о 
лијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође  
ош неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на ст 
све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције и 
лога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их св 
 се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама  
аће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.< 
 било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан до 
у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту  
аиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> 
т једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирк 
во друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали  
/p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — 
ата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш 
длазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опрости 
лица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јели 
/p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се прес 
, да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - преки 
Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга  
 у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у св 
них догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе 
нити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тог 
опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још 
ара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је  
аздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би 
развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се у 
пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко ра 
ати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар. 
ихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — гов 
бично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до реч 
ржи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној двор 
 и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је он 
 — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с  
 доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</ 
..</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мал 
најем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бог 
енскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да с 
оцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и 
је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише са 
нанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска  
 Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало 
орио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наста 
 да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног  
.</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само оче 
 жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске по 
/p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, —  
b n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само  
</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— 
оду се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких  
/p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...< 
лазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринк 
 и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пр 
на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким з 
 додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав знач 
 год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене 
нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете 
.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него ш 
но.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили н 
недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се наст 
 због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело 
висна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта о 
 Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сиро 
ари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста уд 
ности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с 
оме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, ш 
рема томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Ду 
 — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова  
клонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је  
ати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одг 
 не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајо 
а за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто  
ом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима рад 
от и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налаз 
 што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреб 
Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и с 
буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друш 
S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан 
свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, 
то се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девој 
иније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, преки 
њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до но 
 правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај пр 
абаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у  
таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире т 
} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p>  
ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ра 
 општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се 
ва на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n= 
на, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико з 
ремена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ по 
на гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што х 
д се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам поче 
осле рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; ал 
ете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће 
змеђу њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том д 
ористи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавест 
} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види ни 
о и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Св 
је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та 
у и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; ал 
S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је 
 да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — 
/p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш г 
</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остат 
вети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S}  
с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа. 
{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само св 
цао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет с 
еду, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја с 
, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећ 
 Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зло 
аво догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је бил 
S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекул 
 повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна 
реливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он с 
д другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парч 
а су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цирих 
це.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста заба 
о да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још  
вима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важ 
давања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин раз 
 и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, у 
гоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац 
оја се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се 
уде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Ба 
ревиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ  
Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="9 
 затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло н 
кује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове  
није у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огр 
вник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, п 
е ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађ 
јем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и по 
.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом  
до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допир 
на нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим вр 
знајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљ 
ве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако д 
жицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „п 
имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа оба 
ру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за време 
оказало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да т 
 боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме  
жина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођ 
ично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то,  
 нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>О 
р над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо кака 
но готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазил 
ред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уо 
о баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увиде 
ћина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дак 
 тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест пр 
таде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула ст 
представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни  
говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може н 
дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да  
аринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је о 
асно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а дру 
намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, ж 
ану, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматр 
а на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који ј 
надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних с 
му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о 
ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје ра 
ек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разуме 
ширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши  
дио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мо 
е на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн 
у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — п 
нерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће  
на ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове  
} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опе 
e xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </bac 
алима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} К 
рну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још  
вори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањи 
 да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} А 
ређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесни 
та Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или так 
ну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад в 
оба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, на 
а.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, 
лину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају  
тале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, иску 
лана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сро 
же се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После то 
иваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главном 
не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни 
ула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није  
ноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредн 
ако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S}  
толико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пу 
 себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежњ 
одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а 
 сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за  
та да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан уну 
итељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним мес 
а чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p> 
очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколик 
а, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по 
 Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало 
 можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим ре 
ам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, 
ј реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је г 
ска, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван  
вором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Сл 
како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обичн 
раво најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Сл 
штави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи неср 
о.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За с 
оја се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у пр 
и на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће ве 
о Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанс 
 Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, д 
 смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде д 
штење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ  
раксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихо 
д трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима  
воје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело в 
о, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке брк 
да, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је 
лан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S}  
S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се про 
а из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заб 
ге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни рад 
д могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n=" 
 од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није 
ворим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женски 
, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утис 
не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које  
 кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за р 
ају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иол 
 послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом пови 
у, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{ 
и?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар 
елиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намер 
ва основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се  
а треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад улож 
 да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ 
тровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својо 
ли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S 
ад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се 
S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нис 
њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је до 
и, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дуж 
пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" xm 
ни несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако 
ба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за 
јство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на све 
престано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржав 
а некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде с 
умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах су 
осматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гле 
 с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи кр 
.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, уста 
и још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се 
која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства. 
ени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога,  
иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писм 
и, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврд 
, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. —  
аринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихо 
а друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>О 
мало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију ма 
боде и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да 
датак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chap 
ељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до кој 
, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање 
довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и с 
е и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин мн 
и економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опш 
{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу 
а је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како тре 
 и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ ј 
 карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— С 
ку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био  
и?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из 
лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удеша 
таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је 
а, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али 
 се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p 
пита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда т 
ника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихов 
ица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом 
аничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не  
ог истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> 
вољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвил 
аво онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно зах 
уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна о 
о, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се р 
од којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само  
S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато  
ава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куд 
другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу измеђ 
ли му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Зб 
почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања 
шао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да 
природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психоло 
м тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ћ 
 Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незг 
рим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот н 
егов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан... 
ј са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У оста 
, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад 
знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зац 
и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Пари 
p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите о 
ли далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити,  
ст.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу пог 
Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога конце 
} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један  
воја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, ка 
ез асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ 
сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига. 
 Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он 
о.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S 
 и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за пово 
, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он 
 неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} В 
публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да п 
е најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет о 
рдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћ 
 да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуш 
озна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатл 
се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им р 
да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мисл 
itle>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње неснос 
јој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред т 
, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо  
је су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја  
све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно г 
сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Сте 
ије улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опш 
.. кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма д 
најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ће 
свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду нај 
о к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињу 
адну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употре 
 трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви зн 
да симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког врем 
што се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање прип 
 што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душ 
 Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима с 
 „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо соција 
отпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те с 
ржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ћ 
 ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види с 
е употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће завис 
ао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, д 
ве на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело 
 И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S 
м дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — про 
азити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде  
отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше 
head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораш 
</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им 
ином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук 
форме, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном сми 
тњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропс 
ошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали сас 
а кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чи 
борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песм 
ово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га о 
еде све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло не 
м данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост,  
е кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празн 
и куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих сит 
тишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по на 
и уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помо 
један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S 
S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, 
, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „ве 
ала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима 
вога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање о 
 бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то  
а и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне ек 
 раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити ут 
 да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нист 
} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше  
 саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништа 
те и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика 
твари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међут 
ли Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив крен 
иле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив ка 
да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица. 
 нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало. 
ад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније 
и вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо 
 које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конку 
 знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љ 
и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми ј 
им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихов 
даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не 
 дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им  
 њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се да 
је непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, дру 
 писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S 
мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се св 
ости са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од п 
 из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало п 
овори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви  
бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да о 
ка, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још  
вно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према сада 
крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо св 
ло љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј 
ребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} 
но живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би 
гове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав  
војој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни  
родицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио упр 
с тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није виде 
покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људм 
уг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љ 
ћ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе 
оље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор 
родној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу од 
аквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> 
ј реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А шт 
о готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како  
лима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне  
ојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у в 
великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један  
се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнат 
њег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаг 
људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S 
начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив стар 
 и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type= 
вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек...  
 — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са  
сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што  
 свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи 
 би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара  
ици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред ост 
илан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћ 
 је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа. 
поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поу 
а помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вече 
вери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једн 
 <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је  
и; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="2 
Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само  
а савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, ка 
икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p>  
оћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезан 
в предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не гов 
у као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S}  
 што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на 
 сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње 
а садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ст 
ације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дош 
{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им  
тва и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та 
чела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се изл 
лас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало д 
 би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мис 
ала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да 
ако су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су те 
потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не ув 
 и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом д 
и дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у  
рају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад уде 
после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку за 
о Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека в 
не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло  
о најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива је 
и.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њ 
годнијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух 
о је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу ју 
уди.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне в 
ући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чу 
, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у 
уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака д 
ј постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S 
ом су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао  
гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ре 
 много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Оче 
пита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у цело 
 разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се 
18" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предм 
згубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— 
ести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, в 
ком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење сл 
ај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад  
братити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одгов 
еност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле  
аквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа  
ам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жест 
 нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и пле 
а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p> 
стема, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће и 
их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли в 
реди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немој 
 само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, к 
пуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, кој 
ту пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом 
се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време.... 
ање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пр 
у се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина мест 
квом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихо 
а би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која  
.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, 
им земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се о 
ести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети 
 може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њихов 
 на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће н 
кне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало дру 
 сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина и 
аљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити  
а, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се  
чне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближ 
.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако и 
е показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан. 
ознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него о 
ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се ист 
нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на неко 
но, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не м 
стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим пр 
ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас изб 
{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} 
м начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, мора 
 књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — 
 великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за 
сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски заба 
д читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли 
о — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположе 
акле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњост 
авље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, как 
ним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особи 
довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није из 
нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим зној 
 људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео т 
ранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здрави 
и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ о 
.</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта 
 научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> < 
о физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском  
</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренута 
ишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем 
мети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S 
 је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послов 
ерујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друш 
е нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или дру 
.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на стол 
S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и са 
дити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до д 
сто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот н 
ова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, преп 
, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад  
мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, ш 
 својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до 
ао и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто 
<p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} О 
јашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?.. 
 друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само  
у.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насм 
 Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} 
е песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</ 
 Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с пор 
е надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће  
земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта 
евач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и  
а је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда 
дао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше  
ко бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што  
 никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао и 
их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живим 
е вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану ј 
 морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— 
бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у ј 
томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У ост 
 Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само с 
Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Ј 
дно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли о 
ка полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извес 
 да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S}  
 да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попус 
ити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога  
и.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Д 
. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота. 
у у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живо 
 целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад,  
довољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, ш 
 шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и ж 
ја људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у бор 
а ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине  
сим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, 
.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна  
брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан.  
к бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и 
 Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју д 
.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је  
...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p> 
јњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Ра 
е зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није  
 сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— 
к, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са с 
љива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене глав 
 значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У  
 неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у ре 
 живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар 
 Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S}  
дашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталог 
е од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове послед 
 па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, о 
ражење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало 
ава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж 
та!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, ос 
отпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машин 
— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може н 
уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, 
 с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само  
а је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати  
не зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{ 
ли је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женс 
а, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније не 
атељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јав 
е у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за 
врђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и 
друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако об 
 му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огл 
роз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици бе 
 имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S}  
ично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S}  
машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, 
ажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштв 
ко речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организациј 
 одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам  
/p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У та 
е погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb 
в обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић пос 
...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем од 
..</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе заз 
у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примет 
<p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно 
е.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њ 
еба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том поглед 
на; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} 
 Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан,  
ме се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био неста 
да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је мн 
ам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <p 
са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о тер 
ченој гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје. 
е придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ. 
Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито с 
пили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p>  
 делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вре 
 је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S}  
им средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире  
е своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесниј 
шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео 
есели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што 
доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него шт 
рећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и да 
очну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p>  
ма лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободн 
а софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатско 
а не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — тит 
тавом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам с 
инка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о  
у је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим  
емате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се  
ло их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се в 
би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{ 
 сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p 
иста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се та 
 таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поз 
но, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав  
мо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да ј 
 до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата  
 тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} О 
 се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских лич 
 изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — д 
, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> 
кажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Он 
е заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду  
тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> 
е, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклон 
нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике заб 
одмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају  
ао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „ 
лободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до 
о се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После нек 
на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — 
риповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем  
 света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не 
друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би бил 
 друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнут 
човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љу 
својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на приме 
же бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране,  
ображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економс 
 најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имањ 
ми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче за 
веком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, ш 
 чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије  
 у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају проп 
ворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није в 
астаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз 
кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шт 
другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлаз 
аси у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки чла 
} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против старога друштв 
ешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је 
ви ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече 
еђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја б 
 различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто оч 
 <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека,  
, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p 
нако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и је 
ршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се 
пази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним стра 
м ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда спе 
 и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора п 
ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, шт 
за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је 
 књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцни 
p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p>  
ељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Д 
<p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седи 
 мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије 
 таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се ш 
итања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до мно 
у личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он б 
јем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их  
Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да  
ог времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата н 
о им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да  
ештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште 
ише снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човеш 
вину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недост 
је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не 
на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показа 
 Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине после 
р безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвор 
у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па с 
талачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без ик 
слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе пре 
 масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S}  
лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан 
кле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, 
говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друшт 
мој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати 
опште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су прот 
орите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како 
 би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасв 
димо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пр 
важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор  
 сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као 
дови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под на 
: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p 
 свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> т 
ма и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром по 
, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим 
ушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то 
не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као  
ознанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се прир 
о друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p> 
 форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Н 
м шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што ст 
шћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то 
гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе ј 
је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају п 
ли створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност ун 
анти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомил 
 — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да и 
хтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи 
штвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави он 
д у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети. 
 не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим 
јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и  
шао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те 
. — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви пр 
тиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује им 
у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа. 
ћу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од 
и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености 
ависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства,  
то си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запит 
шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко ј 
 сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а он 
елираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска п 
- да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер  
ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћ 
њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити канди 
е и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} 
 дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од труле 
ораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим 
бности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољн 
 /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму  
а треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење но 
качке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред све 
 то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то 
још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлако 
i>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi> 
ну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по ма 
ношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — прого 
ица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису  
 ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S}  
аните овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не 
непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не м 
нијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати  
иности, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мо 
том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не  
о и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога 
се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природ 
 <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговла 
те нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити 
азрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене 
} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити  
 Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} К 
е.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у то 
заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Гово 
е види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи 
оћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће н 
во из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви  
 треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота,  
о уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила 
е тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, и 
ољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као  
 шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих 
 извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Т 
ије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији ути 
 морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у  
n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одр 
пољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиро 
о се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што ми 
ли главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми  
 би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака. 
услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично н 
атвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше 
тављању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем об 
 трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину,  
а и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говори 
е тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лут 
 само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.< 
ад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та в 
боду и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу 
 <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пр 
 слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тог 
последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далек 
 зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детиња 
 треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у з 
здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за ми 
емо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном обл 
зи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, д 
сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувр 
у људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни спо 
оварао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се 
а неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, 
најете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмирив 
 несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сам 
доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребам 
своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој  
о; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нуж 
 али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; 
као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје  
 љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како  
д, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S 
е.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — 
е да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су 
.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А 
само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све,  
резире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будал 
ите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — ре 
ти добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би с 
 одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки п 
к може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дођ 
и ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> 
 неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то њег 
 уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпо 
 наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђ 
цело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла  
ијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанп 
као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао т 
и управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непр 
аном...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — реч 
о друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ,  
гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је 
и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе н 
асност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пр 
 мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и  
ањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверење 
.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу 
та она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... гов 
 улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та  
} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати 
ово васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасв 
 опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на 
а има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одби 
људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он с 
слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују  
.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода  
ро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у о 
јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује бла 
на доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко  
киде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — до 
— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати с 
ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не мож 
омислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутро 
зоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{ 
.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске 
 разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У ос 
асан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила 
 натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Ми 
 За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене,  
способност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин 
пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио 
 се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ог 
и: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је о 
а, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам 
своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb  
оле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима 
 ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... ре 
куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, је 
томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је 
с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више п 
 доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{ 
ећ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен,  
 смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код 
и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потр 
жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад с 
кине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у  
Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање  
околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појм 
пособностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и  
таве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за  
 књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози. 
жем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, 
јим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} 
алом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и м 
еју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење 
гађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно,  
 књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као сре 
јпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о ч 
ти натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} 
.</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — н 
{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ  
озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он 
 приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме 
у ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> < 
ете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да 
атим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно каже 
е, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Ш 
, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам о 
а, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у  
ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што види 
еплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не 
 Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођо 
ако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако. 
т дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам 
ја би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и жен 
ријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да 
ога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главн 
аника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пу 
а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам те 
е обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средње 
еђе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако ис 
, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекива 
{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} С 
јатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> < 
доше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила  
 сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130 
та он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину. 
мостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на т 
ем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш 
артију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле  
е јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро суров 
потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста при 
Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ће 
и.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито је код разних људи и ме 
а би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела  
и само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као  
Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести? 
 Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никак 
 је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште бил 
е приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера. 
нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље 
ити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична стра 
а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то 
том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуд 
као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и  
>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нам 
ра очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све  
висок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао  
а лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар 
ти у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p 
> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина  
нодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћ 
 мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још н 
није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ћ 
ти хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији сви 
ић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Ба 
и.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту поду 
био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала 
кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени  
е неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп  
бро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили? 
о се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да 
ред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам н 
?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми н 
о не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога  
е неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>С 
, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Сваш 
век врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у 
 пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у 
акле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p>  
е се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за  
p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно,  
вију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан 
ајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да сад 
.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само 
} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек ниј 
у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Гово 
у спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном 
мају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим пом 
 му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изоста 
готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени. 
а, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" 
 не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средс 
дећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева 
Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет  
у сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја  
дрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на  
ио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 
а...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — н 
ме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за св 
тва.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, г 
ко пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да  
де даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе 
зроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати т 
очела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницим 
>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим ст 
p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличин 
/p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан. 
, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем  
>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке  
таше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви м 
уно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Н 
таће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кре 
а рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго траја 
риш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> < 
жењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“ 
у употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на 
вица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше 
о у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена  
истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ  
 и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслу 
уштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни при 
у убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха 
егнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потп 
рени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са 
 и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим уст 
е наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— 
огла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје бе 
>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада 
 је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сре 
/p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше о 
ију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим  
лави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позва 
лажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, к 
} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав  
меј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао 
пирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p 
д види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.< 
{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ства 
га дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко  
ојом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога  
аборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са 
баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилим 
 му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима 
S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такођ 
ачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити нем 
ема Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као з 
је ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђи 
> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуч 
е доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p 
оме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико р 
е био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешт 
но, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољст 
вот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног  
авикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} 
Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког врем 
<pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ На 
или чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом пол 
} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња заба 
лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева ј 
— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико  
 Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какв 
о изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није суст 
новима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе  
 никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као 
 ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, к 
но и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у зани 
ећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис м 
к или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику 
куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред  
вега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са  
ко дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнији 
 прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље г 
ама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непреста 
Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута ни 
 така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У 
еђе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; мора 
дио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао,  
 се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим р 
ељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производњ 
провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом  
рло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, из 
 <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „сл 
природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S 
ете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву,  
тељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га у 
г уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у  
них саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је с 
д, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да 
 упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше њег 
којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Ниј 
ачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па  
 и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је 
вих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују т 
ворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било  
напредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде 
да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних 
и разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода  
не само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућ 
е маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{ 
ама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље  
е развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава н 
ење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{ 
на седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се пр 
им приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, 
есео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, 
ажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико реч 
руштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, закл 
има радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, 
е од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им 
ао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га 
а одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n 
стали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би м 
ала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода. 
Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, не 
бро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну  
ојава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у 
ји дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter"  
 буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза М 
S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то  
те добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Св 
раше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих 
, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљан 
 она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и уд 
еним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предмет 
 и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао уради 
 земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S}  
а ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле посл 
 растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако  
, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче ма 
а с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом 
ест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био п 
ек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа п 
, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их на 
ам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и пол 
 сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, с 
а“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му бе 
огле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и зак 
а или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капит 
{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима. 
S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она за 
о прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема 
но, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против 
 проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван 
Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла мож 
 знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина 
 ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке пам 
</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Пр 
 би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтел 
сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па ј 
пште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио 
ет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају је 
 дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника тек 
си и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женски 
{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у  
одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слуша 
авде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу 
 <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити  
ло, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S}  
, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не 
ресе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така св 
ацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појед 
е.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S 
к, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с 
лан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење,  
црпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: 
{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спом 
е.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро 
да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога он 
добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси н 
руштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина  
анове не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у 
е неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи 
p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ 
питати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p> 
 ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео ј 
— насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, н 
а отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А 
че Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо  
 </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеј 
 је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста вр 
 Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацит 
а беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред с 
 им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Си 
мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се б 
 имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као шт 
н за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кав 
инском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњег 
о што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго  
о бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо 
оје хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- 
ше далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само он 
 девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у 
е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано  
акле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, 
ико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрм 
title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> м 
варало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, 
са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе науч 
ако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити 
на с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, ш 
колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за  
емо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду про 
им друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Н 
о.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну  
и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше  
равате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи  
толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труд 
е сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно 
чина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га с 
ати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење... 
 да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће да 
алом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за меди 
 у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста  
људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} По 
гао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S 
ва.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту  
 допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу с 
те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи 
адили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су н 
у поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је им 
а се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога огра 
авестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности,  
S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити в 
вили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, 
е оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да са 
морно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи ј 
м — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете  
а на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{ 
 је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за н 
де.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман зг 
а ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити 
ст...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно од 
је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије бор 
 за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако ни 
тева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, нау 
них за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље 
сти само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том 
својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали б 
ма, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниск 
асните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што  
социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнусни 
да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</ 
сте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хте 
ли на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</ 
их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање  
д њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одуш 
оћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љуб 
 примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији з 
ј, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику сло 
 ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути  
ве, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати,  
 столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој г 
говарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељиц 
ло по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које 
оте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше г 
} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, какв 
„Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори  
с јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Ост 
 зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје  
била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. 
оре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А  
жем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа  
о, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш ч 
, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овд 
кињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете 
/> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо  
 пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао ј 
што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смеш 
удновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила  
ијатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — 
нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нап 
 каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на к 
p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? 
p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, кака 
 <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се  
 оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори пр 
Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињ 
 се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као 
да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само п 
само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, с 
p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговори 
ко добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и  
{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег 
аплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље 
м границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуца 
ером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они с 
рећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њ 
 понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем  
ноје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да ов 
> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах зати 
коли.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „п 
} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја ма 
у Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је дос 
тетом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, 
тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} 
дету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пр 
 сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> < 
е оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озб 
па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељи 
о питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задат 
аску, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој друг 
 —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радој 
ебе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а 
ије могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни  
већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику о 
скоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад  
к изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су  
е је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p>  
и на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми  
узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могл 
{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет пр 
е се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слоб 
олико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе 
о нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограни 
овановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су  
а достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје 
на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спушт 
грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује та 
едну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откљ 
ра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глуп 
правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечанск 
S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — 
тити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално  
 па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као 
кидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једно 
ек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је 
тврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на ос 
ње, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народња 
 у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљи 
} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али пи 
вдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустит 
 што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> 
 се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдил 
 друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према д 
не и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се свр 
и; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње 
зражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојак 
одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварит 
 највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не  
а прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше при 
ште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе,  
еле, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, л 
орбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву  
 да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно,  
а, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек с 
; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћ 
жем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разу 
право било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се уп 
е ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по мог 
ри Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш н 
о о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци  
ра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А  
 земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и 
те.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде оп 
мити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалис 
 нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је би 
е, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али оп 
ка се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим,  
тројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и пр 
ишта.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим б 
ње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да  
претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практич 
, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; о 
ци дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} М 
на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> < 
 свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле по 
ко би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које н 
вестан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот б 
у, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је 
вор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — у 
ли према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може  
руне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми неће 
ремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због  
по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да изб 
 тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем 
у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; к 
ајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет,  
амо с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што  
аићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје 
баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да ни 
 — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскор 
иких, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумер 
опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би  
ве.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унута 
личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви 
ена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; у 
ише тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње.  
чанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са 
потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већин 
вац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је 
 тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај  
ници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непо 
то унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Нарав 
како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгле 
канти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да  
 популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигам 
ко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе н 
 Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружје 
акле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближ 
о пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме  
 Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распрости 
ало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо  
е су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жен 
S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком  
сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом  
те мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може о 
 једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за вре 
е приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онд 
 То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број ра 
ју брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да 
тпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћ 
што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осе 
ога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n 
 заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш,  
а ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и з 
своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— 
вори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им о 
ћ, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да пи 
head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, та 
 у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p>  
да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте 
ије нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се  
гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са свој 
стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога с 
тике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати  
већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествије 
ање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућн 
м приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствар 
у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов поло 
е слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку  
освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде п 
а штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедо 
 и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, 
познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милут 
у се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни  
пет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи 
увана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном м 
а, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговор 
земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то  
 дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. ка 
отребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га гла 
римети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S 
p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p 
лико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам  
ио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што  
ији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој ор 
оји нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захт 
италац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче о 
да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, см 
ћи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, —  
S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна  
а умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће да 
те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакв 
S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је б 
 ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи д 
 ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S}  
 тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, 
вати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и на 
чин различит према различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се пр 
да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или  
 заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим 
и опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не тре 
донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „д 
ање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не за 
она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем в 
ко бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — п 
т и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једн 
иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{ 
аћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам пр 
и — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он ни 
 се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те 
овори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло опра 
ује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење 
дели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте ок 
ке ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле 
ти.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, ал 
. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напомену 
 прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски;  
 <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што  
p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише ве 
ложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми  
а потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је  
 се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време бо 
ма новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у С 
побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том  
 време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи 
атара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и  
 је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Зн 
 слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бе 
има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно упра 
и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и 
који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповест 
 их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова 
 ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p>  
имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} 
па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало з 
крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаз 
у, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не нала 
<p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је 
 никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалист 
слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује ту 
азовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица 
ова</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организаци 
евна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви с 
 не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам о 
расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљенос 
ао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, јед 
ан пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе 
ај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћем 
 Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бе 
ирно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понаша 
виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је в 
ају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати упли 
ужина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у  
ије и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не. 
</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства,  
ого времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S}  
ечи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишт 
сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непому 
ви ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини 
 настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне с 
хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални у 
ану свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Ка 
одмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слобо 
д би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије. 
ла доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>—  
талом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p>  
м радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да зна 
у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке на 
вна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштв 
о сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па ка 
 доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи. 
 сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за јед 
 се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p> 
едставити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута при 
њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам ј 
до би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи прод 
вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живо 
ше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не з 
је опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу 
одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јо 
рала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> не 
хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад  
е — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још н 
свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не м 
о.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је  
је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, 
а је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали 
оворим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S}  
, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво ве 
ебало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Л 
гледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Мо 
иди нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан. 
 у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре нек 
ако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује  
метало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се 
к иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из  
ита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n= 
еку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је јо 
ају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</ 
е, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита  
Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Ивано 
и?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> 
во расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао  
} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — и 
ти овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се н 
уда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела д 
којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио  
вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их поз 
ста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> < 
Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је  
— примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете —  
сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, а 
 од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категори 
и.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити  
ме, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро п 
ин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше нема 
 она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монар 
 разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу. 
јући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живо 
10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Да 
<p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Ал 
 узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гле 
ела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко 
ем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања 
е управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе 
де доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто  
мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте 
 правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабо 
ад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ на 
леди и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет М 
 бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" />  
 непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом ук 
матрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза 
мо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која  
само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио  
их не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против  
има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди 
разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху по 
 Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се 
Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и л 
 и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, к 
и што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набр 
оград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом 
се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји др 
/> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро  
ао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што нема 
</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по зас 
S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је 
на човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} 
роговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраће 
о се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо дост 
меном исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та  
биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и  
зати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити 
огу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема 
није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите  
оме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца 
> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга 
е бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћ 
/p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не  
д је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао  
него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p>  
к још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошл 
.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом,  
е ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до 
<p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, п 
оћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имат 
ане наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у 
се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити. 
, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислени 
} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која  
оста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{ 
ије изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више 
редности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо  
ма у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Черниш 
никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, —  
вне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој  
бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p 
коваше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу 
вари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да о 
била сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то 
цело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мис 
 јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — 
ку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, 
а ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ 
..</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S 
њу, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, к 
самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, 
е може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакл 
p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p 
осле подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две 
заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је краса 
..</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш 
и дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту ваш 
а, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремају 
материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом —  
 у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити 
ак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш  
а и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична стр 
ла, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њи 
 из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечер 
вишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т.  
пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> < 
.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фр 
е он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже  
нти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то 
ратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад чов 
на у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Стан 
се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сам 
црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јо 
о ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} 
 Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај 
нат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка  
ултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ по 
о из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} 
ри млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црн 
 је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и добро 
ао укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство ми 
На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одм 
ма, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцни 
к“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио уз 
ично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Он 
 било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и с 
 било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разгов 
 у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну кара 
.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уоп 
је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињено 
е, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима бе 
ње спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува сво 
 и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље  
 познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погоди 
 из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро ј 
адно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слобод 
м вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S 
ност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилиз 
бе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то м 
уда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта  
жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на 
ота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, кој 
га времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и раз 
ним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје 
 Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у 
ајтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да 
ли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукују 
ме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редо 
м поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњи 
има још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје с 
>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринк 
о и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С.  
.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div> </body> <back> <div t 
 с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли от 
-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упад 
— запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је  
и је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похвата 
 ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па 
ично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се од 
 још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах за 
ећ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору,  
у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока 
е је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а не 
е, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и д 
тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заист 
 — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, 
а идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто  
ом природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> 
ла га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој  
 ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на јед 
олико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, 
, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је 
 бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — при 
акси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не 
и се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи пре 
S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам теме 
ло даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{ 
> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем шт 
} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - К 
е постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, кој 
аваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа  
умео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити 
ом?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена орг 
{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и л 
 има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удеш 
да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је та 
, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под изве 
ш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте 
а ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> 
— нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши 
чак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу. 
и се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште  
обориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што  
> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својин 
Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још  
ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, м 
 Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{ 
а помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може пости 
е величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог 
м циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску еконо 
 веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле н 
 после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело 
и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} По 
но...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они се 
>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне  
а Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добр 
е се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских  
вукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Вид 
уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу св 
прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се уп 
 о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, к 
о се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално 
е висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем р 
ан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао т 
ни опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p> 
било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образова 
оваца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости 
даше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко  
у или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бис 
 њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако 
 и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који ла 
ворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколик 
у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у 
 — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева 
начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са вели 
 дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја проч 
 <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке г 
емена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утв 
>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и 
ачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi 
на се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} 
 </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама 
оговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p 
же им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била к 
а би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.< 
т кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравн 
ар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан  
RP18780_C2.1.4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — гов 
љу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гос 
 могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасп 
 кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и д 
олним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стев 
 сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смел 
 ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих 
 учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сут 
лави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полици 
у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше 
ла се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на сред 
дно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо  
његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме с 
 осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примет 
говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и но 
он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је о 
по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се и 
кидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишн 
ер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по 
боје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме саст 
за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, а 
 није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштов 
ивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" 
буђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у т 
есто мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и т 
 /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити 
 то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није 
и — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он 
знати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не 
 <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi> 
.</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могл 
строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} 
{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом за 
а га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, 
се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело јед 
обрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно 
ве доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и п 
но, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њен 
не песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро прим 
.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила с 
Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су ва 
т је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за н 
и.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Ми 
мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим  
ра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђ 
зи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за 
ио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у послед 
ести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о друг 
 не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни  
једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне 
а лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друшт 
падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израз 
пис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је  
а општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отп 
 не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логич 
и ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте  
о трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи,  
не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слаби 
.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође М 
 Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, д 
ив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна ре 
т утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, дале 
о све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак  
 мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нис 
да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој  
та размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их оствар 
ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш 
може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправд 
ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се н 
 који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша ј 
г света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту  
х он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на 
зрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити 
та.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме,  
чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај  
арност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојена  
ела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим 
је радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све 
 нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај 
 у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шт 
ти, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако 
вати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора 
него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи раз 
оштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у оп 
ами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави он 
чајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала б 
абављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но 
немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слобо 
би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу радн 
организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација 
 су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање  
амрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке  
аза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би 
 наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делим 
ти унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те ле 
ислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно,  
езре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципаци 
још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— Организовано у 
м цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у 
т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Ти 
p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дош 
нао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него ова 
кој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само приврем 
{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Р 
> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити  
.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} С 
ак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне  
.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p> 
пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни 
ријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви на 
> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда о 
 који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи,  
ор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нем 
а може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb 
: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини  
кле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је 
ти посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ст 
, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или нем 
је могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће  
су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, 
тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може 
зме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она  
тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако  
 имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може  
...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху,  
у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема нијед 
адом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, 
н живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у ц 
н мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се б 
, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било  
м друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> 
.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само  
орњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских ц 
 упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, шт 
ћи га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> < 
 до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полега 
 општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи у 
 <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то  
> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало р 
 задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо  
и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је 
је се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска органи 
> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој 
 тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, 
 последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p>  
ма, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука 
/> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја 
ив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко,  
 ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али  
вала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за с 
ар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од с 
инка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне о 
ољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Мо 
с сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га до 
, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше нек 
е се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да н 
добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p 
премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагог 
зненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Ми 
уг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како 
 посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивн 
ако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и о 
кадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се  
 па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом ова 
еше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку меко 
е.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јас 
 које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Не 
пет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, не 
 слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина тр 
 Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у д 
можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да б 
ст по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки посло 
ори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се  
ти у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети 
 га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем зау 
нда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и 
ну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, о 
их пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непре 
шло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару 
за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике 
ла до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непоква 
} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори т 
еби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други  
 публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари уде 
а разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у  
ећем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или 
го попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — од 
ћ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да оти 
он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?< 
ста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ  
од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Сим 
 политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адво 
нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само тол 
ше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошт 
 издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{ 
од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Р 
а према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на  
и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна 
део је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га преки 
 т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој  
мље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта з 
,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то 
та свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласови 
 његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - З 
овно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Сам 
гме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она  
и ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти са 
 изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили 
Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавн 
ено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али  
азвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би с 
и да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из с 
/p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је  
, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио с 
га имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран 
е тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</ 
слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку —  
S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима дого 
азвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div> </body> <back>  
едно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се тру 
p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња 
/p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се об 
нашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења к 
е стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....< 
доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n= 
} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ни 
S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није  
тао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на 
број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно 
овори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би  
{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S}  
{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, 
 одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поно 
е.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — 
намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора из 
а се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi> 
ило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао  
 прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p 
та значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи 
/p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би ти 
а ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удес 
у слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени це 
Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и сп 
Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћ 
SRP18780_C1.2.2"> <head>X.</head> <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде д 
ао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S 
адњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо с 
осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у 
 сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола 
 /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају пр 
.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се 
 прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али  
 ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зл 
 Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу своји 
 што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба  
то, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове  
 не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— 
не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да 
изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек  
е?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, ш 
има, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ан 
ном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у 
 речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Пона 
и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ,  
ва такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби прест 
 он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сре 
а нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у 
ме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости посто 
 може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи по 
ишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија 
ју.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста 
д се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Т 
нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако  
еду сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „пар 
љује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно 
 коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари в 
ет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сл 
у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај 
ола за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на с 
авности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад 
сти — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотерива 
а мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S 
ки ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је < 
а.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с д 
адају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само мож 
ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашањ 
ти своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на  
се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S 
 ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживат 
 крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних ч 
ма?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памет 
 Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>—  
реса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} П 
 се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички св 
ва рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту ура 
ешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешан 
ј музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} 
на страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном  
стане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после т 
је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе 
опште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба мо 
показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобо 
 Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште уз 
поменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес< 
и</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi 
ђе он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога 
{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигур 
 реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма 
 може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре з 
строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама пр 
ао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је иди 
тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то  
наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће чи 
 до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као н 
ого оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо 
 последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да  
такмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар о 
 уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да св 
га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархал 
у...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан;  
ховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дош 
то их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама 
се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према т 
шта ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах 
ем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на по 
њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположа 
оста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло 
 га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{ 
лица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Пи 
ша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш 
<p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и  
е и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љу 
овара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и ина 
 — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родит 
уштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" 
 да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену С 
због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај  
 и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што 
ог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, 
боду.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да 
ова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и 
била јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког саста 
е форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака б 
вају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n= 
а, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, и 
 у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Коз 
јао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај... 
уштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препор 
ко то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> < 
апредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је 
 одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карак 
у руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по  
о људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад р 
аучним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У п 
олитичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијо 
ло.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S}  
се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и  
 бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о  
го, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну сл 
 Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погле 
/p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло  
рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет с 
ре, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све 
та, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и  
а је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетња 
, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би 
, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за та 
е кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Ст 
 заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека? 
им убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter"  
кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме  
мо са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p 
хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша ср 
на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао на 
мео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стаја 
мљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све 
и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p> 
а воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико 
<p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против т 
ислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то мог 
стију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше  
равцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све —  
шље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добр 
асно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватр 
јском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете —  
, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше  
...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте 
 у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је так 
 је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зац 
 не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка поглед 
едар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак,  
беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му ј 
и на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто  
а себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасв 
смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и каракте 
иста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мор 
м брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутал 
томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко,  
, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична ос 
це, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више ог 
адно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опе 
.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у 
иљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, ко 
S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други 
ко хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни  
 је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type 
итави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика 
— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S 
у је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода пров 
толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га има 
дити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али в 
е наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлага 
зела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S}  
ћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њ 
је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар суд 
 Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и д 
стројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и у 
 кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p> 
а сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздуш 
за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Р 
и се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не 
а ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, 
S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје  
ве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споме 
чкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је 
сли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају мог 
 или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно. 
т“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та  
 Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито  
рила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуште 
и је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, 
е у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим прежи 
ак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не мож 
на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече  
S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе ор 
на није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, шт 
та ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прек 
и је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном 
рироде мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме од 
Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је от 
 Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Си 
ога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему м 
ете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} 
 у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у  
<p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да кра 
ам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, 
ве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни зн 
те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њ 
и много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} 
е интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ,  
а <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ства 
ју неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је прив 
 мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје м 
 труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то за 
а поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и ис 
ети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге  
путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућута 
а ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по д 
ични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{ 
 после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, д 
ење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, д 
еда женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар  
коро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“  
разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба д 
им путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на  
ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има п 
у се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично тр 
 пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено  
.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала  
} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаж 
астог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те 
 двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше с 
обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уо 
твари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало. 
 унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја —  
 важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети,  
имљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоц 
рћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> 
им безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и 
ћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{ 
има, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не  
улежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате  
и Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда 
којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ниш 
ан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p> 
 <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће 
p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напа 
та.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све 
ије згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сце 
.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млек 
лачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- А 
, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља умест 
но је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па о 
 удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати 
томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничк 
м до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам но 
викавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме 
 искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим  
, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се пре 
 рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузда 
о; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштв 
 борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших нач 
ом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би дру 
ике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и м 
 и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан  
иштили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је г 
еменом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више 
губи свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ћ 
ромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi> 
 пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе ра 
 Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи  
ра се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља 
е умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака н 
и“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} 
ојим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био у 
, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изн 
или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а оста 
, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а 
у, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> 
е непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на 
 се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако 
ом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам  
н узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен,  
ти, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <p 
а нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{ 
 скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи,  
и час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, д 
S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се  
поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.< 
вешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после нек 
анредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично пок 
ек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S 
уга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћет 
 као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма т 
и заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чи 
оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, заве 
ворили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној св 
и не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним 
иротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да в 
 Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продај 
 било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви са 
е су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Изм 
це не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се да 
свим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија 
и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељиц 
у се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући н 
Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њих 
на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхоли 
, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском рад 
ева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је п 
опустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не  
вршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p 
p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева  
 ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола,  
 Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повис 
ле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш пре 
њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им  
кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне 
личин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина ма 
 те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је т 
 Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У остал 
у рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни  
то, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па  
> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако иски 
орите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Мо 
го требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне за 
 и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудр 
p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивал 
{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други  
кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојно 
.. не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> 
н предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових нова 
 општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот. 
говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре каз 
="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би 
 и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S}  
го место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпи 
матрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш би 
у на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче 
на мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S 
<p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице 
о зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити,  
{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S}  
мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је дон 
а испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана 
х двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устеза 
 с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али т 
уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— 
измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сло 
и састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p> 
 опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да с 
ужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда 
p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљ 
њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте 
стадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужи 
 Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне  
</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је б 
ам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите  
зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; да 
оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању  
ацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њих 
, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" />  
ким ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста о 
о бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Ст 
 говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костин 
свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи  
и се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни за 
ву.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива  
 не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— 
ксплоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша 
него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гл 
 — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> < 
*.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, 
 свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу св 
људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим п 
ободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би мог 
 правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више так 
ма који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народ 
ајпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у 
 окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.< 
 Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне  
потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нест 
ких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Ж 
чем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то 
а услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{ 
пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допушта 
ме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у сре 
ина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> 
Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се мога 
ивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко  
што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћи 
ли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тр 
 није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би 
а говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имај 
 Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прил 
, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови пок 
и прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од они 
 и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Ита 
ацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати 
сто састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубиц 
знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шет 
или у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p> 
 ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или 
еће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им 
 са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело глас 
и они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви и 
о би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S 
{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, о 
 без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било општ 
ога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне п 
ва је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве тр 
 њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну т 
еде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — нас 
уштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку 
ичине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жи 
лузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво и 
S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да  
о у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после ч 
авере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина,  
еко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађ 
 ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба  
она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом 
 не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и так 
 с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђавол 
се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Да 
и онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је траж 
од куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало п 
човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашт 
научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то мале 
о на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може 
ом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша на 
ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; 
.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, ш 
 списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога 
ј би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да  
, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све  
.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад б 
/p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекул 
мети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству 
те...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више 
ма ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом прилик 
ди, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, 
и удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а ин 
 место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сироти 
једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се 
пашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слез 
, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је с 
} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и какв 
о себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најп 
ити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину 
 то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији 
алом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних 
ало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и  
плива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста 
ан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша 
тране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела  
<p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p 
авима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе 
а какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико 
/p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у поједи 
 новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Бо 
 одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћ 
зима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како мо 
.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху с 
 из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У  
аћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{ 
ма, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист п 
вар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радниц 
 и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е 
 осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не с 
 и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скуп 
сно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најгла 
цију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требај 
тересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито 
пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава чове 
ожити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њ 
зличитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из р 
Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а 
— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има 
 и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим 
 он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско  
 музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развиј 
шио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан з 
 то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се  
еба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не 
гао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази 
е то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <p 
у питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независ 
упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то пр 
у из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто 
ћи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви ра 
Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се н 
оји се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с о 
тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....< 
него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи  
ије таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи жив 
на љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће 
, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су т 
би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање  
велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћ 
р слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није н 
ова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим др 
ветом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао зај 
зна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— 
е реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љуб 
!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добр 
нство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да  
инуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> 
и према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују,  
 или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од 
је пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту,  
 ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p>  
 подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете 
е чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није бил 
18780_C1.1.1"> <head>I.</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су 
ве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав,  
нети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим 
 ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у  
 т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забав 
ра... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А  
 препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и 
 не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у еконо 
што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и расту 
аца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и бога 
 није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и кој 
 — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност  
ховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у 
убави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и 
егов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу ко 
 женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђ 
 онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мен 
ло применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведен 
а нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их мо 
е свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} О 
а размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и 
ке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Мил 
.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде нико 
 су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; с 
е и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често г 
не.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хте 
орио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишље 
 осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две к 
ојим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине з 
вакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изнала 
су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, нара 
ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одм 
учне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама,  
иче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа  
м та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле пам 
их дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгуб 
То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код ње 
еба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с к 
 туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то ни 
мља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина пр 
е даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања  
адине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством ст 
 да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и с 
љена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме  
су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене  
ло тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при  
јалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу 
ше, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S}  
есни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и ов 
та ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овог 
 и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга с 
то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, 
 изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи  
о само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу зад 
ајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него 
ма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у  
ај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и  
де га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређа 
ме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључ 
, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодил 
мо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ д 
протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува 
звитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настав 
 имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што ј 
А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и те 
иповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много ш 
у пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} По 
омак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А как 
лико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека  
а жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и  
риповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после то 
 Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су вод 
мо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо 
ла пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо зат 
е, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ства 
ди, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери 
 <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да м 
 било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то оти 
немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што с 
ају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S}  
 га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испал 
="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара  
ак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли о 
/> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала 
ружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („нај 
ли.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, д 
ист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Б 
да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесм 
ге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар  
падати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у о 
 одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после са 
оносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S}  
 сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p 
раничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те так 
ација.</p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао уз 
 обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло  
ити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне ле 
јем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— 
уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а ме 
 Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>—  
на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одм 
на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више  
 њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се 
вам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш 
 може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју рук 
 <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о т 
овораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће 
д заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде 
ђеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна... 
се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од 
но; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула,  
, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, 
> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p> 
д врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљд 
мам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S 
руги; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свир 
ао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба д 
</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је 
ишта друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па  
одробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друш 
ежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да с 
доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак  
ције, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, п 
вију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко п 
аука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је д 
и ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци 
ала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се 
 његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али 
о се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за 
прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још  
правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема 
ге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p>  
е друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и раз 
а тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>—  
ало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлиј 
</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основ 
у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка п 
.. примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња н 
ла, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они д 
употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате 
 несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте г 
добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мо 
<p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа  
уђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су мо 
 ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био 
 тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отим 
коро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb  
а не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — пр 
ба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити пој 
ом стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима некол 
 свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив  
 Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиром 
к наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Мо 
ља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду ма 
 је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већин 
суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посл 
 али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода 
ац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек 
могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишт 
 науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према том 
ор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измај 
 ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за о 
метима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с 
 пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим  
ехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може  
и сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p 
гат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} 
— ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви 
, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту?  
 књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола ста 
 код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па  
су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њ 
абогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не  
— то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим 
у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели  
аво о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као  
ства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није 
ије баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега б 
 ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад  
са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Н 
нструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још н 
гледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p>  
Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и  
 видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевни 
и.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ств 
оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих мо 
и она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших 
а сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући з 
ти да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали  
лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећ 
на књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратк 
смо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — може 
брађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране  
 сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода м 
прављен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p>  
ега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, 
 децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме миш 
у борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишн 
ност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје то 
ош не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оп 
ио врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма д 
.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима 
оје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио 
мена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како 
оравити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако 
уге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Ме 
 брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после  
менути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету ч 
шете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.< 
воје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје  
но немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навест 
којако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили  
справљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{ 
ачину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да  
е?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да 
— тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљањ 
сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} В 
 ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{ 
S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати к 
астави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевно 
баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према 
— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како 
"71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда  
 разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јо 
 још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а  
 кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, 
са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и  
та зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, д 
лазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка предс 
а ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — нас 
оре — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Ра 
 n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти 
<p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остад 
 што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па з 
, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уве 
вила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш  
 бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си б 
римети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по св 
лу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола 
 му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се се 
 „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан 
, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обичн 
или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случа 
и разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам  
 Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам.. 
м делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке приро 
него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч  
а писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позат 
оцијализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S 
роз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вече 
80_C2.1.5"> <head>V.</head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђ 
, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за так 
>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта 
ожемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пре 
, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им 
чињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчи 
доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> 
ава.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до бога 
Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на  
во побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>- 
е, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена 
ила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шт 
кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је бил 
е жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор так 
талан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео 
 женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, 
едње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П.,  
ришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја  
да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две  
њама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, 
ти?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничава 
>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економс 
па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле пот 
зирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан 
јина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: 
 исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- 
ити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се о 
р сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, 
х, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не мож 
ер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у 
} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити  
 јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим  
на већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за п 
р морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга 
не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је  
ад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ства 
омску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо пр 
сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али ч 
 скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко  
<p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више,  
ека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају н 
и себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна в 
а разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људ 
о.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви ни 
 су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него упр 
ас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја са 
 кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би 
а и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та з 
читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и 
ржаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само сво 
ј што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандида 
олностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмов 
доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p>  
 и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљ 
 би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја м 
пасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге. 
мо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и  
ру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та  
ако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градив 
оге ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говор 
најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки 
Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јасније 
Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон р 
боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напа 
у има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим ње 
допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи ства 
ушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћ 
слуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често 
азговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и до 
појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те ме 
рађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико с 
Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Ис 
оме лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{ 
и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају о 
личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, је 
имо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{ 
е треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек оста 
и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између глад 
 солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете 
аш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста 
ења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога,  
сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{ 
 — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно науч 
мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме ос 
вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их  
, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од  
јаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.< 
крени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничког стал 
школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разу 
ли, да су интереси капиталиста противни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други  
ћи онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, по 
и тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном технича 
 Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној и 
 који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, 
, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља 
су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили с 
> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да 
 то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођост 
 би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женск 
 тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу  
да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога љу 
акве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написа 
ремда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас з 
стина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S 
 да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} 
т у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити тр 
блици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве корист 
се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас 
се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ће 
, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} 
 не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, вид 
ст, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна 
и по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала 
зне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријат 
ник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све т 
је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо 
и празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> 
први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавит 
ноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање 
рафија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његов 
чава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити 
ез успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује све 
а Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85"  
и само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке  
у моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — завр 
о је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу м 
 да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоме 
 Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се 
 научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има виш 
престано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу  
 бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно < 
а пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве по 
p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} За 
>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — за 
а могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њим 
таје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште цел 
а производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти 
ема, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или 
рло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу опш 
 и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Н 
акле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као  
Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре 
 одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И  
била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за 
ском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год 
ањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно непра 
в живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патит 
е непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш пос 
разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А  
се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, 
Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трај 
презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене  
аука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, 
абогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сув 
вим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица с 
м вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и 
S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, 
а заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви ј 
в немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да  
38" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али 
што невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прек 
и врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са суврем 
 Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу ва 
учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капи 
Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, не 
, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p 
ерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једног 
<p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши позн 
пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а н 
досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда мо 
мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та нак 
...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио па 
 је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у 
није земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Он 
ом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и при 
ним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чи 
ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{ 
сли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све  
м питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је  
спитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрај 
ју!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по ст 
ико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава 
ри, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се јед 
 види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозн 
и, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш  
у, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да с 
к после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за миш 
ст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су 
 није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што ст 
покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину 
ојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је б 
оље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми може 
е морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили 
Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још ни 
ду...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли  
е, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо д 
ева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је пев 
рво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, д 
а за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као  
 А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом стр 
твори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и лег 
Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљ 
погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор? 
 непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код 
ега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије не 
ије увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога 
p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како  
 говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, д 
испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло  
ед такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш 
 још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у ко 
ше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Ј 
ирода...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што 
ади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли  
друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и  
вне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка,  
изацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, как 
ео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне рамени 
 околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, 
ају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, нег 
ка, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора ост 
рна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та 
као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање 
 природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зат 
рода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му 
ном увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он о 
учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, н 
чничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито п 
к ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње рас 
 му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n=" 
н 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њег 
е започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражав 
“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се 
дан пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, 
улвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено пр 
опада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већм 
 црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, и 
аше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну нај 
она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, 
 се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Умо 
, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, с 
спод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се  
миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— 
тимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209"  
н добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми до 
вцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то  
 друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан  
p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом  
нда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199 
тале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женск 
све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, пош 
ући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... нач 
 и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Ци 
јем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олг 
нув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „ 
 <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... мора 
и све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S 
ретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове мет 
 Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду  
вање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква г 
тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином 
није.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја с 
весте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пат 
леграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у  
жате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које в 
ђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од друго 
адне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је ско 
опају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, н 
идите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" 
.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли 
гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја 
боде славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чуд 
 ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, ал 
оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле 
S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, с 
аже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејан 
какве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје разви 
е потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не и 
еба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем 
деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без 
} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао ј 
 Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче с 
Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није б 
при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединос 
тна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије 
о се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао с 
рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад  
и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али н 
илипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања 
 њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло не 
не стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавал 
.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме  
S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој  
е само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати она 
ацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али 
ема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га бољ 
те много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и си 
узимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на  
с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пр 
ињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у 
ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то  
о друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком по 
с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеје 
к, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека 
ку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Ма 
ле њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху 
етите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам,  
Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, 
и пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно п 
ећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S 
ко изразили....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи чес 
а чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да  
: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Има 
а страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све  
/p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о 
лужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособно 
 затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо спо 
ао нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати збо 
ало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S}  
и велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, н 
с ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће на 
може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Вид 
е на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе н 
листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека  
ена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p 
 игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У о 
.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко м 
рио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље дов 
ши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту метод 
и доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, би 
Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показују 
га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити гроз 
овек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па  
 — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло б 
у нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде оствар 
а, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер не 
p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити ка 
пријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи 
 које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} А 
овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој  
најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP18780 
дом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједнач 
није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторите 
лна и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и  
тојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте  
физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском сп 
о у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи сам 
само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па к 
оду, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} 
 што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек стр 
анији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — 
Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „исто 
о; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцниј 
ријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. 
ати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драг 
ике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и 
ине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трп 
старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} 
е разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — за 
на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли  
ти прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} За 
о од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти  
а, образованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни з 
унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с ј 
о ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би 
ах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто за 
о.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се љ 
а дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свејед 
ај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа мес 
о му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и 
 није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтини 
 оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато  
 о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо  
је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живот 
а посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћем 
ти <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само 
 радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну 
њима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам 
не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога пр 
о немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јас 
 њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је 
то запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је ре 
сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже  
а у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога 
е састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дођ 
вези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} 
>Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
ла градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем  
астави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде г 
акоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бит 
а од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, ства 
апредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и  
е установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавањ 
ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овом 
и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве крив 
учују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним и 
S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај рад 
ећ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n 
сније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле доне 
еволуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере по 
оворила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је п 
мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као 
ће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико др 
г?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је 
ршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и приро 
ких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у  
 — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p 
то пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштв 
 ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података,  
м личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то  
ош вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се  
родицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклон 
рочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још д 
е у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком 
 и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по  
 правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... 
има</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p>  
се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам 
Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Им 
ебали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче  
 спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— 
 <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик 
а то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јеф 
се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке око 
p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непр 
оцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само та 
> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним глас 
ло као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и п 
, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учи 
етнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} 
тву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се  
 фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} О 
уме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су  
зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за бор 
реме...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за 
им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у ст 
е њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јо 
Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{ 
овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је о 
њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба ув 
оље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, р 
ко не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или в 
 појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унут 
 друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прв 
есније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе  
...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатств 
оји разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у ма 
 се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пр 
у матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодуш 
којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стр 
јаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива теж 
 и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није  
појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхо 
го, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове 
Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да ж 
зумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згод 
емачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствар 
 од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" />  
и бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="1 
 Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озби 
је се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле ни 
, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. < 
а начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремат 
сле њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођак 
ка о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у се 
 ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринк 
/p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све снос 
ећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи 
 из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p> 
баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има прив 
а имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна,  
ај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи 
, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гл 
сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан пог 
узимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим ва 
аја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихов 
ш понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може 
не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запу 
ставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их 
увише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја 
ање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају  
мо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>—  
чких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њи 
.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гл 
лазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците бо 
маћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па чита 
је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш з 
ићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без 
лаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру 
ду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство 
ва у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све  
у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то  
огао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали дале 
ред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непоср 
као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> < 
ма, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је И 
ити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д 
 уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике уч 
ледњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново 
дмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још 
 најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до 
етне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дот 
 таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истраж 
шњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што  
је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколи 
се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} С 
 Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јели 
— онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је упра 
>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Сте 
аравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S}  
епирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критик 
, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно  
редства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебел 
 особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те с 
и од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако мо 
 бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао 
свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето 
чу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори 
лановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су 
и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима спо 
зме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Заш 
ти појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сас 
им примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњ 
.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: ал 
сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} 
јала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст г 
иновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} 
 са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуг 
 на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотре 
ашно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше 
био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p> 
а ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би  
99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рус 
а све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се ни 
 би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, 
ивљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике к 
живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и о 
} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, до 
 умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте,  
ет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваш 
S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћ 
 обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћ 
у никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина  
е те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} С 
ш прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познани 
е јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир св 
руг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; н 
ма свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере 
аквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже и 
пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и  
овека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међусобним од 
не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде б 
<p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далек 
ка даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газд 
епосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њихо 
им кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — 
и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан по 
на зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па ј 
е свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они 
ашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гла 
ших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и н 
, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готови 
 Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за  
е тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника осно 
и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хран 
ор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим ј 
 не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од сваког 
 да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она до 
природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развит 
е изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју де 
ој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштв 
S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мер 
е расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу ( 
цао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се ј 
во конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов  
 за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али м 
о, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву. 
а ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од в 
ћемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; 
то стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, осни 
 оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и п 
 да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S 
ање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може зна 
и латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, ш 
 натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и  
 да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да 
 не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју  
бав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се  
 запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћ 
она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако  
 <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еман 
истеми... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке 
те поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одма 
 могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да  
 <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар  
еш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у ово 
адоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — саста 
жи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирни 
чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не зна 
да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Н 
 што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо  
оста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} З 
ро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима 
а беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти 
а куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње с 
увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те 
скиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрест 
се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела  
 ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе 
 то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та 
огдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људ 
миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— 
, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано т 
е, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, 
оравили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нес 
сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила,  
фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али  
сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем  
сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли  
друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то  
од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам 
понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врл 
да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам 
олишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен пре 
ва, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том пи 
свим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женско 
 девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и чест 
кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренц 
ојој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле о 
l:lang="fr">à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је  
д Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може до 
е ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо 
 бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана  
то си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је са 
ам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи 
мети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или в 
изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што бо 
: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви 
ли своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о к 
моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даљ 
..</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет ос 
 су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вече 
 трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте 
мери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће рус 
 са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S}  
имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p 
, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на пос 
икако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ће 
о нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав дока 
равих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису  
 маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити  
десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, је 
ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но д 
</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Оста 
анства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познаје 
о сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш 
 треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који  
на.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад в 
говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари м 
p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваш 
 анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори 
јалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публ 
 нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с  
ичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему чове 
 причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" />  
а.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије 
независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе изд 
о, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} 
о би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја  
ти“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о 
м само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко. 
 извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме 
бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно  
p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несно 
е. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора.. 
Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је 
рније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S 
 — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p>  
шао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. —  
тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те ле 
 књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре.. 
но, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телегр 
аш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био. 
 Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту и 
ри!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла вр 
ело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве,  
 да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко б 
морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и оп 
добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала 
к као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш н 
сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако зван 
та ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи с 
/p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може  
 ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у нау 
познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису т 
.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће о 
 њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим мат 
те, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим пле 
— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са неш 
и свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p>  
н отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то ва 
е, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, 
 услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одл 
 добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у  
пширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пиш 
прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило з 
то ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести зак 
ди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су 
а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам  
се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем;  
 руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Б 
заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга 
нате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p 
.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је ва 
икога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, 
вако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако  
о то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву треб 
.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирањ 
зао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо ш 
p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је доша 
мах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Дари 
е са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пу 
пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда 
ра благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене,  
 А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу г 
у, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" 
 <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам ува 
.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да го 
туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научи 
 ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p 
 да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом  
до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вр 
а је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто 
же ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина,  
ну, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато,  
и у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла.... 
Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама с 
 сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад јо 
 Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните м 
</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— 
/p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо  
звишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам нај 
 то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињен 
музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја к 
— говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан б 
> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени  
е може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што 
ти, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам г 
илан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу,  
е већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p> 
ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> < 
атког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...< 
 то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенит 
 /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— О 
оћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад на 
ави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелам 
дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; 
 ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је 
дбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да  
</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, 
ти не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој ф 
им преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да  
е употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да т 
није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S 
сто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, ал 
ећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не 
ти, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више 
ту и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, 
 ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до  
куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У с 
аше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора т 
ности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али  
S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он  
 човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појав 
 Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мис 
остима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на 
, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме  
 какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч посл 
> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га  
 марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни с 
ом приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук,  
им, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, 
ве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима  
роведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван.. 
е се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p 
 из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим,  
S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пу 
солутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више  
идите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти ру 
.{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо...  
ли и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују 
ржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни обл 
Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би треба 
свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујит 
ознајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо;  
добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чуј 
понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пуст 
 код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> < 
, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитај 
 боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим шк 
се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S}  
се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за  
 се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето так 
 је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна 
па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новин 
 на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67"  
 каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — прод 
дите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и же 
тању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствар 
љиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, за 
ера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се с 
води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете рамен 
 изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислил 
</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љуба 
номе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не зн 
дних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан д 
/p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, 
.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код 
 Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И  
ама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на по 
моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Ч 
ели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А ка 
ничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања неста 
им сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми ве 
а буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете 
от досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда 
аца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио 
 — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела  
зможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сам 
 - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку про 
 ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар о 
 она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред  
ица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се 
азговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и ко 
Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје изв 
је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{ 
 коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофи 
 смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слаб 
 све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само  
ћи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што с 
слити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настав 
реба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су 
у, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би  
, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћ 
е, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у 
. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох д 
ри он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену  
а никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p 
најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> 
 бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други  
ас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите 
ко...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сирот 
лације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом ко 
ористан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће б 
— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли? 
у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људ 
ма вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— М 
 поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратниц 
 ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> д 
агласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после дово 
 треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да д 
 заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да 
о сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне 
м, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само  
а туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој к 
е!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p 
у реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам  
дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разуме 
њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="2 
 „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво поглед 
омаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Са 
име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао 
 „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, кој 
снити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и д 
а вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, кој 
сора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“  
лим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што в 
злен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај  
 и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово 
те“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало  
ристи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми мора 
егања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро 
приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу 
шате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женск 
о је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на  
га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него в 
 донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разу 
д како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом п 
шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако с 
ођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад 
ана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— 
требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацел 
имо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо и 
роз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="cha 
 <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља 
тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S 
нате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пр 
та ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куд 
оред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у не 
и дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрт 
ност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашт 
и се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је 
ком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S 
на, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али  
} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то < 
 јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p 
у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје л 
е и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештав 
и обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" / 
ужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест прот 
парењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза  
...</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршавах 
ашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није б 
 <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника 
 уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и 
но — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укоп 
, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на 
ка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио ј 
римети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У ост 
амо зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај нек 
 свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би д 
 је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило  
се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и ви 
озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком зав 
е као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам в 
ј врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, ка 
 се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу б 
шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осе 
 n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бе 
Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, 
чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Ра 
јао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — ка 
е на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му 
одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S}  
</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвн 
оје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; —  
го „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци,  
S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро уп 
ом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ  
е нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.< 
пелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј  
овек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери 
 с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врл 
иге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с  
омањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, виде 
е не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Сим 
и су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева  
аги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним ства 
ко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б 
ем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити;  
ело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа 
..{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — нас 
о поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка 
кога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све 
дно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге с 
жнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор ти 
а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, 
о је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасв 
јалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да с 
утку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па  
>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви  
тичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па  
то год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Мила 
опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све. 
едва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој  
упао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодре 
у једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла  
коро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећава 
ху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш од 
 да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га нау 
 дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била ј 
Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву... 
— прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, шт 
 и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто д 
а — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ пола 
 свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим проти 
иближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S}  
отреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међ 
ује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде 
ати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући  
 А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато —  
педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да с 
ељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку мал 
ико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву 
она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вр 
, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је т 
абији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло вели 
 <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, ко 
 Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда т 
 положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати р 
ако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту 
м светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја д 
 свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} 
вему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме н 
сти своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио  
ла и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув с 
 „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости 
 ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?. 
 него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и го 
о развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити де 
расној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заис 
војина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну с 
да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле 
о бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Ла 
еч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију 
 Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право,  
ате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична  
е ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p 
S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</ 
/p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Ј 
ко остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p 
оговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори М 
ни говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би т 
у неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин 
ам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешћ 
 n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним роди 
...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свез 
ња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има т 
сто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђаци 
оворило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше ње 
и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ј 
аринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговор 
ареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напо 
е осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма уд 
бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво све 
ита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој с 
, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава,  
главније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда  
илан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна сли 
би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је 
рам ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила по 
а је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што 
ло је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још 
, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— 
о... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца,  
то је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слуша 
е борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажниј 
Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је 
 руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите нема 
 и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понаш 
 n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли  
 и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове,  
 њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном 
ох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, н 
, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-дол 
 неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао с 
е пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсн 
 састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њем 
а вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је 
{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији  
 што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он в 
 n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и см 
га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда за 
олико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којо 
 њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте  
нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат ч 
ачина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S 
еграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са гро 
икако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и 
Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спр 
бро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</ 
 седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устанит 
 време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа 
моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи М 
м тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себ 
у у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим 
дина беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде 
метила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, 
{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јова 
кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те ј 
говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у из 
ном, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, к 
 нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, 
то морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најпле 
{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душ 
а полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{ 
имо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, 
 требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и 
еси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и  
а.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за ум 
о, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву 
а нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпуто 
е краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде п 
 излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвен 
ра добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, кој 
 годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато ода 
свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, м 
одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би п 
сле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуз 
та то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, ка 
дмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p>  
захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван 
ерујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па  
није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми н 
а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучава 
а једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборав 
стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — 
ала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књ 
 и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини псих 
 Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Т 
скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно 
а вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се р 
да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја ва 
и број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође 
и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштв 
ити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љуба 
е је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се п 
..</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи 
 у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи 
 — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан поглед 
а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина 
едно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? 
лободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлу 
рам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите л 
рганизација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељ 
 познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две не 
 собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p> 
епрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што тре 
...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је 
о дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта 
 ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана  
мер радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече  
свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „нес 
с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за 
је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се 
икални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечењ 
у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што ј 
ијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за  
одужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с  
ебе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је  
ј то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима м 
било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на к 
му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа ин 
тка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја в 
још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, 
доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да с 
/p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно  
а кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али те 
к он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио ис 
тевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће 
, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу)  
 Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба руш 
само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свог 
о — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи на 
узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, н 
 ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" />  
ли.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није 
а ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није  
асејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је н 
но“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остад 
говац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се 
сним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошт 
 о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заст 
 удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригинал 
 на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао н 
м раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стек 
о се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш 
да он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да ј 
ко сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, 
.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно  
шао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију  
димо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образовани 
} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не мо 
.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада 
 можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље —  
ешавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се по 
Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, ш 
p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и н 
 може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, 
p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те 
о год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од  
вило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела  
 тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закљу 
оворим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живо 
је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то ск 
/> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново ста 
Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одг 
ђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да 
— одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она  
е.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</ 
е се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што 
вима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасв 
е његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан 
ем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Ру 
и господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати  
, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb 
дужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>—  
бацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарк 
љска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јелич 
х статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо до 
 што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не 
<p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практи 
упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да 
 не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без и 
знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разг 
орма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> < 
 се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био ко 
рпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви  
мало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само 
ве то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А и 
то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новом 
ла то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше 
а књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу  
пање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било 
 с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољ 
кад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра з 
мети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменил 
опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Он 
у и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм  
 замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — 
азуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је не 
Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Ј 
р је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у ц 
 ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Да 
треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарен 
говоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута 
траг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу,  
ана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор 
 није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нис 
нова?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на по 
послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспосо 
така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата се 
се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{ 
ађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У о 
на једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на 
тао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се  
 телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то ј 
 умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</ 
је су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларм 
престано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Руски 
 развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — нас 
е докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах по 
 држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>Н 
значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађа 
јега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ < 
руктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти 
обита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдаш 
 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и  
То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар  
абава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} 
ња, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвен 
р кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type=" 
 често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говор 
е неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> < 
лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир. 
и, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам  
 никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени  
вије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и  
вољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са ш 
у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред н 
ји иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли ком 
ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; чита 
и сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одат 
а је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва к 
ела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Так 
во и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у П 
S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучнос 
5" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи свој 
војка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита 
> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останит 
вирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p> 
 Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да  
у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка  
захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S 
а тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцн 
кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због н 
не за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопши 
ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена,  
ј даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладн 
е се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да  
 радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о ис 
илијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> < 
о ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му бе 
ван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у друг 
даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом  
е лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чи 
а је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражи 
 имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду 
 солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сањ 
p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше  
 То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разгов 
а Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем. 
ен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мисл 
 није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност 
а и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо  
е као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати  
“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врат 
вати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само драж 
>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је  
ојмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи  
 ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — у 
ца: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књи 
ре.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S}  
међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лиц 
 радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> < 
ки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим  
 спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— 
никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихов 
— Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто  
који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина долас 
, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особит 
не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, кад 
 уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од у 
аше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништ 
...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпо 
дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешт 
— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој 
нчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао д 
се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — пр 
} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од нагло 
.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb  
м питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S}  
е око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S}  
е већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обил 
 рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако 
сећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви им 
аска неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de">Lotterieschwester</f 
ли... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p> 
ј доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p>  
е.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, д 
 Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико г 
ста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестаја 
 седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њ 
љана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни ч 
да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто об 
ошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и савето 
ује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, 
ве, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су сн 
ера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се раст 
им вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Мар 
оју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а ж 
ила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разу 
<p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене 
оју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало к 
о радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам 
{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година 
ик Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јели 
воју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како  
после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан  
због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота ути 
део на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким с 
, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачит 
о људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду 
сећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устрој 
 Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до  
ткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу  
Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намно 
лим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, 
којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад. 
но, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, ко 
 упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је иш 
планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, оств 
ђу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је 
то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наић 
да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним ос 
е мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдит 
упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се  
ције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи циг 
и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне  
>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да в 
ела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за 
пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — п 
..{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?< 
о сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је 
 шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> 
говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколици 
 која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, ш 
ад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данаш 
, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се  
исиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све 
д овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то с 
и Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb  
id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id 
d>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кав 
бно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обаве 
а се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам го 
њем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право 
је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом изм 
ра се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је г 
до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском ра 
зили....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често мора 
 устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту с 
тавити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам н 
Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</ 
учите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али  
ми.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да расте 
каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по н 
ју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Да 
ом је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то сво 
беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ће 
 видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила ј 
 запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се 
да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била рас 
 начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад ни 
ој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у до 
немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га огранич 
 настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним п 
огло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телег 
 — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“ 
p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слуш 
 <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је јо 
атерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг 
не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, к 
сном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе при 
, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну  
ублика!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редо 
 радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема 
тавила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој т 
говачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва  
ти извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и 
о је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечера 
а је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише  
р се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од бе 
свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div typ 
и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен сва 
е њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако д 
ме спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскиња 
ваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи с 
ри Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога ко 
Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> врем 
 видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина,  
оро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p>  
ем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као рет 
их, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо  
 Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она  
head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спре 
у, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> < 
о би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, им 
и, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се 
?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала 
и сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за муз 
 мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{ 
те том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> < 
ка?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А  
9" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— За 
p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах,  
што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасви 
ју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је 
је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који т 
ту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — з 
е.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, п 
p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш за 
оље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истра 
ећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто д 
ти узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> < 
 — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у в 
да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Нас 
.{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити љ 
бично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док  
е се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа ун 
отле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала д 
ј тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; им 
, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} А 
веним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе произв 
вне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи дог 
ре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза  
ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши 
.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још јед 
/p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигне 
а Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и так 
авај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца.. 
дговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она 
а мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „ 
држати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управ 
 Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Не 
 јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм јо 
 лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека приврем 
 — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, п 
 <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут. 
ш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим 
ма — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb 
 се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...< 
овић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај з 
кав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутр 
а зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли г 
мо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на пу 
 комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што ј 
бро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из т 
ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <p 
еда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ф 
ажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговор 
тим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, 
ше самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то и 
азабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бл 
“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби,  
 не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула о 
 недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си  
 другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} 
поведи им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у 
ој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса  
беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљ 
вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при М 
раза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој п 
рмалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и  
о тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то  
 с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна з 
приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преобр 
> <head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобр 
рија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична  
рити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мит 
 <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то 
и своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, 
и без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и на 
, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говори 
ничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојан 
 Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека  
осађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</ 
 Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, 
века трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се  
... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да 
А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали те 
и са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дав 
био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка 
/p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште 
} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанств 
х радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div>  
премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му  
прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њ 
ан разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, кој 
— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не  
глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, к 
а, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с  
и <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— На 
здух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p 
Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као  
арима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимна 
и с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јав 
фица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Ми 
е за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда 
 појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све 
Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је по 
аш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте 
и се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју н 
љати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? 
а бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку,  
 видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — И 
"172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког вр 
е ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштењ 
жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и маз 
— У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, о 
о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Дар 
ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, им 
ивели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми 
е. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаш 
ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскор 
бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али с 
уњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чул 
си свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше л 
трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт.. 
дгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од  
а гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда  
.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за 
пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кр 
о.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад ни 
 Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <d 
ерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има ј 
ет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу;  
а сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође  
 важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резулта 
онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p> 
 комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештиј 
е.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним 
 ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају 
ње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време ј 
азарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у наш 
ас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по нек 
ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек м 
 запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из 
ом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреб 
</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је 
ним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљ 
Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се. 
лица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овам 
е дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је прос 
ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то 
ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{ 
и то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S 
мој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то своји 
посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређ 
знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> 
редметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говор 
на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књи 
разовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опаж 
далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али им 
уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник 
нка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан располож 
" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} С 
да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} 
гао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, поглед 
зговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не  
оба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек. 
д људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стањ 
дан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све  
амим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јел 
 <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити... 
} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила она 
 <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) на 
игурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели о 
 имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије 
тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла  
е. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај ув 
е нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... да 
иста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у  
мо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Зат 
е“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи  
пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У т 
с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име? 
 Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио в 
је борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња,  
кле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају пр 
едноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „По 
лика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне 
ду задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и 
 Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, 
Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне сн 
дљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „огради 
љно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло. 
ам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени п 
у.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече с 
вник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та  
својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако 
} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>—  
, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједн 
p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке  
— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали п 
плата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња  
скиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се  
у томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакоја 
 техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му,  
ио уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то с 
 У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са с 
ме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини о 
јој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још  
је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p> 
<p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства то 
е и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и виш 
 така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и  
му је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{ 
 <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме дола 
 онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан припов 
е обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре с 
 га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — 
амо привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту прова 
атељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S 
беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је 
p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доб 
...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете н 
.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љу 
 Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где 
</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ,  
тање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Виш 
ну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би с 
.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком п 
ешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ  
ати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Да 
ави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвар 
 брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручи 
нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опе 
 кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад 
да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би н 
асвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те с 
 нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} О 
евидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друг 
век то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с 
} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте 
е заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разбори 
о је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на стол 
} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам нат 
а сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу. 
гано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме 
и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите л 
} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} А 
</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта,  
 с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас 
их начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и 
и ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита з 
Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> 
жавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Мила 
несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније  
илизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш так 
ерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим  
тима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бави 
 би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао би 
 свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком. 
 боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>Пос 
пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за п 
чају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле о 
је никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допушта 
не — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S}  
 се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неко 
доје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</ 
..</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узру 
 однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље  
 не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви мо 
бави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву,  
 <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошл 
ности, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</ 
ушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само не 
ајвише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична  
по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то  
Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на 
траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представ 
га племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титу 
ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у прот 
ољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле и 
и, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије 
са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практич 
не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике мо 
ожете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ  
то вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луд 
стина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле 
као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у 
тков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио то 
ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који 
ириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако ут 
у, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да 
ак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се 
утем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свет 
рок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер  
бичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога  
 ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме  
ка неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него пр 
 људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сва 
та? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Ј 
ш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се? 
 је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је зна 
/p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушај 
, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <p 
 сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они  
мети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</ 
ма зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим  
вега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одр 
о.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари 
сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни  
ан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах крен 
лази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p 
био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се п 
и он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, 
S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, н 
 има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље 
бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изра 
довољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигу 
S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и  
“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме  
<pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и  
 прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па т 
 се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како с 
кретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана 
 није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најра 
ад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да  
— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар 
 женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полициј 
 и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руко 
 не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добр 
>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са изве 
смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам  
 зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S}  
је питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговор 
се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шт 
 рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви има 
 се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не 
едно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме зауста 
прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње? 
е, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се да 
о смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је ј 
 особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — 
инка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти мој 
; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S}  
} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p>  
 самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p 
ин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше. 
ета, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Јед 
 којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да  
ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод ру 
ди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке н 
аше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.< 
 нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у 
рекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— 
грејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље 
е и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S 
лицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе 
ао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се 
 на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и м 
{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Уве 
номе правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S 
 понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе  
е мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако ж 
е ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе 
 ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p 
ечима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и  
>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи дево 
јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је 
 потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о к 
имо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе 
празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непри 
 мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обма 
ло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је  
— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више наша 
 жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је д 
 живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко до 
ој кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> < 
натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он бе 
после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Он 
у на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледај 
могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треб 
рко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек 
p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, и 
е унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле с 
а је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Ј 
 Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је он 
блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S 
ре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најсла 
а кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> 
дно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам 
асмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време мо 
Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца та 
њак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Сте 
а.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као се 
ва — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо  
је слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. 
 му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки 
 <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом  
ао темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у наме 
осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пу 
 млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о раз 
иносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пру 
мишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немач 
зилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После н 
, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њ 
е гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рус 
племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. —  
него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо 
мо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети 
кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја  
евљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у см 
јати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само 
а потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга из 
?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора с 
Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Ни 
тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуште 
ћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полаз 
ео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да 
мо Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао?  
а.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као пр 
ислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опшир 
{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних 
} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, рад 
преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а  
лдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је 
оварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и за 
појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, хода 
ла вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немој 
 и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А  
кад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погле 
 Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој ц 
у? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан  
ува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао 
наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам бо 
...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањ 
једно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> < 
 Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан 
Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, т 
Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то ј 
ет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе 
е, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда по 
 ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста обра 
који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом  
, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарк 
 би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина  
би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражи 
ринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике 
а би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покуша 
рођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних,  
и сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} О 
 Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одел 
 и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појм 
арцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и т 
.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </ 
и *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали  
ије добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S 
ца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С 
м тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— А 
поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у 
против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуд 
да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћ 
осредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправит 
ало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у т 
Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> < 
ма увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући мно 
е био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна  
век; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактери 
ве женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тв 
ло после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат  
ше и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно 
о рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико р 
 мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи 
 је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико годи 
 на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично 
 ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та д 
победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге  
је потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p 
о се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити се 
ого трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели  
 је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S 
атером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то п 
>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се и 
у, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан да 
азлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретк 
ра Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопу 
 У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са шт 
и, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} По 
} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађе 
тела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло  
риметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу 
> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он 
 зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одгов 
ио, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим сврш 
воју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не 
ив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, д 
ко је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, 
p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта виш 
и.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се  
, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јави 
 Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те 
ли с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху 
ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беш 
оносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — завр 
 њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се  
} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, к 
 напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји  
...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан  
е? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој з 
ескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња. 
маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудић 
<p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Дари 
p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја б 
ви она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S 
 ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — про 
обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из ра 
ш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој ку 
бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино 
 бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили кав 
је могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се ос 
дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</ 
ао да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа 
} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне 
а се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опе 
 вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га 
омоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја са 
b n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет,  
рестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов 
ивот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме бол 
екох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прек 
 Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли  
ицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице 
е према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише 
исали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју  
ина за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се сп 
то још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кр 
томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њем 
евном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је 
ојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, кој 
ликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да 
сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан поз 
 стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га ј 
ности, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљава 
е се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електри 
материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа гово 
ретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоко 
све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што ј 
и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма ј 
ита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разг 
ије управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из који 
тима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам с 
ао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна 
ња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви н 
је вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече м 
 да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје св 
; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави,  
ља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега п 
би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и 
те мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као д 
рсо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку  
радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је св 
оћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заис 
рада за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници сва 
> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади  
ч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима  
жити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто 
утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестан 
рмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и  
да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — ка 
ан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатн 
ан од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарк 
га, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога,  
> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се им 
кле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са сво 
енилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естет 
таноје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; но 
ције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да р 
појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мал 
 грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после к 
им начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „соц 
после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био 
> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p> 
х чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У о 
који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похв 
 га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица. 
како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у  
не, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој  
од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је 
вршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за 
и, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе уде 
аш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било т 
 пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут вид 
 није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са  
Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, ск 
.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> < 
 и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те и 
ши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али уз 
о се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, к 
оље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том пу 
оба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људи 
утите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка ус 
да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи ра 
е. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га ни 
ина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али  
е под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто ст 
 Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— 
асно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радој 
.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љ 
аше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У њего 
</head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо - 
рави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оста 
м ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве 
плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S 
ма образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, ур 
от.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једи 
<p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају ј 
а ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас ј 
— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам,  
сле већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва 
кчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо при 
 је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смо 
шта да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у на 
 о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узме 
стина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре 
се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко сме 
 Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, 
је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име 
екао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и виш 
ред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друш 
pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слут 
{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и  
{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у на 
стра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањала 
ра, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао дост 
материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало пра 
колајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше р 
оримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове пол 
вори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је из 
 нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али  
 тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је иша 
ра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title 
ead>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та 
оде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећ 
ј скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао 
аноје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се  
, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у 
а вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забав 
ро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријат 
</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштан 
оје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Кака 
мо — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао 
 којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и 
p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они од 
рате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n=" 
 упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше зан 
упака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше 
ром у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање. 
сед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, ми 
 широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; сл 
ила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољ 
страг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“.  
су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде и 
о је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби,  
о књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не ч 
а женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћ 
кола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика. 
му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више 
тиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе н 
 чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова л 
 примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div typ 
напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом,  
на човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле в 
њи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очин 
у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с  
неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало н 
 и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — гов 
као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с  
 црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} 
јана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изн 
леграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једн 
 детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лак 
 мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наук 
спит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао  
оју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друшт 
; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p>  
Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p 
ље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} 
оћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је гра 
 који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S}  
ози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска см 
ака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="1 
ио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје м 
ead> <head>Састанци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро с 
пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки  
 више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи 
 <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћет 
лушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположе 
јаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је  
> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас  
едела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на 
ами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопшт 
ки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се р 
p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне гла 
цу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу 
</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и  
и ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP1 
е ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{ 
народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данаш 
окле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке 
ану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба 
le>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи  
.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња  
о исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и т 
ашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p> 
> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођа 
је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив чес 
ковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показива 
 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и рет 
оменио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се сп 
ки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду 
а има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда с 
вати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко  
 лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је 
— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Н 
олим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се до 
о.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе 
веди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта 
римети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти  
 лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ ве 
што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што м 
ају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: проме 
p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој  
Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом  
ве, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише твр 
.{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као н 
зирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — 
ако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посвети 
 зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није 
љда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави  
 својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, 
акве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и  
данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Ниј 
ји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При т 
 се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопак 
ава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и 
говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> < 
жи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удес 
, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пе 
а теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами ка 
едамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је  
и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опе 
су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, 
воје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка с 
Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет и 
.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем с 
познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то 
>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана  
одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по н 
ва од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматра 
аграда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} 
ије ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} А 
а ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им присту 
друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у до 
о немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{ 
а ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима 
лазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку  
па у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практич 
м месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре 
јзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S}  
рода“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у  
есташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и поч 
ла на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он се 
е улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова < 
и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то 
ерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела 
ела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се чо 
а, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано м 
„<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње нес 
ја — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не  
сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би насту 
ранке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, 
општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду уну 
е их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити т 
 тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> 
ашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима... 
у ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих ман 
овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из  
а.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем го 
та они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— 
 покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно 
ечи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.< 
 слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер  
о и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према пор 
им реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је 
пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна ве 
а сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стр 
же имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист  
 ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није ос 
ду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један 
 а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може т 
>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, 
ло народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се об 
 зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих с 
станова, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како 
а има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није та 
амо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма пр 
 може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме слу 
основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <p 
ва права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> < 
но података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће с 
его нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је  
ђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језер 
мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер 
 је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; 
У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга б 
} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; род 
 почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповед 
озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти 
е, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса  
</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дан 
ачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} До 
 разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева  
ј доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плат 
 Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку,  
<p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн 
се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао  
е и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у р 
ао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао 
а каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се 
 долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе. 
 Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11 
таше у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div 
на добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за 
оступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на нео 
шавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у дру 
спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; ал 
III.</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином 
.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре би 
богме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Д 
Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити т 
ш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то 
и се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро.. 
а посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута  
VI.</head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху 
и су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после  
јету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шт 
овањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и у 
в сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и 
замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичај 
сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде срп 
<p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радој 
ла је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином м 
>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</ 
ги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одм 
д других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начи 
у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек т 
otterieschwester</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у  
ом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијет 
 Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом в 
 /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко ј 
дно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад 
>Damenwahl</foreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се 
>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да с 
и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек  
само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан. 
 која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде  
ла на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростиј 
редност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер т 
ити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам 
онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у с 
 ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и са 
екивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби з 
 би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису 
 то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно пр 
вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад све 
, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да им 
ва.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Св 
 којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поре 
а је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће  
 и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело д 
 очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста  
и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен на 
 рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није п 
бећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности  
 забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те 
А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне и 
 врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако  
<p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропуст 
ора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така 
главости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам  
нити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране ут 
ора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само  
, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то п 
и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{ 
ед.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи,  
у ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“. 
сто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до С 
о ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога 
ешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговез 
ражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољ 
>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — приме 
м други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано са 
тне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело др 
</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апе 
но и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем ва 
{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, 
 често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — приме 
ет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима.. 
црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сија 
о требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их н 
и гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p 
ет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павл 
мати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би де 
него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по  
у наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће  
зера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само тру 
 те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу др 
изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом 
ти.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, 
и и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других.. 
, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} О 
 да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, 
</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у 
ад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме бољ 
а услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли т 
 да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" />  
у то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту  
де, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најпо 
 и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зид 
/p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дат 
дите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} 
кав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми пропове 
/p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге пре 
ега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципац 
зати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне д 
кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеш 
p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пр 
оду!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, шт 
е она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако  
великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шт 
и лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под који 
слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само м 
 <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — 
иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед. 
 вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће 
м ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела  
мо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Ка 
е, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S}  
људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људ 
азвијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Д 
 потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказа 
за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — 
. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Ч 
оћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате л 
ога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту з 
роизводња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање,  
е Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу,  
/p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p>  
ти листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Не 
мова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати 
 да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намешт 
скрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> 
ар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш  
нда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Јед 
 потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се о 
.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај за 
је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребам 
ост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како с 
же уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје св 
 којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му друже 
 ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољни 
дан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега осну 
 не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се  
б са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као 
и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено с 
сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу,  
е то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али  
ери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе  
зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од ч 
ди.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви с 
 Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у дру 
 мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродуш 
заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не види 
у, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Стан 
 у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — н 
, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с  
а, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о зако 
аћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами поби 
Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затво 
гу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се 
ођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може  
ање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S}  
 њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад п 
з францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јад 
о њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њ 
уше осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стан 
уком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма 
 на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с 
Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па 
авикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно по 
а заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверењ 
о разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме промени 
дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се мож 
гу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S}  
товања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и  
ткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дуж 
она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољ 
 које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S}  
и; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се,  
киње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.< 
 је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, к 
евић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чист 
м умним и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S 
е добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О  
есемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснуј 
а ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — 
н, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито  
е то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано  
убити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није 
е; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, о 
ала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни поку 
ало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице. 
, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јован 
еку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу 
епријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо сво 
— баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рек 
м радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p> 
јалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком д 
оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{ 
 Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност,  
непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћут 
кога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од 
 што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прсто 
е.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишља 
 Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринк 
во.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица с 
ане бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, ниј 
.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се  
} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој 
S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два по 
 први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро у 
 беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; доб 
та времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице  
вога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би д 
су, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S 
нага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчи 
.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и ра 
ма да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака 
вноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку  
имер, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће  
кужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на 
 Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који прем 
{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних п 
pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадиј 
сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику измеђ 
 год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво  
се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а 
лободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на из 
т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа 
а ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фан 
ају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних  
гушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али 
д ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математ 
века.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи 
чином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и ос 
 Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p>  
о.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p>  
вим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа бра 
је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавн 
} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додир 
прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од ок 
ив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љ 
 више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, 
/p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи ж 
се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше  
ма права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда  
рави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, гора 
/> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе М 
мена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете ве 
 чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то может 
 Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но до 
вом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не м 
да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{ 
оуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нем 
о славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се 
удећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у то 
p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела  
е један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно 
вари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глу 
авцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ств 
мишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фана 
ћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правц 
 сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса 
 да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте оп 
век.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешк 
бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да  
 мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше вис 
 тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} 
да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о н 
 несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељ 
абогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Д 
идим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на посл 
несене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример 
ок се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би 
 <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у  
азговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако уме 
с; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијениј 
има се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велит 
>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван 
га.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви т 
да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опаж 
иге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговар 
о је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој споми 
 а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између  
дом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то 
а дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S}  
познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва,  
Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате  
ну.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</ 
сторију“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, ко 
о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширил 
м ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зат 
ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, д 
.. једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да  
 од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— 
ила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А  
 без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога 
ема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p 
авао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ  
дио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се 
у није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је  
ме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, м 
ро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S 
 осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам с 
дајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А би 
 Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} 
и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас  
х мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— О 
и Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина ви 
тина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишље 
номској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва сп 
, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, х 
 о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити  
је требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина,  
речих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна  
.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, 
га има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви 
..</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пр 
д је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и 
опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Васил 
би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се т 
се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би 
 чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Пар 
 бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p 
. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу  
/p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, у 
ате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања. 
ad> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео ј 
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p 
ек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није 
не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је не 
ноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Ва 
оговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} С 
естајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Про 
ења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали ( 
 неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је х 
а и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је 
Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гле 
горично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се 
то већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оста 
равно, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу 
уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи 
 — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав из 
ше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се с 
знао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави 
 дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео 
 нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сат 
>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући. 
> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала р 
т у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од 
кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, 
едног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарск 
е тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и 
 као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило 
} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наг 
к доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатн 
 <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, к 
ашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманципов 
S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправд 
>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског де 
т“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим при 
овољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је п 
ево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p>  
S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих 
пет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и б 
 то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак ј 
 осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив м 
кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се 
и зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од 
једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким ф 
p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управ 
 сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он ник 
а, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се ује 
елило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n 
би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како 
бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправнич 
 неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— 
а то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Д 
ковању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Рад 
то са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одноша 
овић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим гот 
т отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу 
ећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло  
се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао  
е опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла  
ила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било 
је га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан  
да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограни 
зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање 
онструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове н 
 и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је р 
 <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки 
м.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је  
 Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјеф 
 цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте 
е разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао 
шај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде 
 је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} 
“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ни 
удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и 
 при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S}  
атер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушниј 
е у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња  
бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није мно 
аве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолис 
 медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи св 
х тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме  
тине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не 
ећини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под 
о спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко  
х применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још ме 
е спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, 
рао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ 
Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већи 
љаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало,  
и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то 
робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} К 
ису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били  
матра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и 
и и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви 
намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари  
сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Ч 
 висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле  
ти треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново  
 а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо 
— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— 
 ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, ко 
и ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био  
 тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица по 
љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам каз 
о дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јован 
 овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полица 
даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди в 
 вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S 
 то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је за 
е давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А 
 доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У о 
ствица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар  
ило и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној двора 
огрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту изм 
з прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део св 
, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, 
 у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е 
</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. —  
 до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није 
енскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Пл 
 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад  
знаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш т 
дели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> 
} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S 
p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и  
 — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и  
и после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а  
овор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тра 
Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад ј 
е ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже  
и.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја ов 
itle>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу  
мате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су д 
е стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Ник 
 читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке 
е могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју најв 
ead> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— г 
енскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом  
лаван са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у  
талима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му с 
ке после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идет 
а — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није 
у хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и уг 
ново питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве полови 
и морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна 
Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и  
 ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, 
кле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> влас 
<p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева 
мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете в 
ругова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни 
наваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} П 
 собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид  
е опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чуд 
и јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала  
 да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — см 
 је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који ј 
о зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привре 
пита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, 
које ванредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обич 
да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, 
 за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би во 
!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p> 
а, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао цел 
 Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло  
 се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и в 
 страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спава 
рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илиј 
 ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто с 
Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Дар 
 нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена ост 
 шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л. 
...</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канд 
а устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори п 
 што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи ниса 
запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, д 
и Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и  
та.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од со 
II.</head> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт ј 
 више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној со 
артију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6  
тле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобра 
 самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува се 
руга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда ј 
на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на техни 
но кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки  
меј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како  
се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога 
} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да  
 Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су  
ман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље 
а сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово 
нао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга 
к на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих ј 
ини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало 
— одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло 
 друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме  
де нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у  
ижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није  
зичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек са 
чнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рач 
 Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може разв 
не није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радо 
 добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — пр 
ање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога ј 
то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Нарав 
 што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ в 
д се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад  
кле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске с 
ојина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати бе 
ечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој 
ле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добр 
новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та  
ио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од 
лађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања  
ком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје 
. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење  
бици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како  
ам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите нач 
...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p>  
ашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па би 
ма.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она 
сала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло раз 
на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Д 
S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{ 
 Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође пе 
знат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин 
 имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а  
— запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, 
о је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не бу 
линама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p 
како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно 
едицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег  
је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од  
нскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „опш 
демо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама  
међу себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају 
начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин  
Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња по 
о друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе дру 
ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима 
о ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онд 
ло за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана 
де и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да с 
 наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које  
ма своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима 
 у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p>  
а, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата н 
има је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} П 
 што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је јо 
-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде ј 
и од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привре 
 ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да та 
у — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе  
ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ п 
} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад 
уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том ув 
свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној к 
 ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу 
 за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и попула 
лижавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт  
та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С 
 Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једин 
} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина... 
уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, 
шавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пу 
 јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би  
лед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</ 
онкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између с 
 падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друг 
{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на  
је била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упоз 
је, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Дру 
ругу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И т 
ји се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су о 
> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из д 
ребати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наук 
о би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по зар 
ме га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко 
д одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта  
 Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити виш 
ељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није с 
метити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Бил 
а малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико 
нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да вид 
то се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати 
 Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— 
о заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>-  
а забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разг 
 се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доист 
черње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, 
цимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј 
ај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на  
како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у со 
тучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно п 
 скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и 
 млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се 
вца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколи 
>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{ 
ост.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На 
 Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутр 
.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} 
убав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други да 
не ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био доб 
. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скор 
едан од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на  
ајпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај р 
иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Д 
у је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb  
 у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како  
аде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p> 
ре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} 
 и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт. 
 по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете ума 
ге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код  
право с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужит 
јим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А 
г и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на п 
анови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло  
ду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле —  
и заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима.. 
ређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не 
ћих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше д 
{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није при 
ају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беч 
d>VII.</head> <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у  
II.</head> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна 
еше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Воји 
 набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јова 
куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заје 
 отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све  
 кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве под 
 наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду 
у њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само а 
езницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по варош 
рслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави 
</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Д 
ме, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У 
} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав за 
ашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али 
њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би 
да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, лев 
 само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни  
окуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофиц 
нтересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— К 
лине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много проту 
јално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> <p 
који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тв 
товању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учите 
е због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше  
доје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p> 
а, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља,  
но и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је  
ро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколик 
вом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и некол 
у код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко  
цима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да и 
ти на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло п 
аси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да мор 
чима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на кој 
 и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посе 
е за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а мож 
 дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Кос 
рло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновник 
рити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било до 
езику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слаж 
 договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну 
био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им ја 
ко? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допад 
ли реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} 
говог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 г 
е, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> 
Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S 
ена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели нек 
егов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном хо 
, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто 
да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање  
м случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда  
 љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј;  
еба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари! 
тиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе  
уме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист 
е укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те так 
 тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци  
 том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква оп 
и ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ћ 
, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би < 
за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, кој 
на да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан 
е би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископа 
је говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу б 
ње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најж 
и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти т 
на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротиц 
о пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остал 
</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S 
>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо 
ише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, дос 
ати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p 
жна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и са 
ају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садаш 
 Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на преда 
а на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу  
вично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу 
лободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно 
и на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је 
добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и  
ћма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само о 
јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка п 
ксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је  
пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био дос 
та спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да  
и хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вре 
 већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега 
, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад  
 Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на оч 
по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојк 
т у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222 
 је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана зате 
ате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, с 
? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам р 
 моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати 
ислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор пред 
е све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме 
и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се з 
 баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено позд 
— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> < 
наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> 
а.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, сред 
 кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци ма 
ица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Даб 
иде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у 
онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у  
енутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, че 
сно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште 
ше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећаји 
доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити... 
ни осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто см 
а врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску  
p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очек 
истрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој заб 
е, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну ода 
 то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на сво 
е могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S}  
ичком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова п 
и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — прогов 
> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спрем 
а руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете 
 не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А 
лико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пр 
ј мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче о 
 се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као 
 <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа 
 знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио р 
поче разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе сн 
 не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљ 
јих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — зап 
> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S 
 шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p 
олицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он ма 
ужи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прв 
.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n 
 згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњ 
могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="17 
стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се 
астанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких св 
 шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, 
/p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у ду 
ни?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријате 
S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се з 
аја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у веч 
 се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, н 
правила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p> 
стао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим  
 наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није 
м приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Си 
кав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних љ 
 такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> 
 се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне ве 
да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме 
; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и екон 
 тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Своји 
е у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и  
ог уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргу 
свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра,  
и се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност про 
коме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је т 
анити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те 
} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имај 
 би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају 
 су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p> 
вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што и 
ају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нем 
увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непри 
онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па  
вео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за  
о, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто 
увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а о 
 их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може б 
} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико ј 
а и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и ко 
ом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико 
о штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да б 
аво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте н 
 наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је прим 
еба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће 
пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауц 
де неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за 
е имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом раз 
изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далек 
два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (б 
чело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способност 
ораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам 
ом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко 
знат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телег 
остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше сврш 
имо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и да 
видно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разум 
а у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и  
бзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да ко 
скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад п 
 само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него с 
од буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ  
 онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих члан 
 снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је и 
велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна ми 
а приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији  
 да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој  
{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у т 
м умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била вр 
ве овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са  
алеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, 
у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> < 
вори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — р 
.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> 
к?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говори 
" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га т 
ка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се  
<p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> 
њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</ 
у...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221"  
ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Рад 
т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, 
 бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се 
ио.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја р 
е ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку 
е нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на  
магање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста 
Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, 
S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују с 
 Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са  
а напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— 
само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Виде 
{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина 
и чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се о 
 А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.< 
 пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник усту 
е посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Дар 
опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе... 
ли, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>—  
аник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код 
? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове 
адити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана 
е могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се дого 
’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни  
ознато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите реп 
прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, д 
 пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим ср 
на!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје ре 
мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му п 
ш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може 
кчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посв 
е нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> 
одни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим 
рова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре  
јаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако  
чења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ 
ах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда 
да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зн 
деси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде 
.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче 
е уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Ма 
 <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напр 
е? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наш 
зач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“.. 
о на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен- 
од једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, 
мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обичн 
једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори 
тали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан 
 /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, 
<p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беш 
госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> 
е било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трго 
лу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео,  
емена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш н 
 <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испр 
тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зат 
> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, к 
<p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну 
н.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чу 
зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре 
p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заист 
 <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били  
дњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће 
>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је  
као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо  
 није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за 
јући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> < 
ио упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види 
— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та ва 
не, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је о 
споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која бе 
сеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке срп 
/p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искал 
е мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с  
пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?< 
> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече  
 <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболел 
а после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву ј 
ом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам ј 
head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и 
 се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар 
Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзират 
"134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из в 
мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим пр 
оворила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, ка 
<p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког ув 
ао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је на 
е опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и с 
е знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихо 
 станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђак 
Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још п 
може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно. 
, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василиј 
и знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је  
на дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у з 
отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — прогово 
вљати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га  
тоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p> 
сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} 
 средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, д 
предноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте. 
ак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност 
еног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином пов 
ивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору она 
ри с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" />  
 заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не зна 
е, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз  
ала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, ко 
инити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У остал 
а тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p 
ме је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намеш 
{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо  
мети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p 
преми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позори 
тарија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нар 
 постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже,  
ш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пу 
е ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.< 
“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети 
 Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У 
љих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће  
чену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сас 
/p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте 
грачкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Мо 
..</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља,  
.</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране ну 
ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јас 
д папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изд 
его....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти так 
ње...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са же 
к далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус  
} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са и 
рудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код ме 
ељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо 
са, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, 
мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући  
, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, г 
да.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу  
м разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше 
 с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одла 
ознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Ра 
мену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом 
е то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а ш 
домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа пр 
бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој 
ајглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо 
о је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом послед 
о извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше ја 
им речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задуван 
и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, 
 још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидн 
еда на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да  
 његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по други 
 <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам 
 истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њ 
</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене с 
 стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p>  
и Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> 
о здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну ш 
е — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} О 
м ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш ви 
>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S}  
авдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам нави 
је јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и 
на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. д 
м је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже 
 ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S}  
 говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио 
стране 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор  
и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш од 
{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, мет 
 женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S 
ва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месе 
> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи  
 спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а 
ом животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} С 
аше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад и 
пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то с 
е о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он 
 те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — 
а се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати 
еутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на  
ама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто  
то беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог свет 
 Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је с 
пи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „иск 
 видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке  
што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долаз 
оће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, 
то тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега  
вим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој н 
ам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.< 
 ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S 
 сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак  
; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То 
 <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више  
 црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасви 
 га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што  
егове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан ба 
а њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговач 
S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p>  
p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p> 
плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, 
асак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; би 
се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p 
а својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете:  
без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њи 
епа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године  
у су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио нек 
и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле 
 времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са 
хне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S 
ени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из н 
 сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с то 
н пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, на 
{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говора 
ив тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма  
 <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p>  
но позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се  
/p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашико 
..</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damenwahl</foreign>.</p 
екај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> < 
алеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов пре 
/p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p> 
аква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се и 
реме скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарск 
 да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе 
и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се ра 
та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му 
о... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у ов 
мо није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које 
римети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— За 
а трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу  
говор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Н 
ласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за  
е после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао  
 наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну 
Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У оста 
 је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од ста 
стима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јов 
има,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте 
а, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на свак 
{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па так 
.</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за  
S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више  
 ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па 
Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда  
у треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро ра 
ао стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго ос 
е тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију 
мо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било да 
 од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вр 
, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се мож 
 разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле та 
били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом. 
ама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темељ 
оварати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружај 
и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *. 
му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде 
ух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и  
"80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о т 
е речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марк 
љице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} З 
 непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколик 
 n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и изд 
киде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p 
утала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе се 
еријалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио 
примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад б 
} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се мог 
 се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаме 
вори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само 
еру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у р 
то око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се о 
то слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се так 
је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети < 
еколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред  
још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била суви 
и не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несре 
 издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang=" 
о и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним приј 
 добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Ми 
 развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело 
и требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде  
али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта 
 у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме  
м предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци.. 
него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Тр 
Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</ 
а му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, к 
 Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него  
пише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факу 
ла успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње оча 
сност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше  
 сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесми 
ло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они 
амо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и ви 
а начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} 
е погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p> 
не дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гле 
> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги п 
ију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p>  
тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сим 
не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој с 
имином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <p 
тим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па 
p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је 
 и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет п 
век слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је м 
Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој 
не Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко злово 
ри Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим  
ного пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очеви 
зире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаш 
ановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и  
 Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затво 
 То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још п 
</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p 
 поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и  
 — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим чест 
е ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи  
оштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уоп 
е — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земљ 
на показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељс 
> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да изме 
и пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S}  
ого?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чин 
ју...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> 
да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се 
пов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опр 
љином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечиц 
имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је с 
, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и на 
{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је ст 
међу Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубиц 
 селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у  
.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јо 
говачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста  
м и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је 
те ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да 
S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претп 
p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане 
и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна  
о несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} 
овори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече зати 
 стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак  
а знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту  
м погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква и 
оворио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, п 
медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он 
ама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како 
ге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим посло 
, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по к 
о пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље г 
близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао,  
ске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећ 
њено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре 
 већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то ј 
ачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p 
ш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, 
ора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једн 
ђе медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше сред 
/p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с т 
реба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} 
ита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Мит 
 се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњ 
 се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико ј 
век иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш. 
снова унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о к 
а, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као ш 
 ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује о 
аступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасн 
фица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не изради 
Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је 
 дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се сам 
епт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је на 
е литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, 
већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем,  
 „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац,  
колицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних 
о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи  
један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, 
ead> <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ф 
 руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p 
те; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и 
{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Ист 
<p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше 
Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она ј 
јама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио 
<p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове,  
пре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— К 
их...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разгово 
ва Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{ 
ренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и ка 
"SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="S 
чова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача 
иснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због 
 ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно 
 Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почета 
} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изнен 
ну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а  
трану да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непр 
в.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај;  
ти јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у 
са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су  
<p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне екон 
>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и 
Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га о 
 ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја 
Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога вре 
 дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полици 
 је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код  
 Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов с 
 које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће сва 
њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— П 
 опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати  
лера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио пол 
озива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се ниса 
сносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја  
p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показ 
 то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је 
ни управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они 
јој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p 
ти повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо  
ти...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно 
ца такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p 
ше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, ил 
а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> в 
еличине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пр 
говор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S}  
едали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу?  
илан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су свој 
ло ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој  
— „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ п 
е њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p 
ана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад прип 
 наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно ста 
— говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што 
оји мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.< 
{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— М 
амо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се дру 
штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с 
ло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те о 
 тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништ 
 би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, 
и могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p 
оте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одл 
кати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима. 
и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључак 
 По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, др 
 је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем 
о.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а 
него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и  
p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста ужи 
ла?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као прија 
ито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест мн 
ње.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уо 
и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче ус 
и први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, как 
м.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човеча 
седи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је 
 у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да  
црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем 
н, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би  
и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.< 
није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; не 
ла је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S 
ик продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем 
би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате ни 
ључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то,  
ово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов куће 
ров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачк 
Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је  
 са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са 
о даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у кол 
 површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако  
смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не веруј 
 околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђ 
ошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове 
математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да ис 
уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је  
ако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад нем 
ичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он са 
овек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{ 
међу научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и за 
— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти неће 
 он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега з 
ола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; им 
} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40"  
ба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у им 
ца — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута те 
е женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морал 
 обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> 
а бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </d 
ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако м 
ложен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда бо 
 прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретн 
ства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не мо 
анку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица  
ти (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није 
ва. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо зна 
 јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нем 
 од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допа 
S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— 
ри Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити 
Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" />  
вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатл 
ленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изгл 
мисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно 
о спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S 
подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчи 
речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само дод 
 се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише  
се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила к 
на може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису  
нате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бај 
го да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њих 
е стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је  
доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то б 
 на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити  
 један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, 
така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређив 
ити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У ње 
и ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео у 
але — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш р 
а нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одре 
томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би  
 <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - 
по, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сим 
То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, д 
ате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао 
о мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Да 
n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени —  
ва врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није 
умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упусти 
 те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим  
або обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако 
лушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто  
ељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> 
 на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге 
 приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли 
и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што о 
о с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за н 
ошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p> 
ивам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што  
 код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености. 
и их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће  
тицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за 
тво, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бив 
 бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао 
ријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је го 
 Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; 
ж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами 
што се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него 
епирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Ман 
 вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћ 
или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго 
и рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лиц 
>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p 
, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она,  
га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једно 
код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми ј 
у ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати с 
опуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може.. 
емена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и остал 
ари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Д 
кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — пр 
ње никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласањ 
 преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми т 
 му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуб 
{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура  
овори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, 
 имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, не 
p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између остали 
иш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се 
ућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва  
раду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трп 
а програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку свој 
и и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавешт 
 стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи г 
ешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} 
д дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много 
 креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напре 
свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није 
а има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима 
 Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је  
али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је вазд 
веде ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећа 
абране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива,  
и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи  
то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија  
дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Н 
 Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешће 
де код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити у 
рли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седе 
 па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте и 
 — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зац 
послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси,  
о.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S}  
цес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста н 
 би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</ 
заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне,  
изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора 
и могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — реч 
смоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби г 
 беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом,  
 пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго  
војим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би нај 
о се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено 
 томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све с 
 јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, ал 
, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да 
да, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певат 
 опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било т 
оме...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p>  
мишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске с 
</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах 
и.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S}  
 рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није доб 
</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам с 
е Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чл 
 <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао ј 
д тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде иза 
 ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се 
и, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је ме 
 можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамен 
зиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, д 
>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала 
ехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро б 
почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив. 
} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе  
 тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју 
<p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њ 
о гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — 
 везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиљ 
зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, 
/p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу с 
дговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> 
ник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је 
руштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не  
је би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на сво 
ност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима  
урао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајн 
скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити гов 
— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</ 
м ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад ск 
је добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло д 
} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви 
 Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клоп 
 те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нек 
p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будит 
а, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад  
ба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} И 
исам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. 
S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је 
 се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћ 
почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Да 
нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, д 
b n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неко 
} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више... 
основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе 
еците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непо 
 пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>та 
х последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стев 
а, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међ 
ћу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не 
рим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње 
 и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} 
нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или друго 
о од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрман 
ли доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечк 
ео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ни 
— рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не  
ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је 
исли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека. 
 „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, кој 
ко би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих 
са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели 
де близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у ње 
и?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају прис 
ста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и 
оставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би с 
? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад ма 
— најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица  
даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде.. 
а би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p>  
замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла  
 али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живел 
ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече он 
 доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, докази 
 у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по име 
 зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога,  
 То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети да 
ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто  
опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Си 
е.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пру 
еле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући 
 да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар 
му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, н 
 собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гл 
и у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} На 
 а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена по 
</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да  
Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изи 
јајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су р 
 те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје ни 
 силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко траж 
ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кр 
> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема н 
а не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли  
 децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S 
и једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за изр 
те нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограни 
— ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...< 
не племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S}  
 — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам ј 
којако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" 
 Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим 
{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ћ 
еку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим в 
</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутит 
тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се  
{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одгова 
инка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба 
 мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та нес 
потребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том  
нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика  
ло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} 
богме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</ 
ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љуб 
телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем 
посредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али 
а иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S}  
 она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као зали 
во дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо мо 
 мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и о 
ије он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорит 
</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — ум 
онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се  
 нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно з 
ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} 
ије мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам —  
а га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та 
и озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{ 
 девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што 
ања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпи 
орим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може 
ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, каж 
рив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекула 
а сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да 
су рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него г 
ћ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у 
е се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне. 
 умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје  
{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим п 
о говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да 
ући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Ма 
 нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојк 
сле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је 
репоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој 
ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, 
песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се уз 
аво неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После  
како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом 
. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је с 
мо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некори 
вија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећа 
злију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то ве 
рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, ш 
и у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што  
 је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p>  
на у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према 
неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике м 
а снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се 
меном морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покре 
р ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то. 
е срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па к 
нда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да х 
а грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начи 
добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их  
еба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, 
ти ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, вер 
 n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо 
, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S}  
pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S 
памтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа  
што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треб 
м говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S}  
слио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао  
ке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Шт 
.</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да сл 
био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћ 
гледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам 
S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и 
зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — р 
ним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде  
напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p> 
приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се  
сла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за оства 
спод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде 
ше пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув  
и оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је б 
и се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тре 
жен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли  
 соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где 
у се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само т 
а.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се збли 
рађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што с 
 сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора б 
је.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад  
<p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви так 
pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већ 
 права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати с 
м да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>—  
зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.< 
— Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p 
ишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, 
иста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничит 
и час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, 
лого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ће 
нциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — 
мо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> 
ао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита  
и.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто 
одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} 
о проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи 
ан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмех 
} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> < 
в глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и  
те па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треб 
 заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и до 
пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на ч 
 вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затвор 
ле.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје  
ора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо  
-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена при 
већега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с кра 
аља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да пок 
не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, ш 
 Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и о 
 на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од  
апиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено ус 
а своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Фо 
ј мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњи 
>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилости 
 и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} 
и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на к 
Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавр 
 млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зн 
а; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</ 
претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица пр 
је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма  
за о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих,  
кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из 
ивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље о 
тави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јад 
ремена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p 
едајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био ј 
љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; 
е, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, 
ећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда 
а поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине н 
ње и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски,  
 Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбун 
 би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом. 
Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свак 
pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>—  
 у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је вол 
, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p> 
орало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо 
то спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугаси 
 како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љу 
ста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чува 
да ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одго 
е и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузе 
 других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да им 
им и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита 
n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, нег 
 нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, нег 
 ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је  
о се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћ 
ао оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том чо 
Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте д 
исма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан ч 
штво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (о 
 на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцни 
Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети 
 путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга  
уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док  
Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одгово 
е ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим го 
упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се  
И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па 
ти разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да ос 
м приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Ми 
е и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми ви 
а, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајет 
а забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће п 
оликог Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{ 
ато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатн 
 система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују шко 
езати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева,  
 у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорит 
рљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме обја 
вани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јованов 
о слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том 
о пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати тол 
а пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу пред 
} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима  
ста за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање ј 
га.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А заш 
у приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке опе 
рим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, 
 глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непр 
 лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскуди 
 та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за т 
себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна после 
, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, к 
вом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. 
мила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште  
е, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом 
е имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај  
p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особ 
забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научно 
а бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се и 
о што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићев 
е сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
бова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p> 
руда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се  
ве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити в 
кога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то т 
оћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> < 
пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи с 
 врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} 
 данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче ле 
мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p 
а време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него о 
пет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то  
 то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што  
ицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још мо 
им помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно р 
ку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Д 
ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже приро 
 мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог  
<p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није п 
.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њих 
е...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са нови 
 сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису м 
питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислил 
мовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад в 
а, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја ст 
писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} А 
 исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, нар 
рем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мисли 
>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатност 
е снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувиш 
јим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <h 
ја....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање  
, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — го 
ао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27"  
та ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пи 
удили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што нази 
арму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога 
анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И т 
зуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n 
је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женск 
мрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често и 
а је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у оч 
а пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ст 
вори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, муче 
околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који  
о што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога ус 
 Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, 
 при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средин 
то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би  
ледњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви моде 
ера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново. 
S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио  
 па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она по 
А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— 
доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да  
и!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мисл 
гућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бај 
 може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> < 
 — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да ме 
тно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и 
 природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта  
р поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} 
ам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он ос 
осподо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на приме 
ости.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго 
у друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко 
/p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу 
 не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњ 
облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А к 
ко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у  
н“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блажен 
 можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" />  
е од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у 
и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и  
} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу  
а никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већи 
S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет припов 
 виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто од 
мо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> 
истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са нач 
у све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихов 
то је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље  
кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, 
а је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p> 
о сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после н 
ој боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S}  
ило, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, п 
збуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’т 
ли одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уст 
 а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и н 
а!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати св 
реба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам 
ати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити  
ести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека  
 да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска  
ке за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — прог 
 се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам прот 
у према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> < 
 шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа  
> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S}  
.{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да 
Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у који 
мни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> 
смо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства  
ристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи 
а забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан с 
.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „до 
 сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку 
утао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о сво 
тави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она ниј 
ајвећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је цр 
а на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништ 
но и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{ 
е наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најва 
} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста г 
.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у заб 
лно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, и 
те — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.< 
х пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} 
он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Мар 
дава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он неш 
викну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо с 
јем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се ба 
ретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; 
з њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину в 
м снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако 
и.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи 
а свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на  
 није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „р 
него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S 
ња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али о 
ој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше на 
лад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и са 
слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких љ 
а шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да  
вала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Д 
 ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слобо 
 погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какв 
кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од н 
е тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а не 
доје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</ 
родни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{ 
ако они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће сру 
ижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега  
то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — о 
</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје  
 — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заб 
олностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слобо 
е, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало посл 
етку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се он 
 мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад 
реба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не 
апита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће 
вету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, гд 
ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{ 
који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— 
део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, ка 
>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има кр 
у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или... 
ам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице 
 да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они уве 
/p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с 
</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при 
а на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци 
мају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим —  
ад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам 
...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>—  
је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па 
ако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично 
управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ан 
а — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгуб 
 али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је д 
да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће с 
с, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одго 
 концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музи 
ру, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна  
о — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче р 
ожемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу. 
но, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је трул 
Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Дари 
бично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> к 
то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публ 
 честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је та 
авању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људ 
ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Завр 
е тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви  
чи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да с 
, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад  
х је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и раз 
их користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} А 
раше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ с 
p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се 
та, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у  
} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назаре 
с; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо гос 
, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар  
 може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш изв 
ако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним уплив 
.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове 
ављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма к 
ашине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште  
 „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно,  
као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања  
.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе о 
 то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску у 
вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се вар 
ица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p> 
. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p>  
а сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се о 
 зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така,  
 ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — т 
етима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у тре 
нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана.. 
о не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али с 
p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Ми 
и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише 
као од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <d 
 се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је с 
олико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, кој 
ад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га  
ледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне би 
не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S 
 сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате 
што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p 
ом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова 
наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Д 
те о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио с 
м, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима 
 увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и  
баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није м 
, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилн 
 је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевн 
но; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека! 
огле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, 
мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им п 
ачело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све с 
тати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили 
 је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није т 
о нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не ва 
месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше д 
инија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако на 
<p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су 
 дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што м 
евност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога ср 
и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — д 
 се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познани 
јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоц 
 до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на  
редства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, 
 и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можд 
аопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја б 
су нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати п 
се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по сво 
 баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>—  
баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодил 
еше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, 
> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p 
обито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — пр 
ић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода за 
стуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду 
адало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у 
даше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време 
љати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствим 
ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам 
 друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... прого 
еображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали н 
вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан. 
и, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, 
и, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда  
а могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа  
.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али п 
мо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим од 
аздина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ст 
ашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, с 
} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви зајед 
ео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њ 
тега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} 
 мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нем 
мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар  
ново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Ман 
ило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова  
.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много вр 
ојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању. 
ици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мал 
етњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Ма 
н, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад 
станите само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>—  
ет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он с 
дничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би 
/p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког врем 
{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право пес 
и наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имат 
ледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S 
редна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте м 
 већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електриците 
 тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад с 
а наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и уз 
а својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај ов 
же у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколик 
ветке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p>  
мали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је 
њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је  
S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаж 
 баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то св 
спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста 
 се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога пола 
 не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним прав 
гао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{ 
 ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе р 
едала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоуздан 
цијалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се с 
глед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у  
 упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" />  
а живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, к 
 од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећ 
 Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина 
које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да 
лучају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње  
ва?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које т 
вде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега т 
.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумев 
 немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити 
о друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у к 
а према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А к 
е мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобод 
рали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред сви 
а њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на  
орао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита,  
окварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{ 
ао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више гр 
ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална св 
цу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насм 
и ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има 
} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за о 
 и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" 
?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n= 
да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо 
најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} О 
евних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва  
го лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст 
гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза —  
-</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам 
што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете 
пео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64"  
p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пер 
{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од  
да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати па 
о не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакоја 
забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ип 
 не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће  
каза, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун у 
јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — 
вој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, к 
...{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше,  
но, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се осв 
 буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека 
сле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко сп 
а туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право сво 
м концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, 
лавноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толи 
му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде  
иродно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадов 
, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова,  
звратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморали 
часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој гов 
елом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специ 
на, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашил 
ју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни у 
ого говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметат 
и нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којека 
а има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све  
ад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и та 
то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију о 
е, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања 
лати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад... 
 А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном,  
ко пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познан 
ном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти м 
е постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредн 
ико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па  
ти, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзи 
 /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женид 
 науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном 
и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом 
 говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} З 
ћ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} А 
е по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису 
а ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на 
иликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи 
ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких огран 
а Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам с 
} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А инач 
 био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ст 
.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Мож 
 постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник до 
ем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби по 
p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неп 
> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборав 
на и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није л 
ити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> 
на беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведост 
ога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чут 
осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама гов 
а у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији ч 
нас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — 
а.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажн 
такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима с 
у стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са  
обније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захт 
 свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смеш 
 празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће  
.. то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Ј 
p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Јед 
ло навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама 
м стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио 
ука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о пр 
, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зн 
p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког  
мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него др 
вање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајућ 
но, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али вид 
на, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све м 
и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још н 
ступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и општ 
Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту  
} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина 
--> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику. 
ела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који  
head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестан 
 њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан р 
 предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у добр 
{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеј 
тавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште с 
о, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те и 
..{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, с 
е — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе...  
сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на  
носа.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам 
 сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу 
авим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио ја 
oreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали 
толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу р 
писана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>—  
 се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза,  
 ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим  
 и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што же 
е у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других н 
адама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> 
 унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту ј 
 доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је 
зносили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом 
о више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још  
вам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, 
 за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће 
е да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S 
{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље 
е да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила  
 му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том трену 
 <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје м 
на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити,  
мунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теориј 
а према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па оп 
ауком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље  
х.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња  
оју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Сте 
{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још ст 
ам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да з 
{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити 
видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах забора 
е нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавеш 
ру, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забав 
</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће н 
ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе  
ч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> 
 <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, кол 
томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но до 
 истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо 
мо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, 
ника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио 
ало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капит 
о се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљењ 
>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио з 
сли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{ 
у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога. 
 потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <p 
е чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет к 
лом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „наук 
.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам,  
акве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке  
оред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка 
— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века 
ледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао 
и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што  
је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао о 
вечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, 
га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше 
у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда? 
.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки  
н се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, 
 много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не  
 су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничког сталежа.{S} С 
оме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, т 
е већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције изм 
руги отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се про 
 имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} 
радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижењ 
наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки 
стема.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неп 
амници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за 
 који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемс 
 обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној 
в свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у мн 
{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше 
 могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужн 
о по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидб 
е, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Рахмето 
д реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како 
 дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то бог 
пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, 
 и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго на 
 Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Ми 
д нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наг 
удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичн 
 још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та до 
очита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча  
обро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обичн 
 обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу 
јиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече 
 реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако кат 
д је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало рет 
Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Ни 
p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на д 
} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} П 
сећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко вре 
едао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе 
а се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би  
он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у  
 за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам уп 
овање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, 
није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он ј 
која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала р 
то је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравн 
оме удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} 
али новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају 
 па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заост 
 мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Та 
 зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве је 
правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога и 
а и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку  
у осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а  
забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали. 
p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био поз 
ита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S 
у меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му 
 није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро с 
 гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отп 
ове не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у п 
 и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинам 
xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> 
а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP18780_N2" /> навела први пут 
емишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, 
/head> <head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним к 
 ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, уду 
љу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путе 
.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предг 
аћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће т 
врши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао. 
 његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код опште 
ујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштв 
еђење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати.. 
авати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, д 
 никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У б 
пштега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако  
 његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло н 
а случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, 
, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао 
ред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечер 
>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их ст 
за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји ра 
ћ је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам  
ам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас  
ред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу  
 наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стај 
оме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио  
о кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки пре 
дноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Поч 
д удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и  
арога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама с 
 толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{ 
о се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и 
поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да  
 пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</ 
њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао посл 
 науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио с 
ше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата 
илан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је 
 пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду 
о, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиниј 
!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако 
тле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу,  
и било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, 
погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио —  
? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа 
етне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, к 
адамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташ 
ој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и проч 
.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и  
да у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он заста 
="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујан 
дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цир 
е са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спра 
ачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богм 
ме позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај  
у.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није има 
 међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевн 
, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавн 
и вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле с 
так, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратит 
свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за у 
је и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је на 
лазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S}  
{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или 
е за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p 
није.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и  
 виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, к 
Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга  
у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавн 
абавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо 
за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, н 
је упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која н 
ају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име  
.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пр 
е само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још  
 нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ з 
н скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“.... 
 те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а м 
само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то ј 
ији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, с 
замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да 
 него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да 
енут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново,  
ас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без д 
 потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на 
; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који  
ај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку  
о је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није  
ори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо сада 
маћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, так 
 не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда 
би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема  
и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, 
, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљд 
 завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који нема 
не, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити упр 
снивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај,  
 на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да 
 љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикава 
 Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оста 
но простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из о 
о, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га  
<p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p> 
</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год т 
p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео. 
рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, ш 
 има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, 
ени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— П 
ога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина 
кле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делил 
ароду, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никак 
 лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Дари 
на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бри 
радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не 
а радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине 
колико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтел 
 али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је 
ава одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да ј 
и пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим пост 
— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није с 
SRP18780_C1.1.1"> <head>I.</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела 
, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе 
собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити  
а га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених 
можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у т 
га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ног 
рила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у ну 
ко година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти о 
е приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и разврат 
прат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину 
ати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, 
} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на  
ито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле так 
а њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би 
ат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ позна 
з основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Ук 
 паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да пита 
</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то 
, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље 
има и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве  
пада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слобод 
ти Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело 
{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим пос 
 моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, 
еде Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова  
некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ле концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком 
ириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких 
е.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубав 
сећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био уз 
 које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућут 
 облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одгов 
ећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и с 
престано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскор 
етне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на 
 и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој  
 <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у бед 
 и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатно 
у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све  
вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — од 
г вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} С 
у се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било си 
а упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стан 
.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав ј 
је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на 
мним и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Т 
свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и неснос 
уму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Пла 
<pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Ник 
 којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{ 
 до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уоп 
и весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни иг 
 сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, дост 
 — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислит 
>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите 
онети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће б 
ад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао 
тељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; к 
тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, 
— упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> 
ов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S}  
ди се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога о 
 смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у 
еместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће?  
о натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро  
уће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао  
</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Дар 
{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S}  
т сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При раст 
боду!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p>  
ити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће ј 
те; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</ 
о, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећа 
и зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке  
ко дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела 
то пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана 
="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму х 
сле неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с- 
 невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљн 
рекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Мила 
ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенито 
} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто с 
ознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различити 
ти нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом н 
ли.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у с 
о душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељ 
 истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе 
остати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p 
веза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и ва 
воје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам призна 
>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно 
е стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што б 
{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, 
и му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена з 
воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове  
о знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег дру 
а, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је  
о брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи на 
ишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, может 
 заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај р 
 они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установ 
 мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се 
 из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај 
тавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њихо 
 узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p 
и им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим располож 
то јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако 
ито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем 
 То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и м 
 облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство. 
те, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привид 
н од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху п 
би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном са 
ку?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми  
ао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је  
ешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправ 
да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у  
емо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо  
 _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућ 
 бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви 
та у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику 
орали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма 
ар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мо 
вчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању бр 
има на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Б 
авде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном влад 
?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радо 
е Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.< 
о све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не ск 
 кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам 
сти ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност и 
>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму,  
о видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо 
руштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас  
а, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>С 
економској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у 
аше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у 
лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи 
 садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и  
 Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао 
ћ са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаш 
S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он са 
де га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара  
дско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да пок 
 да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S 
 Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Дарин 
, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес 
и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је р 
ији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда 
{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно ут 
ије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже време 
 детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правил 
} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште  
Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Ми 
</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа про 
уштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Т 
посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно о 
де, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није по 
 може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба д 
ника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте 
ма своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{ 
челна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и н 
еш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако д 
/p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан и 
сим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад  
бави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању  
о.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме р 
 какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се  
ази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103 
страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим преста 
, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То ј 
њижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средс 
чност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви з 
ара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и ку 
ина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околнос 
а је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако 
ринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Милан 
ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе сас 
о у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозим 
, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> п 
ошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један  
е упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше јед 
ј закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје зак 
утим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагоги 
о долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике 
е говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.< 
с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — у 
платно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није б 
опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији н 
а га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, 
евљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутит 
ом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се 
тоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} А 
животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи,  
в; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и  
бито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђи 
 Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одм 
оизводњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посл 
е ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други 
звијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он 
вари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А может 
у остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка,  
умете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ни 
а остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p>  
лазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена  
, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке влас 
о се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба  
е навикнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, б 
е се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И н 
и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како с 
...{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао 
 мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер нај 
) узрока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, изб 
 знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мис 
 Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при том 
 где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав њег 
радио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њи 
ки рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари 
ном.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., 
 власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S 
 бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па  
; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда и 
>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан рас 
ли видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па о 
ка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била к 
о какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.< 
аиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно 
да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава 
угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуг 
, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле баб 
ма, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан д 
јим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем н 
 тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају 
што црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, к 
кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно и 
тању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад и 
аиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет са 
аш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар  
 истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту 
да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком  
бражај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S 
ијалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треб 
ам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесит 
} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, 
амо неколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све 
="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати. 
ти и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али полити 
е да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобо 
заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за у 
е тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не з 
ште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану 
е, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела 
 прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и ј 
не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S 
 одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Сте 
ила је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је 
о ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим. 
сти.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела.  
шајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, 
ашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у са 
 У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за п 
сим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разгов 
> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; ни 
ке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесно 
p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви з 
и човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случ 
— него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко 
>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и  
разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, п 
за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на 
га разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, ал 
 у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, 
Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весељ 
то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси  
 то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није 
ћи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје т 
 лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се  
 људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти,  
, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела у 
шао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? 
ност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично пот 
ога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други ч 
} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору 
да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи о 
ди да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на  
слим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је 
ате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ј 
Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земљ 
 у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ос 
> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре  
гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често?  
рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну проме 
х ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до нова 
одине, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{ 
 баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p>  
и роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и  
еш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек 
 икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам  
i>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и ја 
02" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се пр 
и нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S 
о.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења. 
} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто 
аде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако уму 
стао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате 
окатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и К 
иђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и н 
кује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге 
же говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе  
ају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Вид 
у нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да  
 ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом сна 
> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у 
а...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стај 
ашан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица 
ичка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме 
том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало 
 него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље поглед 
. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — п 
гућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по п 
лио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били ну 
ета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да не 
еч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи 
е градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њег 
 па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дак 
оже тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја 
ма више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Дари 
ва.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то. 
а је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше  
</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се о 
о и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, 
њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог го 
ње“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из 
 једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад до 
ствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне  
дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је 
овору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба д 
нути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још виш 
 других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му  
номије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, уста 
 њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица 
 накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим 
и себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га зап 
роговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је  
а језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропс 
раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити 
акојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима ј 
морним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На 
ти, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини  
стина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је  
 тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која ј 
</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудил 
суда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице  
будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над дру 
нове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак б 
и, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су 
и га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под нов 
ција, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као 
виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само пре 
напред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђа 
 <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани игра 
важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не  
и имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати  
ров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само так 
к по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају сл 
 на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама 
то, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас 
е с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да 
!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима 
} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и  
ађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће мо 
е захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста ј 
 после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место,  
у. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана 
ем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремн 
— што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкч 
 /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; 
ава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њ 
бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не  
упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} 
тво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на осн 
— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од 
о.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не  
тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? —  
о добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми ј 
.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чла 
/p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојт 
а.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотр 
 дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који т 
{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно ми 
змену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, 
 патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учи 
} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у  
дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме,  
о не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ р 
 он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако н 
 састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту 
мислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом? 
ти то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што 
 да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Р 
} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост преб 
</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начел 
6" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђ 
 годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње боле 
радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме  
пште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, 
е стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не мо 
га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо с 
S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам вољ 
а што мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле 
и одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} 
ајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоум 
у цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда ба 
е истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ћ 
инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро н 
а — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити 
диностима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се 
 је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} 
танете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> < 
 „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То  
више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л 
ирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао з 
т не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А до 
а одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати,  
 се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало з 
а страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку 
 уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад 
S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично ост 
штом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Појед 
} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати за 
осле два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповеда 
живај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се  
 неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не 
ли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и ко 
 Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, д 
алнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — с 
верио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би мог 
а, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са сви 
 јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гле 
</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би  
, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> < 
} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду  
ње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо ил 
 што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа 
м случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контр 
То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је до 
у трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро 
е и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваш 
: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се  
н тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помо 
вате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у д 
{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Во 
сподине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста.. 
 те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом моно 
о пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак  
S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа 
 који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне 
црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, в 
Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита о 
 из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различ 
ње.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ поз 
<p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тиши 
 сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако 
међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који  
е свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере 
твеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начи 
 Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хт 
га и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија,  
 уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну ст 
 n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком,  
е осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацрт 
S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не п 
ц — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p 
ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не мог 
асположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (нар 
 на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једи 
оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то у 
/p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан ра 
ли знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а с 
ако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго нау 
ар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и  
да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему оном 
 њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" / 
а слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с д 
 потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример с 
мо кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У  
се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде к 
 између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после и 
ам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, а 
си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} П 
м последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за сво 
ој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Жен 
ју то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — п 
нергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p 
ј маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{ 
исити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у  
 сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљиви 
 какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и ин 
росто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога др 
 који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих наче 
но испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту стануј 
фским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Тре 
 закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је п 
риликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирају 
се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немог 
 ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и  
тан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chap 
 обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како 
 не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који 
бар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту кар 
d> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог 
а са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадав 
к *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут. 
 болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите,  
ти.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где так 
ђанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околности 
пет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају осн 
а и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених ч 
 ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја  
штаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду  
 тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, д 
езгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гл 
да мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет не 
чност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па 
оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљ 
њу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је дети 
, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне сн 
д хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га о 
ам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но о 
о неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то  
 казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, 
к и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни  
правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцни 
од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{ 
ирније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био позна 
са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези бех 
долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да б 
сним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да и 
дица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан ут 
тано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и 
е своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање 
то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се 
ажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколик 
није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло пли 
аучних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад забора 
ављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло 
ле рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не  
блику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на 
длог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, 
их), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да  
ћу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприро 
ном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и з 
ти жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је 
 нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Пог 
.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То з 
 <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што ј 
за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги 
е и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихов 
ез <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово ј 
главито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето вид 
мена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, пе 
 развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ак 
 промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите,  
по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то уж 
у задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Са 
, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радоз 
о научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним ус 
 су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох  
ме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ ј 
 за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост 
м тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S 
пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} 
 слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле  
 у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234 
е не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у со 
аћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; 
.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Ј 
д ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум. 
етне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно,  
 се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља н 
е без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p 
 се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може 
</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема сми 
или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба 
{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најп 
Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако 
чин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али 
, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситост 
нственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...< 
исмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, 
 Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте 
ођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да 
, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице мо 
тева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</ 
дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, бил 
шљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислит 
раво у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да 
и елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остваре 
ј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беш 
 не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том чов 
трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо  
ки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас 
 леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млад 
љак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога има 
 доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што ј 
тицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше  
еч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву с 
и, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, 
ешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос 
е опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... пр 
и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другов 
полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође д 
овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабо 
ли: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вам 
една уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти 
бави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љуб 
а сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а заб 
едим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“ 
 у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави 
есплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.< 
 <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не 
Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад 
али.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и ж 
ображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благова 
но дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је и 
 боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви 
 моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео са 
удма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ 
 више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пе 
отивећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје 
.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, о 
е буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан 
S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та са 
стварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намр 
p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— 
Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да  
је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она 
> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за 
 посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше ср 
p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде  
е.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и ост 
живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се  
ије; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде 
цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћет 
 и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међут 
„најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „ 
н за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућин 
нијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке к 
а се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој  
ју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избе 
ти само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} А 
воју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S 
Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ства 
е беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, 
 Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инже 
а не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S}  
але, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се ниј 
сна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не мора 
сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је ме 
у, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини  
ојим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје 
.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S}  
омишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала пос 
S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с гор 
у пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Она 
рема снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова  
} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од п 
 При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с кој 
рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не 
</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника 
је махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући арти 
 други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не про 
земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то ост 
оцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само 
олико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком. 
ле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закрж 
их чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да др 
равдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако м 
еше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело 
вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може и 
онашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т 
о је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха. 
рсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви с 
испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потп 
 да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша нач 
оразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих  
 је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слобо 
им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови 
ио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — го 
 руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Мила 
ју разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима нап 
} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S}  
.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више с 
оведи, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S 
у.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја,  
и доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком с 
о рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> ра 
што ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Мож 
="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питат 
/> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком др 
уке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага,  
на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радн 
ер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници мора 
 како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је би 
ола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже.  
и разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с  
бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се изм 
н начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан 
падати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више им 
ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми  
и признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и бога 
 српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху до 
 за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Сам 
 физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, да 
им ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступи 
погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изв 
е свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло ве 
а, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота  
ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да ње 
зам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилн 
>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њ 
="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, 
павао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зац 
 садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уо 
може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и  
т.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан ж 
уги морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да  
д ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улог 
 осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање сви 
ало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ки 
} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну своји 
ви и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? —  
а и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим чланов 
ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да  
јање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудам 
аве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у св 
и у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је  
.</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p> 
двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се он 
тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учини 
тајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{ 
у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалашти 
/> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалист 
ва постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио  
 само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату 
ример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у  
.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у 
а никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се  
 капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу  
 потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за н 
ваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње</ 
а.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају,  
} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једни 
мо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и 
ојине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи 
и данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој орга 
</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредно 
 Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изна 
ао што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, 
ом брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електриците 
као по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар  
рати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> упли 
им горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од ц 
од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко о 
ине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод  
авио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, 
ину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака би 
слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допад 
780_C1.2.4"> <head>XII.</head> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолин 
е опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, к 
(читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је б 
ко година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опе 
удма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од 
ико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме избли 
 удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи 
тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> < 
 је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љ 
са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли о 
и и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш л 
 паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одм 
прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, шт 
природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p 
а у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону сл 
уштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не мож 
сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно д 
олем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли  
кама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" 
тна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује т 
и свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која тре 
у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за п 
би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори М 
а, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после ра 
, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто  
ако да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба ч 
ући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и 
то не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај  
ворио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" 
, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, 
, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да и 
ка за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не  
.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од так 
 изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> < 
акле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S}  
к има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговци 
е може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извес 
 рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим нај 
орист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су д 
блици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прек 
 рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика  
име, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, гов 
која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој 
ике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од 
пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћ 
сељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није прес 
ње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло при 
што старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је весел 
ут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за о 
 је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што п 
 није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном 
д вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким 
је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — С 
 ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог св 
о...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који 
 пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — за 
станемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.< 
н.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p 
нутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се в 
ојешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</ 
добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч 
> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се  
е гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда  
утаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се  
 се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и уп 
иси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о св 
тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — наст 
ан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати 
о је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле 
а непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обич 
разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети  
 куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за  
лагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога  
 баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Ми 
ускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да  
.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад вид 
оба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S 
не у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме тргов 
е се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколик 
цама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она јед 
стог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и 
е!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да  
.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} 
не.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} И 
, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни је 
 баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја н 
 оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, д 
 сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне 
 може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напр 
не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титра 
ан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели. 
<p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</ 
е ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори 
да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, кој 
рмонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклон 
</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S 
поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како  
о.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њ 
де га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач  
у и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} 
о се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" / 
ам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p 
 борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један побед 
 ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и догов 
један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа п 
 — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — приме 
вег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја  
емио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што  
{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се и 
 то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи исква 
хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима и 
 међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас н 
 би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали 
 није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, зб 
 чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} 
ја показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</ 
сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потрес 
 шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша пр 
е Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је 
 посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако уп 
реме гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том нам 
, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажн 
 и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.< 
} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му 
е приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.< 
 не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавниј 
, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и к 
им на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико по 
ну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до 
ити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="1 
и са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринч 
 не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све 
јалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p 
</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Стано 
убави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је 
/p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} 
згубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О 
 за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој 
 каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетат 
га намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и док 
ња у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је  
тњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Ил 
бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу 
 препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви  
ио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно  
као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни 
 је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с  
 песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај  
p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење 
ити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје п 
сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако вид 
овићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због к 
> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета,  
V.</head> <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак р 
>IX.</head> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном 
, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S 
.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — на 
> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и по 
 не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p> 
 И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у је 
екам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога д 
на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> < 
 и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, д 
рена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим окол 
и сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам у 
анови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. 
о се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђ 
енога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Ва 
века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни с 
мештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, жив 
на газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изи 
са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, 
 стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="1 
т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који бе 
ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам 
ски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p 
, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао 
е.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим 
ост и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле вр 
 лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> 
ње са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То  
тпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способ 
спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном у 
 <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тих 
 гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте,  
у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највер 
от за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способно 
ици, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни 
е напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане,  
је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и т 
е. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа  
.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се це 
p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S}  
акле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, д 
ај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био вр 
у поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам д 
ајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да 
 сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја са 
не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке 
хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори 
/p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја при 
 за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> д 
 Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усме 
Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је те 
е мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет 
 се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио ј 
испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p 
о нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...< 
но није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су н 
е предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша к 
лузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само 
твор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви  
са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност 
ланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа р 
ила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш п 
} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при  
бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати р 
о осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацел 
х после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p> 
језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе сами 
 Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пр 
другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан з 
уштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалис 
еправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са нек 
саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким п 
ној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмов 
неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке наше 
ог стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а  
ше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{ 
јући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Наст 
е има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би по 
ацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и зами 
ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да рад 
сле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и уг 
бице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, 
сеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је по 
 што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год... 
е.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцен 
ој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Г 
парађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њих 
прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе,  
<p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам 
?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не при 
еким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је  
ачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само 
тошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да 
 преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она 
ио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шт 
иликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими з 
ла да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим нер 
S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да ва 
 цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању м 
аздарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полица 
вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— 
има, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост кр 
ти Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да гово 
" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је 
<p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке н 
SRP18780_C2.1.5"> <head>V.</head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће 
; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто стр 
обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо  
 можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као п 
а за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се просто 
Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је с 
бности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та п 
 све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни упл 
ане. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити 
м стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Б 
само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би  
 постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати  
а сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису 
> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу ок 
<p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина де 
је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p> 
у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они 
утру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ  
кужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S}  
е то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се  
ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су ка 
одир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је  
ње и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући  
ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— 
и новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до  
а господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао. 
Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле у 
 n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити. 
 њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова тако 
тојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути  
S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</ 
} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S 
ад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје п 
<p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничко 
p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гла 
<milestone unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин л 
на изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто с 
 отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> < 
ресује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло про 
 љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ет 
То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још  
верство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде  
} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ —  
већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да ј 
 и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо  
<hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела< 
.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио т 
о што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они гов 
 ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају 
 Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим ра 
 <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри,  
мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео 
свим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ни 
<pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро с 
 о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега погле 
о.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме п 
ело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечеро 
огледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Г 
дговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <p 
 То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но 
мио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На  
плативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи раз 
олико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што 
оге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро.. 
ована је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n 
а непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна 
 Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбо 
то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопшт 
не је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици  
 омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо 
} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су 
S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирну 
 Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре к 
пучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда по 
евојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та н 
стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене  
де?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад до 
оловине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поч 
е остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ 
а.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких род 
ује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је К 
уте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, п 
е ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па 
тио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — за 
 у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам  
ако се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за 
у, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после 
ћи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} 
не, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној соби 
ико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да ујед 
најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна  
 туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе 
а као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обич 
аспитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо  
 пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — до 
 томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па от 
 њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је 
.</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме нек 
 очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом 
<pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Посл 
 живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скор 
 ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да 
— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чис 
мена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; не 
стало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила  
> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и об 
а кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, т 
 А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру 
ло послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед он 
олико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се н 
гима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила. 
 с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија  
S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда 
аше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на 
а, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше 
амосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај  
да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хо 
дите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога не 
.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Ј 
 виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— 
м од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетк 
лободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не 
</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но најви 
ихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарај 
тишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом к 
а узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу д 
 јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу  
ојега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста м 
<p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљ 
ути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле  
 једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Пет 
 нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врат 
значен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{ 
е отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> 
>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који  
ветом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држи 
у...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћ 
и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њ 
те ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{ 
ној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста  
</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</ 
ете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Ми 
вори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марк 
сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти 
твар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за  
, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати уна 
им емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> < 
м.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разго 
воје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> 
а се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од но 
ај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате 
азити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неко 
се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уве 
скусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер с 
="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>М 
p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по 
још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Вр 
ј.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка бе 
 спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте  
збуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућн 
а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је  
} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље 
/p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вер 
тачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала 
ти са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвока 
софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској  
да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихов 
бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задо 
, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто н 
и...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодл 
n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи 
— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућ 
разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право с 
</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног с 
 <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чл 
ом животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту покваре 
>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело ј 
Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо 
 <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској 
арије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност... 
/p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису ан 
head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима 
Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p 
ли каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p 
таде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њ 
 најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с  
реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па 
 га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста по 
питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање —  
p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градит 
ве то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ће 
/p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз 
ез невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прел 
 добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу изв 
те правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свак 
ва!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, д 
сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капит 
ивота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али п 
оју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагал 
> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичн 
рављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покре 
p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечи 
гу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у прак 
„опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније м 
..</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, д 
заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— 
а и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
је пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају пове 
 је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, по 
привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато?  
 у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — наст 
 догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључани 
<p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин  
а их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је  
 су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S}  
аринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бави 
>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; 
ти план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости 
и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ив 
таноје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једил 
Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Ка 
са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бив 
уни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљи 
рдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S}  
е...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче о 
> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и 
 била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше 
е; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— 
аших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришал 
вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употре 
 Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</ 
 је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако то 
иљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S}  
 — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, н 
атим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се  
— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још 
, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не  
 ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан 
толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p 
друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да 
 један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана от 
 довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било 
ике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се зас 
е може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јак 
га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што  
еље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — 
е нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се го 
амо изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се  
p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочит 
ку, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, 
адате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погл 
 свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута  
му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у пле 
 за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радни 
 сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе 
и већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад жи 
S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и б 
 тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира 
стаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан 
немо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...< 
 имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпос 
ком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту 
и?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разгова 
жно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће  
танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да и 
 се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био нестала 
ћ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, 
} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну во 
који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се.  
га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одгово 
ола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — гов 
о би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само 
да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиц 
нка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за ч 
 мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душа 
— И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања 
ох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истин 
} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а 
д, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпу 
шћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — 
је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету 
сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца 
ени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих 
тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам  
 <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већи 
p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пу 
ивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да с 
 исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничк 
ајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забрани 
ом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају  
 — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави п 
раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Ла 
невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим држава 
ски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво  
раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно  
 сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после н 
i>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вред 
рио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвени 
жите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте ч 
е још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару 
 што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција б 
гавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније зап 
осети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и 
/p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру  
ше?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори  
...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> < 
{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, м 
 Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим из 
p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да нем 
дајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</ 
 Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p 
т Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује та 
гоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни по 
колину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природ 
оновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чин 
весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене  
ва скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“? 
} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја  
оту него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда н 
да би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом мест 
м кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, ка 
 је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу 
ораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— 
ивети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S}  
њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S 
тарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгр 
пство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела 
е своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће  
д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација,  
енила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на К 
до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</ 
по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је посл 
осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако  
е за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> 
вори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S 
 зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он  
бергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећ 
 Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Т 
 беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајстори 
одила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p> 
 Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</ 
с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне  
 шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пу 
а није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жен 
се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S 
 <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> 
 столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода 
а...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла виш 
а сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — по 
аш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, 
ове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много  
ма и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{ 
рани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена 
снио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натр 
 дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја 
гледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да ка 
де неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново пок 
и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу 
лов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите. 
 је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказ 
не 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и 
због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме пос 
Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за ј 
дговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки пос 
— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> < 
а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р 
 доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она ј 
 пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће С 
та мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше оз 
поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Ка 
ебало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо ка 
доше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, кој 
— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — 
и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или ко 
 погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише св 
и, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о  
 а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S 
 из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви од 
S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</ 
ује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе д 
чник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго  
таде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажа 
 живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ  
 пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Го 
 не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и об 
покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само 
ромисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, 
 Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви на 
њижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S}  
ежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражи 
и највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политич 
да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда 
оћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле  
 на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш мла 
— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — прог 
ретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда 
сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мор 
а свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се  
дно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једно 
p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако бр 
треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом зах 
сиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволасти 
о иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан 
ивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовск 
епознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало п 
ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дрем 
 раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одгово 
рно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље,  
ађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му ј 
 отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Врата 
а му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешк 
а још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда траж 
ложај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разл 
 реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту ме 
акојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У  
го и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говор 
азвити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечиј 
ина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну свој 
улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не 
ити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза  
а би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да  
 ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична сна 
Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p>  
 <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јест 
остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>—  
говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то м 
еке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин до 
баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?< 
ажите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче  
питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је  
но и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао 
ујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али в 
зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој  
а пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим доб 
орио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p> 
} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садаш 
ло?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно 
итав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немо 
учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам 
та значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпиј 
 ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички жи 
о изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита ј 
лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто са 
личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној  
ај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли 
> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</ 
је траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато,  
и.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?< 
нате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут 
е пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу  
ајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А з 
А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам,  
> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} 
јмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског св 
 је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и раз 
јате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој  
темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S 
тком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осиг 
ва на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му глед 
је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Л 
ногим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p 
јекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и ч 
твар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати пост 
е да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и 
ребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи ве 
сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> 
овори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S 
а још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док  
кренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко.  
 Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Ма 
дговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле д 
и, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћу 
 за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесар 
ности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробни 
 они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и прост 
ћ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женс 
већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} 
ело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим 
ињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна 
ните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разли 
руштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на ов 
ед, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, д 
о, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам  
 на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене  
после нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p 
те?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.< 
осле неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> < 
 да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само и 
{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отров 
а одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?< 
ивот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном 
аљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се 
н свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгл 
душевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- 
Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчи 
тка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатност 
, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отиша 
озване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће. 
имо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико  
 тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} 
ко, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не 
х се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професур 
есте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више. 
не по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и  
.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S}  
те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још љ 
<p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио 
бусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се прија 
Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— 
 али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p 
/p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p 
иближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје п 
руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смеша 
ила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опа 
од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав 
ишта на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече он 
ису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се  
ад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — 
ва, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да б 
стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на  
 како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како  
сећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која и 
а шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их ост 
p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви с 
реме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} 
{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с ди 
га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза и 
 радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи к 
од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје  
 доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја. 
ђу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. < 
спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити. 
м прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то јо 
} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{ 
цу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође 
ије хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовано 
, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико збо 
упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би  
 дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он  
<p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у про 
у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— 
лите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, 
право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њих 
S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је  
тих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искре 
стави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути. 
 рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледа 
а — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете... 
м погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа  
величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме л 
нотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од к 
 у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај из 
орио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца н 
 појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се он 
у до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили п 
претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеш 
кудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, ш 
м пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан,  
ности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га п 
и с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису им 
ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али  
озора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче о 
читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Какв 
о поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и ка 
ротив старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опе 
У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но 
тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не 
то с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у 
уме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима  
 наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} 
ема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што 
трога наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавил 
 <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као сре 
ије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед  
ј несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла  
Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверењ 
 бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца св 
номањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То 
а је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште прот 
лаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био  
дови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика предста 
 Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.< 
погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ј 
 је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре н 
аво — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S}  
че она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти  
и у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и  
нички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све т 
/p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријат 
ливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемириват 
ихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја в 
нчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи —  
е? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за 
е озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њ 
та је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша  
ојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p> 
 за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за рук 
силијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— 
 јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</ 
у.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био ј 
м збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад вид 
о, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико  
ирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје по 
{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Мила 
о досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поч 
 му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} 
чима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, 
 плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе  
оста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замиш 
ка погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </ 
а, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самоста 
то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А инач 
тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем  
дак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше ру 
{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може 
он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, н 
.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичн 
ча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неож 
а.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности. 
ја у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност< 
} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим 
атно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том слу 
утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји з 
змеђу личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској рад 
} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} З 
ша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p 
о удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој 
мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различ 
разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га  
и, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> ув 
 не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње поста 
а, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни 
но, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште у 
чење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе с 
pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, м 
; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у та 
пособности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не  
блику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S 
пуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ип 
добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомућено пошто 
дношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се п 
те: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико и 
ву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изра 
ерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се 
.. и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о 
ла земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно  
о тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска п 
его онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мис 
е и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из 
/p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограни 
ко су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у 
ше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „циј 
), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не 
се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места  
ао на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овам 
ко, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то 
te> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </di 
 target="#SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирса 
е би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, н 
ева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— К 
е конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема н 
ва ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву  
уштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себ 
о ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>—  
је спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, шт 
кве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек м 
пљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад  
 дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније 
и мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим ти 
 испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му с 
— рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — 
е тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера 
01" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао о 
начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се т 
је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и 
те ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не ма 
дан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али т 
рактичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и мора 
 поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — т 
ва, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену разви 
 и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Б 
и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за  
 умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знат 
јатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се д 
ећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та иди 
о је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у че 
особан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам прис 
збиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај обли 
дно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остал 
ична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње. 
?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро  
насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости 
у њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера 
често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да сл 
ктерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам  
 веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ства 
ати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо д 
>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпр 
пријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушнос 
; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при скла 
ависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д. 
ора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком  
ији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пр 
м поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да 
е то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се  
пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они,  
 тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих некол 
p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} 
 нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав  
ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица ј 
 Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Л 
ијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показ 
.{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју у 
остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?.. 
која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично сп 
подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и уп 
вор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми  
не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих  
нка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго  
аља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у п 
е и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече 
сећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целог 
 целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на п 
ити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарн 
 <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате 
нскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулаци 
 под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="23 
зује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непреста 
и, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирни 
 или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити ц 
 испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <di 
 у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, прир 
е врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то ни 
ога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, как 
 близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S 
вник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и н 
 треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин,  
ага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зн 
 Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д 
.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви  
S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела п 
</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та прави 
p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо;  
н Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Д 
>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље с 
 обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе ш 
еколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одла 
.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом;  
инком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он  
ше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се 
н ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при т 
 <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држи 
енскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вам 
оме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу поквар 
не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање 
b n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне 
ме имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренута 
то да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да  
рошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плав 
је „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело вре 
а „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима,  
га у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање оси 
е.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Дарин 
чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив 
немо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај  
рком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје 
е у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и  
 Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца,  
о у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским 
> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњ 
ок је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше 
, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њ 
р љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — упл 
ри наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од  
ad> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, тако 
 А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је бил 
ОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА Н 
постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштве 
ба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слобо 
осто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још  
м са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате с 
а општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро 
} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег о 
и само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и ужи 
о примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло доба 
ијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгле 
кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је 
ампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о ствари 
прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира 
трану живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање 
ећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно у 
 /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој  
е може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју 
.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме ост 
пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> но 
радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују сре 
 општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S 
ложење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — 
 имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница,  
 Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје  
прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више пат 
предна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како 
те нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто  
о веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била  
штва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту жен 
ле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и как 
> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унута 
ску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — пре 
исма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S}  
доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пр 
да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ћ 
кромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уо 
на пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госп 
а у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по 
етлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени н 
оворе, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови по 
шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни др 
дњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; друг 
ости, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми  
и Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба ра 
Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити  
шњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себ 
д такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлог 
а. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За 
 обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, 
{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим 
 дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се н 
само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега 
слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно ра 
ти с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да б 
<p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте 
це...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан 
="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло 
он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се  
што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогл 
н скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотл 
стоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’ 
мо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако исти 
би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најп 
“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слобод 
ла пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била вели 
 решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где  
илан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како 
 чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у  
својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али 
ме и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У остал 
ришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} 
разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода да 
мо на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, ски 
мире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на  
о друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва  
обом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео 
екао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе п 
солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало  
о, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто зауз 
као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и ми 
немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и заб 
је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ства 
ако би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општ 
обро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим дру 
 све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то б 
p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати до 
ивела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће л 
је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да та 
чке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну го 
ако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> та 
ре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима н 
ате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свр 
је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти 
матрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, ул 
 га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сок 
ости презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразви 
м — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки оста 
отле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот п 
го пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т. 
, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веров 
мо је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не игра 
ави као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустит 
му ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној  
{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима  
 споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако е 
ко љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p 
нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију јед 
е од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања,  
 буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је ут 
пуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Умес 
 свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} 
 шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он поруме 
њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном х 
и слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста... 
а...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несрет 
био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али наш 
 и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има 
ако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива  
уштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме и 
лним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на  
имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја н 
де...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али  
 виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло 
и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако вер 
 већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао. 
оме њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што  
 то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, д 
то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старији 
ве.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено с 
ду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се сва 
и ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубиц 
ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се  
 <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Нег 
 захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнад 
 је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа  
, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S 
сао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи оси 
, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за  
те економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него 
ога живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасу 
што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост,  
и, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далек 
е може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле  
 могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера  
> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту до 
ан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи 
.. тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим  
та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђа 
 тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело тр 
ј је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармони 
да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по  
ји човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати с 
и интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а 
аса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био  
 језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} 
згре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> < 
ублике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретк 
 овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема 
 бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та  
та потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type= 
рло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као ш 
 више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове 
роћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, 
м, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — преки 
„беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким при 
е та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да 
 али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није н 
руштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него 
о жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како он 
а филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слага 
 ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од ка 
Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне о 
дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Ми 
ру.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не в 
је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — 
 вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} А 
 Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одб 
.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате л 
азао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти  
ао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и 
тчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактичн 
ут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту г 
сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећ 
о.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с 
ра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој  
авну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које 
погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао 
е тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним уп 
 тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан 
а је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, води 
не с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били  
у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — 
аци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно. 
 врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има  
које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар 
 још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула 
се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, шт 
расуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не прис 
угу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне усл 
и.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак ди 
 Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у остало 
ко завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, 
а</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно б 
 а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли на 
 уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати,  
ила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику 
иште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да  
њеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било ро 
же бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се  
о, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и  
 своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{ 
 имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заи 
 од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче 
астављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује м 
 није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врл 
тле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га см 
на примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је пор 
д машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопш 
јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, 
у да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде  
он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов р 
и, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради 
слен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практи 
ја глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Ма 
на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах бе 
иродна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пр 
 тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — 
смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки  
ме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште ск 
во мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> 
о ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друшт 
овори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напр 
. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али с 
мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да с 
раво слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у  
нкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни св 
игла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена е 
ушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу и 
 већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у пр 
 собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садаш 
штем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p 
што да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослоб 
мо они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали 
имљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пр 
ом задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа.. 
да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уоп 
 и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима,  
ње, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекид 
га рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина оч 
. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једн 
амо она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, кој 
и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, м 
уде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Мил 
вори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој о 
дном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уоп 
.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам  
ан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће  
 доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </ 
ди, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по ње 
била сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам разми 
 врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју ј 
де му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула стар 
гу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро ош 
ије имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150 
унати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — 
Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро ника 
глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и  
е тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та 
ајрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествује 
е таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико  
више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је т 
 живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен 
неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме  
то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, к 
 забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} 
средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљи 
говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам 
ликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је п 
свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху 
 али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће с 
 то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим  
ан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, п 
а.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прил 
Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут д 
ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна д 
неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p>  
но <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи 
азом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, гос 
научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ств 
 онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити 
м тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане В 
 и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олг 
<p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу ва 
ко пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При 
оду....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој 
оћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи  
ако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Ф 
онити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слаб 
ивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ  
ве потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради п 
ио неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У 
ного протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с нов 
<p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>По 
м има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да 
 спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити н 
 наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у  
 човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господи 
х волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извади 
м.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који н 
 заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они у 
ечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путова 
рате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате,  
 нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, 
{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и 
и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</ 
ође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна 
Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате  
аз за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не 
— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина б 
ћањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање  
} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ст 
и му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је 
>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Осо 
ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p> 
м и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с  
отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и п 
Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако н 
вља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити ист 
" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора д 
ри Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад  
Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је 
е.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути ч 
.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расвет 
ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле  
ек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S}  
е радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу. 
за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч 
ноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да 
увам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново  
реко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде ј 
 радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести пе 
ра друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се от 
p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p 
рироди - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је нам 
му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао до 
 натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико д 
 већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, 
 само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно 
х.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шт 
.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S 
> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{ 
бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дат 
 с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим д 
еселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мисл 
чковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовоља 
гме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила. 
 тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трго 
 би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} 
ле дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је 
{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи наста 
леко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него  
адовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не 
хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економи 
 Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост  
их ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо 
 носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда 
 бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књиже 
— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није н 
њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели  
ош нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама;  
— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, 
 тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се доба 
ме уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ С 
амена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{ 
рему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без н 
<p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком ше 
>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче  
па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</ 
 ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То 
, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред 
танковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок чов 
 и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с 
жи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „д 
стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед  
ма свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могу 
пендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} 
аку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за  
 Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да 
агати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, 
мназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу пл 
штво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш пр 
очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="2 
{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде 
ворио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова 
"116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало д 
арате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{ 
</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчин 
. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А ка 
цело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући 
толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су в 
ко јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> < 
ама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да 
 бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S}  
е бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју с 
ри овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплаше 
сам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се врати 
 ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о че 
без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања 
, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке пл 
и можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, б 
свим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> 
епена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да с 
ко добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, прев 
ојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабр 
.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње 
ора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све ве 
 — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања 
е и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не са 
м већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од п 
Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— 
ају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви им 
ој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — 
е већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>ника 
мер, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распор 
е ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од н 
лонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у д 
ва за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наши 
Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за 
у наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој орг 
аду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршениј 
метније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може задов 
ледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу ма 
реба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду ш 
 основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало 
ему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услу 
</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми 
 ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгу 
абриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике,  
 Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га д 
 од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисл 
{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на н 
 Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то  
ју очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} 
е толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једн 
 ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узим 
. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад том 
 <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Л 
на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоће 
 речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој  
ати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са 
ше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо 
осећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а к 
ма по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је 
е врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато прво 
{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирач 
ли.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је ск 
 Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p 
к приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, к 
 ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи преде 
страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко  
те ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>М 
зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није уп 
еме ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежи 
е мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — пр 
рка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стаја 
твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се  
е.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А  
вић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарав 
ећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не  
 му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто пр 
лга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p 
шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком к 
<pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, д 
ити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“.  
знати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недељ 
х.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> < 
> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као 
.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи д 
>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете т 
ка.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одреше 
адашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познани 
 влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> < 
"103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је зап 
Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту ос 
матрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледа 
би, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са  
 дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Мар 
ка светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која с 
 леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш мно 
неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж вазду 
утао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула. 
а, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут 
испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни примети 
и и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109"  
и већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше  
ожете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви 
допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S 
равећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја тор 
а рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непреста 
апредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих поста 
 о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу 
ашно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо  
и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није тре 
настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“  
лу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — 
ти свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том 
друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и са 
S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живе 
 Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној по 
ти људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душ 
може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде пос 
 што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени,  
најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</ 
 ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и  
ином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у 
емо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у 
у, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо  
баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с нар 
 невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112 
 ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашо 
— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Как 
.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде  
и Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, зас 
ливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се  
другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад 
смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи р 
ечи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде 
ни, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако с 
д немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело поста 
ређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурн 
н је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у 
 старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S 
 велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на 
савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад  
р он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да  
ојим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без 
 што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих на 
е кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима ко 
ни морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном пр 
те остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p>  
>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих мо 
тког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био  
ао што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно жи 
ије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас са 
ро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а це 
дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли  
ветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Стан 
ткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су  
ико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром 
} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S}  
е ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љу 
 се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није х 
.</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини ње 
> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у го 
, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, ка 
а два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учество 
 Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви м 
 то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расп 
ога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и да 
ам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једно 
е, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>—  
иташе Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по м 
ако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се дру 
та или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старог 
 је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаш 
жала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јеса 
а један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на по 
н је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на сра 
он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим п 
>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељ 
м и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њ 
о публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар т 
људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини 
 како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о  
снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано 
 језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравн 
, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Т 
Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се о 
ше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам  
иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још 
један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је  
он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гл 
>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p 
 <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ств 
пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана 
а.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p 
росуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном 
в Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Ми 
, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стев 
само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој б 
 друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> к 
ли без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Да 
ико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S 
тво не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету 
гу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окре 
ти у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? 
у-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>С 
д себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и  
удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско  
ти очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке,  
/p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је би 
уштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза 
тиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, кол 
о са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>—  
.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила  
ма.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и 
/p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) 
 било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу рук 
p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— 
че усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу о 
ам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, кој 
— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје 
ако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а вр 
 кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с поз 
Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се н 
јте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручива 
ан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам не 
д год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она п 
дрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по 
 је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је 
ан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима оп 
 најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорит 
ко звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим 
 јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на  
сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи б 
.{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више 
и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да  
 метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л 
ите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни сп 
{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да  
 јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А 
 се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... п 
их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква пос 
 али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род  
ито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна 
е сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вел 
ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на м 
} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасност 
дан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од  
 га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енерг 
им.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом 
се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није мог 
е с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите 
 Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јо 
ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ић 
а одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} На 
 остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мен 
и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла 
{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> < 
е — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љуби 
мо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се  
и.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година,  
најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа. 
 Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; 
са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах  
пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> < 
ша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху с 
још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио ми 
цом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим п 
нскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге ос 
оказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети  
ако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да мог 
 гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но 
им матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је и 
м, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Да 
 родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо сам 
њама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србиј 
ислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда зајед 
неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање послед 
је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјал 
јао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује  
е, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се  
те, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако р 
 је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника 
домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} С 
ти у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се 
 других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође ра 
о то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, кој 
њем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се р 
 временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конк 
ли љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из  
роменом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела 
</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има 
уде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p> 
ошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја са 
видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло чест 
" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју  
ру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморн 
је између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети с 
 ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и  
исти.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестит 
ну...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то 
ли немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женски 
тије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може оста 
ан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} 
и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас,  
ца, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при жен 
 мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, 
ако напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих  
у и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, < 
т садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћ 
и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но 
вољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захт 
те узајамно признавање равноправности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим дост 
од могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не раз 
 примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је  
— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чин 
ој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку 
м уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дођ 
језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га  
забране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколик 
и управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање 
та он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми 
о је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотрен 
ушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао н 
 Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на 
год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да  
усобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и 
ну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, 
- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{ 
 дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о сво 
овић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти госп 
рши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а неш 
дите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако х 
тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И  
оби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га 
х другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к  
 и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад 
спитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, 
 она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздра 
 разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићев 
ослетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} И 
д ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних форм 
S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Рад 
после и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше ис 
 само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у мног 
аменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших беч 
 којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа 
 други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социј 
чне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурби 
— „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одла 
апуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова  
слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се б 
 <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за  
ова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне  
унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше глав 
ворите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и  
ас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S}  
ет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жал 
ме био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанств 
ње.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> 
а рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n= 
р за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У 
} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сим 
таноје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није 
е искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих 
ћете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и оду 
својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не 
јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p> 
и.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла  
и она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је  
ше невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наила 
 шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те,  
е методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — 
на опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} 
ма?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је с 
ах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте  
е.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори так 
е не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао,  
тано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</ 
сеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти 
паде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити... 
ас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} 
р свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ства 
} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.< 
p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Т 
жење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало н 
прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема т 
 шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, —  
ме нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им ник 
е у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не  
...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врл 
ош не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је в 
то пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> < 
а Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш 
берална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако по 
ј човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело  
p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избе 
ори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајн 
 који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја в 
авдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом  
а, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња.. 
о заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме з 
кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмак 
и отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом  
во, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брз 
ећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој нам 
умемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен  
шли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ поз 
сећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесн 
> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелац 
д могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и с 
а њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа рад 
ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити с 
хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацу 
 лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојо 
 Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Д 
од него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеје 
ењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који с 
ити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нима 
звијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S 
се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код  
зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, д 
стао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, д 
а то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по н 
 какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још к 
о код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању иша 
а чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгодни 
ини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и  
овољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старос 
 не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S}  
ија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у  
држе у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поре 
ко млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он изв 
е сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S}  
а на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него 
е тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем. 
енти старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наш 
 никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C 
 ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити. 
т од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средста 
ном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужу 
 да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која  
војих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доц 
се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредном 
за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скр 
аву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно.. 
 земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све т 
 да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје с 
.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи нег 
 да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим 
равно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али те 
itle>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, кој 
 да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитуј 
рименити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених п 
..</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта 
ошћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се  
 радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати  
ојствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, 
настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало 
ј „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ст 
вио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још 
ења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на 
 глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше  
е устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега,  
адницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њих 
тећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не гов 
ина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати ник 
 Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код ме 
гао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пу 
о за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, 
а бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{ 
 да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци св 
повеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам  
ли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају. 
, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се ука 
, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад 
е успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет з 
 те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто 
јој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пр 
атељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, вид 
едње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и 
head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} 
есам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први 
нам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то  
 <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али у 
ашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако жи 
њи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за сво 
ањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и  
 још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p 
нак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвор 
ослове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се за 
ени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове п 
ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Д 
свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем ог 
.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те п 
 се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и про 
о им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад 
, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за та 
 Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде< 
 је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад  
и злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке 
стављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад 
 и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијо 
 је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радит 
и озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око наче 
кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну  
ер, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете,  
били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем 
дите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу рад 
узимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим ствар 
у сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не бе 
ри, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају за 
о, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је уш 
е састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p>  
тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у 
граничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори  
је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одгова 
тура ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца 
{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље гов 
</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је би 
једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписа 
ицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и мно 
е све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и јед 
а којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз т 
гућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том 
кси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уоб 
инитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да 
уку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви ст 
Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је  
д те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пе 
{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — прогово 
 Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео 
ина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај,  
и мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напре 
га, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то б 
учи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога г 
о различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и уч 
нција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као најв 
е крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S}  
 он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не јед 
темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p 
 није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом м 
а.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио  
S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да 
 сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и д 
Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима инач 
сигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи нач 
е, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто  
е играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Тре 
и о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђ 
авац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати 
иње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та прав 
дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати ми 
аља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снаг 
вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А  
 и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо пониже 
 својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је н 
 смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ полож 
а, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупља 
тничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијат 
живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо 
премимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако мо 
ло у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот  
у, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога р 
рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Бо 
тике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</ 
 сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред 
 с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код друг 
љ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то ј 
ећ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу 
роду, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима сл 
пште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код  
оде у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строј 
ужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{ 
 једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени љу 
, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се  
...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослоб 
рагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— 
, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> з 
 том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да с 
а с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Т 
да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака пра 
тњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако м 
вом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али св 
тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане рук 
ен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb  
...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну 
оседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још веч 
p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олг 
какву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Неће 
е и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ств 
 се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, ш 
ругим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> с 
ање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у со 
 случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, ра 
и уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су п 
јмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толик 
ки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре усте 
 погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> 
в садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но з 
нове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих 
{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе не 
убав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах теле 
ање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресам 
отив нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему за 
ина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте в 
ије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пр 
 је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита уз 
, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику. 
се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже ва 
— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p>  
/p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте  
 капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насм 
био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</ 
мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па 
да не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не вид 
лобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вам 
адоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и < 
, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим 
е с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начита 
S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскињ 
 га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Ник 
овека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него 
ћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен.  
 бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „ 
оље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме  
рлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S 
 Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје  
не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{ 
 ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је  
та, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми  
и — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове  
се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — в 
елни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду 
адничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. д 
сти поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ј 
е.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Поку 
ике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с 
ви састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су 
рао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> о 
војим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Т 
е би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши пото 
еднога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем 
p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не  
ушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари 
емеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећат 
о год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим под 
ила је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће зат 
 у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њи 
 <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живе 
дно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера 
 код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу  
јем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прил 
ет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био пово 
жити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да 
примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар 
д ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на са 
и кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова 
{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S 
радити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограни 
евамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити 
 што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако 
p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметни 
сак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наи 
 друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у прот 
/p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само т 
Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола  
после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор 
а језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно с 
ч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слобо 
ћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема  
обро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а др 
о натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стр 
а то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренут 
ите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало  
говорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, к 
да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати 
нда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> < 
жи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, ст 
е надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој  
 нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мисл 
.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена  
n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали  
е свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање  
раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад мло 
 већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та з 
 уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо  
вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану јед 
се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисл 
, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против н 
тати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>—  
 Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо за 
беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себ 
 <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговориће 
а, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду  
лаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литер 
ло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, 
то немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као шт 
ли борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо 
 ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад.. 
би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајал 
S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одм 
 не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} С 
ан пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће н 
p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш нов 
мота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад ни 
то и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расп 
пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он  
имо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинит 
ри она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} О 
ко нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам 
ела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте 
је могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће  
рекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то  
и да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и 
Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дак 
 вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет дома 
шујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до  
 рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> < 
..</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи,  
ра суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ниш 
>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад н 
 радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати 
је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ниш 
 протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без  
м се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Д 
пство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за 
огао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ств 
то сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски пут 
 у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Поп 
 Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред 
естан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах к 
 долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос. 
рате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, 
ам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да с 
ји тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то  
ворила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознам 
 Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила с 
у.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном 
ерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан 
е?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ј 
што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем нап 
не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу и 
его слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорил 
 не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете ви 
 задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, ос 
а.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац 
уке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Уз 
 и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се 
! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— П 
адо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А как 
, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Мил 
руго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете м 
дашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либе 
 шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та 
свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавест 
и молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — по 
ате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> < 
!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — шт 
ст, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажи 
 и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} 
се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та 
чи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, к 
а — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелн 
ршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, не 
о особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви 
ом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него х 
>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким ли 
 ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих 
 сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Суви 
ам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него  
жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам 
и непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су 
 прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно ни 
ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми  
 то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна прав 
ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодно 
а натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економс 
: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{ 
аво није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви на 
аткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па  
тка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> < 
<p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штам 
дну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Поли 
бама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дан 
 задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треб 
услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је 
сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за р 
али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти д 
 <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са и 
ђе с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... гов 
<p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам 
а руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредви 
 то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем п 
ад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао с 
— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{ 
 дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А са 
ависно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознат 
жити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна  
/p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске 
 је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После  
набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио 
ам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су м 
 од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се н 
 наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.< 
кле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди  
, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S 
Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је  
цније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе  
и у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>ра 
ао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није ма 
.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија  
а.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S 
њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави зати 
ко одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није ре 
ини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му г 
?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје 
 износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога стр 
ознанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предгр 
 <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше в 
неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су св 
кивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S 
иза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, ш 
, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро  
ништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој  
артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачу 
ветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему с 
дело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у  
рај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.< 
ао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и о 
ичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица п 
Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после 
Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели набли 
ено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>—  
фица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми руши 
ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускињ 
ослужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пр 
Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — сме 
p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нем 
е...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на та 
/p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рад 
ете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, как 
 а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза т 
 тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је т 
...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А 
<p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да ур 
.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и рани 
а.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам при 
— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али б 
ди неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Ша 
аза ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је ма 
 се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога др 
о узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се обл 
ветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Д 
 стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле  
остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не 
аму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофиц 
<p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта 
ам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{ 
сам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у ко 
у се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, исти 
мо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове полити 
и Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излаз 
се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Ја 
ла. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на ко 
> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и јед 
е тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке сп 
."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за  
.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и жи 
.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас с 
 Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад жив 
овор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гл 
и нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо с 
о фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан 
/p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о сво 
ати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Ј 
Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S 
мељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред  
разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њ 
— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има сво 
не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота 
упило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут  
<p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо с 
 чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ће 
јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и  
јасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите 
} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изази 
мо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло ср 
ле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p 
а.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја 
у. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од св 
а.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говор 
/p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетк 
ршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија 
/p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта р 
ла.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци,  
ије била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, д 
а не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Свет 
ачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им  
уташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња пор 
мети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитав 
/p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик к 
, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу с 
д прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А пре 
шта.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружат 
 друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да  
е и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих 
 Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посад 
 <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје 
и Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непок 
ство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Да 
</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да  
/p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мисли 
ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге,  
дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но 
 Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p 
 непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p> 
ло поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од  
неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Теш 
вори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће  
слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да  
>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али на 
 Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би 
ићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај чове 
и и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте тр 
ишта.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душан 
<p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути там 
ијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и реши 
та прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико  
смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у  
/p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до уб 
— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код  
ичког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало ре 
 <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у нов 
ли!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, игра 
ије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, как 
г стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бит 
...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање 
>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за ра 
 Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкч 
> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно  
на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да игра 
долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у  
p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— 
вно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш каж 
у изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, 
а малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као 
отив њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које 
>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, 
аке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су п 
<p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пиш 
или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навик 
исли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверит 
да још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш  
а он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја  
у...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, 
/p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p 
а...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се 
ору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с ек 
..</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђ 
— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпо 
стају стране 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки раз 
ad>X.</head> <head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био ј 
d> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му 
 наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столи 
тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор с 
и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио 
ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — 
ромену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Ра 
о... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.< 
обар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице ј 
моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму  
ли ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам  
Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад бу 
/p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу 
ова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе од 
б траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и прибли 
е рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, 
штво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја са 
S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с 
 — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! 
оже бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неко 
ноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињ 
јете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p> 
бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и К 
 него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио  
ао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како  
де и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим 
 сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је н 
.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о 
ве.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим  
вима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им о 
 ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори 
узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је  
вори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико т 
едала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> 
оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од  
 све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због т 
ним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга  
те?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столиц 
ор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човек 
ају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од 
м ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има 
е свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му 
као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи 
 један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, нег 
.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега.  
} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, 
алак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст 
слаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и 
о тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно за 
 на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се н 
ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} А 
ад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једн 
ке после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S 
 При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на стол 
pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо у 
 Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, ка 
 <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где  
ђе Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима 
 је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су и 
један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госп 
ед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p>  
дбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Дар 
 -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут п 
у се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђе 
 у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан,  
казао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S 
течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху 
мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; уме 
ad> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-дол 
> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним ствар 
кама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опе 
 било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на ов 
d> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — го 
живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао 
века.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ по 
ари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Мила 
држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>С 
ше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прих 
чка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красн 
 није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да  
огдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је јед 
 и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве дево 
 тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упозна 
>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згод 
од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" />  
ује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од њ 
мате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га и 
 Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској сист 
воље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома,  
3" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна 
 збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? —  
ведати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом в 
ђе беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> < 
> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански 
> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара ци 
 је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На  
 допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прек 
 треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Кос 
ца.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако  
ио човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, сме 
тити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смеј 
шког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је б 
ле неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та 
то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много свет 
ријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим н 
ва најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеко 
ноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако 
ватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi 
 станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната 
ле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да  
г непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром бра 
ан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. —  
е жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаш 
р, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзи 
а њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излаза 
сле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности,  
ори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S}  
ђака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека 
и, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се вр 
 Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта,  
ито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још 
њем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друш 
томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који 
иљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему в 
 ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељств 
лици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иш 
 да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да ид 
тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове г 
S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из вели 
да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили.. 
а и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди,  
, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ни 
ћ — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“.... 
там Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, мира 
и; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слобод 
...{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је 
те чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао. 
а крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за преп 
ужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мис 
 опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из ње 
о је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом п 
говорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом долас 
ше радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру 
оче Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да  
 руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинери 
ема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро  
 на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> 
ајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле  
ложај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— П 
еста.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говори 
м, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај тер 
ешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ 
из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако р 
 ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продр 
от, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из с 
а ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они по 
њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</ 
 т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да  
има се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започ 
ме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наш 
е ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све  
вом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је  
д је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори н 
култет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре 
и сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак 
сносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је о 
а то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле не 
тевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да 
 вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије н 
блик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — преки 
ијал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и п 
{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А ш 
ити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај гос 
и Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ј 
у.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— 
днијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не позна 
више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико с 
ним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управ 
а, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за жени 
а, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као 
ива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из  
ме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи,  
ично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „уче 
еч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине 
ио узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да  
орави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} 
и Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није 
нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да 
да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност 
авладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и забор 
каква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таки 
облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би  
родно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас  
е наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају пре 
има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у 
ставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али 
лаву је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан доша 
оћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да ва 
ле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни 
е га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А за 
<hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику м 
 и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су ма 
ужи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари  
и за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама см 
 па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се 
онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— 
ретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините. 
тпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обаве 
онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} С 
добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њ 
тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добро 
вора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она по 
мишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са 
ети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најп 
 по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био  
 за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћ 
аде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Си 
м тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново пит 
ели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако х 
ени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је  
ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључ 
о може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало 
, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што  
благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, кој 
кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу глед 
н, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, ниј 
 та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и 
вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени 
 одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову дру 
талом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак 
ерни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практи 
е и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се пос 
, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега уси 
 га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах ра 
, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што ва 
инути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је  
д девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си < 
е је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, д 
> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувиш 
енимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У гла 
ина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S}  
 коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одгов 
ично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показ 
а наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би улож 
 напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих  
{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права 
него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и зна 
ремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких устано 
м управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, д 
да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>В 
рло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један 
>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запит 
ребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социј 
вишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после к 
н је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки 
, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олг 
ономској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима,  
ли ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над друг 
е, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао би 
рни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим 
/p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасв 
ен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>С 
н.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати уве 
те ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та и 
се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо 
пала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити 
 раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Ми 
васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду пр 
 од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде м 
 се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба  
 за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та к 
је његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква 
 гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио  
века спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и  
ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима! 
било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год  
туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца  
вом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева  
вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави дом 
воја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао зн 
уру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах до 
Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој 
} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље 
е болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми ј 
<pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намер 
</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагоги 
сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш 
 Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично го 
курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи 
рестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, 
.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишл 
а.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштова 
p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отиш 
 ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Тв 
 тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јели 
алећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о 
та Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти? 
азјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви  
мети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је  
о зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна... 
 ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, пре 
е је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p 
или су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све св 
 га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањи 
 седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средње 
ако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудн 
патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми  
о тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако 
спита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.< 
едан пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан ра 
..</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако 
="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један 
ам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - наста 
ичито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје ми 
 само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господ 
а, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, 
 писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по 
кад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нис 
и крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{ 
 није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту збо 
вића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стој 
дну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{ 
>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>От 
ком повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан пос 
ицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у 
p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им пр 
Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и свак 
.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настад 
с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан 
илан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одгов 
е свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и з 
нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опе 
ма признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ог 
.{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с  
ли наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас,  
ив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с 
обро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан са 
е.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите  
ке не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог  
ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, сл 
о, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> 
 пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом н 
 препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислиц 
доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме д 
аве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није  
е, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и  
а изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше 
погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, н 
 на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички  
чавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило  
ако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се  
е могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале уст 
елики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не  
ти, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најп 
за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умн 
у наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доист 
ошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет м 
Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p 
врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у п 
и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврст 
ојин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању 
ако се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протре 
 повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „н 
ој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S 
ице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p>  
аво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом 
ица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б.  
зговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица,  
>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушала 
браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме с 
тарац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо  
Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о  
 живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, т 
о „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у т 
ринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{ 
 те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год 
они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам какв 
м. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он 
ала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и о 
ве мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, мог 
ацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту 
практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој су 
о год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ п 
ириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера  
и све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко н 
ити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, а 
ирно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој ф 
 изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има  
 правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Д 
овом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке,  
а томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} 
} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он ј 
 Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родов 
се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанс 
ен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како 
јал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно  
е с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p> 
нимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим ств 
 своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је нек 
дан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На  
ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S}  
S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правн 
рме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има  
ас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који б 
рекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор  
вљу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом 
са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад  
 избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p 
 а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и 
аваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити 
рисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану  
авити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не 
 радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а 
ом приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио 
беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену б 
е.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чин 
ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као  
ју, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би бил 
спало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше п 
слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете м 
 се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив су 
донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту н 
увише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им у 
акле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а м 
оказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} 
ити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује 
еним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим о 
ад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S}  
опште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може б 
 осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> 
какве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} За 
.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумњ 
а важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Г 
/p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па 
— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разго 
те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особит 
ч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Каж 
ања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p 
S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се ос 
..</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p> 
ећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан  
победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је так 
звађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума з 
у у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али и 
 пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он до 
ад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети  
реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу. 
о мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада 
 ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетен 
 Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто у 
ста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз про 
х је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> 
и после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S}  
аш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{ 
о.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то 
о савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог 
озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигд 
скиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокр 
отпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у ко 
је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је та 
во писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, ал 
твила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољн 
обро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јов 
Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и 
ците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“.. 
е за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка ниј 
 је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — О 
 шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>—  
но без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, ч 
ог мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од 
би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учест 
о није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши м 
> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномања 
о, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међ 
а развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао с 
т после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при то 
окрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издав 
ји је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му  
 лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом г 
их гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми 
је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у 
 њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{ 
— насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S}  
оје је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незван 
 постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмер 
штен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од 
о срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе ст 
а избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непри 
ор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хте 
а вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово  
ло <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} С 
ешити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — ш 
е на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између зе 
потребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја  
а срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) 
месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку мал 
лира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштв 
дио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге непр 
те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш  
тво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ћ 
о према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} 
S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у 
 смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо 
чки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— 
о загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају 
, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вешта 
дно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У 
ије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам 
 рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко о 
оред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У нај 
 чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад 
допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да ј 
рдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д. 
 али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су 
кав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} О 
 тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Т 
ив мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећ 
еђу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се м 
 Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим 
њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је  
ом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је пост 
о то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се 
S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се 
би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све.. 
Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем 
и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што  
оказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим приро 
ски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки 
 рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушал 
ична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; 
шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{ 
ности, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули 
о је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често ј 
бманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одб 
 држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само  
би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опе 
е.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је  
е већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим 
е из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу  
им је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, к 
кова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покра 
те мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све 
о и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан слу 
 имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се у 
да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав 
грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Рад 
м, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да  
 средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси ра 
до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> < 
тавка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све  
колности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и повер 
престано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла 
ло вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело ст 
 и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки св 
 трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите —  
чна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси 
нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је  
 слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} 
Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим прим 
ема свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо по 
ма код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она  
ла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите 
нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кр 
зује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А  
гла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека. 
чин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би тр 
 учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао раз 
ка.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди  
ело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена  
 расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p>  
 пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њен 
нарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуци 
чно остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год х 
те ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до нов 
.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле  
о, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те оти 
о сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо 
 руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Г 
ти.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али 
новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с то 
ње у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би  
ица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухва 
ити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако 
.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — прогов 
д.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о то 
: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их м 
старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та 
, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је 
емо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „ 
ога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— 
казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радник 
ли се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се зг 
есање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању сам 
пута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тра 
друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити  
а поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет В 
ји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако? 
заност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли б 
тва тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је весели 
 прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да 
вом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви глед 
шевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени с 
а уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био поз 
остога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи< 
 није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је та 
и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у 
вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у 
в, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно  
ије, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код је 
кални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим  
д нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све 
у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава как 
 би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би ост 
, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станиц 
 с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буд 
.</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој о 
а је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло  
.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам ба 
 брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</ 
p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти с 
овора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензу 
о извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваш 
 <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете с 
 /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи  
а продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је 
е Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је 
ање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не 
 Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да чит 
где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудил 
боде, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки 
Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, шт 
оста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да о 
Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па о 
не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да 
е тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је м 
рава на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S}  
ичка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да  
 шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Ни 
жице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво п 
 је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{ 
13" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше ж 
се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p>  
 а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела да 
колико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као  
не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама... 
тате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате. 
е доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, н 
дари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења 
.{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, 
ју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један виш 
чно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла призн 
ти.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била мн 
редиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати 
д су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математ 
Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неко 
диности зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буд 
ене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S}  
мо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним  
ла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p> 
 — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобод 
ивање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да ос 
— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник.. 
 свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем 
" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Ј 
 шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног  
ашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није прот 
дних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба з 
p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и 
рпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, 
стио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те  
им непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не пој 
трате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има  
у, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети  
и сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па  
, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — п 
 тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да ид 
ична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да с 
на с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женск 
 тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред  
Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи т 
ами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би 
о размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба пром 
народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обичн 
 развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује  
р, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и в 
, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора 
лико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за вр 
 зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — 
мо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена 
 при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не 
човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>Пос 
у, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} 
он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организо 
а увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се осну 
а, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако  
а, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се 
појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближу 
ва народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да 
о коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А ов 
им стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац ум 
овољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој 
ако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши неприј 
о корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом пла 
е при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших н 
 год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би 
 то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само на 
 хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — 
 она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда и 
 не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још 
могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од ме 
опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у  
— прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори 
ни увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима. 
оје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — 
еш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се поку 
 се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се  
 рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отид 
p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ниш 
ан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хо 
ч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасн 
нива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом извет 
 не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињеност 
е ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душ 
н је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истин 
а не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје п 
о, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, а 
ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга з 
их жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја 
рози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку др 
међу њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све н 
е — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S 
ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућ 
ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици п 
 ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке 
, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена с 
 то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном од  
а га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла 
наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Сам 
њижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати. 
о мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена при 
ства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгл 
цину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од ње 
боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња  
а за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако 
милостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш д 
можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је  
 за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним  
 да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Ру 
 вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="2 
ује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не о 
тва.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекид 
он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од нев 
зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се н 
де?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се 
а о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употр 
а, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогреш 
 себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а з 
тле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још к 
— нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад хра 
ју, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли до 
Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашт 
јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не ве 
од других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До 
а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичн 
 кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког п 
 има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица глед 
, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачни 
 и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и н 
ћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је нави 
ат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако 
новнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео 
м пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцни 
нији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и  
итати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по мом 
амо остварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Ду 
 снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким иси 
к доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први  
ао жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!.. 
та, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с бо 
и с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен 
допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то в 
, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По ње 
 робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакоја 
ије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>—  
ти за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим  
ико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, ал 
ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа 
стављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакој 
претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар о 
{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика 
да човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити 
 људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.< 
а од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дуж 
ти — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим 
уше свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм 
јжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто с 
о, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеш 
 вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не изда 
 Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p> 
 зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао 
пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава н 
 с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и  
ајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> кој 
 Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; 
S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се неш 
не свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму пр 
 потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у сад 
 то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да  
а на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пи 
 тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би тр 
а с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не 
ил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да 
.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према ок 
ависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај  
е других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и у 
акав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насме 
ад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам  
абавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори М 
ожда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало п 
ма приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа св 
е одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да с 
> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то мале 
ју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се он 
непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућно 
ти извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> < 
ише здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш ра 
штвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће 
’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, под 
ену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се  
 а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у  
енскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна 
ом стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда 
са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтив 
јтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chap 
те бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S}  
 Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна је 
у.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> < 
равцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не бав 
} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спрем 
p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, 
ња, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морај 
.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је  
же бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после  
 о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из м 
едино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи  
а самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, н 
ћ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особит 
х ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сас 
 „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје ш 
S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога др 
Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Бер 
оже...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам к 
ва, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерал 
 то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкод 
ве непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према разли 
е тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и 
или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу по 
са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на кој 
свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору 
е.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спре 
нову којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са 
 вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бит 
 примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много гов 
жевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно  
ство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то о 
тинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у ж 
ажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од ок 
 поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло 
и управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесн 
.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња 
ма до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас м 
 сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потп 
ворити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па  
 одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то  
е решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, ил 
ве, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле непол 
онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме в 
кад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме... 
Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p>  
во је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми 
е пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити 
ва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад 
толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи 
те, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да  
 то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} 
чног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме покла 
 Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последи 
ији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то зн 
и себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести? 
нова потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p> 
шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна 
а цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар  
тио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, 
таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто  
ад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијањ 
ристи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он 
један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио о 
е научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да 
бода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је у 
 Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на  
ече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо  
је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје л 
е чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— 
жати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, з 
 све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети  
кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му  
...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми огра 
влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а за 
ли не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говори 
ве, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и  
ите осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра 
 у извесним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n=" 
{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима 
 им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји 
; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавн 
ком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземн 
ежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за н 
т иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га н 
да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта  
о је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло дал 
дуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми р 
нати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је  
на и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кав 
уда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бе 
ор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте 
 која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу 
а умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти забо 
чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати,  
ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се св 
е мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удеси 
 устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} 
лободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве 
ише пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисл 
смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а 
е — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и он 
важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} З 
те сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} 
ждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо 
авила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно... 
и чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не 
асвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо  
обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима  
уком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђен 
ко буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је за 
.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледају 
иси од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никак 
рити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</t 
емо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунк 
апита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погле 
а развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима чланови 
хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прс 
заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S 
ећина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већин 
о богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>—  
S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на  
радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, 
умо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео.. 
им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Крене 
 мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— 
 да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а св 
ти на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“ 
 задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествоват 
ва старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{ 
а ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. 
те о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад сва 
укоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не м 
де боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо  
на уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она  
 Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе некол 
намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, ра 
удо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Зн 
рим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако  
ве у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се  
p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мал 
е узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и 
а?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад ук 
аке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Ма 
к могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом с 
 јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шт 
к?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој  
д вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле с 
>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, каже 
означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запу 
аш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери 
учај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна с 
и, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му  
чунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и  
д’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, 
сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{ 
тева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и  
ћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој С 
како...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никакв 
 збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не 
S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књиже 
 полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затек 
 треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Дарин 
мовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Си 
а!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— М 
а своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> < 
5" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, за 
у књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мор 
ила испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и  
а нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она  
раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарк 
т чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло  
послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте 
таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павлови 
> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо црт 
ј побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко вре 
 мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви  
’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{ 
 — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама 
има, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се  
ати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше  
вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњ 
о простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један ч 
е боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим раз 
 што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револве 
од куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је 
</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, остав 
 богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста так 
и све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одгов 
.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То  
вану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по  
е сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</ 
 ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</ 
..</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привре 
?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није,  
ак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, па 
се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигат 
пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је  
ван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу ра 
у од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга нест 
 мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p>  
и остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутинови 
 прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан про 
сли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас в 
р.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела дети 
граничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пус 
вакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, ка 
аци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остал 
 ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њим 
тина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, премда може п 
анак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку. 
де јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе им 
љају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може п 
е Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а осо 
.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле  
ила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или п 
 она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени  
ма.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, 
зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је о 
де.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у ве 
аке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не гу 
ању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Ал 
а жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допал 
и путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се  
 позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате бо 
нда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда слу 
ицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та поја 
зи тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ј 
гне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје. 
 доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпос 
а је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наш 
141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те к 
ам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омлад 
тање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има поди 
ање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим кар 
 обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачног 
оме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај л 
им условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употреб 
{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те 
 приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби 
вере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма  
сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S}  
његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма инте 
аци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део ем 
оре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута ка 
ом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других форм 
 таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим пр 
ек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагат 
аломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Д 
ачелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати зајед 
мети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на теме 
да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је об 
у, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још ја 
а непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења 
изацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла;  
најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би  
руштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одре 
нити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница  
 под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што  
 дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнако 
/p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{ 
риродно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и  
} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима к 
ерена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна опш 
 да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се раз 
 којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту 
чела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе  
и на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из 
 новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Срб 
о изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљ 
ма, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а н 
д <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облик 
о телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста  
онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да 
ити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља... 
p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотл 
тити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво. 
и, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Смет 
лад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у  
} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора сва 
е би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он ниј 
ово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама 
 које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече  
набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке п 
е разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити 
 од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа д 
ме, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, ка 
тво у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад ј 
ачини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога д 
лазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: сам 
 тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ћ 
и, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред све 
еколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p 
е их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, 
они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне к 
њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим 
е не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим  
не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно д 
веног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпун 
} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организа 
 по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зелен 
о с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не 
робијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће  
без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом им 
 јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S}  
ножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме  
и без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, 
јако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, 
дашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њ 
еђу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, 
ељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамниц 
 данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати 
и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштин 
 кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (и 
е околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста с 
а.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бле 
т у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> < 
е човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говор 
м смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе присту 
<p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој бра 
о пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истин 
96" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као 
 признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица... 
агу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну конт 
би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</ 
тране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед 
рпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост нач 
штву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније  
 Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух врем 
о су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је познат 
нством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љу 
од што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене з 
руштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, —  
{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито је код разних људи и мери 
мирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи 
оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савр 
испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при то 
— проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да из 
 n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт де 
 потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задово 
ва интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди  
гледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" />  
људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{ 
оме не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали  
{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> 
разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина 
образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити 
љу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле 
> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шт 
ју. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику изме 
ати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо с 
урнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена  
пита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо 
један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти 
 рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало 
чке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можем 
дговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш 
p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{ 
нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на 
аше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— 
 као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; а 
хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћем 
е.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} На 
 знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је н 
и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће  
 неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је  
 тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописа 
ц.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се 
оворио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим на 
 ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом мора 
на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин от 
имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици 
ожда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија на 
вариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не по 
ело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, 
; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књи 
 — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о о 
да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да 
днога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да п 
 У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања сл 
је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, пл 
му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то 
и сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се ов 
ло онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита 
; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време < 
 себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако ул 
зговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру п 
 никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека 
опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био 
ар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад  
хвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње вр 
па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S}  
>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправд 
 га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још м 
 расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с 
квом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети 
, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које  
сталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{ 
рописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после в 
за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пр 
ате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — при 
вом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и за 
 форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи ус 
ређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Ру 
решене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</ 
.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само нат 
пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да  
 по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно наше 
раку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и до 
ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантази 
а путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако с 
ам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости;  
о не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долази 
p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то  
ед знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега  
 живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други ст 
сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринко 
нда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Д 
а, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално сп 
ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дал 
.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изи 
ору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно 
орен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их  
 сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни са 
ти по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишља 
</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се 
се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Ми 
их и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није по 
} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи па 
навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под уда 
е се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случ 
е — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S 
/p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замиш 
, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумњ 
н и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" />  
<p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треб 
ста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним ув 
ти натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде 
аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p>  
пех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, 
е у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би  
 /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже 
 не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да сушт 
елима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сир 
и и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По р 
ђу осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи в 
тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви зна 
осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</ 
жимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова 
чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и ра 
ме нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хо 
, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност,  
уковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним  
 доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћ 
{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га 
 али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— Организов 
 буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар  
ати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама к 
и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му  
не...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у са 
нути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175 
решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том 
> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> <div  
осни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се чит 
стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бо 
је гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева  
видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т.  
оје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један пр 
 <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава. 
они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али  
зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити 
ад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или 
о да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никакв 
 Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и н 
г госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Уве 
 <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад... 
 се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заис 
је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети оп 
им тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мор 
дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови  
скињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте 
{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих 
лавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се. 
осле тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остад 
сан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправ 
.{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и  
 по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује м 
ј радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори о 
и баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у 
 Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву зн 
p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико,  
ријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативш 
но, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очек 
; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као з 
а телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његово 
/p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите 
 заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у  
ј у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет 
ила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер ј 
о је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш  
S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Дарин 
ад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се 
ређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманци 
ром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора м 
..{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање непр 
ина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>М 
атише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му пр 
 ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се 
љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је по 
— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи  
овори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.< 
ије бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш иша 
> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је  
 <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског 
S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доис 
 Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инст 
{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мор 
опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим  
 брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак,  
 нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост то 
 стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали 
Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{ 
.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ па 
задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему ј 
 само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми.. 
, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са же 
брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз  
и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</ 
ичко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226"  
новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан ж 
ијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори гл 
покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; а 
ве куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још  
стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — дал 
а...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје —  
 О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда 
просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато с 
с, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, кој 
слугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у п 
породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви 
ан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш  
 ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена  
S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он 
нике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> 
ћ.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Ци 
— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} За 
Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p>  
 где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад ба 
но.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда  
/p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, 
дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ б 
илан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет  
њигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, п 
пуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb 
 мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто 
иколине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај  
> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — про 
 <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. 
се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, д 
лги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да  
а добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у ко 
унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност п 
{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад приз 
.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело о 
чу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; х 
а и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Са 
о ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добр 
сносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе  
а му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> о 
у потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може 
ог растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да 
при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потре 
аочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави 
н опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге  
и или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин н 
дан пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то  
ила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S}  
о и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пу 
Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали  
ин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p> 
дине, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазрева 
се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S 
 казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, 
 говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугодни 
 да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније и 
ек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се 
увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би 
ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидн 
мало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која 
нство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личнош 
е неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с 
бично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која ни 
 и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> < 
иво рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже ве 
во, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти 
е.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, х 
ио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о с 
састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и в 
ј соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она 
а.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па 
 је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натер 
се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако  
ћ се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у 
је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију 
 правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше  
и се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав н 
ку и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мр 
p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добр 
 му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вешта 
уку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га 
ш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Ш 
јама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па 
ринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек т 
а“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а  
 из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само ко 
ио познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Ми 
о му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад  
е и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и по 
вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Не 
те све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпун 
ше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје б 
је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица м 
ме раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђ 
црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, в 
рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После нек 
 је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од  
> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на св 
та и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{ 
„лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то  
смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за ос 
 До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} О 
 од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се д 
како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео П 
е опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали љ 
х људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако  
м и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представи 
е певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да и 
говор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и х 
 на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и р 
треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се  
ла кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја 
 али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако 
ли је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и хра 
е, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно напад 
ази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица 
мо једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоки 
ремишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубље 
рати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђ 
> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то уп 
прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пе 
 је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он  
остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислуш 
 утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води 
 препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну кри 
вно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запи 
мања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се  
у делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <p 
а његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије 
не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они,  
ко би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, к 
 /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке бед 
и ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела бе 
 ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре 
авно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није мог 
еразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџ 
онашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; а 
обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професо 
е певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је н 
а све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која п 
ри ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тес 
иста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одли 
— проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но  
му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправ 
после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошл 
ештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврс 
илан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг располо 
тно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> < 
ебала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим  
ем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам 
едњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прили 
ње му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} 
 њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах 
е да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „б 
воду, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с к 
 са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито п 
 да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, 
 пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p 
ислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће с 
ажење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том пита 
и продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми 
 доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У 
мате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та нарав 
е може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем п 
бице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекл 
у.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан на 
.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После 
допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не мар 
опада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95"  
Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, 
нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она н 
доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?< 
о, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — прим 
је при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</ 
о да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду проти 
не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и  
</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то с 
ао гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати 
каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На  
 у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изглед 
војине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неп 
аје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говор 
и хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тав 
ин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при 
при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза 
се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После 
дговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуч 
но и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време... 
е без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У остало 
од руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да 
 брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техн 
ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао  
ни се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве с 
 да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и  
не друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо 
ћу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихов 
боду осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до ј 
 Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе  
ени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> 
е о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то суви 
анхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друш 
дговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто 
же, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшн 
јпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о 
е, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да за 
 и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, 
— проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, ш 
тимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још  
следице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у т 
и дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика р 
о на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али д 
 што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — 
огућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заи 
} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим 
ате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допушта 
затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под  
себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело пон 
 су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да  
 понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела 
нскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да  
 и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузец 
да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналаз 
и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим 
тко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (т 
 врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под и 
ивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање кл 
ромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ств 
 реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет 
ве у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то дај 
случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n=" 
а је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она 
нити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том с 
 људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бит 
, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту  
Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одноша 
пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више 
Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мал 
к у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку прак 
азио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n 
о за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а  
а; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Ма 
би да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразил 
 <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду 
.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> < 
 враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Мил 
 борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно 
е потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање ради 
} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да 
S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру  
р би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, к 
а, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се  
ле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити 
 смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они не 
а, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га ј 
се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас 
те ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо  
 ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А 
оју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је М 
гове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да  
, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није  
 моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S 
но даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p> 
 читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док ни 
ига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим с 
{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја доб 
то је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>—  
р утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: за 
 Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту алб 
у метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсн 
на за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; 
 све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна 
сле неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један  
х могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и та 
а мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p>  
 природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле  
тао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнич 
 седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.< 
еде се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се,  
ка две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала 
творе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, 
и за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одгов 
жу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и сп 
одан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, 
вне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари. 
рам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења 
ху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део с 
јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за  
ешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро  
.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје 
ље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре 
обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах  
 Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> < 
тив свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако с 
е запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могл 
ек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — 
 с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којим 
 n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре 
сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглаво 
 се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, о 
там ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на 
>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте нак 
 грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не  
ећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако,  
и све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сир 
чим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити 
амнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска систем 
никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више  
 им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход пост 
 иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајућ 
а они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту зем 
о никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. 
 све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да 
је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — С 
да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничит 
 губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега  
 унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме ун 
а, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и 
 n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и 
 својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb 
ријском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле  
сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине ц 
вним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према 
је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода 
дани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу 
цаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти;  
Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто з 
ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њи 
при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијени 
уком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да 
грам, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — п 
увише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— На 
ао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се до 
у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној с 
 знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који  
се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, пр 
п, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде д 
пи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразу 
илне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се,  
ста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Нас 
ро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе 
S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за  
> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ 
шено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећ 
же: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи 
дио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и  
поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана б 
ту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, М 
азује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-П 
отпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренциј 
ише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него ш 
да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опе 
дан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у по 
је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да ј 
тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је не 
ирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S}  
е сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на с 
воја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p 
ове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да з 
арност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за свак 
ник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда,  
 начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи т 
ложена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седел 
 тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — го 
.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не 
чника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим  
 уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „пр 
је можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других в 
 шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин 
аш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама  
астави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је,  
е на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се  
дна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на приме 
 Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али ство 
уди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба 
 са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, ј 
таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот о 
ари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одн 
а држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ва 
 је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, 
ако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно са 
 и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и мор 
ве стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло р 
аучном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на о 
ти толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много 
.{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових 
{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја 
ли. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена 
.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>—  
ао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да г 
авати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати о 
и опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућн 
исавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за 
 Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до  
бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако  
а Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима 
давање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је  
м старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармониј 
ла.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођ 
како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, 
абава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и дај 
а; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, 
ла, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за тем 
а туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— 
д неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја 
ља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>С 
<p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те св 
} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин 
 иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад 
м. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло  
у.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега 
а строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас не 
 ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога до 
а људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све,  
ај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, 
ног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ла 
ало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: не 
бразоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{ 
 ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребам 
ет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и у 
 женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге 
слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цирих 
т покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> < 
авати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то 
 са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију р 
Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при 
 „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста жив 
тка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>—  
м у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Т 
који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају 
шкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те  
даном становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тог 
де га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријар 
а снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да с 
то тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња п 
онкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде  
и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли  
је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радој 
ри Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је прија 
е <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за друг 
вање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми 
је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и та 
ко има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара,  
ама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народ 
<p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и о 
на језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а м 
ма, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не  
.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде п 
а удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— 
у улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је  
 могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро,  
где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке  
 па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нист 
, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га  
ајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родо 
разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину н 
а?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дира 
ра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и по 
а, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријате 
ла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те с 
д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за 
на економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа,  
ште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говор 
реба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потр 
друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, фи 
 је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p> 
 би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно пони 
и Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унут 
 лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је саставља 
мемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разло 
вима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненауча 
ље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци 
приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нис 
дужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни.. 
ине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла пр 
> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на К 
ти, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од њего 
рану.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник би 
 или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, 
{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташ 
 Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-к 
</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</ 
атим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу 
ја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одг 
ало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно  
а би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хо 
 није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и  
 ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра  
 мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна. 
ег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и  
ма се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се прем 
вничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p 
вет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у с 
азговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. —  
дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по  
ки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично 
дно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, 
њу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се осн 
 Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не с 
ца. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познај 
еме „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи нек 
ледње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила ње 
 тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренциј 
{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој  
ност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по з 
о да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго ос 
рност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко дру 
 мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера,  
 мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важност 
 ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један п 
аустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим  
си управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпун 
а штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — за 
, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спек 
ти за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари 
p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} За 
ло гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се чест 
 Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времен 
гу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{ 
 био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да  
правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну приме 
 која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавањ 
ост и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Ка 
Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви зн 
осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи ш 
х“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуг 
ити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју сн 
ромени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. 
 њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад  
ачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толи 
е сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје 
у, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином. 
, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, шт 
лико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изи 
нама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-ка 
 да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима  
аже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи ч 
ремена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb 
рава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена прав 
треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао  
ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се д 
де још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па ви 
е.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке 
кле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним оч 
ану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>—  
.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" 
се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испиш 
оврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, д 
 који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, 
 — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светл 
њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на М 
на доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, к 
S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је  
 и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само  
отребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом дру 
једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији,  
S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да  
с и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? 
осле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би  
и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на св 
ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада н 
рали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162 
било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим  
а раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу орга 
говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он ј 
н — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно сти 
 ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове бо 
аше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме  
ебичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња  
 ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ј 
а, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Бе 
арактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећ 
 састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређ 
ет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбо 
ћи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље 
ну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p 
угови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио 
бу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан.  
звесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Так 
ле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p 
ака испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У о 
одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n=" 
ромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је  
 плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с М 
{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро с 
што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго до 
ом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медици 
рно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој 
ћу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њег 
- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. 
 Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш нај 
и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном 
мах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој  
 се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако то 
а претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без  
У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак мо 
се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме осниват 
ње испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли  
ге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљат 
ешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико  
вано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био прели 
се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај проц 
коме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима  
свим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... заш 
утра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — р 
ах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. 
ме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигош 
ова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбо 
мо уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „му 
Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То  
b n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{ 
бзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не с 
 у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподе 
ио.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена 
 истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после  
видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижава 
ада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако орган 
али његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могл 
ченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педа 
 ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја не 
сте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а 
е политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих  
S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали с 
ује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непос 
е зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче о 
е Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој оп 
дућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} За 
ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S}  
токо осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам за 
а то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш та 
 се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и  
?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да на 
 за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати 
њи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би 
тавите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори 
се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио 
а каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p> 
>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Са 
доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина с 
ћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови има 
ој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али гот 
е сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке 
вате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така  
и на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb 
ду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће 
о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче о 
не.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога 
, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме  
и, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа прот 
ораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А к 
ности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и тр 
 и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S}  
— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, 
е земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих  
 раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао и 
о природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и 
ати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При 
али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћу 
з сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S}  
иви, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београ 
у таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика  
 и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним ли 
} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и м 
 рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само б 
ији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће  
— „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув 
иповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицо 
 то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма  
у људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацел 
руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> 
нда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне  
да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника там 
а буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају 
би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S}  
е такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што ј 
 ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо  
 ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје  
S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} Т 
о.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, 
 закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} По 
> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>—  
дине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p 
шљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у д 
 /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да 
 n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам 
руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташ 
послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она  
том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико ј 
њим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас ука 
ти те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не  
еђутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смеј 
ари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Мар 
Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хте 
е су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Ал 
ветли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сја 
 започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био ј 
<p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло р 
<p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уве 
одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није си 
киња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону 
одужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим н 
сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала  
ма, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и  
— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да 
и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и је 
влада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом пра 
добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, г 
време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громки 
 који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати 
 наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги 
ребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци,  
<p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им та 
та — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.< 
дан пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би х 
те на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одм 
 Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код ј 
м тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да  
да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S}  
то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што го 
 грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S 
је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, к 
вео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има о 
аш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Пари 
ни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да,  
предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу 
помагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати 
 што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си 
у би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — пр 
стано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су бил 
а.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А  
коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рад 
а литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од само 
ђе с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на о 
 њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слобод 
дите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама. 
естано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из  
едаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је  
вамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам  
чана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и ужива 
слове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно  
ставља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку 
 не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем 
рцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао 
му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу.  
чну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва. 
есте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да ка 
новићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни ж 
неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пра 
ан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну пр 
же гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидај 
каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да 
 марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па 
 да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној го 
јући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго;  
</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се мно 
овољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предло 
 то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, ук 
> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново др 
а нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих п 
. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Ш 
лга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је вр 
 прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, 
улирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста ниј 
вота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као н 
чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и прилич 
овори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{ 
} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпи 
н је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на прет 
 се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађив 
, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњењ 
Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он  
план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; вру 
ојин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него б 
S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <p 
стан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба има 
им стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то  
а уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допу 
а седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} В 
 <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам 
 адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{ 
 још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким сл 
њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радн 
и...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погле 
ли Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у гово 
</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p 
ше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упо 
и опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да н 
што зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико  
.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке 
 — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро би 
о би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мор 
ефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако 
 очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђо 
стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре по 
стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о 
— поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да са 
рко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Ма 
д.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми т 
ху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро д 
што мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мит 
сли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у та 
во, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опа 
ењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог бо 
 и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? —  
 је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме пра 
глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш р 
 разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу 
ше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, п 
 је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као ш 
још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво 
а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при кој 
ет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољн 
па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књ 
ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То  
{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколик 
 за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према  
а и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања  
све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу пос 
шао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="7 
...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз некол 
е бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да може 
 <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> < 
ињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да зем 
ају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та пла 
 — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публик 
вним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак 
оцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђав 
ак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строј 
е револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуциј 
{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде г 
 обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте 
и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та 
те научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, с 
је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, п 
ема својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита нек 
и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> < 
? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што 
 онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који ј 
ође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p> 
д и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ва 
{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије  
ном поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље 
 сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо  
затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетн 
 тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их 
 сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка нан 
ревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да ј 
 више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, так 
 били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву  
ати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети 
arget="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим)  
 фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу бе 
ушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако и 
а — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима под 
азиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита на 
S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понов 
 плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ћ 
е дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагов 
.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.< 
е се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Рахм 
 да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Настави 
ње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваш 
ар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше  
е врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чинов 
 дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад з 
ли сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништ 
Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали 
ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију  
ко тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми мор 
едом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога свет 
ему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" />  
тима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужд 
p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали 
у радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама  
е ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} 
наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлоз 
ним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација 
 је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ј 
од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би н 
е с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у 
одне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој приј 
 кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела с 
падање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву,  
енцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д.  
ио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та раз 
 томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добр 
P18780_C1.2.4"> <head>XII.</head> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на вио 
але и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после под 
о и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст ч 
 вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако 
 радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацим 
сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао  
 га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> см 
оље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пу 
еграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић  
јући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам 
{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу 
собито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана пос 
ега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део р 
шао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад ко 
олицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S}  
с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде 
 био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у  
вао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учи 
траг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S}  
ву велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још св 
им поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим ј 
 изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива  
рестати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло р 
м, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мар 
страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ  
 блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>О 
ко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржа 
им „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та о 
Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ избли 
поведа о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосл 
 не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје 
ним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Ка 
ињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништ 
и једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и крит 
 практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет ос 
Кирсанову,<ref target="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да с 
 с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку и 
ао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о то 
Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра 
лог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита,  
иштиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S}  
уди, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом  
„завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне  
ли поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, ко 
о знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особ 
" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него тр 
га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се ј 
 заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу 
} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и вод 
е неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго 
ео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно 
и здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само дражи ж 
ауке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али  
арност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе спе 
 добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па 
о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле с 
та.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме 
га друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамнич 
звишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали 
 како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини проти 
некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам 
.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми 
се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, ч 
ве већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне у 
.</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто ка 
S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столиц 
— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год 
тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p>  
е више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка пре 
дна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водит 
итељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се п 
<pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су  
, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је 
нидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које ина 
то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства наш 
имо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако 
 Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо б 
послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила бриг 
радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не  
ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирен 
гао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видим 
грађивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија  
су заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати п 
“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да  
ила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прили 
и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220"  
ога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> < 
илан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега 
а снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба  
 озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се заце 
тим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... 
ћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Д 
ли све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар прим 
<p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се пре 
ма је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се превар 
рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толи 
ћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, п 
треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор?  
скоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју  
S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што  
и му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чу 
а сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да  
, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</ 
а — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?< 
бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарност 
ним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви б 
што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — п 
толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи  
— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала,  
Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица,  
а што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него  
 никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S}  
е своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исп 
најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једи 
е само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном ж 
 с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S 
и, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро мор 
ни прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одла 
 тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу мл 
утру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора 
ру, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућу 
кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се г 
твори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мара 
е чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите  
о његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту с 
јатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео  
е узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то,  
што од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — 
 која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ј 
решио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је 
ораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде с 
 <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао 
ће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> 
е.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз 
ни поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после је 
беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака ( 
, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Жен 
/p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Др 
кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ћ 
њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, кака 
/hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мал 
стичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, к 
 кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површн 
S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће г 
е он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с на 
ијатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац,  
у опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо  
у беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну  
 уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута 
Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да друг 
садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи ви 
сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се 
 ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p 
 већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште с 
долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; са 
 и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Соц 
роговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је 
о добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар з 
требно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без 
зи каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се 
вољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази он 
дна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p>  
слова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособн 
а уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разуме 
 далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху 
сте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам ник 
их ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. —  
 обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S 
г званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је  
се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би на 
} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код д 
 рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у к 
редставити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вреднос 
чано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода 
а се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један 
 исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не  
. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако 
S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{ 
ају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби  
 и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те 
 платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би 
ре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S 
продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада п 
оме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би бил 
колико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или 
Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност  
 која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним 
о и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људ 
то више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист при 
, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је поста 
 Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово 
 и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад до 
дством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S}  
бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Ч 
та. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за р 
 којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише 
е, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{ 
има; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ 
начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и оств 
ог увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и  
 које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> < 
иге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се за 
е пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станој 
овечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима  
према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви за 
и.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја с 
 да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која 
 одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико  
е питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан —  
 изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је 
говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особи 
адам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узв 
само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту паж 
слима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај 
 неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут 
свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније 
> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога ве 
 који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начи 
га немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитиза 
је поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса ј 
ала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остра 
к имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обз 
да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p>  
оизводњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S}  
ио позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасв 
риху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упада 
о и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку 
ника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за ру 
сне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у  
да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се на 
нашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч 
троја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а  
лан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и  
о душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у са 
 се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одм 
е пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p> 
дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Некол 
је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја,  
, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дел 
и таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупос 
знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло ј 
о.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалист 
у не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари 
 на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би в 
ади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, мор 
{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних нач 
 цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... прого 
 начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати см 
е кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p> 
ћ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се сл 
о времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Ал 
 у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећ 
Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудић 
акојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... прог 
уну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћет 
 били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком  
 радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесн 
ено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, 
ријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленбер 
{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чи 
вац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене  
ив ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу с 
е вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали  
и тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— 
никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили 
{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће м 
м бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потп 
 гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоћ 
а свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са г 
е Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му 
 да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим  
лан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и тр 
стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је у 
рема другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише —  
ио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је 
арењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји чита 
(ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непри 
а послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли,  
 освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту т 
душност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу. 
ри јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у т 
а, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, 
у само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут д 
јала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и 
 не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Т 
реди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23 
рестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нем 
јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу 
ди; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован технича 
ста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа  
у се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао 
га лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} К 
 почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p 
у видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах 
 У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“ 
рмана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p>  
<p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, 
S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити  
, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и 
аставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n= 
био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо 
„Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто  
у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које т 
p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музика 
илану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јо 
је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; 
о дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће 
разованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то с 
 не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан  
ји га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје при 
жи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе кр 
још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратк 
ити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити 
који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво ста 
 особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по изв 
му се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећа 
уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је 
о све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би 
и ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим посе 
кле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети он 
га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некад 
ште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та оп 
огледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала. 
та празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на дру 
лико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да бу 
лањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који так 
мешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мери 
баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће 
 наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о т 
гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који  
 Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Мил 
ли, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово 
си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је 
..{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S}  
ти ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио т 
 кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени тре 
по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а на 
то велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је  
 Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облик 
ена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p 
опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку  
говори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим о 
све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик 
како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним 
ану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих уп 
 рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се,  
распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на 
ране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метн 
енога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, ко 
плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — пр 
дити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари 
лату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж  
плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свако 
 скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било 
ако су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни посл 
постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S}  
усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она пре 
ма та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с тако 
међу тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно ц 
 дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S}  
алом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут в 
у опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати 
ш врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да  
, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места 
и Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p>  
о у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије;  
ворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне;  
ек своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> 
а и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би бог 
рабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење 
витак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у доб 
 се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше  
годио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи 
има; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих 
} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње 
 ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли же 
онетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госп 
 коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p>  
и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Да 
е тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта  
 то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари. 
ти!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да  
о услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом прих 
} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им пос 
 био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати,  
ихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да о 
} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу 
љно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, врати 
Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесно 
ти из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није пр 
Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена  
напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанствен 
али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити 
мда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бив 
изању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера  
ати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, приста 
го им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне сло 
Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је проп 
е нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас  
разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> 
 коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та  
лике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тог 
тајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за п 
 Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, нег 
атим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ  
} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задрж 
икола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, ка 
{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори о 
редлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности о 
стоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад  
ли мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим о 
 путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не ка 
<p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редо 
 не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој 
да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо. 
 свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било ка 
а...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између наче 
 сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку 
ле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, проби 
ећма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то ра 
за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду. 
бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних сн 
ли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда 
 томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је ов 
ну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или м 
достатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у д 
ше радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у  
аш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави 
е тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује 
адовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очим 
ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закљ 
ј слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Н 
о, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси н 
..{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, 
оме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације 
адничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо  
еополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— Т 
мо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кр 
ст покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— 
прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи доне 
ћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе не 
head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може  
 толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би н 
ме се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима мож 
 натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај  
<p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам п 
арати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запит 
р у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита,  
ака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина с 
</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам н 
ћ и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врл 
 дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преоб 
м, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна 
р ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај 
 уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и 
ти згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ће 
S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то  
 морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам 
и било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о 
о, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом 
ушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам каже 
амога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може  
рој претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође шт 
 се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да н 
 Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном у 
ишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли т 
ас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задрж 
 у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи са 
то за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и 
p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Ма 
руштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да  
ерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши с 
дно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите  
 т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, 
авду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој кор 
вате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите  
о бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе 
ашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одм 
га објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, 
на.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на 
ивисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у о 
запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</ 
говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње 
 али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим  
Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и  
 поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро  
е задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у  
т Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на сво 
тоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим љ 
 бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, за 
и, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога,  
а не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају прем 
<pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дел 
 кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ј 
ко; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кри 
оду.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста заба 
 верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од сво 
38" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благо 
.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила 
о и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постан 
ку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он  
 сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S}  
на после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко вре 
сам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима г 
аги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> 
а упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p>  
 као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече 
е.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, кој 
ера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева 
p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој  
{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако  
ној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> < 
питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак 
врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му 
 била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> 
нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити,  
ојим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а 
тање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог н 
, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске к 
сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се 
најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава  
помињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у 
гурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— 
дар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва ј 
а... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубиц 
нити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбој 
/p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо  
но лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S}  
 то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</ 
/p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда 
.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} На 
већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми  
зу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка  
>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> 
 накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало р 
Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини  
 љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћах 
знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — прим 
спаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет на 
т примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био пон 
ош пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p>  
чела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За  
а.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу ру 
ић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше  
Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не  
нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро по 
/p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа приј 
ице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> 
 <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Нај 
лико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој  
тели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p> 
има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ ода 
емо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сам 
је уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се 
тан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасно 
 баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева  
ЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ, 
нову општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му 
ољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате  
Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два 
ли речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S 
.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опрос 
рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је так 
ађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људ 
 улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Каж 
 поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — гов 
еност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору. 
ко су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и  
о нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — 
би?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу 
оцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких ж 
 потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности и 
се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху 
ј је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у  
ом девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде наб 
 што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— 
ог живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се п 
 којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јованови 
ви пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упоз 
<p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беш 
кинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођен 
 да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша пот 
мо онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, нег 
овој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдн 
могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} 
тане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесногруде себичности по 
 либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигу 
— укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све т 
ами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а  
е стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто 
 данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског 
потребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пош 
е људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, соли 
не тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у кр 
ку разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно. 
ак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ 
p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите ув 
за.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад 
} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда  
 томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом 
 сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и  
на, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви г 
заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени 
ђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви ме 
војих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете 
 год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела.. 
асиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које  
>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало пот 
оје је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуре 
вати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг  
азличним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а  
ма гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>в 
ми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлу 
S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен жив 
 — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при жен 
рно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш прав 
ко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштв 
зраз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора  
о давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете свој 
е (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разг 
мо да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим 
 како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због 
ше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље  
ком борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племе 
овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле сва 
ио врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, м 
ебала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и па 
ногоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрест 
цински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) ож 
е све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потп 
ој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу 
ости, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од ма 
ио смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину 
ше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После п 
!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и 
ваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и р 
 критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљењ 
оро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста н 
део је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху т 
 баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела,  
убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јак 
медијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте  
 писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега л 
о решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што м 
квој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снаг 
ој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с 
 тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега  
врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и 
се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињ 
 месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али  
 је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, тр 
ашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке 
нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S}  
 д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он такође  
 ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала 
 чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов 
г тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну свој 
од изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p 
 <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да 
вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а 
од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не сп 
 наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства. 
 за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити н 
 рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узро 
ком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дал 
а забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедањ 
ају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки 
вишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи с 
а би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то 
а према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим п 
ла је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је из 
 светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило 
ш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљ 
а ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела 
е и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{ 
орила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, к 
же чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служит 
треби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озби 
, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло 
S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би 
између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међус 
е унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа 
обе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и д 
ити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне обла 
а и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видел 
њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али 
ла језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају 
 је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Нико 
ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланов 
неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који 
тели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на п 
е затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрад 
драво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се д 
ма!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n=" 
свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и пат 
S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али  
ак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати сво 
 настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде г 
те да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда. 
д свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озб 
в је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чу 
о ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам ј 
 пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте 
рише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?< 
немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља 
а и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како 
само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа дру 
еснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заст 
 јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углав 
ли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у вла 
о паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете  
и и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не  
пецијално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом. 
нда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb  
тача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о т 
родирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се н 
а се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава  
ИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </div> <pb 
олико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Т 
 свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго н 
ародносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви  
222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор 
 то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свиј 
ри, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот  
диштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче д 
ено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - 
пски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима 
не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају в 
{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навик 
n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само нек 
кује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Л 
о говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али  
к?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско доб 
о интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни д 
што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији  
оји би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђам 
у, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмо 
о зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова;  
подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се  
ју потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на 
е, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у и 
 „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином у 
издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, др 
ити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато,  
вот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек мало 
Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама п 
и — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава  
 прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег у 
тњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као м 
мати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас ка 
 не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опе 
 Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да р 
и тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за 
а би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слаб 
 тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје ми 
слим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисл 
ио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкос 
.</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} 
ног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у 
гао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Си 
ати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље... 
о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвише 
трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојк 
ође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и р 
али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> < 
 привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате вр 
дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и  
 — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и С 
ас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До  
е гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, д 
} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ог 
на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ  
 упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију 
ви Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване 
изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су ве 
{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, је 
ити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околност 
 Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на 
ји...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом 
носи са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју  
штено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење 
чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</ 
е, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не б 
а снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга 
смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што 
шао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мал 
 су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то забора 
. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао  
> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, с 
жемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушим 
 нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема с 
амо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад бу 
највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</ 
д њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се пр 
ара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за св 
ање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угуш 
леду није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један и 
раничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Дарин 
p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена 
треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће с 
а отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела 
ња је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пр 
а вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> < 
 живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— О 
 међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечер 
сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља —  
е за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све  
</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} На 
х, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} С 
кнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељ 
обар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пре 
али због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друшт 
ично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети  
 је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом та 
јој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће 
туд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и да 
p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго ј 
шао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио,  
ледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла  
де са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли  
.{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — п 
беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непом 
Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху  
и — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде 
после предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђав 
о онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Ол 
 неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се  
немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истин 
ратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} 
правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност.. 
 кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damen 
, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, 
ица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запит 
а навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда 
меју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> < 
дра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Ни 
ући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђе 
год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови ш 
те и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњ 
ослова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не  
 — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p 
те одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама. 
ог устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје  
те старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштв 
је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао г 
</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана 
опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... ус 
не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који с 
p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав с 
ј...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — А 
апита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља 
>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долази 
најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p 
ију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, шт 
имети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете  
смехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женск 
шта одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим н 
 да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</ 
..{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према н 
 у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је н 
ри Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла  
и.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време... 
.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} А 
/p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе гово 
во — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, за 
е штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити. 
је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би. 
 одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, кака 
ан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам по 
н глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још ниг 
 <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужи 
p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је дан 
олико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показуј 
но — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога  
не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што вл 
оста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са 
ила је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кад 
љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} 
ићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви м 
то кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, ве 
>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари 
ном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујет 
а и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду п 
ако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она г 
="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за 
 <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p 
овори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} В 
де му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални про 
Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад 
еду ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да зн 
<p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јач 
пет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја п 
Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом,  
полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S}  
>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо к 
трешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон з 
 зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да 
де му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити... 
даше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква  
вори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете  
 Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш 
оби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је 
дио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где с 
b n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p 
еђено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, знач 
ече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— 
итача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, к 
одише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пу 
„слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Стано 
и је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полаже 
ици заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојано 
ора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима 
ан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, 
<p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати  
ко.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други она 
 И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p> 
стаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радн 
ље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p> 
ш јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им ч 
 енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S 
е.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно поглед 
и ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p>  
 лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>—  
; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се на 
.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове око 
ца сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверств 
најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите  
ad>XI.</head> <head>Састанци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p> 
се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није ним 
.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама тре 
е допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физи 
ања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се м 
ра ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш преј 
ле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаст 
топи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако  
речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да 
еност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње 
е радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у кр 
м међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n= 
роизводње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисн 
> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицањ 
и признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S}  
 сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, 
т још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, д 
м и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важн 
азлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у и 
година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратит 
с је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив пуб 
.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да 
у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети 
ече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Да 
нити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> 
е знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо з 
едно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леопо 
 неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друшт 
ласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да  
ала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново у 
не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на 
рно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада. 
 то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, ко 
мо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — го 
ирније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претре 
 који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се ба 
p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} По 
ри Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} К 
се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом 
мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на где 
се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе 
е не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је 
то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни. 
 постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има пр 
оче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Сам 
жити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој по 
беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Кол 
м је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била 
{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем  
љено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, д 
у може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као  
гме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се неп 
наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на 
едне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S 
све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, 
и на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би с 
се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је не 
друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што м 
рименити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међут 
 дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело  
— насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њо 
о га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју ме 
јтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до са 
 се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на м 
х хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он у 
атим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с 
} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе,  
е.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу  
енијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће б 
ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те г 
р се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како 
да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105"  
, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипа 
њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо д 
садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ства 
о?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и 
оћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у 
и се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није ника 
аучним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p> 
Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би 
 то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством  
 туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо  
о, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наш 
ава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавањ 
м политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше прегов 
би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кум 
бу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавам 
ош да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако  
ике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што нау 
 путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које бли 
 данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад п 
 се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још зем 
и ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p> 
ве правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге 
— поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сас 
нати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да б 
итао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем. 
је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она н 
раксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора  
А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, 
а показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S}  
аганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха. 
спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас м 
о још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више та 
b n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хте 
 и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су н 
алежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а мо 
 је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рец 
звести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми,  
ром, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој  
на.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и  
е још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о том 
мскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S 
/p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно однос 
о искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето 
те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја 
те се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није 
У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, ба 
нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам позн 
е мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо  
са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази д 
о и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из приро 
о је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употреб 
, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати з 
 ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека у 
 у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене однош 
атити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговар 
орији развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према 
кључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има  
учној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много 
м спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога изва 
оме, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После 
ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема раз 
стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким п 
ма не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и  
.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране. 
алац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опе 
ну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је л 
ане тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних д 
неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто  
а уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Мар 
, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете ве 
ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројст 
први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети  
овишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политича 
 не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу  
с мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{ 
рло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама сада 
е и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом на 
 нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као ш 
 вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49"  
ихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту б 
имер, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у то 
ед свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са стр 
рним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу 
 Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и догово 
се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код 
 n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови 
шљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а д 
а — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру нава 
из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“  
— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да п 
шим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа дру 
ећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште 
Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тад 
моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и ш 
необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута ч 
 како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаље 
>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мен 
личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих ин 
 музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она с 
 може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, как 
} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Д 
 и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Он 
га против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном живот 
љењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му д 
ју само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо. 
и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од так 
и; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не зн 
вога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина пог 
је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости с 
 старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато,  
 се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, гр 
о, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао 
о у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мањ 
т пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су 
 и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање б 
 друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специј 
е, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступа 
мало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица в 
ук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трош 
не тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње  
јединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред рас 
ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу  
ју основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="1 
 се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, 
се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина,  
у.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Мила 
 се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће из 
ње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања  
ега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видим 
{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и  
 дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; а 
или никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних ода 
опити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показал 
а просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али  
 после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и  
же напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова сад 
бегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у ин 
овању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{ 
а имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, 
а на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје  
ту сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће  
занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим з 
и и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира  
реше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
е може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</ 
 „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разуме 
ако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацел 
ет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушев 
де удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном 
те, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у с 
ажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општ 
ко толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само т 
 и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и пот 
 ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разуме 
еднакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после кра 
ост, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без с 
р и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир мес 
анке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S}  
о се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну ос 
стити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш бо 
зговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још некол 
, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних уз 
ш није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није нико 
 на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и  
илановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим 
ти и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен 
шавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и друж 
 мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један 
ихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред о 
равати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доб 
рага дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле н 
с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, да 
} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада —  
а — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказиват 
реба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и спос 
зузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi 
 И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту  
зи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо 
амо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму  
им, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло уд 
јзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — н 
се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринк 
исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје 
боду.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другим 
еба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирко 
друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра  
је баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост  
ности.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не мо 
</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити т 
тер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се нау 
реса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и поглавито п 
и знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p 
аква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" / 
ту и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="18 
де га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио пот 
 да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то упра 
 из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто неза 
 а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла 
ју, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већм 
нићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности 
аборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца 
пуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале 
систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Укол 
орио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба д 
во имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изн 
стала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква раз 
та побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је  
им друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у 
остао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, зајед 
 филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не. 
сити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а  
 разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало 
 једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кр 
 уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начел 
ба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтев 
трекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно 
ји је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књи 
а таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевно 
 велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јес 
новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се  
— поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не ди 
твар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или нез 
 да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друш 
 исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавит 
е рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности 
опште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у 
 може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S 
ју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење 
је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову д 
} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколи 
— смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је  
 свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писан 
 наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се с 
</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме тол 
у с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и ње 
Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то 
њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и  
од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и д 
ов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</ 
а Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више  
да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног ист 
тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре до 
ије означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само  
, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за н 
, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу 
удала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да по 
 друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та в 
гурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што  
..</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо љ 
в већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјалн 
наче чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можем 
; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друшт 
ј куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други у 
трајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и л 
оди оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S}  
иста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивањ 
се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слобод 
опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће  
 мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојак 
 — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратим 
сти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се,  
 пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио 
ога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми и 
се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду 
им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом 
Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>То 
ша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим  
ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо  
 се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако на 
све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врл 
обито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није зго 
ећма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени п 
воју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општ 
вно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже  
и.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S 
у на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само та 
жи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с кој 
им стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на о 
адо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је 
{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој 
{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и н 
па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадав 
ро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одгово 
је се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво 
— то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо мо 
милању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својин 
ко.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> < 
је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку 
мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се бори 
Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и  
о рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али  
авештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садр 
или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што 
морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није в 
ако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повућ 
е наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се з 
вилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло д 
 њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{ 
разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном  
м мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам 
адом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старин 
>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — на 
рам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се 
} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> < 
ше нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случај 
Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у П 
же о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S 
{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озб 
и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Ст 
осадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа об 
 посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Даб 
 већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— На 
руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, как 
ношћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p>  
иља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што 
 им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и 
 имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства,  
 морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви 
дећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште пост 
е ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — т 
зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада нека 
 ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен про 
доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило  
и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам.. 
ем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми соци 
аконима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ак 
и за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:l 
ост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварим 
 можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена 
тети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у т 
убили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— В 
p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на  
 мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе 
.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине 
 Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p>  
>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на т 
о би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваш 
S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме ст 
змимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у т 
дагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, д 
 позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која 
ену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави 
жни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за  
вање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело 
дност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема  
ити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последи 
 да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре дру 
е слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се 
устити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S}  
овна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет та 
о удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у 
ћности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу 
лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима 
ближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи н 
мо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није л 
ше. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајви 
.</head> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим 
 да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том пре 
 мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем ра 
а оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је пос 
их средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежн 
а да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бит 
вакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не  
на има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога 
{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро  
ом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч пос 
о моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n= 
ако ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не 
о само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и П 
једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> < 
 таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила усп 
едемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне та 
ше пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавешт 
оотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.< 
ке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да 
снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправ 
 могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако б 
м се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>До 
е би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесн 
и, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље п 
ди онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S 
и радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" />  
оје се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, ум 
 прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам п 
 не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих траго 
 развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може о 
положена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила 
<pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говори 
ноја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да сми 
ице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Д 
...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пора 
ом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве о 
У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда  
гне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакша 
дна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Пи 
 су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и пе 
ло после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами  
стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> 
не, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем круг 
{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме м 
тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већ 
 год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То ј 
ико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расп 
уњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити. 
 при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи  
Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, м 
<p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред  
Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од 
егавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике пос 
 Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усме 
а.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви 
не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и  
ила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овак 
д ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Мил 
себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из в 
епосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и  
жно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, саст 
но да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p> 
о црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло  
ћете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао  
еки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S}  
више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручи 
спустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb  
укчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p 
 друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их пре 
ржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разу 
ристи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већ 
анишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега  
о на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, д 
озак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, 
ехничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен,  
 економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друшт 
је хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша 
ам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој од 
колико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, 
д руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви 
 збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу з 
ем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно  
обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невеш 
} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по то 
 /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у так 
р судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви 
Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин 
 никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути.. 
а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" 
но, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја ва 
ема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између  
адите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас то 
 сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p 
ко ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ни 
ра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко г 
ри и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина  
> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људ 
 састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има сва 
м послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема ник 
д у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се 
и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена приве 
спе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било доса 
 и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полици 
астави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваљ 
нам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} 
, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет бав 
па је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међути 
ји би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. 
ко их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је 
правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p>  
0" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде доб 
у њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полск 
 одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за на 
орисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује  
 њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна ра 
је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} За 
ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће д 
 се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више 
на.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла сл 
— Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њи 
 ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити 
не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина,  
им је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на св 
ји не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајн 
ева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једн 
ћао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И ост 
о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам при 
проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође пи 
 у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио пос 
{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора 
књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљив 
и не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила  
и то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за жив 
им, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основан 
 би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога ч 
ато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, на 
то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати,  
отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште  
као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, 
 (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чист 
, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам виде 
иде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерал 
="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беш 
"55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у 
да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</ 
ли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута... 
осто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се д 
да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одви 
предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. за 
а — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову  
>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из ј 
, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела 
на је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је та 
, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним  
и крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спек 
 или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</h 
е те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и  
реба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће 
д тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му 
ате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћ 
ирода човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провесел 
е износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима з 
 и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити  
ртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло 
ењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога 
а.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако  
 неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам к 
.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва 
ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до 
нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и  
— Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаћ 
а се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испи 
 Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољн 
тева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са  
те ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p> 
о уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то об 
Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне. 
е сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта 
посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што н 
по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутр 
ам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне т 
руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш  
и ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио  
стима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила 
, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p 
<p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само 
/p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад 
ду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по  
 и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама 
ко тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља  
ем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S 
нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато п 
е читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је 
 оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Ми 
, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих 
— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени;  
е онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала с 
 подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начел 
сне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капита 
та друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. —  
ки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— З 
уску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{ 
да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити 
ажити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родит 
бавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћут 
, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је  
инити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и опш 
зићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— 
а га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више  
рок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите,  
p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне ду 
апита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p>  
си?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, 
еч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ д 
ете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који 
<p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</ 
— проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знат 
сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чу 
<p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је мо 
него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао 
не им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кр 
с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то 
<p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p 
 треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао с 
 осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем зада 
{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мал 
!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па он 
 је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немам 
<pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогм 
че му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумет 
меном договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других ф 
који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава св 
у...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити 
 питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви зна 
га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у с 
ло се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на  
дан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зац 
е тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А 
сте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S 
 одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те 
— „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може би 
} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве 
 нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућ 
о.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом з 
аљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одла 
знавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледа 
биљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајет 
дници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба да 
днике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S}  
а, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово пит 
авила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по  
рактични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да бу 
 је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми про 
нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој при 
 да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; 
тевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма  
баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, д 
о је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљ 
дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио? 
о душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, 
 истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љут 
боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо 
 најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је прост 
ане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> < 
идећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано  
S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што вид 
љи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} 
поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него тра 
почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш  
храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније мож 
но је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први 
та озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то бе 
 су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испит 
н.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она 
. велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себ 
Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!.. 
 Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам 
лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу с 
ио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би мог 
ен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био увере 
штом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! 
је своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то деј 
арода.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друг 
И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста 
огме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго тр 
и тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам,  
р су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирит 
>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се... 
} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а н 
 у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S}  
. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како с 
ти — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој  
риметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но  
ноје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближ 
 спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако  
оја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи 
се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — о 
тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко нас 
ад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>—  
ним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Ф 
 се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ 
 за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прили 
чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи 
 ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <di 
 како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда 
и уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности. 
и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња послед 
био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предуз 
 економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелим 
} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над д 
те најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако  
у слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече заб 
 и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана В 
хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>—  
 — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S}  
о зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неи 
азадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних  
 је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не и 
{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p>  
ји распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога н 
 /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} 
то већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69"  
дно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — пит 
о несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави М 
к бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ст 
тају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем сам 
 која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питањ 
S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије сл 
и било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држ 
 и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм  
 нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, нег 
 се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би з 
о одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> < 
потребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да трош 
и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, д 
д мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb  
радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине,  
реба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p 
уђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући 
S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>—  
, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печ 
раво је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никол 
чка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с то 
е“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп 
им, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, ш 
>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </div> </div> <div t 
 ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога т 
у маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, 
а...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представ 
S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега раз 
з корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема р 
за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за љу 
присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ства 
ога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често саста 
се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничав 
 економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује  
ино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, 
своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један  
изнајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" />  
{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представља 
..{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се  
раво болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да  
 жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму 
ску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у  
ти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ак 
 му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ 
али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно,  
 траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>—  
ски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив с 
ама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упад 
 У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек та 
, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и о 
рка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала 
} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због  
ред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на 
 не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има  
 него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да  
епрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан оп 
} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осме 
вори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беш 
апита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам  
} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче м 
 да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, т 
научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла пр 
ине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то 
чава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се 
ускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И т 
ама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити 
а зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме. 
ује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би 
 треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како т 
о и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истин 
 забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега  
кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— 
а професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник ј 
ут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао ј 
 се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим 
ваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жесток 
слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан разв 
 стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ниш 
>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>—  
естано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} 
 нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p 
{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најп 
о неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена,  
ед и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ће 
закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да  
} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, 
све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према 
у био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет,  
но непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли в 
орити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била 
не промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да  
аког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т 
 — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете 
— проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развр 
емо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а 
тичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше н 
о видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него б 
имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба  
 одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слаг 
сретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ћ 
асмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p 
ако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати 
рамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо д 
о зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за однош 
ти?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</ 
сположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то 
о богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек  
 уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанати 
етно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само 
вор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе 
а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одуш 
да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— 
Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у д 
 раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи  
ћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи  
, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се на 
о кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако в 
 то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова 
дите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и 
у решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не 
вести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случ 
осао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њег 
а забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговор 
уна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједн 
p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ћ 
ажи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има др 
х, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого нов 
ја?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од 
и можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљал 
к има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа 
особности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p> 
 коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од 
заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари? 
е у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он н 
</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја 
рзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</ 
 Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не  
{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом ме 
 кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој м 
} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тог 
n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је  
најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, к 
захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун 
 морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако  
сне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек мор 
беђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших ста 
ола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад  
шити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати  
не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" />  
о не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то д 
/p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправ 
оче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, к 
<p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она оп 
 доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, у 
 том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло 
ед осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, д 
ао за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикават 
 се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— З 
еке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо.. 
У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руко 
рло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити укло 
 кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са мате 
ц природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но  
ајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси 
имер код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има ко 
јима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример 
 не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сув 
 да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој  
ом економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та т 
, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би 
S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар н 
ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан пос 
</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то м 
своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се 
ађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро  
показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него бранит 
се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле сам 
{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се мног 
 у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, к 
елости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих 
 одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле пр 
ојединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како  
ћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге б 
жем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се  
 испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати 
ње непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могу 
да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до прос 
ма сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма д 
оме крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p 
орити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p 
огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{ 
Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не ж 
ист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне пол 
... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда јо 
деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, 
ом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећ 
говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека ј 
о више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш 
оповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре ради 
оже баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, м 
а потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солида 
 остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одреше 
>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, 
век каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па с 
 врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу? 
и узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјај 
друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мор 
и л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин,  
право узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да уло 
е не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска при 
знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина,  
 пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би —  
измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него  
бљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран. 
ју ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ств 
је, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом 
и шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, вид 
оме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина 
— Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</ 
вољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно ј 
свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и ње 
није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месе 
те своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је т 
у, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало 
осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако. 
и га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту 
који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То  
илази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Мил 
ињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам 
врђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{ 
 времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељс 
ојима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављ 
е, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слобод 
о ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у сада 
ици морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део с 
Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе,  
ад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изаб 
..{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год о 
p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да  
ко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати  
о потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући љ 
мета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад 
ма уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај 
ече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Позна 
не на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали,  
 је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо од 
Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само ште 
Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кро 
за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би треба 
 само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{ 
у женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слобо 
 честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да г 
веном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, о 
едицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче о 
 несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико проп 
 се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка 
а ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — н 
на, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди 
љи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, 
— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овд 
ас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S 
ти са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од пам 
реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што  
готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како са 
 најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type="c 
и, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезанос 
песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> 
је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на 
аких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздр 
управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки неприј 
Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се  
оје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n= 
кола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете 
о њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, ка 
или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капитал 
се учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свез 
насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, нар 
опште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити. 
маш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што  
евојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Б 
е други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А за 
ај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем д 
ет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би мо 
аче све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} 
тало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се б 
 ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажава 
вим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уп 
е тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па ј 
ма — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p 
 Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква в 
ако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p 
а је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља  
ји мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели  
 ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи пр 
валити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим до 
 опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи м 
лаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност пре 
д и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та 
 с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што ни 
 своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он м 
знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвен 
има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености. 
иште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет  
није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се ин 
рад, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадуж 
у, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити сп 
 ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{ 
2" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него  
ожени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, 
не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној  
о соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што 
> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у м 
/p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само.. 
дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p>  
ека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује ниг 
ховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване,  
S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их зани 
 „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше 
 из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна 
раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p 
ју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријате 
 био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купа 
 Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Си 
е предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити н 
токо одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољ 
лема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p 
и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та пр 
иго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али н 
вом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела,  
о.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} О 
уздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине 
поменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права 
 Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је о 
еле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не сл 
 би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопшт 
таје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело  
у, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{ 
к врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би  
другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар н 
, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила 
 нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борић 
 вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на приме 
е да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „ 
ога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S 
 је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем проп 
и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не  
описујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели че 
 имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда 
ме ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважн 
 крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси  
 каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— 
у у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју 
S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога време 
на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} 
ти тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматр 
ене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за  
сати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе 
/p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им 
.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није сп 
.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рек 
не биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану 
 што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мис 
ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора им 
ај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може 
човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Пома 
се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и пи 
ва оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> на 
 најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n= 
— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе кр 
ећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али мо 
 правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно 
по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а о 
} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу ну 
а, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће о 
, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S}  
и технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима 
>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особит 
 ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете пре 
дно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Сло 
 Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла 
 га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној д 
не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p 
 погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о с 
добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много 
 нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега. 
и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулаци 
> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубил 
иљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и не 
агом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не мож 
з девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем  
-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био  
ана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — р 
проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, —  
ли писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пр 
звисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив  
е зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила усл 
 спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је  
; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му  
 можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{ 
 пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ћ 
кратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога 
еспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да 
ракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да 
 да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљ 
Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хте 
ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда 
и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што 
ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде 
 — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разл 
 заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> < 
 уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да 
њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, к 
 ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да 
сно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас  
м код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него прија 
ју.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен про 
 може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни пос 
равилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али д 
добрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажет 
отре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говори 
то би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад пос 
 се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као шт 
реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе 
је чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио 
ле њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она  
 свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је п 
ају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге и 
о.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у пр 
и једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу ва 
а се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер  
ти од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S 
е друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на ли 
кудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено н 
поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу гл 
рум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су с 
апред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не 
равно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</ 
 забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А д 
 /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за  
варити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p>  
им најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами се 
адимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом с 
кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих н 
 увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недоста 
 га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао ова 
а се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, д 
у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S 
 везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се шир 
е могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад н 
 то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе 
а.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па д 
ин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њи 
а — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мањ 
к верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и пра 
...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог сви 
ито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и 
икоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки дока 
p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би 
особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавешт 
 конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у  
њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама 
и, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} 
 му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S}  
 да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут у 
је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi 
емате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати кол 
колико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избег 
шати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверић 
би зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу 
абрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под з 
 најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело чо 
азали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је 
имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— С 
 постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у ком 
не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу 
е да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разум 
 већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, осо 
 да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их  
</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти др 
ку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, д 
<p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратни 
е, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледа 
се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, 
ац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Д 
а је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S 
 <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>—  
тпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно сред 
отпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од 
 учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује. 
 у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ј 
 „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жест 
више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположе 
ести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је  
лико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која пред 
е не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је к 
а и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учество 
S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се боји 
дно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под  
плива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумент 
ити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту  
ас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S 
33" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> 
 нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у  
чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.< 
>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смеју 
сала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радо 
рајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само 
.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>М 
 Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па  
ретпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле м 
ало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа 
е сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Реци 
</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развиј 
аких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S}  
 доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан,  
кву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло,  
се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друг 
{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај свој 
дића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јов 
у.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога 
ење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов реце 
едини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би  
 свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина 
страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелиц 
дан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да  
слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву 
ебама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на каракт 
ако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Д 
уд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и 
помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главн 
тизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S}  
единим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S 
е, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} 
а, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помисли 
ногоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бор 
Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка! 
, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међу 
 Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора л 
увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се  
ђе Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера  
олико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води св 
8" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици доче 
 су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да  
} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, д 
ог рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> < 
е може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши са 
"11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т 
слова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либе 
 је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли 
 ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то  
 ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре и 
 <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе,  
мате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас у 
 по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно ш 
о нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима 
арко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то вр 
Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше В 
их осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где  
 би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може го 
 и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамо 
и томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једн 
даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једри 
пила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ 
те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <h 
д две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према ра 
плашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе 
} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да  
“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — 
 питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледа 
с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи  
собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам пог 
тив свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не сла 
авно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савр 
а води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не дола 
сећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не  
ветке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с друг 
 сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дош 
о — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— 
а се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљал 
икад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исп 
ици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Нарав 
ло о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав ј 
је твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала ј 
добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у  
ај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на 
, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни 
" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не  
е ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и  
налан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то  
о би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда н 
и што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи о 
сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњи 
 и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго 
гу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази катка 
ји гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе 
а; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уоп 
га, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала са 
 и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама  
 каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно. 
 се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични 
 узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не д 
 не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми  
е, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p>  
 здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављ 
и волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном 
оја њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија. 
е затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је  
о, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан  
име унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви 
равима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада 
имети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им с 
> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почн 
издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада 
 Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га  
римети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год 
ешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица р 
да ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом 
ца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак б 
женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким свет 
за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — зап 
дговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Б 
ад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географиј 
 таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није у 
 је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакак 
а својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није  
ти на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако м 
ринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по с 
овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сироти 
е оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној 
 у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да о 
д Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Заш 
 — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између 
оду, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што виш 
 — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</ 
аље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су им 
јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али  
не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и пре 
 о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као 
гатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — п 
е месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче води 
сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ва 
би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече оп 
 радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишн 
 Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату. 
по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А  
вреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S 
у. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, ал 
ако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољн 
о себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та сло 
 сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабог 
ма приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља тр 
и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и 
 одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p> 
</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телег 
ла, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да 
а писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутст 
вата не само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је  
<pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p 
а врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви вели 
орио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би мога 
 да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад ја 
ћи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме п 
p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да разв 
{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина на 
 с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак. 
ше долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру 
 пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, 
 доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за  
ави науком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се нај 
 су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом цело 
а с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно  
 Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасн 
њем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а ина 
 је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до ду 
орисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>—  
ју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравн 
атељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека не 
 — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> 
ода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т 
њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро  
исала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, 
 то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнут 
„Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти м 
новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p>  
 Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, не 
.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће пос 
тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже оп 
слите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да 
а начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том пог 
{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као  
> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>—  
аконима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје,  
 може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разум 
не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је с 
тно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда н 
орите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви,  
ацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да 
исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење,  
је — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдиће 
јвећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч д 
ацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем 
и се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка —  
лежима не постоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, 
не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> 
је би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то н 
S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— К 
га политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој нов 
е може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште заб 
м владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сироти 
е.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренц 
бораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има,  
 мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави чита 
ћи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту 
орио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути  
жити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако 
 може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун. 
тнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе 
појена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.< 
 но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ пра 
у и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је жен 
мевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега с 
ао што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколик 
човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз т 
 одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радит 
а да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далек 
н’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то 
и Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању меха 
} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>—  
ј брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутег 
шла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, д 
а за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта  
кође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како 
, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без че 
 би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасв 
 је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби ш 
р нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S 
 Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да и 
>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p>  
о се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не р 
њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати в 
pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја 
страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време  
?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да 
 Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим ра 
ава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће 
ш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих 
ма друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако  
, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напр 
— проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и так 
љу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта 
ли само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.< 
ија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у  
ке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о т 
ила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — ша 
еме се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" />  
а апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о ов 
 <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами приз 
имо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, не 
 <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да  
у Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава 
а.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пр 
ожењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине и 
...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није  
оде слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се сам 
от и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да  
 пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p> 
 забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Заш 
зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључ 
е њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али 
е бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се 
употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто осо 
пита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, 
? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У 
? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су о 
ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас  
нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и  
 могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међу 
ворила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако 
а непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно,  
 да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div type="chapte 
ити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али 
ју многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може  
м на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави нау 
ја се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} О 
ничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, 
е паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али 
 не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тог 
ако ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, 
, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не 
оћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност  
х осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, осно 
о тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави ј 
 му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешт 
запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</ 
ен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном мес 
им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си 
 онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се о 
тељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези с 
..</p> <pb n="97" /> <pb n="98" /> <!-- Недостају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога л 
ју, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој о 
 ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак  
тварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљ 
чима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја  
— Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за рук 
скињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Ру 
мио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч н 
ођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у бли 
ила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом  
га добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благ 
 она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгуб 
о благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако  
 нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Та 
а сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане нов 
 сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, 
је уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа  
ебних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо са 
 разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путов 
о само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу 
 редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже  
уда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он  
вати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова ј 
ренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али  
Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb  
рен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваш 
м.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице ни 
е говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се пред 
аш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="1 
воја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју  
напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д 
даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим  
зивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — 
 Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и свако 
рају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заст 
е основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S}  
} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стра 
врдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружат 
 за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђу 
празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху ве 
 околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражит 
Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао по 
ити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у с 
једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нек 
ло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У  
би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</ 
довољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо  
чавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми н 
 пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зим 
/p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидет 
а.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — 
и опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p 
их црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад  
ајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А  
а онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</ 
ине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име. 
 озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа н 
 Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешк 
ама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свег 
е свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на ко 
> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друш 
тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратил 
 лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је за 
} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има  
</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало. 
ослуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повиша 
етресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практично 
јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем п 
е чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— 
зних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се р 
ти, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према свој 
тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале оч 
ити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ  
друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније раз 
Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајал 
 мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; 
о није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па  
у.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна  
 — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и  
остати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ћ 
 ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније  
} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда  
о би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По њег 
S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То  
.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n=" 
астајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n=" 
ожење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође 
ше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима 
S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним ст 
м и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ов 
лаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је  
 та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако 
лаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да предст 
 пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца 
то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“  
о рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се  
ам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину,  
="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлос 
ена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћем 
лобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами в 
 ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле?  
м нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што  
 се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом 
 можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај пла 
ворио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина г 
гових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај прав 
ли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у пр 
/p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш 
 планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако л 
ји су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Васил 
ве заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку  
ић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке 
госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте с 
, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осе 
p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стра 
у да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширниј 
остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љуб 
ника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимича 
е најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И 
је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да 
мља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја б 
ма.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да 
али смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверов 
а учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{ 
уде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје  
у.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнес 
врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше  
на, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођењ 
придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S 
ијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео н 
онови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем на 
цу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у ко 
требе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће  
метима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже 
ној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" 
н пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Ос 
{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме г 
, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{ 
први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — 
 били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, 
>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да с 
е: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо п 
<p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама 
p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жест 
слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора  
и и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што  
 мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник,  
е претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па  
м — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити. 
ји, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само жив 
p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му  
лите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благо 
стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће т 
ј брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Од 
 у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније уч 
 на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, ко 
S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — к 
ешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да пу 
ом стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицо 
бру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разгов 
> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је  
</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима 
 да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно рад 
 после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у само 
ли бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које га је често мучило. 
 саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign 
..</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у так 
су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.< 
окаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после 
х као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи не 
е усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени  
рам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Д 
 кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у год 
је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с 
 нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим ж 
.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не  
д дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло 
 је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други 
оваца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — п 
 ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде  
ијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; ина 
 њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женск 
евом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело 
<p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Б 
 варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресел 
ојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекид 
вољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом с 
ту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити 
чи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — 
 —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{ 
свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ћ 
ка је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олг 
 би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће,  
можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на 
послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S 
, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; ал 
p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим ствар 
даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но п 
то их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одг 
дно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарал 
више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча 
о, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам по 
, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; 
о притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још 
ра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши 
ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад 
>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на  
пријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, п 
једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали раз 
доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p 
та напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се с 
јом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може 
пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не з 
 цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, 
ањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то  
 наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је 
 пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми посл 
емо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом п 
 <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с друг 
говор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину наме 
евојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћ 
 економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установ 
на у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова п 
што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гр 
> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имен 
а... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спава 
 опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остад 
— до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се  
</head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху ве 
 и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га 
 Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хај 
 поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у 
ај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет она 
о за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим ст 
/p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај пр 
 За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у п 
 за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премиш 
е Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је он 
с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Сас 
оро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлот 
смеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетк 
знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње 
, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби 
а одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од 
 Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилик 
ао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља 
ан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{ 
иста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је о 
се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свад 
 сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо др 
<pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је? 
тања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле 
сте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што ве 
ринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у  
ажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману  
<p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Т 
 ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у каван 
ати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јели 
ити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, тр 
..</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао  
 њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их ра 
 зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} 
ји беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били 
полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S 
докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља е 
анкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледај 
ва започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У п 
уге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале да по 
е вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут,  
роговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му 
или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио  
ост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварц 
разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се 
уго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала ва 
рави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици 
а.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састаја 
е, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу. 
биљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и поз 
во.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ств 
ћи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, 
>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо  
>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред 
 друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натера 
 скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</ 
на на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за  
е већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, ко 
ица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се 
ијатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У по 
погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости 
атим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатн 
 <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко фериј 
рњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стриц 
шим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће 
 али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то  
но тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не 
 га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво,  
асилијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. 
<pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим љ 
ојим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слаби 
аваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de"> 
ају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, 
о им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно р 
ња?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S}  
бише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцн 
а су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>н 
и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше 
иња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није 
када дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало и 
та.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући и 
а закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила 
Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — прого 
ио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за ма 
јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачун 
и, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да с 
 отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први 
икако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као с 
говезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. —  
његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читал 
јаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љу 
ри глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама.. 
.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити  
у нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, шт 
 ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осе 
тег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и п 
поветкама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n= 
ије никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Нара 
Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао н 
дити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо п 
, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се упи 
ако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти с 
датле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тич 
 покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одгов 
аборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми с 
, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе збо 
мо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу. 
> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А  
Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{ 
м — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло к 
 већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или глед 
дбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не ис 
а одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену 
не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевн 
допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говор 
 лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам 
захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опа 
аријих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су т 
дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S}  
у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много вр 
исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да  
 и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло пок 
у право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим нему 
е Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализ 
и су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав 
и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по ра 
на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — 
песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити.. 
а се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па  
ја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зл 
жња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, не 
Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S 
згледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се шт 
јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смисл 
ја.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало. 
 Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, 
матичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испиту 
омену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Ни 
.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу на 
им људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би 
то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S 
Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{ 
громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим  
о штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслуж 
ости.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средс 
ашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{ 
за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна н 
идели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p 
ога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно п 
} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима... 
А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква  
ио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и к 
ји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као ш 
шају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Ка 
у.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не ид 
ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — у 
{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто из 
љана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао,  
оста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као при 
ити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате  
— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> < 
ке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је оч 
{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилаз 
бити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — 
да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у 
олитични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка сист 
и је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), он 
 Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — пи 
 све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције 
учају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p 
им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што нау 
<hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима п 
ста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слу 
 него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S 
говор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако н 
оказује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска о 
у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о 
ајважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део сн 
који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај  
м вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни от 
успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S}  
 још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важ 
 па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{ 
и ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То ист 
— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да  
 капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити  
о пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакш 
.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та св 
која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> 
> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Да 
оже бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је 
метите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — 
<p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После  
ој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> 
но важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још м 
асмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино н 
ао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце 
зглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љуб 
селији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по 
 су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са 
 даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним око 
, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани  
<p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо г 
 беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то 
p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам доша 
овори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p 
и у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш опра 
 рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај по 
и лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде 
 Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски 
зумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање не 
и, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро 
 разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори 
; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван 
а.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не 
а?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате  
е домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p> 
Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати  
 стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А п 
ан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се  
ајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да  
, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{ 
је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту  
је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n=" 
што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Н 
вети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и  
Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ниш 
не стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељс 
авио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио в 
а.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а н 
осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она 
тему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се н 
опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са с 
љу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе са 
 баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви 
ан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним форм 
на развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако ста 
лазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околн 
b n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму збо 
ћемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он 
и напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — в 
ај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.< 
да ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солид 
длог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева 
p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то р 
им?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{ 
S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо 
о задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно  
ти?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо т 
ачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем 
евају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима ј 
бе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај! 
и, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друш 
е, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла пони 
то захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он ј 
зиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па 
да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар 
 ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бе 
} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само  
 живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио  
.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не м 
Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се 
штвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђа 
 подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с  
..</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; т 
{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша 
тију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле ни 
ко игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> < 
и пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа 
е слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би 
рло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у р 
показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан... 
 истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо ут 
елима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има  
ворио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је  
 се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити  
 пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна сас 
и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматра 
држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како  
ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као 
RP18780_C1.1.6"> <head>VI.</head> <head>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је ве 
на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на о 
ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опе 
 — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је д 
n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолик 
ничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој  
сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи 
Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права,  
ати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узи 
ј економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаш 
кој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</ 
нога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад  
Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћен 
ти...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узн 
ти, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n 
 да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео д 
граничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости 
епогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима призна 
држао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће н 
и кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић 
; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки  
мо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наш 
ириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока не 
ме из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које  
љно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на њег 
се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задо 
ени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{ 
 нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране по 
ија потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати је 
ањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основ 
 ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње 
е човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега мо 
ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате 
а покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} 
ћи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом прав 
на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе  
 обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју 
 личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискре 
та, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање рево 
авања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина  
 каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с 
 удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не  
дити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} 
ше чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да 
ац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, 
а.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр 
 научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели с 
ли. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својин 
околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо 
е се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с дру 
ане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и  
орао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично  
тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим  
танову општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси 
а ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног ус 
ожај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, 
е велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не  
како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем е 
{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заб 
, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закида 
зиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— 
мо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи о 
е старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је  
ање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толи 
мо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} 
S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују н 
е се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p>  
то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и м 
ву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што п 
вим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ни 
 Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже тр 
стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Д 
— одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда  
век волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво  
p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори 
као.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Кос 
и после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до зак 
"211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељ 
лности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т.  
, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продуж 
..{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је за 
 крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p 
набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових 
ог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се 
то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ст 
Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код п 
 даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно —  
се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> 
јаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуч 
 исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слој 
зговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да дове 
 је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> < 
— одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није 
н поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</ 
} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бр 
ј унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „ 
ично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринк 
 <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у пат 
аље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> 
 је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Мар 
мео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је  
стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за  
спомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну  
у код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у њего 
м слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско до 
ашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као шт 
а после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себ 
 неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времен 
<p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете;  
ганизацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче з 
 и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без с 
о тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То 
овање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наш 
ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{ 
и.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S 
леко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у 
ки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца 
тисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатни 
н, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте р 
?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено обј 
неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи неп 
 код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борит 
S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични инт 
ме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мил 
појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике 
p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>—  
жим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетк 
} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што 
/p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а к 
она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем ст 
о; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије 
о стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и а 
то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави 
је гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити 
 што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој 
и.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше  
ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико 
је. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; н 
ш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није  
/hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кука 
едаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још 
а.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да 
дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div ty 
 какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — наст 
е највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не  
озничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом теш 
 му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нар 
вао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, б 
а би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, на 
варени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за ра 
то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није дав 
ност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напомен 
 осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште с 
збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p> 
S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга поглед 
запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто. 
S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпу 
аразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је п 
, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p> 
трашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир 
едао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, д 
акидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не произв 
="146" /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској поде 
о, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам увере 
е тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту  
рбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмам 
сти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; 
 настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба ни 
м код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао  
добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је так 
о још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нер 
ости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту 
је лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво 
пособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није д 
тровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене бе 
них женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја  
 али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њ 
 се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погл 
равник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута  
 донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда  
мо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо 
е немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он 
релазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, д 
прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше прија 
утао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и с 
>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n 
 неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је 
 смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за  
ила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступ 
ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то 
а, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према 
а онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p> 
ајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у  
Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа 
и до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што г 
 ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претр 
их ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана 
добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} 
 ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да пи 
а, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити 
имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала 
личите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} 
мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него  
д и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад 
то не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне гр 
прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан пр 
резадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особи 
у добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> < 
грачкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, ли 
екаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче  
. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у с 
твара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мис 
о у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p> 
ена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махал 
ијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста с 
есно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Дари 
што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне  
њигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{ 
и љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење.. 
унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <p 
висна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; и 
о по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе слави 
и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ст 
и господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан жив 
S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих д 
скињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се  
водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се св 
изнајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим  
чему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред 
 заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S 
лице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S}  
о је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала б 
тимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да дел 
ре ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њи 
ешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће  
>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег госпо 
ринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — јо 
е, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити. 
сподин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да  
а!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њ 
а би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него 
ицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако м 
а и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да не 
икакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако  
е раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} 
от у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо иг 
{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобође 
ву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо  
е ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али г 
е узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес с 
 — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женски 
јалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећ 
во стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим ене 
ти.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало,  
тересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одма 
“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто 
т Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде 
ариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале  
зненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те не 
емо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ 
 кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете  
ме Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрч 
мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад 
сера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом 
крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су оствар 
рестао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Трич 
ље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p>  
арате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су 
прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам пр 
ang="fr">à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је нај 
си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само  
 својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И д 
да је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и 
туд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дође 
ова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим,  
 је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваш 
S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутр 
ишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се  
еђу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и 
на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као  
S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што  
и Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} А 
о.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може до 
ме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену ч 
е за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанств 
те ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро 
то су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на ј 
 и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубиц 
> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> < 
о је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изра 
суђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уо 
вој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој 
 значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По зас 
а, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови ј 
валио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; 
, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неко 
и би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д. 
ено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатств 
ло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није  
ерењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али  
, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља с 
ше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — 
/p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p 
и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код на 
оје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је о 
 сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} А 
е брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до р 
а заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах не 
“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да на 
ки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истин 
осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доли 
х деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко 
е други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало 
ко добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова 
та? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то 
о рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p 
дно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и  
руги свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</ 
 застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да не 
p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> < 
ити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се ј 
, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с  
је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда завол 
 лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код њ 
отрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо 
Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — п 
љашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али б 
овац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин 
 живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али 
о, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се  
боду.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми,  
ранцеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно  
 она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога  
ишта друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најам 
.{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n= 
слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости з 
веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— 
хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при 
уђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чуј 
 били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко вр 
ојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваш 
пет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао. 
ве смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за 
ко није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} О 
> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред увер 
ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет плано 
 Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту е 
ст и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између  
 кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S 
 тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш мор 
адоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале ц 
и планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши он 
ош данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим о 
питала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи 
ју не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и ње 
 самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то 
него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите  
.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам нез 
не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — ко 
е у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је  
о је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад 
аших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час зај 
удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју,  
ме, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој 
 у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према сво 
е баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с в 
но, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћ 
ово, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} 
16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржав 
 ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је оп 
вијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту  
ора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о том 
едства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак спо 
Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</ 
сто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје ми 
.{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла. 
ли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће  
; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, а 
 волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренут 
уди имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, 
е.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир;  
ећ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одб 
 за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он ј 
вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од н 
видно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко нав 
а с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста  
виси од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по при 
атра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш 
 којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S 
 То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке,  
заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви с 
и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она ј 
а надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јо 
 душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде  
 свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се  
тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да  
а.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит  
 он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. 
 обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишља 
ива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава х 
о бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу 
руго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако  
го по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, к 
рану и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у поч 
нскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом уз 
И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околнос 
гих на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи 
има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожури 
>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да д 
аничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим ј 
 којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећ 
е он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих,  
ако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се н 
м крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек теж 
 и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво,  
а онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих  
пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зач 
рло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси љу 
а кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ће 
 нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја. 
аном у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим  
ртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђ 
 што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи. 
о, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, к 
 врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на пр 
.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је 
 дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјаш 
еграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева 
иљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и  
онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништ 
у, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зн 
јавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатн 
ељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу в 
осле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Дарин 
оће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не ср 
јима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упозна 
звести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима  
ој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка- 
ави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изиш 
су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p 
 чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек х 
иног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се н 
и рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази ни 
} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на 
а пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије ( 
дати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја ле 
 после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни неп 
ије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и 
то тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули 
и онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим 
оји се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног 
је ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га ве 
и утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне прија 
ли списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, је 
ликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</ 
; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање жен 
рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је так 
 и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од мал 
есео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шт 
м свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад вид 
није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n= 
.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али т 
у, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор с 
наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар 
одно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међути 
копчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на 
ете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смеја 
ове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169"  
S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца 
 посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита ј 
ама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, 
то се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{ 
да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде  
тање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — приме 
већи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота мора 
је иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као н 
одан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њем 
гла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно сла 
ли садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи 
ацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је 
ровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли до 
удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ доз 
сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето  
вирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, 
инком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Дарин 
 д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку дово 
ј стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на чи 
аника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста 
ти, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — 
н није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију  
та интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она  
 према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био ско 
Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих дво 
 гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно,  
ерујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежн 
 на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет д 
о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књи 
ојединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S}  
око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А как 
пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда  
 природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као  
а земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</ 
о, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју м 
најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измиш 
 да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а  
правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у нек 
{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он крас 
?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околност 
мају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може 
тклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не 
ронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио 
лине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај пов 
спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S}  
ви ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и з 
 уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и В 
 друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује 
 то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње  
 је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он п 
 и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива  
оде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих 
ти Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он 
инама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки т 
Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући 
знати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> пр 
је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме с 
бодно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по ц 
</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— 
у толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све  
ше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је доби 
 Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла ост 
 пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што ст 
а, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској 
 разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана 
јати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи 
новић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> < 
ачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити сви 
нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је 
. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, ш 
д у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то та 
а и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ва 
е покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам 
ике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих на 
аш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми? 
к, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао б 
ло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу ј 
отреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробн 
амој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар об 
 да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од  
особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да 
етнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брз 
ам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали зајед 
ва обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „ 
о ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није  
е — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то 
леду шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на љ 
е прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спеку 
целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћ 
 обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок из 
им пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се  
сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све  
а ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао,  
хватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам уве 
о стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> 
ај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити... 
ма и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и т 
могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и д 
могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друш 
.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али о 
вим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала п 
и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и за 
 На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и 
пао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чу 
сли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се ве 
мо за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви зна 
...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где.. 
збуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ 
 неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха м 
мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене 
нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у најв 
вица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије,  
— о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и је 
S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није 
 сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од је 
{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Сп 
ти се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него 
аде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она з 
 беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако зб 
и се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{ 
јући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} 
види, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између о 
ш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче?  
ко богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на т 
ајпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се  
?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и  
лога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је т 
Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеко 
 Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих ов 
рописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>—  
та га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвен 
 <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сам 
нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види  
и све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће о 
 Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој др 
сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — вик 
S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може би 
ева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема прав 
р он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p>  
 А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као ш 
ји је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло нез 
г новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и п 
жда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p> 
тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p 
ка садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> < 
ега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро  
то год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочит 
а — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, 
е, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на д 
— запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „ 
олу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, —  
инову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n=" 
ло на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше њего 
ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Т 
уде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те с 
једно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да  
 му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; м 
на, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој ма 
вео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде у 
и му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је 
мци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот 
ку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.< 
 бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{ 
, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад из 
уго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом прили 
асвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљив 
 раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С т 
вот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неи 
 — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој 
тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но  
Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача т 
толу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од д 
 Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> < 
ица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; 
 тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основ 
 год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био 
за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врат 
.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, г 
рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, ко 
</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начис 
где не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на чит 
некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предав 
нчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се 
суђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Ист 
високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и че 
а би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ни 
ила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би  
 тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни  
— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пут 
друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах пр 
 више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђав 
има и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њим 
е је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њ 
епо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћ 
<pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она ниј 
Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе  
иста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да у 
бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала  
авне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту. 
ачина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо п 
с са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — 
талом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190"  
Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од с 
је!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог 
створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; 
наше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говори 
с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о 
до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да по 
 ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, не 
ни... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако з 
стави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телал 
ваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико  
{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њ 
ју сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже с 
 уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина 
а знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта ре 
обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Дарин 
 је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јо 
ако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симп 
ше пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div  
 да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета  
ва опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошло 
 Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заи 
жити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити о 
и, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше  
мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да ј 
</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бит 
ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и  
нио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати пос 
шао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи ру 
 и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу 
 и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са  
ћи се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p> 
сторији.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли  
а са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен  
госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности н 
привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси 
 бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је в 
вцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по  
беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала  
 људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то  
предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која 
ад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверен 
даје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за ј 
, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} 
њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не  
 сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због че 
 слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као 
о, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устад 
о по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам 
{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, 
азао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигу 
 што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем ист 
тало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; н 
набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини  
д наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још  
бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор 
е већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало  
, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је ика 
јенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и 
ење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро з 
, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је п 
 јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба б 
 му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њо 
зио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, 
ар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема ко 
слиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен 
рити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при  
пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој 
p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Је 
о дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као о 
како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постад 
9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као  
је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, н 
 нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, поде 
</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ 
уме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је бил 
етка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре  
нашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>О 
му је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S}  
и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почи 
ажи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Д 
о се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут 
те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; 
 су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се 
 на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар 
расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварим 
ави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало 
ле се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сиг 
ем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао н 
ије ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне са 
мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Да 
ахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових пристал 
иховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и др 
ерује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им д 
и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о как 
А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хт 
иње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не тре 
о и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа 
а вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао  
го је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих сар 
лави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{ 
епена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Н 
таноје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S}  
подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне р 
ти после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао 
посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, п 
 би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одаре 
зјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</ 
знео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни 
а телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи  
водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или т 
ада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим 
дио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Н 
 коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на конце 
И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не гу 
била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање 
 неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никол 
 расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — с 
ку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ух 
стисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату пот 
ки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У остало 
а се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њин 
 је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и  
о на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам ју 
ио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен погл 
же бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p>  
гоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам из 
а ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту з 
 како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он ра 
 <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S 
ми лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио п 
 подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступ 
а у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!< 
ињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је б 
 тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекај 
 најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми 
ругог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} 
ико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb  
; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" 
 у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка 
е и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учес 
е ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој  
рло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Кал 
зивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — 
ете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у со 
у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви 
; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и н 
ог усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S}  
 се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изг 
ији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Ј 
у?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у п 
ву тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у  
да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Б 
се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима 
лози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта р 
унован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, 
тупи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мисл 
их, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — у 
рађивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су наг 
ква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је  
е само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мери 
оста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла 
сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају ка 
 зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Дари 
сталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, н 
о можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај  
 тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли,  
пособан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти и 
>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан чо 
опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица ниј 
стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води 
с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, 
 гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији.. 
киде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума н 
дица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због дру 
ки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвик 
 цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, уве 
е ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав  
i>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредн 
ашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S 
тане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вече 
ишта не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше  
а није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликов 
вору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није 
справити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе до 
и се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао,  
еволвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би  
 је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њих 
ему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовин 
х знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је  
p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damenwahl</foreign>.</p> <p 
ије смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би  
Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се 
слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, т 
кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељ 
 свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислен 
јимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или  
 за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши  
гохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако 
ом, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p 
баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. —  
ма од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да с 
м уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да 
зацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кв 
</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по нар 
амо но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} 
Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако зам 
у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде  
нат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то п 
 на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да  
с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сл 
 је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> 
а ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек 
овара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се туж 
ца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах 
мао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није м 
има можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвено 
етку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколик 
уше више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> 
ако је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их траж 
хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за 
</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма к 
е практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S}  
 од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грознича 
сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало 
/p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигу 
врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ћ 
{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижн 
 нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И б 
а ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи т 
S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштве 
го ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и 
д’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се т 
 Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити!  
аква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> о 
за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај и 
сталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други  
колности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између нау 
 писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била наве 
а идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што 
о.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да 
 влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправеда 
ражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена 
у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Ал 
добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, кој 
етке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји наглас 
ако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женски 
ео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату св 
те право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али оп 
ће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло  
{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћ 
те...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, а 
<hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја  
 се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај  
} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при посл 
чкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо ник 
т? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво 
Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и изв 
а.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она оп 
 поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру 
а можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бић 
јући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да 
 подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о  
н пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону позн 
ити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сам 
ету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекуј 
 ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви  
а отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао 
лова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучн 
ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима 
а није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рач 
лужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим поједин 
весне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Н 
имо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко в 
иш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зац 
ложење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...< 
м неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар;  
и ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род нег 
д уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ват 
н човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се 
веним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо 
 могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не 
, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="19 
p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не 
но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узај 
ане и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може ни 
вали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, 
, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — 
е прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — 
 <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{ 
љашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а дру 
сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и уч 
 у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У 
а...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љу 
 <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава  
о малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену ст 
ма има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао р 
о нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у т 
на рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, 
 начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>—  
?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати  
говарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p>  
море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали 
, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам ка 
ају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{ 
орумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после 
ензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, 
S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве. 
и доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала  
{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно 
p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја ј 
ра — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли  
е имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него ма 
и другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нис 
ко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше к 
ијатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и сва 
 Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она 
 Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем,  
тали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње вел 
 ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се 
новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али  
е Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S 
е и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре  
и-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и 
 платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у 
</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А 
ло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали саста 
осао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у ша 
1" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако по 
е баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин 
озоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек мо 
.</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, т 
> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним 
иху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; 
> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то 
ат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар  
а најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговара 
 се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном прил 
{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и 
ад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и  
 до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо в 
 еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика  
едлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p>  
 мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад  
ад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа свој 
сле садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само 
ао и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли 
олико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима с 
е мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> < 
>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb  
јао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за  
оворио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на с 
.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми 
 само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није  
аше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући 
 мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које с 
... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам 
и насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш мол 
е са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, укол 
рао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и руча 
атим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p>  
м радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да п 
 тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били 
м ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p 
{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је годин 
 Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p>  
 нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усн 
дмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n= 
едио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и  
ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то  
жња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на  
сте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем  
 <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад 
познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а 
ависне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржа 
} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зац 
им се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете. 
га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, п 
 Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из так 
о редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то припове 
.</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво с 
азва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох. 
а имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — за 
а миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у дал 
иметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекат 
погрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слобо 
еђе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци н 
пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципац 
 још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, ал 
сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са  
S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је 
к.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радо 
едагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за ко 
енскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избег 
ије смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло  
а дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Сед 
 сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива 
жете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било 
 у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> < 
 Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта  
кад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Рец 
атио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Мил 
p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> 
 си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго  
е сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али с 
м приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Кос 
у...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па с 
а све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не да 
 Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не 
лас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврн 
{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну ра 
исоко, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не 
аки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико 
о били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за  
мицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници е 
ту, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и в 
 говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити  
има.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као шт 
аље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Б 
, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви з 
дети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу  
<p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да 
S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо в 
, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погреши 
није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и  
н с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви 
 сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ода 
ацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи н 
 настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места з 
љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласи 
 необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи  
асом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита он 
 била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори 
ује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао о 
јем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршил 
Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите  
евеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме 
сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, забо 
. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам и 
 тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други  
 онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислит 
 то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповец 
Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали н 
а и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дел 
и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случа 
ени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима не 
 — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни  
исте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</ 
, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече 
најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише с 
е опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке 
, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим  
бав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде мож 
н, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је т 
ња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.< 
последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — 
лан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи 
варила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао њег 
„Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне н 
а времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пос 
о су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера 
 се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се бољ 
 показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати р 
<p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треб 
ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љуба 
шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала 
воре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само 
 и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, ш 
ба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много нау 
ак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здра 
ли нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, 
 путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло р 
Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то д 
арности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упозн 
 целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отр 
м, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме  
нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— 
 сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли 
баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, 
год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад  
циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув с 
о милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и ки 
уда спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због т 
да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како мога 
 није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одгов 
врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би 
{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију. 
могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо 
Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или пос 
. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што в 
он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаз 
 оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала св 
 они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде зајед 
ирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена,  
талежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога 
и је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не тр 
 тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим љу 
 бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друг 
ему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне пес 
ишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем 
могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, д 
 и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао 
ише иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сока 
тересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S 
и, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш  
ра и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као 
зумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај ру 
 допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али з 
{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствар 
бе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато  
 увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не у 
жујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очим 
ати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђен 
важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p>  
енских личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити на 
ега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу с 
и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнуре 
ејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шев 
овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S}  
тиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S 
S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда  
но.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, ост 
љи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трош 
лико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћут 
 само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у  
ла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редо 
на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љуби 
о.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћ 
икако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видеће 
 добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p 
 непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објаш 
вакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свет 
шанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држи 
аг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>—  
шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за профе 
ign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пас 
је застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> < 
— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост 
искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S}  
 суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Н 
и баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гд 
ј чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што см 
м нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} 
ш пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него с 
и особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако ш 
ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче пр 
н псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смеј 
} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно сме 
с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње ш 
ти чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што в 
ао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаш 
Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радит 
ринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје 
и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности... 
нака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари... 
чан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то  
аметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог  
се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо вра 
 било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и 
жи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати,  
акве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао са 
 за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја пров 
домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразу 
чне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега 
сте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је т 
ез уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као зд 
.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Мила 
p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n=" 
и се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав  
i> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим  
p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није пр 
ка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о то 
е“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше гла 
ад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје н 
видно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, 
ренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на п 
ке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не с 
, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су  
 натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Бе 
д вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу стр 
љу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћиц 
 свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан на 
патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји 
се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долази 
ерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало  
ош држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав с 
лан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Ос 
... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, ка 
.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. 
6" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га  
, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долаз 
 се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? —  
ојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p 
рошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није  
 тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи  
мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> 
уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја т 
/p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унап 
ност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разлик 
ебали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... ј 
p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у зве 
 или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна 
редграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутр 
пако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни 
шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе неприја 
 ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду с 
зражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још н 
ти добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пр 
 — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати,  
држао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и сумор 
{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева 
им прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није так 
 не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, уч 
но, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора 
 нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах  
, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак,  
 одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нем 
 то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи  
Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општи 
 васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начел 
 с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто 
S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с  
ти, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Ал 
 ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала 
и сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весел 
p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. —  
> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S 
Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога 
 други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише  
су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којек 
с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњ 
} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоће 
 је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и пос 
страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас вол 
утовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужас 
ви, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих н 
ризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само тол 
ије.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S}  
аност томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтвр 
 сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није 
 <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога 
Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међути 
орило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су 
доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред сто 
обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" 
 томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и  
мео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао н 
но, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и д 
тка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну о 
не е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непреста 
ју с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога нар 
 тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту з 
Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознати 
 Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи 
стина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало  
 научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планов 
варима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој  
оста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врл 
 заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш 
 га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у  
леду, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш м 
да си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта 
м дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније би 
способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само  
не без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се  
м, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> < 
, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за 
о корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радик 
 вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну ка 
колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало за 
 „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi 
 света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „оку 
ази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем доне 
твар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и  
толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозг 
итаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те уви 
 непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је ви 
рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, 
но.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а заце 
ачи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радо 
иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш  
ити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћ 
ација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то 
да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са со 
ије ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" / 
а капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред љ 
 песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према  
во за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p 
 се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сва 
а.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140"  
 упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са с 
 ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке љ 
шљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задов 
их чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да наг 
за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог 
би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прек 
реме нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упе 
езгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија —  
емаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких  
то би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, 
Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена уло 
морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „ 
ила реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с 
није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о  
 — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћ 
 у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те т 
атле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би  
ами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну 
 здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за 
о те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак уда 
То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле  
и се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слоб 
 распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењ 
 ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде нез 
дговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључ 
на отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у  
несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после д 
ш потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма н 
и он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу 
требити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Как 
 не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, д 
орити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га 
више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p>  
д се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{ 
а уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо,  
То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да 
а то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете 
стити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ј 
е свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така п 
о...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало  
у се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А во 
ајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— приме 
на лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— 
ти и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели зем 
.</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у т 
ног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Сим 
ече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p 
к престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту п 
е и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и гр 
а сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу во 
е речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћ 
епа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољ 
в људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и у 
а победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају  
 за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун однос 
кове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништав 
ма унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све вр 
а, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново ст 
во.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, 
е ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам ув 
оје би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се 
SRP18780_C2.1.1"> <head>I.</head> <head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и С 
човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како  
аштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад 
ма се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од 
е мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим д 
е с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије  
добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће врем 
е — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Гор 
етко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бит 
о управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим 
 Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито о 
 долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати  
без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би  
м. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да до 
примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и  
, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио ј 
</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад 
Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куд 
се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни ви 
је могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану 
е у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати  
у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази. 
т има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће,  
уцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и так 
о један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p> 
</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца 
се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш р 
сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поре 
о каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се сп 
а на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на  
: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле 
нкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као 
а друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умн 
оцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности у 
 нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја  
 слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радни 
орим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Не 
, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Св 
е брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених посту 
м нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата им 
, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштв 
тим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће зн 
е да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате  
нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим сл 
своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> < 
ао год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом  
истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да 
тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>-  
агошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како д 
же у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће 
еђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у к 
 удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцим 
 друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњ 
е се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разновр 
новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у јед 
 лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају ј 
о ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једног 
 тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико 
им још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе. 
е подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неи 
дан пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S}  
енила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S}  
ла и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из  
ације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо 
 подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који с 
, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолик 
, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да озна 
> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много  
ве, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опш 
лато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено прем 
тала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ 
ање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвен 
ње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда с 
зносимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, 
поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи 
ли онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што  
ко треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> < 
} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће 
тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прел 
 запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p 
{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све ну 
 никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, ш 
Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да  
а усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и реце 
 тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и  
ђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим о 
 локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да пр 
. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну сн 
 могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А и 
ротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за не 
те нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални  
S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота;  
 душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали 
рку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити  
 поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да  
има по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој п 
 и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устат 
дити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у 
луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на 
ИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА< 
ам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда 
ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени  
има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“,  
де јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две соб 
м погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки  
 сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима... 
ишта друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то 
птао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико 
 ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако  
ао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обога 
 неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пет 
вим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна друж 
ио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ ( 
 се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде —  
острадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете  
ти.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему до 
о не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бит 
каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист 
ј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.< 
оће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде шт 
 имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало оста 
ора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> 
?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да тутор 
казице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_ 
о. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло 
ко и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — 
ро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну  
p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем 
г, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и н 
ра Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му по 
рилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала 
век; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас с 
оћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ре 
 те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи  
ош већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и н 
адашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за 
устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не  
рошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео.. 
} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писам 
а седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у с 
гова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и ш 
 она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говор 
премио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер 
и не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мит 
д неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли с 
блачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је на 
ићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети 
 на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким ства 
 други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена  
воме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим пут 
стаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било,  
ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положа 
а земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дуж 
ли друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго ј 
ра; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — т 
е и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна сво 
других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више сна 
тевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} К 
кох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, 
сла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је М 
јој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо 
а протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за 
о да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једн 
и ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне  
пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално ст 
Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би с 
Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да  
је наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо и 
сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика 
ли.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато 
о се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање припов 
хова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, 
 испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја  
, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога свет 
о и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да 
ва и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско з 
} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвен 
казује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је на 
.. па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје уда 
аничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад 
о само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим 
вање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посве 
ољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурат 
ви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они  
једини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело,  
 је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирн 
имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од  
</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један ра 
..{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се је 
истичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друш 
во васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, кој 
 на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} З 
те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно 
имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би 
према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође 
како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да 
адржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом м 
вене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи н 
ширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и 
чном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љуба 
новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим 
еч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким  
лазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није  
естити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, шт 
е ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за нов 
х за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље о 
.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се 
оже бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени  
 појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Ни 
{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче дец 
>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико  
 ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живет 
ражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p 
акле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо,  
 обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике 
век</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићет 
руштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне 
 неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић 
и каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнут 
и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, н 
— Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао 
ће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. 
о огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Зак 
ичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им  
 њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осе 
ка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчин 
>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу 
ишта о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита 
и осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила 
орио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} М 
он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила. 
ло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка 
е врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео,  
траг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прош 
ти после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку 
0" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну 
 зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са  
м.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зл 
није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p 
шљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и 
нула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је  
атворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то н 
снива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имањ 
ве и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности 
авно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нек 
егао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, 
ом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко врем 
то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ств 
им столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је,  
е би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тр 
ани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је за 
ило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се пов 
Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би о 
имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; 
ли тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом 
рста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео  
 донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо. 
 паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се ниј 
то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту с 
Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљи 
 „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи го 
 човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несре 
ост, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки о 
pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други с 
о леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пиј 
поче на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је т 
 се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уве 
љан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.< 
 зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изо 
м“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак гл 
 настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја г 
ринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто д 
ло.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа 
мио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи с 
оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Це 
ти.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах  
љем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић 
ругих седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Ус 
 рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста пр 
веду на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути не 
/p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онд 
мен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити 
га се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати пр 
колико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>—  
а, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје доб 
 предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га 
и?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</ 
едовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено  
ву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>т 
га рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 
о основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном ст 
ар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те  
ога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љ 
слове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стат 
 зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво 
рађивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје пр 
ива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p> 
ћ, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је 
ио дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту ж 
 масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео 
Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врс 
овеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се 
ема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> 
е добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још 
S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати 
ло то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите  
чини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спу 
 који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да 
си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање на 
p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на ди 
е му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да 
далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашт 
де је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? —  
з *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="1 
 бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Ис 
ого више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојт 
хватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша из 
м човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S}  
 остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још си 
ајамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи дока 
есеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао пр 
је је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то 
— поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много 
ла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да б 
говорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, д 
 одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу ку 
 с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разго 
рговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође 
 решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако мно 
ем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла  
, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше 
баве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да 
у треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="16 
ито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ 
о <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања 
рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако 
исли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и  
 осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље  
а у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово и 
и, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ет 
едати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете 
ринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала с 
 је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј. 
 горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инстру 
ога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готов 
} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Мил 
се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Гд 
p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на 
тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен  
} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењ 
 људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир 
пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса у 
 савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за 
ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и зна 
 за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе. 
> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о  
есвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се о 
рн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, 
о и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност  
живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Милан 
особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од 
но и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њ 
и се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би те 
о пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, ко 
 његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетк 
а чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрат 
да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бе 
ише пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је О 
писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>До 
будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>—  
 сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том прилико 
 <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити се 
већма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је пре 
Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну каракте 
има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом 
тву тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} 
 пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилик 
о га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и н 
 нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месе 
радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особит 
добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим цириш 
о!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од  
нагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сно 
 основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са дов 
ли <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, скло 
на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша наче 
 млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у 
ити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — 
и дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је С 
уга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— За 
доше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо зати 
разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S 
начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат о 
— Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње,  
 или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред о 
ње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његов 
а изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећа 
тампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запит 
 за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болес 
абогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти 
 запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она по 
 кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не зн 
Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасви 
е може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати,  
Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта 
споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче прави 
огме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до какви 
 није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога,  
м га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам г 
едност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно и 
разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако 
е то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читала 
само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим 
ли ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве 
стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стоп 
 живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с  
олности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{ 
еше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене уст 
уштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још ни 
зненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим о 
кушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада ја 
о у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му 
 свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати све 
ао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије  
азлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико да 
боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да с 
ризнавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али ј 
етио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Р 
, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо сло 
ени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после  
другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима ј 
м, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прек 
} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати 
не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим  
 и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако  
 погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица 
исмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му  
осле остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се  
адно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше 
д беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве 
евности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не тре 
тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он 
9" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својо 
вори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>—  
.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казал 
 долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређ 
свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш,  
ините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.< 
та својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би 
 и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неко 
им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво крета 
ој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је н 
ери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду 
 приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близ 
 говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише 
гуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p>  
на се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали 
аљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде г 
а је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се на 
што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Раста 
ом, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слу 
ошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{ 
е могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, а 
ут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да 
="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајв 
доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по лич 
д ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одм 
{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже 
ети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бе 
Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећује 
вршину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољ 
Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзго 
ашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични стр 
непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки 
мо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке  
ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се раз 
најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би 
 ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампаре 
у је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После то 
ли узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му 
ечи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, п 
тим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је о 
знаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним ства 
<p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам  
енскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви 
овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванре 
шани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет г 
 Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с чов 
рас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима 
што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје из 
ђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте л 
ерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Је 
е лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећ 
врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C 
е у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— С 
лу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим с 
надовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерт 
 повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо од 
али књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- 
х асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом),  
 се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуж 
морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То 
та ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одер 
 тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, ко 
еколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у да 
тније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди,  
ти добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" 
јин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица та 
ени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— В 
> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с  
о не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегав 
 те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати,  
ови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Ср 
 могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и 
сам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само  
бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; 
з почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише пот 
а свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правн 
ари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се д 
аших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и 
тихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вреднос 
, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с  
ла за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n=" 
свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да  
ле на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хт 
ачела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и срећ 
зраз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко 
је основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Нап 
к изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је в 
 знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге так 
Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и 
ма различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити 
ице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне  
адника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се раднич 
еном све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренц 
бав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из прија 
ом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па  
<pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али 
настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам сам 
 велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често зај 
да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они о 
бро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, как 
га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином о 
евати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.< 
з *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је 
х титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, ка 
шко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рус 
у се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих ње 
виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо с 
одужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега 
је баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по в 
или смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, как 
и се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну преп 
н Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак 
 врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане  
ао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би,  
ски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- За 
а нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са опш 
га времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у ве 
цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често дол 
ац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не 
н) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, н 
дњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{ 
нке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринк 
<p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су б 
осте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре пре 
посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p 
> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето мож 
ема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуц 
 сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких под 
су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад  
би друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има 
о у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто 
 <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шт 
 истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само  
има била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако 
еђутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах  
не у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у свако 
ешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само 
е.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потвр 
јамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имат 
за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно  
. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачки 
ло поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше  
 и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против  
 донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плат 
е бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толик 
а им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и 
ма много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто на 
равда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо у 
ад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето  
атим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, д 
 земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се 
n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама. 
вао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући ус 
адоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрен 
 се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само  
је лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га  
чела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радој 
 за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња  
то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно раз 
<p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем 
е га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам 
и, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слобод 
 ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У р 
Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђ 
име баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их п 
p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, 
— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, 
S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети опр 
У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.< 
на љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпома 
> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p> 
е их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном обр 
тати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и так 
га за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пре 
p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>—  
 њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање. 
 начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, п 
а она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од 
урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, ш 
давао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до 
ање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у к 
а већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће с 
то да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се б 
уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила с 
 ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, 
е Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада б 
 другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S 
бав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је 
е уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим  
га му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је за 
у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, к 
 то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и к 
ом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога п 
 са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се 
ољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да  
то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како  
јте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да  
е она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, д 
ца беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком 
; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишље 
, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не 
дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и  
где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који  
ању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар. 
има излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструк 
целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами с 
ти буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар 
е целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="6 
 правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало и 
јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој с 
ет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не  
колико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност прем 
чела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Ш 
дговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у инд 
еволуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијона 
е треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те  
оведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љуб 
ите, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ов 
јалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од соци 
 до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S}  
а и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против  
не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узви 
није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све,  
тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавеш 
 прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева 
о је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна 
зиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одр 
ђаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о ц 
p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу  
, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршени 
о шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући оз 
укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милиј 
у ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим го 
ему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп н 
<p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једно 
еше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима 
 пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда ј 
 се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, 
олитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он п 
лонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њ 
 из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ва 
амо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој 
редно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о 
 у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не 
 поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p 
куренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпреч 
те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, 
меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају о 
 месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, кол 
— Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изаб 
ку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече  
ки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми н 
 је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствар 
</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђе 
ојину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n= 
S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке ма 
{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати о 
са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао 
је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала. 
</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S 
па слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одгово 
p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S}  
а од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није па 
је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим чо 
ли живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; С 
имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћ 
...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно,  
 је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или  
вор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Ви 
може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испи 
јим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природ 
рсин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb 
тпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан  
 продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растури 
аиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> < 
е, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје 
; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом ли 
S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по 
 столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио. 
стина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опе 
 n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са свој 
мо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — о 
ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим  
 српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили 
агушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Он 
ало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај виногр 
 му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} 
уго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о раз 
уда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни 
ваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Го 
 Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам т 
требу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, пој 
лике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврд 
ан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне 
 највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота  
ољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћу 
к онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме  
 парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не до 
 Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена 
зме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше ј 
ора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у  
њижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — т 
 Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати же 
..{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све каза 
аму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је сед 
а ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро 
лушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор,  
</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p>  
ко непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никак 
/> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, 
што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашња 
.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да 
строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком 
 <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било п 
ед, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, 
?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{ 
ва сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за 
аш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва ј 
је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се об 
ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро н 
вити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај,  
у не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Жи 
ојој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се  
 злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их,  
што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се  
вољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје  
а.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет ј 
ано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људ 
 би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{ 
разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да  
е сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И 
поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се наш 
 случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у после 
м се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S 
 свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су  
риродан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љу 
пет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не у 
ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Теш 
емда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb 
ом човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Та 
ислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије б 
ште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су против 
ни, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, к 
 само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови на 
јући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све 
оји су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на ужива 
 понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и 
да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља 
се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне  
ио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света  
ам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом  
кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га 
зговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно  
формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, виш 
.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма са 
 ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и бо 
к је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са жен 
 сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но 
де на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја  
 различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање,  
огли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису о 
ако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто т 
ђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима н 
им српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху  
Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да  
 је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...< 
рофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с  
 поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љ 
{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S 
ше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истин 
одене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и  
чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научн 
, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практич 
е може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте  
 до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно воли 
ачелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жа 
 васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледам 
то, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма 
 раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда  
 то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за н 
оворе, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И 
 свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у ре 
е још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>—  
ли.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо  
више тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цир 
го није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се 
гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопшт 
ријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија мо 
а.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи прилико 
} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не из 
ти у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утв 
ћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле так 
ећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но  
овор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се 
љим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима 
свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло б 
а могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p 
S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или 
ње може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачу 
ти, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чист 
је никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У 
 сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева 
робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> < 
аје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде г 
м је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с ти 
 раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први 
 Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту ос 
</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да  
 треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ 
стано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.< 
шњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једн 
рава с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Бр 
у?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за њ 
вор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела де 
 човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чу 
колико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Вид 
рло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и  
} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Ш 
м — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о  
о споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче пра 
 Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубав 
не земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начи 
 Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да 
Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса  
то примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи о 
ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обич 
настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ств 
у своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да  
> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n= 
 предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе 
ар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Уз 
. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који 
мах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек ниј 
у осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора с 
ђака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвено 
ражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Ст 
ту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му 
оседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче  
е може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да ис 
и овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којо 
о је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осе 
у, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматра 
} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом н 
горе — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако 
 Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља. 
квом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам 
ране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем кр 
, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви 
ње о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схвата 
 ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све  
аквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у свој 
на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та пр 
ало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама т 
ева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан ч 
су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, 
ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу  
ворио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштве 
Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити пр 
ве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за ду 
вима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе пр 
е.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а о 
т остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи и 
 и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јо 
но цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању 
 говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година  
еците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да  
цијалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од со 
 Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title> 
 погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — 
 што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није  
 рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли 
 остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих не 
S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет  
ирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се го 
а више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а как 
..{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме 
атио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је 
дно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљењ 
уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S 
ширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила 
 се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на к 
овори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре све 
кчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ј 
г времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч  
 је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем друг 
 као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој  
еците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{ 
ликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну а 
породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он с 
и смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> при 
апустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограни 
годност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нем 
ао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, 
иња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би  
 ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које с 
gn> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спо 
е плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет 
 — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, ш 
е ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опе 
веза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица  
њу разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, д 
, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је ч 
 доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо 
е опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су  
 сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу нека 
ода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема 
.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него  
је имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најп 
ин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се 
ак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те нево 
ључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће т 
ишта помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — гов 
ила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је п 
 ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо,  
абогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до как 
чни интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би  
била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека 
бицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим 
и забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство  
ородицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да  
и њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одгов 
 разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb  
м управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштве 
њега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који  
ним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, 
ју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и к 
га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога 
ави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме 
ивети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У  
шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана  
ти.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— 
ке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити не 
ток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т 
о и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p 
како и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по  
им брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одг 
н...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ мор 
одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се ниј 
јем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам 
ма и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме ду 
 прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу ме 
 вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могл 
p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био доба 
, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непр 
ој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни пис 
десиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које  
ко се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ д 
 што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама  
 тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Да 
>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— 
ете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора в 
 управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они в 
ј кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— 
/p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећ 
и тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада га 
са.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} Пос 
ио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти о 
ј разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може 
соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту з 
ећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу< 
>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није до 
 се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глу 
, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи,  
стати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— 
рговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p>  
с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не мож 
вито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропа 
а им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n= 
атак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, кори 
чела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосред 
док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се п 
 се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштв 
има будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} 
ке, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с  
ом, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S 
ачела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те 
ју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и ко 
а да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишље 
ва од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — 
на једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто 
те, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро у 
ном, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и има 
а, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре 
ј или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о 
 јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се г 
е на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у 
., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса 
ане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Ост 
ла разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није пита 
S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами призна 
p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју 
вакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше 
роводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{ 
<p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу 
метити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог раста 
покварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају изме 
на важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да с 
намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а 
м, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; позн 
Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не 
врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук с 
ар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то 
 суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били 
њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах о 
дела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је у 
ицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме  
еко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је 
е књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад. 
ох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али  
и углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу 
њом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу 
 ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима;  
е и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него 
себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, х 
равно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уо 
ћеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div t 
 тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због  
ти човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји до 
о....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки св 
ба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад  
меја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравн 
околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то  
 па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте  
људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски 
} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја 
аг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпита 
рже за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и ви 
ато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо ос 
а та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна г 
Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је 
а.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</ 
говори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе,  
 Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви 
, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Приз 
ери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то  
тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност  
 морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морат 
 на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести 
ла баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, 
 бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније 
и....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разлико 
едела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се 
утим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је не 
разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је исп 
авље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити 
.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S}  
го просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у 
Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада ј 
уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем 
 /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они о 
} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само приврем 
а, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>В 
сто је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим. 
иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотн 
ор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина  
ље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После  
е у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њ 
вости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уве 
ања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и раз 
иру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не сам 
 погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група 
{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео  
а том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, 
види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p 
у беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима с 
<p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче  
био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто  
т наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног ве 
Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава 
 своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен 
ник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врл 
 С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што г 
руги правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о  
лужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја 
ли, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од н 
е учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу  
>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано ре 
е променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div type="chapter" xm 
 се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад  
 законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно 
му затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то  
о с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаш 
дражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одг 
им списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изл 
очетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, р 
ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што  
То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву 
о — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати  
, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потро 
није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изнен 
опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је 
це, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису н 
вим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, 
ња у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чуд 
д не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А  
ову тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношај 
се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што види 
лој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њ 
ер у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересан 
не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњењ 
ху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њ 
тварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком ст 
сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Н 
есте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у 
на?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све 
ре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је 
ма се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети 
 трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се  
с, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{ 
тији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме 
С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — до 
 тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чин 
 ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леж 
мо је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економс 
м други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде.. 
} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и 
кусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непреки 
 врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S}  
а се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> исп 
по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију л 
обре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да  
најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих т 
 себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигу 
 друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него 
ма Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP18780_N2" /> на 
p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фр 
S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више изд 
хтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој.  
им искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{ 
 n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, в 
 Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих мог 
 књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим  
ба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећају 
мелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „Д 
звила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалн 
, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку 
с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S}  
мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запит 
у почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени  
дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар,  
 Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираш 
> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} 
знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мис 
"22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смути 
 Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човеч 
 тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму,  
го говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим 
ао неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и 
жно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми 
у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао н 
колу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S 
о их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума,  
азуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се и 
 образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим 
ога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, н 
ва обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало поп 
на сваки начин различит према различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима,  
 у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, 
ично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> < 
т, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већи 
х средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно засту 
. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као 
годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— М 
p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</ 
у.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слоб 
м разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до најви 
много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био ј 
ече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — про 
е суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно  
је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њ 
Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започ 
еоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажет 
 о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, д 
ело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој 
ја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена  
ост тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Д 
аиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, 
<p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако оз 
га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — Посл 
 Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те так 
то је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и бил 
p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља.. 
а; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави 
е придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, кој 
евешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то вр 
ки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Пи 
м неке непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спрем 
вету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бац 
љу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се  
тим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, оста 
онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба и 
 ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’д 
литичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној 
ан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља  
редстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, ш 
 изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична 
единостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајућ 
 у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Т 
ик — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па  
ерујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дуж 
до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не  
.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општ 
ша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слобо 
ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>—  
тку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!.. 
и немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао  
ставим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела. 
онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о 
као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита 
ота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како  
заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода св 
 бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} 
иње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душ 
 <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="8 
рити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и поша 
p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љуби 
м тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрп 
 <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код  
>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Р 
м се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудн 
и део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под  
о...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме 
одо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педаго 
 тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао о 
рема мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити. 
и, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Васили 
е Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станој 
>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостион 
 <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она 
ћам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је чес 
p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам и 
ите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч,  
ion" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, ко 
, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те чо 
ље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њ 
ги стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора 
<pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији  
 врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с  
Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у окол 
уће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после 
 бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита за 
ош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мој 
> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шт 
</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвеш 
не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им пр 
ајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то ј 
чела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи б 
е посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула 
 левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, доне 
} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</ 
тересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи слож 
дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука 
 својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он 
моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете из 
овор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема  
дговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима. 
ћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико  
азговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче  
смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> < 
азити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>—  
м се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не б 
 сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђива 
чки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се  
" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не  
 женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да 
ле.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искуси 
ојим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана 
..</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзава 
ам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симо 
 у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и 
у партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који  
 Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја  
ећ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до ду 
от.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатли 
 до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам м 
S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> < 
ту једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S 
рилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; ал 
е њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но 
> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што  
ност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се 
иступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно пос 
који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријо 
их места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима бу 
е, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све огр 
раници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S}  
/p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позива 
и, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало в 
 на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће н 
вима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде 
...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знат 
 <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не зн 
.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} 
чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>—  
и увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривиц 
без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и  
е испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} 
ујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо ре 
о.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне посло 
сећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женс 
ате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случ 
 тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у он 
 је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нес 
га доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће,  
Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њ 
развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребац 
грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она 
мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, к 
 — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а  
 за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати 
на, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га сис 
— поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Лу 
ратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком  
није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изу 
ам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново дру 
о бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она 
ути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан. 
 *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако испл 
у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлик 
стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) пома 
што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су бил 
слобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Св 
pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узр 
тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућ 
та за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто н 
а и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно ве 
положаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава с 
ан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, 
неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што вели 
е речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хт 
родну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>И 
ржао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Мил 
 на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње,  
јући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала,  
алеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т 
рми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не з 
е наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може д 
је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будем 
за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> 
 све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Ка 
; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је и 
ам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донаша 
{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу п 
шну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S 
ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље 
азати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi 
 матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи 
ироду.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што с 
њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли  
би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који 
 је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила 
ма из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа 
 света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцим 
ји... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борб 
ла, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у 
 нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те д 
оже извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способнос 
о у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?.. 
вијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управ 
 нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знат 
та нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а 
точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жи 
овлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се 
 може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише 
 звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на п 
е „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофира 
ћ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у  
чуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и бор 
на доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, гла 
ј Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се  
нију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо 
 колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p 
иналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и 
робисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Да 
собито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле  
 степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба д 
едметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у  
се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дан 
обро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Ал 
 </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет 
, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрело 
и шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или в 
о?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда.. 
мо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то најв 
зликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би припо 
двикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> 
Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S 
.{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим.. 
 упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ 
сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста 
с нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стра 
p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разг 
ле Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане про 
и то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} И 
ли можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет 
ј прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, 
p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У оста 
 буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад 
ји никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба 
нку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној ку 
тварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дот 
и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станој 
месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрп 
из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком 
ћамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али  
а.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је пит 
p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радни 
.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платки 
} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашт 
гло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p 
а!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад 
 би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући до 
нтересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло  
на почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку 
луге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спава 
вари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi 
је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да заб 
јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога ј 
 Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p>  
ого љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та 
S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха ј 
не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а  
е тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову 
него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна  
стане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у св 
тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Дарин 
 једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песм 
а нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му с 
доје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — по 
тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то т 
хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да  
ки трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без дев 
ећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако п 
 изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути 
Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што 
 (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био  
ве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка 
ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „му 
ца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те,  
о?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, —  
ка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о т 
редавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ак 
 најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може и 
илан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није 
мају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завер 
ив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p 
 разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним с 
, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој  
ван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде ску 
ојој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запит 
ју за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им нарав 
радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конк 
ого лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“. 
Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не  
метили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, а 
тадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— По 
 може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу 
 <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме л 
те ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том с 
} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострада 
— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето,  
теља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p> 
 не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно вре 
ија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште  
естра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усав 
би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је 
зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ћ 
} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n=" 
ли у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он 
, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му  
екиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то б 
} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора смат 
 за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спрем 
начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „соција 
е из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило т 
д од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита тел 
ињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то на 
објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко  
а ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} С 
 усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учин 
{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра 
познатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље. 
иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати  
ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним пра 
идоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је ста 
ати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију бе 
 ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допу 
ику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико нема 
а је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Ста 
ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече 
ако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крај 
већу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне 
ати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо 
о играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, 
 начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само < 
свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше т 
 Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати 
 мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга бе 
но.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће 
вљате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња 
ш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљн 
а она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут... 
м то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на  
 вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он ј 
е половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и  
ком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год прот 
 неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p 
 проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали  
дморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала. 
на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу 
ао чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је сам 
га нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш 
љење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем,  
неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи,  
 Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p 
асно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означе 
ер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу  
 показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се п 
тву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили 
Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама једа 
о сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она  
 размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка  
ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви? 
 ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам. 
тим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте по 
у гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику 
р зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, т 
 да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила  
ше даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S 
атности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од 
обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рач 
ма нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштв 
ему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику п 
о је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да то 
ше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је ду 
 Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, 
 неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она оста 
 без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју  
} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотре 
аоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или  
то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Ал 
, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Призна 
е дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{ 
ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трго 
те право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносит 
p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имал 
ти, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе 
} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро уде 
одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немој 
нова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје  
коро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110 
е браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после к 
е дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се 
пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; 
} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска поли 
> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим ст 
ри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, 
 на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе 
ељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију же 
ј је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} 
} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдиш 
"162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имат 
че ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом  
 налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од 
једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан сво 
епосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио 
вамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвр 
нате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори  
{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из  
е, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге 
ама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао 
 само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао 
ead> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога 
ок није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао св 
ма, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма  
већи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и н 
 <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и  
вати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је на 
угима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто 
и би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говор 
х био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Ми 
говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S 
нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће дос 
.. не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у к 
, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а чо 
 да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у  
треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обз 
тали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо 
о смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако и 
ује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто  
јући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем не 
о не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ства 
што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно  
 А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мисли 
ао што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну сна 
 Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелн 
век се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном п 
 читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим  
— прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год воле 
д стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо н 
да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S 
противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> д 
} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је 
ећина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфис 
 врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због раста 
ко недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој то 
отпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не р 
 још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има  
тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан 
е редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Ње 
ва, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен  
лико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“. 
до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>—  
 <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре н 
уђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла  
 и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</ 
дно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инс 
јим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме мес 
> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице 
 оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морам 
а један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор. 
онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди 
} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да сп 
 до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p 
p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одм 
строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узм 
уштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <h 
метио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите 
у све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога,  
 на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потч 
уде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима ње 
руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на 
 дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре  
на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живот 
 колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти  
} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса  
 пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле виде 
 га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p 
ad> <head>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су с 
су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47 
јно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, 
ашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један п 
некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуст 
се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом 
сељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Т 
имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— 
сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами  
е Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p 
и никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како  
 себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за  
аченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} По 
еше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p 
 неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није  
.{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпос 
ћи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Ми 
 жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не при 
је почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радит 
 и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, 
У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слуш 
p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови м 
нији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете л 
 <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{ 
е попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере 
 живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста 
ронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се 
По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наши 
таше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му оп 
, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>—  
 било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична паме 
и.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити но 
удала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} З 
епу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је  
 доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се  
ом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну  
 они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, 
тив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакв 
 да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскињ 
ршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да у 
них наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није  
м немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста 
жим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не  
оговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поч 
а човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{ 
нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше то 
се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, 
 примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Да 
гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?... 
здржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све 
еше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задат 
Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али та 
<p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што  
 над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Н 
, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако н 
оворио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p 
више високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већ 
рилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правил 
пођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кри 
дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго  
ава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив из 
 да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се род 
сном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који прези 
њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се  
ем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша с 
 лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него п 
> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга 
оди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Гд 
аступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је нара 
писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред  
би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постат 
а женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна,  
ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу  
лно; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разу 
<p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се  
е зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у гово 
ила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те с 
збило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ 
е опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повели 
 услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема 
м часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одел 
у га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови  
 сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека 
ет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека 
на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче  
самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметит 
ако да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше 
а најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Он 
 ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали. 
л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</ 
сам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p>  
у.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку. 
кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, ув 
узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав поја 
је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p 
чком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, прат 
а?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{ 
о; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се т 
нији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако  
лга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад 
ејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му оп 
несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпос 
<p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли 
поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари сит 
и сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак,  
 на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне 
</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радн 
а брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ос 
Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Леп 
је све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> 
пита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а 
те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себ 
ло; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати 
окварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин,  
гдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење 
о и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу к 
е погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољн 
е бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је  
 — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелаз 
и тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се поче 
— питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику.. 
воје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посмат 
а Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле за 
та то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> < 
лостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах  
<p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала  
етнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S 
 околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слобод 
ћ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе неприј 
<pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам ј 
и Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> 
ах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="21 
или где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јес 
.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим у 
" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан. 
ласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму г 
 већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме  
овори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се кре 
, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре 
ра и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на с 
убице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, к 
.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с  
> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на  
ла није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никака 
 интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше 
есретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Мила 
 правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што  
екидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет  
њигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом 
и опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше т 
ано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не 
да и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Ста 
јчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, 
 <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S 
ценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то  
? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под сло 
 нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли по 
ни намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производ 
сли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу та 
ром и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слоб 
 снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захт 
астави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами до 
је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удај 
говори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако ост 
то боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, нег 
ко своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико? 
 таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да  
е поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодн 
лост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него  
литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} К 
 то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности  
ључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друш 
местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде врем 
а је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S}  
о и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште 
. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога 
 образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p 
 краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају о 
о опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живо 
његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део свој 
повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упозна 
о и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе 
вно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погле 
и доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — 
SRP18780_G1.1"> <pb n="5" /> <head>ПРВИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C1. 
P18780_G2.1"> <pb n="129" /> <head>ПРВИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C2. 
up" xml:id="SRP18780_G1.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C1. 
up" xml:id="SRP18780_G2.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C2. 
одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише о 
знаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему при 
p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре  
p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, 
ких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави  
ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> п 
 се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се  
корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатн 
има претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он 
две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је 
х морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све го 
, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље на 
тплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао ра 
онтроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која 
 савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко  
е, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне р 
ви према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој о 
м врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женски 
?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо с 
не 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „з 
 састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. 
акле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} О 
, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример 
метише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре ниј 
редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела 
објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S}  
вања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је с 
очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S 
еђена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— про 
ула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да довед 
 већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је доп 
ја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ва 
 опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се 
 никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди 
азговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У оста 
рнишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушев 
 могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} 
о сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло  
а ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову р 
 име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Ј 
 на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па 
су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну с 
 њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; посл 
ју под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише  
х разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он  
к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што за 
 Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Од 
основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште по 
<p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима 
о.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у  
Милан иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, шт 
p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, 
 одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је п 
 други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p>  
 који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној 
аг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају н 
<p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно 
 а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поч 
У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћу 
Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S 
н је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом 
 такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскор 
и кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, как 
д његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У по 
 после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Х 
њигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону 
м случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имат 
 без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и нам 
леграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.< 
асни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози  
ч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природн 
рам, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позв 
колико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врл 
У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о  
ро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљ 
настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, п 
е, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, см 
астумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако ни 
пусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се 
ам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам  
а се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и ко 
фисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошл 
 искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допушта 
 здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако  
ки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“ 
амо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је тако 
у у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори О 
и слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у само 
о овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздан 
 квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага. 
при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вам 
ам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по а 
је ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Ми 
го, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао 
идео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну 
како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у и 
д?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцниј 
{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према том 
а тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш л 
асно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим. 
о.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри 
p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је див 
онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвока 
жно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежњ 
 соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни п 
есели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљин 
 лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора  
, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост припов 
> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — н 
ње је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} 
баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и 
ва.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Св 
људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је 
ије правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је 
а читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чис 
има, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад,  
 средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире др 
штво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је 
н мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S 
знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговара 
 је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању им 
тањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна п 
идарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини члан 
{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјали 
ти никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад с 
тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није 
и, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојак 
оворим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви за 
 другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као 
Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате 
 кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уоп 
диште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у 
дравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати ка 
ољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћ 
а било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> време преки 
 признавање равноправности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано  
мере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољ 
{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достој 
њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Друг 
немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и д 
оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народ 
ло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљ 
ај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање 
 средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{ 
у садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са ц 
ом; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим  
х средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друш 
 и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно дола 
строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном живо 
дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковић 
ела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити поз 
во у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга  
игне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{ 
ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још н 
је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, к 
p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Кале 
треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење ново 
које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам  
 обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми  
жемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, 
ве именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са нат 
, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</ 
сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} 
 васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнат 
 тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја  
к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући 
о по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Пром 
ива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку по 
ијатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало ун 
и утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами 
о — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови.... 
ко може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и 
тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} З 
 се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз  
им тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, укол 
их мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима крит 
да?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би  
и бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морај 
, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчиње 
ете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте  
тичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год  
што са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да  
 он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарат 
љ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p> 
, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвиш 
већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n=" 
и наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан ве 
и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економ 
ела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи ду 
ао што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је 
има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбија 
о. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло  
S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од тру 
 претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток 
..{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, ка 
ео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у 
ротив садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас  
коме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро насту 
ори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправд 
сти, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ бл 
 је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова 
е ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити св 
, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То  
мером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних нау 
о о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би 
обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете 
 може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекак 
ино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на с 
ијатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова  
о мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло  
оју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазл 
pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не  
ће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да  
е започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати 
лада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковим 
има.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се пре 
ој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у ко 
 да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо ко 
а непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештач 
ватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опа 
ца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{ 
 и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Срб 
4" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., 
абим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих  
неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много  
, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! 
ји нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати до 
 времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и е 
сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се н 
} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са 
ама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не 
ко тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{ 
ем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје п 
 није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објаш 
et="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) тео 
у, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема а 
 ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да  
најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива  
 никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>На 
 истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> < 
о заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од 
а парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и див 
 пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="23 
 се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> < 
и другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина о 
р не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи 
га, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести  
у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим д 
твора им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слик 
<p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први ма 
е најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле  
у слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако заверени 
е он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачу 
у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од 
 се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, 
 зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>—  
дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</ 
ономској организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој 
ено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на 
днога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од нек 
— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав  
една ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење.. 
како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема ко 
приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — зап 
 је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли 
ротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила  
исамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће о 
 дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да 
разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p 
амо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S 
је могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се оп 
ан мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а 
ан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и  
p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бива 
мети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова 
да и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p 
n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште с 
ивости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим изл 
p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већин 
 имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку 
 му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Умор 
би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би х 
има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуд 
нбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да  
" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика 
 своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и слад 
" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, к 
је снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перс 
винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те 
 брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, 
.{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> 
1.2.2"> <head>X.</head> <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка 
деалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, как 
а женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама  
ивост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S 
="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпос 
н, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам јо 
олим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с то 
 што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других за 
 земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу 
 то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; ал 
{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их 
две подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна 
е ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништи 
 околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и нав 
м о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи н 
жно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити доб 
орни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар мо 
ао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се н 
ра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да 
варите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру 
 ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам  
 се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих рад 
ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажу 
 после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одр 
ље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што  
вати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} 
, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и за 
Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, 
ећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није н 
уној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда  
, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>—  
 би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка 
ме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна 
ема тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојена са најређ 
01" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз 
у нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро ош 
 вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме  
томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лак 
 много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.< 
рави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} 
сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управ 
p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате  
p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, ко 
есносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама  
а Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити за 
а...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само п 
вна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, 
е, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Он 
а Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и нака 
ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и и 
 расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „ори 
дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је 
м неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпо 
тку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подн 
један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Ниј 
рало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придр 
још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приме 
едњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад 
орају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је  
> <head>Састанци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се п 
са је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло 
човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако  
се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви  
ри, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја на 
 Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних др 
се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А о 
S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, ко 
Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{ 
ло задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло  
 да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде г 
азлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама 
знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Гл 
e unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плав 
. да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујт 
зумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта ј 
 још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Наме 
о ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потр 
 и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као з 
ло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још  
лебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив с 
и не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима  
 ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим с 
арко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораш 
едавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или б 
и ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у так 
рди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који 
вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку  
будише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз  
е понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали 
— „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с 
душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеј 
пусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви н 
рупа, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга,  
ружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао 
 и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскиња 
 то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испун 
 се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и пове 
леграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја н 
ова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би м 
 <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у 
е.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу 
.</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су  
д измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на 
а врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала 
 пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана 
ти нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, д 
а.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану 
казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ —  
.</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио  
у дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Бе 
ћао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да ј 
p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што  
м могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми зна 
едно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Праг 
е говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p 
неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп па 
прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима 
с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упас 
мачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — сме 
 после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је  
ташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод р 
 неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на стол 
а с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда  
.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује 
е свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавал 
 иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, 
 загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> < 
ономију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је весел 
 у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медиц 
и нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрем 
о нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпит 
од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски 
за имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити 
љењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{ 
елиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој 
инка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није 
го бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро јед 
 — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда  
снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би ди 
му је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си сло 
ашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви сви 
чен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S}  
 није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је мест 
изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и споми 
: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са слик 
 Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили  
 није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се 
друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, 
он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари 
н као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ни 
?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разновр 
је у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, раз 
, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је  
 Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка 
ују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се 
; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита 
у помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја 
ију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у то 
ом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч 
/p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из њ 
а дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро 
ло, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две ч 
 <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити све 
лидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе  
оста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смеш 
ничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема  
ровео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје 
ише пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну,  
 испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао 
ати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајет 
н?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Ба 
 мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла прим 
 на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак 
ој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p 
непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте  
и живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме  
<p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотл 
ра, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше 
је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди мол 
} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје,  
ћ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — п 
{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће  
еријалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> 
 обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p 
 свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Ј 
Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев  
 од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали иг 
а лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јел 
нице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регул 
ле подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почн 
сле ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</ 
) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну сво 
година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се 
{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као 
пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз 
 о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су  
Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада ус 
о узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напрот 
леко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био 
упити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није да 
д сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам м 
а ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меро 
лијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек 
дао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> 
могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом 
да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не  
остојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон,  
сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се 
приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и 
се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан  
гов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али г 
ожености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљ 
ори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и ка 
о ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од елек 
 му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре  
има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична  
 у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа г 
ожени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; пос 
у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим спис 
ривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. 
рао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању 
њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одма 
е кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жест 
на, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим н 
мо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, шт 
н, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добр 
з дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{ 
ро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писм 
и не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила  
е читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више 
е Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе р 
о није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из к 
рантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Зна 
си могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио 
 сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели  
во показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за 
е дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упо 
 запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте д 
<p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у то 
скиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да в 
 Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ реч 
те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје 
жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — наст 
има; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остав 
а места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Гов 
 би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остај 
 осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест пр 
ишта аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто доша 
земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њег 
руштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вешти 
шке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главо 
ао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испи 
о сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, ка 
утим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напуст 
с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм про 
војим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде 
о би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се 
суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери.. 
он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на 
вцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа н 
 капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле д 
} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђа 
/p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео 
 Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не 
о.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине 
ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако мож 
дним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Какв 
твара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се 
 Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Дарин 
ог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су м 
?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљ 
 умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар ниј 
p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва  
у допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматр 
ри. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне н 
’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не оста 
, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га  
овом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај  
целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књи 
ошај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошл 
којако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећ 
о не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима мног 
 га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није 
же,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, ко 
ш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разгово 
нове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, оствари 
том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— 
</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја  
/> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар и 
ираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па  
 би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њ 
 <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште вр 
и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом 
рени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем  
је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S}  
<pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба п 
</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наск 
ћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где ст 
д јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би 
 се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити  
ка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, д 
 уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена 
— „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никак 
 обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Дар 
мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могл 
 сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час 
.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште з 
 <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, т 
у изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP1878 
сто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то м 
у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичниј 
, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> 
ушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је  
/p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p> 
љање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатиз 
сносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити 
но, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и  
 због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Ра 
ановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина  
S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала ј 
ца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петрог 
на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је 
но посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке 
е могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје 
ако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само  
— мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мења 
м устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти 
<p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те з 
— али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар п 
ољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размиш 
о времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе 
тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да  
 n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, п 
атској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учи 
сам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати  
.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чека 
рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањ 
</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — 
 кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан 
, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још ниј 
се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је 
<pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много  
„Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не т 
 један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно  
 <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се доп 
и.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало  
риближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте кр 
још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погле 
и и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мал 
 сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину 
— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S}  
ошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем,  
у.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— П 
 беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите,  
цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма к 
ивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он о 
осте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Је 
 страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та 
 <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не зак 
ану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било 
 лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да зна 
</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type= 
оћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у к 
дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p 
ли за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радо 
тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци 
— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена з 
тљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота сп 
 кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли њего 
иродном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог  
{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S}  
еки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Вид 
е све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необ 
ри, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној 
— предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени 
 их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви  
 но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обр 
осле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем 
де, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ 
Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао испр 
 Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а ме 
огућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке с 
адна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савла 
ви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају  
> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ. 
ка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него д 
</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нис 
асвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није  
ј је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— 
 да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људ 
 памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади  
знат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало посл 
нска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је с 
ош пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи т 
ане су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p 
је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи 
д им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— 
тварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите муз 
ута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати раз 
награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници  
} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S 
нскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањ 
рилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји,  
е две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то 
лео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак  
ети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и 
као би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно од 
ође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим љ 
о.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, з 
/p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се 
 Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— 
ш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваш 
има?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не  
/p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам н 
га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа 
> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се... 
.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам он 
и.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изгл 
и писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати пи 
егову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још 
ање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те,  
 је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима 
капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку ос 
ј организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као т 
т.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска,  
те благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине,  
ло није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на ф 
о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у жи 
 примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи п 
ина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</ 
 <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то 
" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; а 
и Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у ше 
о дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, д 
 њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом 
/p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избега 
 реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њи 
е изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар.. 
ако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет 
 што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била зан 
вим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало  
н изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није 
 али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи 
Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том ј 
га, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одма 
p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих. 
них података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима 
ње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се реш 
и са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу сту 
а, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните 
асно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— И 
тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} За 
ош утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрес 
 ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим по 
ера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г 
говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га оп 
забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, 
речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У веч 
 Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, ш 
 стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву 
но седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам 
 пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није би 
ах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — 
е сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да р 
 по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само  
е вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети м 
 започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским  
и моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да с 
 нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, 
нива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и прем 
езиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то 
 и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да —  
ије.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не  
ога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{ 
 Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав чо 
а и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да 
ености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосл 
м.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Ч 
>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах 
е ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор мора 
 ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — 
лица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у с 
имало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и  
чнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У остало 
зива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> 
а, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате —  
.. зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мал 
но, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да преста 
p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— 
 њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било д 
и у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} М 
 се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p>  
о стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици пр 
кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина 
поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> 
дмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају мо 
асно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражи 
о? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, шт 
ди он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перс 
 је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на б 
>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљи 
што да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била 
епоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површн 
ло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала ј 
.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — чове 
рава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност 
а се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се ника 
т, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју 
површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога стр 
је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар  
е ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса з 
ко јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату,  
а чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сат 
 сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је  
 је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p>  
, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер 
ати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долаз 
цима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чуд 
>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се рук 
јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га огр 
Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватн 
 <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме  
<p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин с 
та...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика 
се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Т 
рицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га 
тво. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре сав 
хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју траж 
са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у крата 
и вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас 
Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p>  
вољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадо 
ажи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста он 
</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле 
<p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — 
а и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не мо 
ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ же 
тва <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она 
 и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па д 
>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор.. 
а.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и з 
да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина,  
{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у т 
ше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре н 
 не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш 
p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него  
е неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом  
ега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ни 
скрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> 
Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p>  
сте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настад 
а.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао  
у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</ 
и бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви с 
, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ 
 против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја са 
а беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јо 
ашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовал 
 извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о  
 за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „д 
... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадо 
— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене сл 
 је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка от 
з свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај т 
p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутит 
есту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре не 
ам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељ 
ати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и с 
се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о наши 
p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђав 
ашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од се 
</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што ј 
 била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{ 
са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији 
еци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родит 
едате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне р 
 <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам 
н тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damenwahl</forei 
 да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па 
иру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под 
p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки о 
ак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p>  
и.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p 
нити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb 
е постоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће  
 ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни п 
азвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро з 
 Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио ј 
е подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па н 
о два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „ 
ла нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем 
и...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи т 
p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати? 
а се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у со 
 нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучи 
седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с ра 
Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женски 
вде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?< 
је удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини  
речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> < 
<p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојк 
 Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне к 
иких узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе п 
 кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, п 
обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{ 
> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити  
го што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али  
Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро. 
Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с  
од натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб  
снива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на 
е Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини 
а; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини 
а кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онд 
 одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у  
ељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, 
ност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре  
а Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као заш 
— проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, так 
срећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S}  
енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже 
— Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с 
ко оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој при 
ори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у др 
лу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бо 
јој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражава 
</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност н 
ори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било  
S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонил 
лоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је 
, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала  
икама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{ 
шта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свиј 
о упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тра 
 слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила,  
ше врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој 
реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изг 
две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се  
престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је 
 n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о в 
ан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као 
/p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на  
лностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> 
е још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би 
рижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и 
лице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите 
.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како  
>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас  
о протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и 
 сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш до 
олети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потр 
клони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ј 
</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора би 
оћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Н 
стао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом 
извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе 
и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Ка 
оме бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слуш 
ретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време н 
вање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које  
мишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност п 
 се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доно 
жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога  
бавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме и 
 забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само 
их начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она упра 
цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете 
уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине 
не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И гл 
.</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — вел 
каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се 
сте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам  
е...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш о 
</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте 
 „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Дон 
 ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута  
у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— У 
.. — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а осо 
проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књи 
 верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радни 
ом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала 
д неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — п 
...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим 
немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони 
ек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш 
мрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — 
ој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Мила 
ј.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се  
 познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око в 
ође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао. 
офици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средњ 
.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како 
ти посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њ 
га и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчават 
роговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му 
 — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Је 
 вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала  
</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога ру 
на.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је  
ир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином 
жно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био  
 рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му през 
о одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен 
ај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не сви 
 немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> 
“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они пос 
Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да г 
еда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати 
ан телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој заба 
орија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло  
кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> < 
вако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непо 
</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар  
предвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на так 
Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту б 
е трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{ 
 се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а о 
етнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви с 
 <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званич 
јатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, кој 
 површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме би 
 сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него  
мо ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... н 
те свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Ј 
а за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо  
а почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? —  
 у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни та 
да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се 
ов суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} П 
 је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затвор 
а се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми мо 
о могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших н 
 него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога 
 неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум,  
блика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, 
и говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју  
а лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво;  
за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и 
би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газ 
имети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки 
{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употреби 
а другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, 
буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов  
ажите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да п 
олику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико 
аду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се стар 
м, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могл 
од куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док 
у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћ 
љ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним 
тили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И т 
енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али 
дући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста жив 
њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпог 
 клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасви 
е.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступи 
већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар  
које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литерату 
 дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети С 
ели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} 
само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; 
 у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се 
и људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се 
.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} 
ного.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу.... 
има оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно осни 
} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном? 
како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али 
, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га глед 
 оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањ 
>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да с 
упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и прави 
а фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима  
то је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господ 
нитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да  
год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар т 
 да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет 
ора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим нач 
 неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сам 
е још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „ 
годнији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише нагл 
одан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на ст 
..</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>—  
равно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> ста 
тији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети н 
 књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме  
 гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не 
 жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{ 
о.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „бе 
Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за  
} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не з 
ре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за да 
, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почет 
к сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто ус 
о да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развиј 
илом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер 
} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с мат 
, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачи 
адно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не  
аш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети,  
прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није при 
извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и по 
а кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али  
мотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је т 
н наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да 
мо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, 
а ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш с 
задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било има 
Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет  
ћемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, ал 
д би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбе 
Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу 
ко свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унап 
заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврну 
а моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје 
p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S 
а бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али ш 
 склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали с 
ше или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S}  
ештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која 
друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирк 
 сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из в 
ивети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у ко 
алним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> 
..{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности т 
ао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је чест 
ласти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених за 
 полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите то 
 баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</ 
га.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рек 
<p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за  
то потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези  
 ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да ни 
ити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове и 
а је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, 
Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не в 
> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> 
оста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угри 
 дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није  
у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење св 
о се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по план 
е моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим 
нцерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, 
ама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам 
то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више зн 
...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равно 
о не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но т 
морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одгова 
 непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали 
се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— 
р, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и 
ти људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом поро 
 не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не та 
о душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута 
бе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов  
убица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад  
не и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и  
ма дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те ује 
а ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обаве 
у оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу. 
тану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту пос 
нанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приред 
, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Рус 
е. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих ни 
е.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— 
за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребн 
м је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају 
 сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где  
p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створ 
мојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S 
е прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смел 
 не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш мн 
јзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији  
 А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима. 
тичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине оби 
оме, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима  
атити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што  
вакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било л 
ац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Ш 
а да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису в 
везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Ал 
вну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем дру 
инка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се 
 n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега 
ње на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морај 
 се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме  
ем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати. 
 својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља замени 
; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера сас 
учну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, 
 Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, 
его обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био н 
 доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} М 
 смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће 
о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је  
така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времен 
нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали в 
није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити 
о зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме... 
редак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски пре 
p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за св 
и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ни 
ти, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек  
кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да 
 моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, так 
Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је ст 
о право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпо 
е крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се ск 
Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца. 
 призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у  
.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се 
оме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резулт 
цепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} А 
у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнад 
оваца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкод 
 да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам,  
друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам ка 
ту.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотни 
под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не го 
о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки  
злази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само  
p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да 
нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена 
 невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Ник 
ош данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S}  
варају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда? 
ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они  
ло познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се  
једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> 
ивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{ 
е, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, не 
ајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу св 
} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Т 
о тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на  
 знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као шт 
да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер ов 
 пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би 
ти међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално ст 
атеријал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од гл 
лазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне с 
у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им 
ашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје о 
ашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они  
тина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта  
ваца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им 
ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> < 
онио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не зн 
} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укус 
аше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљн 
ушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и мор 
ој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен к 
ни трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити  
већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истин 
 реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба,  
ти, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, д 
 изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (т 
тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то,  
Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно др 
ништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога 
!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиља 
е неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулит 
не, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда. 
.{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што  
веност и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и изм 
т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — 
о развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до фор 
 стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — наста 
S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S 
ећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава с 
 високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима  
док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиг 
те? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да ва 
е.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су под 
носити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој  
ођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем с 
 с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. < 
 Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При 
>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где ј 
 неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све 
 се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помисли 
ску.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно  
 то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто 
опште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — приме 
та забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина 
о већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,—  
 разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сања 
ам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чи 
слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; 
мо из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се 
ом, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на је 
 или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предава 
на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поре 
тарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p 
 добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S}  
меши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто 
 извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се  
, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; 
згубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи н 
олико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је не 
 на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка 
да не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши 
је ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да 
аловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и  
ери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за  
ужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге нам 
кључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто 
 Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако  
>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би 
 ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта з 
у и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима. 
 друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: 
Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети  
 ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запи 
 остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно 
пада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за де 
 далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних 
д суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледе 
мали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} За 
ко би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварењ 
106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и 
ичен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, тре 
 дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна  
?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим 
 би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право 
тно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализаци 
 није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, —  
е могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на повр 
{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова,  
/p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либе 
ма се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не  
pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од  
лога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се  
 писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они м 
ојим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другим 
упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од  
 ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то 
ли је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је 
/p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да  
во хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у на 
ковати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповет 
ма оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне заж 
 јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као 
S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буд 
оји би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, 
зићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — р 
 него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални. 
ма пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећ 
и се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Та 
м у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш на 
јући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђин 
стави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствар 
ијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{ 
раво она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се  
ите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по том 
е шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p 
.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А ко 
друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“  
вори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи 
 те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесараби 
није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се бри 
 каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{ 
о тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринк 
е.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7 
.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је 
вота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од др 
у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су 
опунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује сна 
 могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после д 
и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p> 
ме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> < 
 поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>—  
о полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији  
ало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се о 
с од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да  
разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији  
 се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана бл 
е тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи  
рати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала  
чаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — 
тан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику  
ше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — 
оследњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама 
њом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше  
рно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он 
и иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасви 
, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је г 
 разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он  
треније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа к 
</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</ 
 благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није под 
ин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисал 
p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем  
ио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина 
 упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p> 
161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише 
. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му  
/p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку 
но?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити љу 
ри, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржа 
акле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затво 
ошћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло 
 ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што 
нага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту  
ите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква о 
доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ств 
 вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први 
та сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим 
је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметим 
е већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко  
је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигу 
претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време п 
 <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам о 
ко таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати с 
ника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напроти 
мад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у 
дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он 
фица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Ко 
о исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{ 
о, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али  
лико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова 
оретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал 
ти.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div t 
ући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, 
 та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би мо 
м испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење н 
и део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте 
цу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празн 
 Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су  
S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није бил 
што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} 
 „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосл 
 најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, ј 
ика.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да 
о <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наслед 
та против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевид 
се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма  
?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И н 
годетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви ка 
доје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ства 
ешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одгово 
p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад  
p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S}  
еше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп  
жити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам ко 
 <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има  
адовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љуби 
о средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о  
ановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> < 
 Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се уп 
аш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговор 
у будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чај 
едите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p 
војином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији нач 
} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p 
е на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама 
десно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми с 
ш ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми  
> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, д 
ој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се вар 
лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и 
>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не 
 уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материј 
едан.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и р 
 ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том с 
е неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на у 
S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А  
 као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе 
ћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.< 
, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бић 
не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате 
> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, н 
.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се и 
да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила ј 
!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо н 
за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посл 
ност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" / 
ја се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што  
љаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) 
сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних 
в на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толик 
 после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година. 
ноги се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које 
чем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му  
е се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238 
е се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па ви 
 „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа 
те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како 
емена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринк 
дели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Мил 
 им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љ 
е се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Ма 
ти и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану 
арим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и 
ead> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши 
ер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Ово 
се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији н 
к му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити мо 
ижи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, 
ћ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није 
о отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он —  
је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} 
е.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либер 
се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допад 
 <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани  
стаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетам 
/p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје 
ако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај изв 
стаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину.. 
колико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је 
а и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да 
</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S 
итом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ  
пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год засл 
сао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљад 
узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, 
и...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути за 
а у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да по 
о ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви 
ори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од 
икалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, шт 
p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S 
а и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Н 
езу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са зем 
камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом  
сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју  
 јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милан 
засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима ре 
<p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — прогов 
ле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, к 
ацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се 
е сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо мора 
 састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме  
е и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сам 
е грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не и 
ама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако у 
 детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здра 
.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре ил 
уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао прим 
Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха 
о новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и 
ли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи  
 артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад за 
анас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почн 
рба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</ 
 У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тр 
и, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с нај 
<p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот 
{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче 
p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</ 
у је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S}  
...</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако из 
 се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише к 
ла сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p>  
м је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заист 
аше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али 
вога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већ 
 задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас 
ла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она 
је.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пр 
 <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу пр 
 <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо оз 
ишта.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то тра 
а?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се  
лижујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви 
 неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа  
и мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У о 
рима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику 
о дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта ј 
 <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По 
сподин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал 
био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се наб 
сти се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на 
 чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дво 
 у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети  
ознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свир 
оже се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најам 
е има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела сла 
пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било  
н, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет пит 
раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђење 
а буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „бого 
ази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</ 
м разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево ова 
 опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научн 
о треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору,  
ужене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетск 
ао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле  
ерну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни 
 добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити доб 
, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у п 
е време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Так 
ни створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног  
{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао,  
с га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се 
Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — о 
зне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Ла 
једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је 
него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште св 
лучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</ 
о.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте ни 
е права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас исп 
азати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам по 
расти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према  
актичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти љу 
е. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар  
а заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико 
, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направ 
 Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с  
више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и 
је поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посет 
 је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</ 
 већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудн 
.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше. 
 Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја п 
инимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> 
раво скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дак 
ђемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпост 
 противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе р 
, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{ 
а да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се 
 нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевност 
ише пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да с 
ршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју од 
тините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари  
 озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне 
{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у 
е <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за о 
љи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, 
{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба 
о задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <p 
задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они нам 
нива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о сре 
идите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако п 
спитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под 
ли она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе  
у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности. 
е састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унута 
тпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да им 
ри, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта вид 
ености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, 
{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p>  
е!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мор 
о други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У 
овара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>.... 
ови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S 
 историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> < 
.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се  
љи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га уби 
</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег  
 тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим љ 
/p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им тре 
вом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго 
т, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану б 
ра у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке. 
беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, ун 
 <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио глав 
авести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидањ 
дне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“. 
ће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живо 
наче би заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Прив 
реба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, 
Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не;  
S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иш 
живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је  
 различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач и 
 сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне реч 
 путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не 
што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромн 
ва, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све,  
тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност 
и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих 
<p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Ј 
 остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на с 
о што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може ужи 
 створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност униш 
е почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, ко 
ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесногруде себично 
ћете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам  
дине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да  
идите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи личн 
ра и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта сви 
а се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније  
то се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист пр 
нији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ћ 
 мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опе 
чко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове уд 
аљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То  
е ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно. 
 <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодл 
зи кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге  
снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве 
а с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачн 
 доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви 
иности се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} И 
снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори  
речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагањ 
а својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се однос 
та злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опаса 
естан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврст 
да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— Организовано учитељство имало би 
свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правд 
Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста дово 
ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај зад 
 је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо н 
не тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново дру 
трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослобод 
танову државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он својину и конк 
аву.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклон 
у, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао  
и њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ ти 
ристалице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан органи 
м људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам 
ва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми 
пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда 
ију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разу 
звести учитељска организација.</p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед  
 -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на оств 
 скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих 
ијатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p 
живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком п 
ите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Ми 
p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — зап 
ма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још мно 
таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге раднич 
ом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и мог 
 мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116"  
 последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она уда 
 је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и 
ије живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{ 
к све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе 
вде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, 
} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било 
је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођ 
чу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом тр 
ине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претре 
да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега 
меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша орган 
тано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно ди 
 ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати ду 
ати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само ње 
ко остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отв 
срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах 
.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама 
арко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше 
екулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако пос 
title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека т 
талом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би бил 
 усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим н 
илан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као л 
S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у в 
у вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја  
 пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ва 
начило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје уви 
и Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> < 
оме, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора  
учно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то  
{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични 
ли — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада с 
тео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не т 
олности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи по 
аје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени 
то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним лични 
д <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само боле 
и зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?< 
 напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, ал 
слађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При 
 она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним  
ободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према 
а.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, 
нао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању и 
стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па све 
м устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела сли 
 то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу 
о, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за које 
у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али  
а воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не  
рема њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На  
могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p>  
{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду д 
д поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, мет 
настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се ус 
“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој 
 ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се  
увише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога вр 
сати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живет 
, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећет 
хову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње,  
а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и ин 
и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и зам 
а труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж,  
 Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар  
више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно 
је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друшт 
ко рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он  
топише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве 
е претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој 
е разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Д 
ј и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, 
је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има  
>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Дар 
гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да  
 сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та дево 
ом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да го 
Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући 
буњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>—  
ду и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу,  
м утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења. 
Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Исти 
<p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су п 
це, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи с 
ких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, 
штем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} 
ште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тача 
м захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разу 
зводње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{ 
 зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог  
у.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према свој 
лити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузим 
{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог  
е стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуч 
 само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком е 
ју родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, д 
нуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погле 
, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узм 
а живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је 
сао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је г 
м школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда  
ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У 
S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се  
забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова  
S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из фран 
ио доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кри 
ст, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом поли 
се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком разми 
експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умн 
ва начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него ова 
дничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла  
лидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад ил 
може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању,  
 беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, би 
тво.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим пом 
 јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но т 
имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p 
 времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког 
прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијев 
о стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, 
равих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за на 
ше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима  
варима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије 
, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образова 
уштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује ра 
 на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура п 
 у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очев 
у се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би 
 и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа 
није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S}  
и ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне 
ан пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па доби 
>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази  
жег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, раз 
започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, 
 излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не мо 
цији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према наш 
— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организ 
 Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да 
л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p> 
 Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, 
ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању са 
уси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је 
штвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући  
е одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за к 
да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>—  
дстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност ос 
 зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, упр 
од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зн 
стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Мил 
на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми ка 
м бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је  
 ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприли 
о вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам б 
и он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вам 
е и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се н 
адих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „ 
 друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити 
 својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести пра 
и како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода 
ви. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој 
начи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ 
етање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породи 
ем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, 
 свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу,  
м у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешав 
га уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се н 
не нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што ниј 
се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поред 
м путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметниј 
су нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу с 
сања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви члан 
сти. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за 
ов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу ј 
 умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти 
ивота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с н 
но или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, 
Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор  
е за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевам 
та будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опаснос 
и јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносим 
ињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте ча 
, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} 
риви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се  
омишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи  
они друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва т 
о.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању  
садашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу  
— упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у 
 својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена сред 
 им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својин 
шњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштве 
.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што с 
у се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу 
о потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици  
 узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} О 
орим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи  
м, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А ш 
 и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наши 
S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. 
, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно им 
 политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем 
 бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која вод 
је лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку  
стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спо 
а темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организаци 
уме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурав 
ди, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Пост 
е напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако ба 
и води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају ја 
уштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који с 
јекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте с 
ло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под изве 
дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; 
н положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, ил 
 ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења би 
и ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу на 
вање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „у 
ијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до кра 
.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама с 
 што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију радн 
(тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснива 
{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога др 
ве даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно доб 
авно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{ 
само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потр 
ети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако м 
 Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита 
то друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и  
акултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, 
8780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> </T 
могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равноду 
ту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодуш 
елне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме 
еменитост спојена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од н 
тељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну наче 
ш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он  
— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите 
ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам см 
су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S}  
е тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — п 
о и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и н 
ешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити  
 што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријате 
е трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љ 
сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад н 
стина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад 
у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и  
ао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал 
сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме пра 
ја Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек в 
ш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p> 
p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могл 
а ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, о 
мена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познан 
а.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод  
ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „ 
е упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — О 
 дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта 
ци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сим 
уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ о 
увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека н 
а, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чист 
 да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро зн 
од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што 
реме разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или н 
ужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не д 
оста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.< 
нин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се ни 
научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31 
о блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но  
ио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне 
е много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жест 
љено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се св 
 су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко  
вет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p> 
наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их испла 
 место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био са 
еба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разуме 
 и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о коли 
у; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type="ch 
еће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> но 
мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне 
тина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време 
 пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до је 
 па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му она 
..{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је ле 
о непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло при 
 не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S 
о воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам 
— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође 
гради по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за т 
 технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрља 
ошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мр 
 и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала 
 би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јов 
 поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако с 
ћ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем. 
ностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умн 
о да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако  
ране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истин 
ић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта пос 
овор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан 
или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику о 
е, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви сам 
ам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против 
, да ваља природним умним способностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а н 
о постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће 
не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се мора 
инка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше б 
олом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чуј 
и ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе н 
це и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, по 
одина.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита 
и веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала тргови 
 још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан  
 у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су о 
и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— 
азиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори 
ога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше  
жала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} К 
м корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и п 
ни; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после  
ом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. —  
м му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не  
тво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина  
апусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе ве 
лони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро пи 
 ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <p 
е, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</ 
аво.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице 
љно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, к 
д Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још 
рећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n 
шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа н 
и и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{ 
дузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закин 
тични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућ 
ља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога теме 
/> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека  
о се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним 
го одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У остало 
себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно  
су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већм 
p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку н 
о исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, ни 
злоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би с 
 јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и пе 
жње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпит 
 то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би  
најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Да 
 Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, ста 
одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и,  
већ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити  
аширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организ 
вори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше с 
 објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу с 
њу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слобод 
тели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поква 
одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао  
ба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање,  
е се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла  
 душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално корист 
 ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> < 
о с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима  
ној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</ 
е ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретн 
чничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је  
ијал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади. 
и боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срц 
о ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — ре 
пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену  
<p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, г 
озивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако  
ре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у с 
 <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p>  
<p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, 
 баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси 
се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да 
бодна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеј 
може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође  
ђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb 
рихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању клим 
ар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им 
 стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца 
равило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред 
и човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он оста 
а имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} 
стало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важни 
у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> 
ипације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не 
вори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго ч 
— питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све  
раг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше  
олиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим 
 народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тре 
"29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где 
т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и д 
 би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробавља 
озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавн 
ачелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престај 
 заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“,  
д спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодо 
<pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, как 
ислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то 
..{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, шт 
ан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радо 
 теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Гово 
акако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> < 
у равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу до 
иродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија  
развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле мо 
и ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову ро 
мамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији. 
 Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно  
а се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{ 
 него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и с 
, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмо 
ет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, 
 — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас са 
примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p>  
изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; 
S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније  
у прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љ 
 Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, 
га времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани 
ди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правил 
 <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>—  
не претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. 
аде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке п 
 у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много ж 
осле.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у пр 
издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прил 
примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким баг 
 лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичн 
у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један  
живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога пле 
 још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана  
то мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре 
ву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вешта 
не, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето  
ој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина по 
{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ј 
естан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важн 
познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута. 
раво.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих з 
И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ  
које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која 
е њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао 
слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. —  
о краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завлад 
е њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим от 
у га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у  
ава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у д 
 одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неко 
те, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не ми 
 ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети 
и опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак по 
а слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шт 
њама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женс 
 опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, 
ељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда 
воје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их 
ори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмонош 
уљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите нар 
 — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш чов 
!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће  
 насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретал 
ији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му С 
 уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <p 
а у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршав 
 не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више та 
етка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко. 
ви, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, ниј 
 Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке. 
а се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост... 
а „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео 
о називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n= 
лобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате 
рода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпун 
} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до задово 
упио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба  
о коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен 
 правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је т 
о ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио,  
 на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих 
ри — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђ 
а, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо том 
орио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и  
ију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање оп 
о <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, д 
ду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе 
и.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности са 
{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — н 
н, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комун 
м, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се  
 свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важ 
социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги и 
че не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом по 
арија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем. 
У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да  
о док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар 
о душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би  
Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како 
значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строј 
ачела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати љ 
азало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то  
а говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су  
таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављ 
 лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} 
p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, к 
еприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као р 
бнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све д 
каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености н 
оје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећ 
 не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје 
оја се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и ш 
е ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири д 
 то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морат 
н ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, пре 
 другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што 
о разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато 
 јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико 
роз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и  
 — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч 
тала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је 
та, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те го 
ом заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца 
{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследи 
плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особ 
о је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође  
 хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два  
чину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ст 
{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он 
се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инстр 
Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, д 
 у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> прија 
 Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам з 
 и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога 
ећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p 
 играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве у 
ати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнем 
тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газд 
доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просе 
 свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме к 
 шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом ис 
 <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, д 
<p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, 
ти и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се  
ед чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, 
акојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, 
ком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само ш 
седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{ 
 постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом орган 
у, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мо 
ушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надмет 
ичког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је з 
не економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противн 
аринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве в 
о је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ  
му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне ре 
орише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не б 
аборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p 
своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама  
нем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби 
ти.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак... 
 отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добр 
е.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Бо 
, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је  
} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{ 
 Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радој 
ли опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши 
> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ов 
н и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} У 
и прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која  
руги човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази  
свађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме ј 
.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, 
ристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{ 
него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одр 
вих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> < 
ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> < 
еразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његов 
мао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} 
/p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад  
богме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка оп 
звините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим 
лим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p> 
<p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p 
оше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја и 
њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других сед 
ђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се 
а вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но оп 
е у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја са 
д да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата  
 добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда 
вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо ру 
х њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и зем 
...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у м 
ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну ута 
то им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да ди 
ја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је 
 да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто с 
их и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економск 
ше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њ 
јпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на г 
, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао  
ћ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — п 
p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</ 
 Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, пр 
асвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде г 
е већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, 
} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, пр 
е у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад с 
нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да с 
амо неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време примети 
им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој  
ори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и  
, јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје ирон 
 грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала са 
им отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије пи 
им у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њо 
 А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајт 
ао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, а 
а у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаш 
интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се  
{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Св 
p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди ј 
ако би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, н 
.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати д 
 ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S}  
сети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто 
ће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар он 
ојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p> 
ставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на 
нада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ  
р Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оста 
тали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, 
 она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, 
одно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, в 
лге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; сам 
н.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Фр 
ишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар г 
и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка нар 
птембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се од 
у, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беш 
предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узро 
лободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом  
 није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та о 
ије дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли 
 ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је траж 
а интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} З 
анас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота пром 
ашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари 
ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човеч 
а је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога с 
торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{ 
тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да г 
.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасв 
"155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници има 
овање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било те 
 Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по 
оваца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{ 
оја беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадови 
ио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико р 
ење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинит 
 каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између с 
ове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничк 
српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и 
ражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смисл 
уштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека  
<p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — 
но сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и нес 
 није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Јед 
 То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, ра 
/> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији пр 
ма за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. —  
сисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— А 
података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и 
ако на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изја 
побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — наст 
већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставит 
инка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом у 
, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сва 
аснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у произ 
ћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против 
е испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много г 
елање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ства 
властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да 
истајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решава 
оће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ће 
их јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усво 
 изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <h 
е — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала  
им речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути. 
ва и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће 
одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор 
 сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p 
е.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да с 
не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у соб 
ело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у поједин 
то је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностим 
ного равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу  
 његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе,  
да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с бог 
а, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Н 
итом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочит 
вера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају  
аше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна,  
о тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају 
дети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Мож 
са, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смеја 
и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста м 
> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско... 
гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући 
е и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује 
соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> < 
на олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга на 
тне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те 
, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а ин 
дни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада  
, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам  
з Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јел 
е се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и  
имети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неко 
ски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај к 
е... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну ода 
 био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг р 
 То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакш 
а је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели 
ачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови  
помажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностим 
тавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним  
<p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прат 
ам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар  
асвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше  
 за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљ 
 Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доб 
на, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Вид 
анове...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећањ 
ед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S}  
зговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се  
 земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се за 
ико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још не 
 исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на ње 
{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док ј 
ише асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по  
ина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, т 
ила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи  
ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то,  
.</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И јо 
, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачк 
коро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва пог 
ли није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и  
Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, от 
 ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али 
акав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, и 
 други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није  
, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају сваче 
ити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај 
в забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, 
 се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на опште 
а.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али 
ву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи  
а програм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па  
авалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара... 
ајзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише н 
езгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на 
и њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају 
 Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и ова 
ете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с  
та.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хо 
тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо зн 
 трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај с 
љ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, 
, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у 
штити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклони 
то су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не 
идео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја 
 ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени  
ро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p 
о.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у јед 
{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није  
 њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црнома 
 <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али 
аметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопа 
ли шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „ 
нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за до 
ад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по  
аткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потреб 
 и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и нов 
ем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у тел 
 и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шир 
помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако с 
стао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Веч 
!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</ 
а.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много ви 
 очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него  
 наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" />  
био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе  
а се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједн 
 вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна 
 — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и 
огу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће 
 Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су  
снива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb 
не, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте  
бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њ 
разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушев 
, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и суви 
> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене 
ели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу. 
не било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не 
стина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колик 
— да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако  
p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре 
еколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу за 
аге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далек 
о сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може б 
, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша нач 
 осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="19 
таре установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— За 
ти.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој над 
p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају.. 
а (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време 
 — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — пр 
ло доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим јо 
ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разв 
емо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на мате 
мо летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако 
г времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ 
<p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — 
м — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао м 
 јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од 
ту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div  
а се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — прогов 
, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изглед 
, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, 
ичности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можд 
 шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зи 
и један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење  
дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одв 
знатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узет 
ојина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, шт 
еке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не с 
писује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што 
не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је  
ре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те та 
те, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку  
еђутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао 
ни и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен  
ква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} 
постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје к 
 ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру прија 
шење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи так 
ах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају о 
још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној бе 
Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S 
 своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин до 
ворити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то го 
им?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би  
је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136"  
<p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље ус 
.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— 
а?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаш 
.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих  
 строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си 
ћу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави,  
амо код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што го 
 кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам п 
време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женск 
тадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ј 
 јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневн 
раво, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему 
мда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она мож 
ана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то 
{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а и 
 то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...< 
учајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>П 
екао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку  
 их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте,  
ле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си проша 
дир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте  
> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одгов 
а на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђ 
 напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту  
е други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не дола 
ам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеј 
о, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и  
 казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помо 
 А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и з 
мо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да с 
{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира 
 шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотреб 
тила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна чо 
ле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и  
p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава  
ају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у то 
 не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, как 
н сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потоп 
} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; 
нцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траља 
S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности  
па!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{ 
{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у к 
зумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад 
х послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан  
 себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> < 
 септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се 
измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ј 
сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако с 
м између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С то 
S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих обја 
!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја н 
{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, д 
е пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за 
стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога 
 Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с 
ткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута о 
 разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заб 
S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> в 
тане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо 
S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљ 
, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— 
рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш буд 
ада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније по 
који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи не 
ла, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма к 
ације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога с 
ш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то  
е дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</ 
тана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи исп 
о је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима н 
у.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} 
не радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, 
д користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обав 
они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати,  
друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго  
аво.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђ 
 је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истин 
је и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и  
 док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто 
S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што ва 
ем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу о 
.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види 
ин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Л 
ва, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али  
све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економск 
једно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то,  
р имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге же 
ного да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста раз 
се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом 
иге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друш 
{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш у 
ам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се  
вати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврст 
мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите,  
ца, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У т 
га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз- 
 то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад ниса 
р ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро 
ле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно,  
 име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им припов 
и Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начел 
лим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па  
ко умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је,  
 стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштенос 
/p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег 
ставничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је за 
 сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p>  
p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је  
што не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се ту 
<p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључ 
о и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> 
толица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p>  
ге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате 
ство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — 
 поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим 
ад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— 
ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа  
?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Бу 
е то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, ис 
је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самоста 
виру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; 
и данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p 
клоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p 
краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велит 
и дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p 
 томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас  
 Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше р 
, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну рук 
с, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме  
бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, к 
осте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његово 
кретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина неп 
то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p 
.{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с  
/p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А  
ини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекор 
p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несв 
а се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наско 
ари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</ 
и.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако 
> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А каз 
 за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S 
данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан  
бро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако 
— смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да 
} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се 
— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно располож 
— Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да  
S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — п 
 већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p 
чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете ј 
ожда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја с 
.{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте  
ли, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обој 
идим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што г 
е?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мора 
 овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви н 
/p> <p>— Каквим способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па  
говачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли п 
е умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад 
 шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити 
.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Не 
знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим дели 
гме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Р 
х овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви мл 
 на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само т 
, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, 
стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посет 
и...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на свој 
...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет ос 
ватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу  
удити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“  
. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му 
ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с 
икако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она. 
љење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да с 
note xml:id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <no 
 — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре према Лоп 
ет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли т 
х људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одг 
, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и са 
нције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе бо 
head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобрано 
 о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и 
илици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заист 
потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је то 
не утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набр 
ије потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесно 
значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — прогов 
и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас располо 
ше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брз 
јана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешт 
он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро 
} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те с 
е се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обад 
а, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јаса 
Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о 
 међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p>  
а уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колик 
о трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, 
увишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви  
и изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушког 
} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="4 
у мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без  
обности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме дру 
итељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, шт 
бава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га  
p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— 
 и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ 
ћ бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{ 
ти црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приме 
алачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— 
S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја ост 
, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не  
 и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утвр 
ба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али св 
ожај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте,  
 господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани 
времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не 
кција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љути 
ијатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се н 
 наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам о 
не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често 
ко живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа н 
убоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи и 
сне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дају 
о, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико год 
 и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком 
сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до уви 
 то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш.. 
ле против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздух 
трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и о 
лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не 
е поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на п 
им је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила 
рвих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — п 
не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним  
ово покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално у 
рен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним о 
дели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад 
ажавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже 
 Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У но 
 проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, 
шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у по 
и разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је  
је у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још  
римају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за  
, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, пе 
 поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Д 
ава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се ве 
з корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то с 
троја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непри 
ама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и пр 
о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста з 
и се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Н 
тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вред 
 Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) н 
ле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера  
 и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или м 
 њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наск 
ах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео д 
смо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... 
апита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је ина 
а јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је ја 
даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S}  
е на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти  
ор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Р 
опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њ 
тали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте 
{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>П 
 одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и 
p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим 
 Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је  
 баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, 
S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразовани 
ешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до с 
пријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S}  
ете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да о 
ога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је с 
" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде 
 сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путн 
{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више  
 Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај 
, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење 
 шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да 
<p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан пог 
рилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу 
на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као 
а јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у к 
обила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра 
ако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, 
 зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете  
е: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и о 
ше таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.< 
 Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" / 
тељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играт 
— видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим се 
е био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> 
и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све у 
да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— 
.{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, кој 
ова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Сва 
ога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S 
рпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрек 
 очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све ја 
кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство,  
благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се 
тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не  
ити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо  
S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с 
ласке, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, 
мо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали,  
а јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>О 
овикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна д 
лан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p 
лике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено 
а, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S 
у случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим с 
н.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању 
 просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте з 
ји је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> 
S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са с 
ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке наро 
 од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао да 
n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у 
 нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — 
о.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{ 
едаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је с 
вирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, 
на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је  
 душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце. 
 то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слаб 
 Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао ос 
и наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ће 
све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) п 
Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је  
талима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто  
 се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између  
ност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда. 
S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита  
{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S}  
А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмов 
на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да ос 
мала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" />  
не то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока 
и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је но 
>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш про 
> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — ко 
— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом т 
ти баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p 
си ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, шт 
 глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марк 
уго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва д 
не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, д 
<p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наоч 
S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да  
а је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло доб 
<p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и попу 
те...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се в 
ла богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч. 
иња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чинов 
лику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви повера 
е јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути 
оме ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Стан 
нађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубиц 
 је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за  
њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> < 
и рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“,  
.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после крат 
, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и 
као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Дарин 
тив њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И  
којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвоји 
 је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p> 
ти се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву ку 
} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву с 
ме поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђил 
} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекид 
ути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан мла 
едрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нем 
о, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</ 
тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа си 
навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа.  
{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао 
прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по поља 
с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта виш 
о много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. 
се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да н 
оме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Н 
н Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S}  
и се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим 
е, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомил 
ој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" / 
а врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разг 
ринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> 
ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако  
мео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаш 
, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но 
ad>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху  
и у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n="98" /> <!-- Недо 
доцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло памет 
е тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она 
и, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S}  
t="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој же 
та.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је б 
> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ст 
ки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је б 
head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораш 
то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој 
 колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш к 
ти јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“ 
 је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ц 
ечено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ ск 
линг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред кој 
 често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p> 
ља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док 
ди кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> < 
ни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко  
не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за  
 Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га по 
/p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Ми 
оред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи н 
повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У то 
сала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одгов 
а се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n 
сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је  
е сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то до 
ћином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција н 
лан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пр 
 и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити  
а и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така с 
же, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S 
 — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у  
ставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори проз 
ображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, 
 ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема 
људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споме 
 /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задост 
она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она  
его у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође 
ија у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га 
="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молб 
и. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и т 
уге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само п 
то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне в 
ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, к 
о.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она ј 
 свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и не 
S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p 
епажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар т 
о крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и 
 извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе  
следњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко  
или за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су наш 
ашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко виш 
анатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је 
 састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не 
{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим.. 
.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече 
нак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му теле 
у беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због 
ам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути 
 молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је д 
о што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад з 
о сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да,  
Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше 
неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да  
 Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих к 
прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време 
он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто  
смоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је б 
литичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је про 
... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p 
 од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, 
58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У тако 
Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутар 
ну страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и п 
 доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулаци 
ча незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благо 
> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Дари 
 је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си по 
</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гу 
и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p 
Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се 
ено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њ 
 и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора,  
Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем 
л, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која  
S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „усл 
 соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша 
ћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић  
е, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да 
на остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик  
а, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природ 
 да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла 
о пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се н 
о је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и д 
почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет б 
овора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа и 
а друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </div> <div type="chapt 
о поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, нар 
а не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> 
лан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних усл 
 је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материја 
и кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о к 
у земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да с 
.</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву  
/p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам 
ег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</ 
 испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У оста 
="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао заг 
о бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више,  
нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо 
 на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само 
и — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.< 
 ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити 
ти Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, т 
амишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим ваши 
погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде он 
вака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така прои 
ду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући сво 
тку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено 
оја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај чо 
им о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остан 
отребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад не 
а између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} 
е да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди 
е првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“  
 ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њ 
ади обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на дел 
ашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{ 
смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> приме 
 ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори 
и климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као ин 
 навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случа 
ан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и 
е још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери,  
о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но 
нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p 
 је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуш 
о вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао,  
 <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога 
ри.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису ка 
 га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се се 
 видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, зна 
/p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напред 
ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> < 
— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам 
p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p> 
трахота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро попла 
азили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" / 
p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан 
 Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље р 
и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, 
ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на  
p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја с 
беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје в 
играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео све 
Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја неп 
д кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Мил 
 руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ос 
еби и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина 
{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међути 
 он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, 
јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало п 
и, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, 
егне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да са 
 је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није н 
 се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дру 
 те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има 
ле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... забора 
писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Та 
м новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се в 
риродних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја  
и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се  
 реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро 
ало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити ус 
 или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то 
. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које др 
ка.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше тр 
трпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирал 
ила нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је 
р водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове н 
на, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћ 
волуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решењ 
тле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједн 
змеђу себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити,  
ћи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам пр 
иђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неп 
алеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већ 
а каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на пу 
тпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, к 
али и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „неп 
о прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака. 
љаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће в 
ше је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <p 
.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд 
те само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; 
ко су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да  
не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да 
симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том п 
морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи  
 то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, ка 
им вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање  
стема, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше израже 
та болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да ни 
="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити так 
Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радни 
г питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и 
, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све  
дничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потреб 
пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији ж 
и тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система,  
 ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{ 
у радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <p 
 што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана ј 
Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите 
азди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био по 
те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S 
Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте 
га дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном рус 
и, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да сав 
одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познава 
де изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор  
ја међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потр 
 користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се ц 
 није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено  
е друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек дов 
ју и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче 
ислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{ 
{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.< 
о без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али  
а ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} 
 прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатн 
Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна в 
осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да с 
кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чини 
би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се 
 Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општиј 
опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да  
највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опе 
о одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја 
ао што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао,  
аје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју  
оди свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друш 
о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; не 
м озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ј 
 никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднет 
лико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и пош 
о маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет 
ћи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави 
ећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати —  
 разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он 
 ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — см 
тно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} 
ава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који  
 ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу 
обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем  
 нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поре 
 то за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S}  
>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о м 
 на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, 
асвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наст 
ом погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери  
сим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опе 
 пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло 
 средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П 
ало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{ 
ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{ 
 циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред ча 
 Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} М 
азвијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бит 
вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој 
авати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове 
о није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све по 
бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са  
сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора ј 
ора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредит 
убој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора 
 све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу чит 
то о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и обр 
одели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, с 
 било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и 
 него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити  
 гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — на 
Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не 
то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> 
алом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас б 
 неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може б 
 овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла 
он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе 
ишта да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора  
ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} 
а.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар  
 започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по с 
 примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седи 
а да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој  
} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И  
ослова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан пре 
вана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па 
та.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али 
 извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише мног 
и био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ 
.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после крат 
право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одн 
несе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље ник 
о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о  
 се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и д 
ји он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али 
и ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци  
ијатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој л 
може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном 
личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по н 
задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која  
кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро свако 
тваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нех 
киња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S}  
 је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави чит 
ву, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело  
 А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показ 
S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год виде 
ачина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између остал 
- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори  
Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре  
ине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он з 
е све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније,  
је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забав 
 нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се нагр 
ва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша н 
е веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је м 
 средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се,  
 боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и с 
азити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити п 
дна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с 
 да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти ве 
о, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Руси 
 имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт в 
до убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се,  
Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана 
 је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и ин 
ти.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ва 
 ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам 
м право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S 
ја је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљниј 
постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њи 
ље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како  
 лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободниј 
од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им т 
ну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључ 
о свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, 
аиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да 
самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положа 
удровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме стра 
го само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим њего 
у све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове сн 
отребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све 
 помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за дец 
е, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огр 
да речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно распола 
ише пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можд 
зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{ 
, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два 
е не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за  
днике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица н 
рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је 
" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само 
е, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} 
гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу 
 избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у су 
ом решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о  
03" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{ 
ке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама с 
јпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријат 
— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро 
, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави  
> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила 
ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко  
е проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да 
ади према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим с 
ру.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем  
а, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А о 
ем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је провод 
нце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према  
остаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само ос 
на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га ома 
вршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то ста 
p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђав 
говор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као 
идимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране  
ностима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црн 
 не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По  
дом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње по 
оручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задов 
енкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чв 
могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> < 
и новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба  
S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код 
pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих  
/> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињал 
абогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умири 
 се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији т 
ко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У мног 
ринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако  
 Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре. 
После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То 
и шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и о 
ш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — гот 
ла разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне 
, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви уви 
е тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши неп 
, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друг 
>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисн 
о не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној б 
цина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озб 
бри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у  
ш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њ 
ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу,  
 кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па с 
="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више н 
путствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у то 
} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде  
ше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са д 
орбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих по 
вно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Про 
, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најб 
ам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за ње 
; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од тали 
бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „ 
ших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chap 
естоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" 
варима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу 
ји, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; 
се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било вре 
ни цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</ 
ала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом еко 
пеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, ш 
ијатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ 
као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати  
 <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашег 
у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање  
поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста 
истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко 
 силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S 
ше стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу ш 
 Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим каракт 
и нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока,  
да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се 
ан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; ње 
ти.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети ј 
.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједн 
ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{ 
е опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не боји 
о сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо 
 добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се  
не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе од 
едан од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор м 
 да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринк 
ена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љуб 
зи је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхо 
и вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— К 
а.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p>  
тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њих 
то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</ 
осле краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо 
етња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад 
 после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</ 
љевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе 
ајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу 
но.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p> 
p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз 
стина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у  
радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је 
 с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на сам 
ина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђ 
је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви с 
допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док н 
 имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих в 
важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могл 
им природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно,  
мо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше при 
м Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне не 
ео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српс 
вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сам 
ваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да може  
 покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом 
тврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђ 
hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и 
жује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до з 
 таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање 
 То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као ш 
; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако од 
изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ни 
 — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S}  
То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ј 
трован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и  
и у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се т 
н различит према различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се прид 
ве и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештава 
но научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која с 
 забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српки 
био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда ве 
ледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и об 
ре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење  
 му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} 
 радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао д 
објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, д 
доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и 
 те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и м 
 али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Сим 
а?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова д 
p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у он 
и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата г 
лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан н 
атим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на по 
ли му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он  
сао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати пре 
собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већино 
 у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> 
би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше б 
ног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се про 
— запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој зати 
псти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у  
е и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Вид 
де га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле 
на.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах  
врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> < 
 тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После крат 
ри Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> 
 Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у 
е је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим 
таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утв 
анас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и позна 
о пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође  
} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблаз 
ном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва сист 
ави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који 
ледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска 
ио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p 
ке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед 
</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је бл 
а затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледа 
нео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза. 
 блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} П 
во и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том 
— зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју ода 
 извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави М 
 и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, р 
киде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p> 
ио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, до 
 се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мра 
а Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p 
 понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост 
логу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — 
м ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да  
и у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу 
 добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће в 
мна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голема пр 
д не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заб 
светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и 
шљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које 
орало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља о 
ански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај п 
злагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Мил 
ње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш 
ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто  
боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборс 
 ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него  
ке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и о 
 из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжеш 
а стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, ко 
им добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте  
ку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p 
оворите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је 
ро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" />  
н.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адв 
е после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и оти 
ера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ух 
а на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она т 
е канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p 
а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, д 
ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, ми 
грешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго? 
, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да 
себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити 
{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачи 
оро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} 
емље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у год 
умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, дос 
нског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе 
којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земљ 
..{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и н 
ојом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основ 
а је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у  
оја доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по 
ода, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и до 
 износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао с 
избежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити,  
их узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора  
стало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим  
 ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разу 
и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док по 
задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Как 
о одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потпис 
ш све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му 
? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што м 
ђе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целог 
руги отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега 
уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је 
 појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидн 
 на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључ 
да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себ 
 ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она 
мље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хо 
изводњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву 
да требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни  
ао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика  
лан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мора 
читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне 
и само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по т 
 учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се 
рочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодн 
напред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође п 
S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то вре 
..{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" />  
ме, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} 
>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту ним 
ов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлоз 
 средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропст 
ругој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима 
а и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда уп 
био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — 
ни сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од  
њега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi 
а ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} О 
ин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу,  
а средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта ми 
ком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће т 
ње, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науц 
аве и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, к 
ив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђо 
ла, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о об 
.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима 
еца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запи 
извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У  
 одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао,  
S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише 
у Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та 
ам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам ј 
е преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p>  
руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div 
ономију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у  
о?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало  
ој кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <p 
 намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје 
ако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, кој 
и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} Т 
та „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу покла 
оме питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи ба 
S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати 
а како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, как 
за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а 
один заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са своји 
те економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је ист 
тити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за р 
 где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до нек 
 да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{ 
сити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши  
о стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себ 
ти га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилаз 
назијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> 
 столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А за 
тром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А  
аните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на 
м Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре некол 
>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га пр 
 <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде виш 
ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>—  
да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не у 
гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Д 
, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говор 
 <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан. 
 зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко 
патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добр 
еши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми р 
ириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутр 
 њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај 
обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после 
 <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином 
дмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те  
има највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радит 
е се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико 
гор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдар 
певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} 
 сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестан 
 гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41"  
осле тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Ми 
Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друшт 
“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Ј 
ски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и  
 у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше в 
ше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац К 
 коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вер 
{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није  
молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му ј 
 као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себ 
вештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли  
Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због п 
х ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p>  
 са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост ниј 
м.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам ра 
ш неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро пу 
сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље 
 вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога  
 дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S 
 полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Дав 
познао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Ми 
ђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сим 
јући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} 
вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, 
ој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је,  
 учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога  
 то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки 
 год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот,  
ише захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опе 
о способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може виш 
мишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посе 
P18780_C2.1.3"> <head>III.</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Ј 
ма, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приме 
свим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар 
сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили 
— проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно  
жи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вече 
Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је  
и све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта  
 ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p>  
тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео. 
p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледа 
, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и д 
вија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он  
и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од они 
ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разуме 
ш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изр 
на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана.  
ка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита де 
ња, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се 
ли то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде м 
 — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо  
 с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли  
 опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу од 
знајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до 
звијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> 
вила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p> 
м човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло до 
е опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p 
 — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем 
 свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго на 
ких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} П 
 моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем сл 
куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручкова 
цаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S 
ечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; 
тим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек,  
 ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и т 
Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време ра 
авала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} 
обијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човек 
 у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за ун 
head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде л 
ујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p 
/p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у  
780_C2.1.1"> <head>I.</head> <head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима у 
у обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није 
адо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се позна 
е с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе. 
и на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути 
кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, 
први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говори 
вити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и  
екаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда 
/p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је  
а међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне ст 
, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он во 
S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака. 
он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природ 
ору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он оче 
у сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — 
</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам  
дити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о истор 
 је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијо 
Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло ос 
вао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био 
 Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју 
ашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се 
>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њом 
ашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтев 
а имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преобража 
м и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен  
ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специ 
} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из 
е, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју  
ост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињ 
рај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, 
 како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага чове 
тима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по с 
твеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна  
е вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али  
е одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одгово 
 могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине з 
 њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он у 
е мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p 
д врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за  
 Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се поч 
о сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како  
 (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да  
780_C2.2.3"> <head>VIII.</head> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина 
ео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив јед 
о казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други вес 
морна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — од 
остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек  
маш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени  
 наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо 
 на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хирур 
ти, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцн 
ба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао шир 
ма и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као з 
е тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S}  
} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случај 
, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни 
јискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59 
ре с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети  
аље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се вр 
кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце  
није развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни до 
уно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигура 
м.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и к 
ијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се  
стоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је п 
 услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између муш 
ега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано 
интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као  
а на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправнос 
локалне послове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах 
носи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћ 
 машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требал 
е све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, да 
е се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих нач 
што, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати  
руштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно од 
путстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био чо 
ња Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацел 
 ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али н 
и, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима 
и.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то 
чела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потре 
итав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати 
, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и круп 
пште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је уда 
 нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворан 
Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познат 
шите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом  
p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живо 
 разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам 
ладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас н 
 си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S}  
жај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник осло 
тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас те 
 он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слоб 
зната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није м 
 не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да с 
сити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чер 
ити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствар 
прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на  
специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај чов 
н, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза.. 
ити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без с 
не мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније  
ирене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{ 
мажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} О 
ју људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргн 
 прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с к 
попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с  
м радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се с 
оји уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ н 
тивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p>  
 себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше мог 
 га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој ник 
 и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, 
ртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb 
авац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе оп 
> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим п 
аничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после  
S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се  
а дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али 
ежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="1 
S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и 
има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано 
аврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога го 
ова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, 
 и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни  
ма.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побрину 
ушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Ра 
чињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је 
, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам све 
жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилнос 
атраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p>  
 Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признај 
ари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, о 
Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор 
 се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа,  
— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — од 
потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљн 
жа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околину,  
 и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се  
чајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у њег 
тка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за ње 
хо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који 
!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> < 
 има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби  
данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвиј 
 уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па  
овориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да пр 
 што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек  
свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никол 
Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема з 
и.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвено 
то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{ 
социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између с 
ма та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, ка 
нку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Пог 
 сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у  
 како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смис 
 тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одг 
сту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај  
а, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице. 
еста поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тог 
ити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то 
о умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зац 
чаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим  
 начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити пол 
а ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— А 
 свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та ве 
 n="147" /> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредо 
ицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, с 
наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он д 
јом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ћ 
<p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то  
у својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако в 
вши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту го 
другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} И 
p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини  
 ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитива 
 Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, как 
те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе сам 
а осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачета 
ј се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли  
а разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш 
— то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правичн 
аш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна 
 некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за 
> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите нај 
 разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, нег 
ге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb 
дано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне  
дава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p>  
.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална  
да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори 
>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вам 
злици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни  
 цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе 
.{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодил 
, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам 
медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре годи 
о јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мис 
ишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{ 
...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана,  
а мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко ус 
е ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима 
ге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Да 
је знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност им 
 томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div> </body>  
де и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје  
ућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе 
 те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прст 
 будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, 
 па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах з 
е сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебањ 
а изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, сме 
раду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле  
мо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак ниј 
тује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито 
 околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p> 
 изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} 
 што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештав 
однији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине 
и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквог 
 покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само пре 
.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не б 
, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо 
киде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— В 
пште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</ 
Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно мо 
 одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на разли 
сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог за 
утру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, ко 
 политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађа 
есмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе,  
 и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено 
ки строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Е 
м, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе з 
форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили 
са одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} З 
 Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не по 
.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Д 
 начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту 
{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се  
тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу ни 
Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника,  
о две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у к 
доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа д 
ријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ов 
јација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се са 
а, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али  
екакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да зад 
 из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају пос 
вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико колово 
 сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао 
ла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасно 
кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан —  
је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Једа 
, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и 
а, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{ 
 превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него уза 
ју између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле  
 ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по тел 
 човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за нап 
етичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; 
ижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање,  
 да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створил 
лико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута 
то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје р 
рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p>  
 је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују сит 
 се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме приро 
м тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није ба 
S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на  
ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар д 
аш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од ж 
оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја 
ење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако уд 
види, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и н 
нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то,  
ји мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестим 
{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> кој 
 леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} Пос 
год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру  
ехнику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, ш 
љиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуж 
вара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради 
з пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по  
 упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер  
 Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и  
омскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше п 
n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је  
о.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам мог 
ма буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, д 
, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује 
особности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Б 
или у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стој 
 на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан  
Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален 
ноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место < 
да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се он 
епа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233"  
 моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им  
 да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасн 
моћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпе 
лном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га н 
коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} А 
ао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу  
ћ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Мила 
ма да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p>  
њега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{ 
p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јо 
, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа  
 често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, 
ачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никак 
о тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове  
о је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој  
ан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истин 
тајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читањ 
сносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада 
— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Бо 
обођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да н 
S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он с 
ост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практ 
то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потреса 
ао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се  
{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње,  
, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче 
аднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање оним 
обру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и  
уло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и д 
ора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно прости 
аво, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, т 
, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што 
стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а н 
тишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди 
и и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само ос 
и око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није до 
наници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху р 
е изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако 
ила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало 
уди и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и 
ану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су 
боје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном прили 
ој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла од 
 Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, заш 
е, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати  
слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p 
век, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први ма 
 је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света сп 
 одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и как 
људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак  
азумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да оч 
о“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то 
емаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S}  
; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то 
педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то  
уђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S 
разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо б 
она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаг 
 радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа.. 
стичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисава 
а.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило  
 не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се м 
случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиц 
заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> < 
брим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је оств 
 потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту 
лити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p 
, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који и 
е и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, ал 
ворите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је би 
ли?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и б 
 на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били  
својио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет 
ли сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси л 
рави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам  
{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... 
ћете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једн 
 До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{ 
у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша м 
му је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти  
ки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учите 
ве то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиран 
му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У т 
пште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Воји 
је су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он д 
 „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и пи 
ноје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{ 
тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени 
Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем сав 
...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се 
сан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па нара 
ом је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се не 
 неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Ради 
а кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други оти 
н устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше краса 
, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико  
.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим  
исок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> 
риближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан  
станем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морал 
лажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живим 
Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није ла 
 живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из коре 
 било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако 
S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добр 
ане, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пош 
ју имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удеси 
би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и  
} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> 
 требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонит 
 мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив је 
реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив  
 вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту з 
њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толи 
бито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још сме 
је ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим ва 
ег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан. 
овори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаница 
ли су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} Д 
руштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у не 
лга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече о 
 рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко 
зилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У та 
 најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста 
е од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> < 
} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу з 
а дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али он 
ше слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим —  
ече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка 
 и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити н 
</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле 
јој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако уз 
ојом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе и 
 од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често ј 
у једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у с 
 Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путн 
у Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, за 
а управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађај 
ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити пр 
над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав  
ју од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за опш 
о би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој 
 естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим при 
 незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштве 
јално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{ 
 бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњ 
 Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста 
рала с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различи 
ко исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p>  
.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица  
зивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уобр 
ратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих д 
мети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се ч 
че се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву. 
p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад  
на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p 
би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у т 
во и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најп 
 начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Е 
раво.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу 
а томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најам 
{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, ш 
ика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој  
, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с то 
 сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он 
ог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стра 
не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом про 
води се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се у 
 се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег 
ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правил 
дино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки 
де?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</ 
 — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ дана 
са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској ор 
о речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један  
мити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због то 
ледио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економиш 
ај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској о 
е рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише да 
е и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устро 
те и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаз 
 <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изу 
 накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој бла 
чуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- 
ацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога. 
е — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средста 
пита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте дола 
о доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капу 
едно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с по 
и... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви 
 <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам  
дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — прого 
 на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико  
 Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати жив 
 да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повоља 
 пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слага 
p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у по 
-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и цел 
ће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога пот 
леж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главн 
Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире сво 
ву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима  
а непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећ 
ти ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi>  
ма самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, 
ве.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка о 
 могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све 
се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p 
 не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш поса 
p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. 
ћ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p 
оље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола  
ражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране 
шевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво 
дно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, и 
от на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишно 
е.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалост 
</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p>  
ма, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназиј 
Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће оста 
ворећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба д 
а коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, 
а иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{ 
свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод прод 
 и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ће 
ла је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним ства 
ао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да н 
} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с  
.6"> <head>VI.</head> <head>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико м 
, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од по 
ично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се уп 
Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и  
ан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, 
тељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела  
а, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски 
..{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто 
отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и ос 
ше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, зате 
нутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S 
 не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{ 
о.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p> 
а за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им ј 
остају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како 
и се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; за 
 кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши 
S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> 
слугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S}  
 ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пр 
 по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслу 
авио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења 
p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се  
гао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао 
на, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад к 
бом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николи 
 пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да ид 
<p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица 
својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао 
b n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се з 
 сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} 
 кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Пар 
 то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам 
селити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити,  
отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако бога 
отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ће 
ћаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} К 
јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се о 
еје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и зат 
 није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је б 
едставив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и 
ник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто 
ви.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дота 
 и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се  
и опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p 
 речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S 
ојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго 
стио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока 
Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S 
.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику 
заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена  
е скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава вр 
>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се пром 
</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно распо 
не справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виног 
ин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у ко 
илана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} Посл 
 је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло 
S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је,  
аки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женски 
гије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, не 
<p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на пита 
ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу с 
ем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и та 
град и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>К 
 као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови 
љавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по 
у се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после руч 
млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, 
а Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре 
начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај с 
 и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остад 
 непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после по 
говору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</ 
А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подм 
2" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Ми 
сположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао оп 
ући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих ј 
м упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тр 
и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Да 
 Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар,  
ку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузб 
о да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше 
рави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој  
е љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисц 
лази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгле 
мена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали глав 
едни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Са 
.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако и 
ријално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — наст 
зо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сас 
смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други 
ра ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим 
посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за  
о би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други п 
 да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда 
рема околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет 
ли своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главн 
ом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бол 
сти?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је  
до имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала с 
десити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдов 
ле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан  
ти закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али на 
 читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S 
жили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пр 
ђе до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар бе 
шта.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још 
н Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван  
стом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на  
> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упус 
а се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколик 
 Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођ 
 прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, нара 
> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике с 
 родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>—  
b n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је  
..</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој екон 
е.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба и 
, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубав 
укчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара  
и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чуд 
мећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повр 
ас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше 
вић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, д 
ринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с друг 
 те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући. 
b n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога 
дстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе  
с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозр 
ва месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело?  
би.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Ш 
тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом 
ватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и сме 
м уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу на 
утим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p>  
 потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— С 
, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да 
ма.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треб 
чке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скуп 
<head>V.</head> <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану саст 
 <head>IX.</head> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у матери 
а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да 
 мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{ 
азбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Ол 
 није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> 
ајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађ 
мао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од  
 се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи је 
 је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} 
и лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје  
е и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} О 
 се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </ 
ати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни ч 
 или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поч 
вари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш д 
да.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матеро 
То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући по 
/p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче 
 <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међути 
 и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разг 
 рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта ј 
бљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дот 
и човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до кра 
 после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи,  
ерењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се  
.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављај 
обода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране  
љање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити,  
ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле послед 
пуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но уз 
то је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш св 
 беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марк 
 што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати 
све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде  
., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала,  
ацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од  
ртију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се б 
, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим,  
о дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе 
ња, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња 
ао жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Пер 
.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели  
бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знац 
0" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет неп 
ав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.< 
блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемога 
еколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било 
уштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обил 
 ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и гл 
се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима остав 
трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у 
али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је так 
уђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивал 
 остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана с 
е и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А 
ком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост  
p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Мар 
логу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сад 
 Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у 
т могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по засл 
д видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена п 
?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима 
Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ 
ни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па  
Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо 
{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S 
тина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од  
аже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— П 
ново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цв 
офица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} О 
 главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има оств 
рамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па он 
задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни уп 
остаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на  
Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Ј 
емена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жар 
ј, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају 
у и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу опш 
 много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто 
и у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи неш 
а кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та за 
ремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће  
Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам  
одуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb 
м договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места или грун 
 начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вре 
а је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, 
така — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{ 
зи.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овд 
ун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} 
реме, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста т 
ли нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p 
"209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства —  
стаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете 
а у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње  
свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухва 
е с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми св 
ма вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне  
 на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га 
нованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина 
Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да  
ности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти док 
да у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што  
тва нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички 
 претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схв 
поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нем 
средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и  
 — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А 
 Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту 
м дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки  
>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуни 
Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Ис 
S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа  
ленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одма 
дана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то в 
га.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> < 
собито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме пра 
амници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ при 
не се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло по 
 ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више с 
ење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немар 
које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде  
а ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан од 
S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас 
о је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и в 
а два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље. 
познају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник наста 
е речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој  
ије могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} З 
тању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао нес 
баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је 
му бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? 
ве гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса нар 
ако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство. 
да; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извес 
је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђи 
ход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има 
кулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужас 
 Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало с 
, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих 
збацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављ 
вао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене р 
ћма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој  
а дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше  
да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте изн 
чни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је п 
та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љуб 
 у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу  
 да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете виде 
ш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме 
, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва зан 
е се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ћ 
аје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпун 
 тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору 
 си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Ст 
шење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S 
де из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки  
а и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао н 
оцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> 
аље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S}  
е она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али  
 ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подру 
њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S}  
 задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „сми 
су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће с 
у.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантаст 
— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и  
им формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће замени 
. — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, 
ијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије 
заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја  
лгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога 
о не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{ 
 привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу. 
n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити 
а вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се ма 
то и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитича 
потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Вид 
о урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом ств 
стетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју 
свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и госпо 
а између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те ли 
та више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима,  
да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак је 
а мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће  
етпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се 
ономији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује сам 
дмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по ум 
општијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих поједи 
да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинит 
ства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</ 
 то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њо 
ликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам ва 
уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интере 
ве, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са 
г друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, 
тетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да 
време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају св 
се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствар 
је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p 
о спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себ 
о у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да с 
њу, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и морал 
 науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p> 
о већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто  
а да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљ 
не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — ре 
есмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у  
 незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да с 
сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да  
ти — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам д 
 да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он 
тини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадил 
зацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако.. 
 то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} 
ова, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони  
 путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, 
 освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{ 
 био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да 
а потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде  
} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих оти 
има критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трош 
на народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, ко 
хвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Т 
ису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте 
а се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија  
жан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаш 
собностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и за 
ела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у  
е — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње  
е цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како ј 
агати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треб 
цем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским свето 
ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била мо 
ти, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке 
 тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да  
ом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се да 
ако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p>  
нило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма  
ка друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је с 
чин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и д 
ећма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати о 
 једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више 
ње, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким 
те о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него  
и.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да  
а парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити са 
коро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која  
 Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се,  
ву општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.. 
ерса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим им 
овим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније  
Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онд 
м наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу 
ако је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито,  
 несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна 
омоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да 
рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме 
ну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправ 
им на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за глас 
акој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту нас 
ња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерал 
ушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности мог 
а тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" / 
и, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше 
цину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних при 
спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свем 
 садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање лично 
погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</ 
илан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати п 
 који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек распр 
ни или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, 
удима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичн 
није му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“...  
људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то  
/p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у сад 
 изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва гра 
тавите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији 
теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам на 
i>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећа 
ла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан  
ириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу,  
и; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у 
 неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто 
и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S}  
b n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће  
забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} П 
 на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S 
и не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на пос 
 бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједн 
пштим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се о 
али према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да  
ву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разл 
еним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не  
емељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једи 
авати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет 
 остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није  
 према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, кој 
тање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредн 
осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и 
на, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Ка 
ној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним чла 
 како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које нем 
ру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а т 
 према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим спос 
ву наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, 
р ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите 
увопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му једа 
ностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши мног 
заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме  
цело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријата 
 награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да т 
ослове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део врем 
сечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Мил 
 и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, как 
 много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је  
/> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми зна 
наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша  
е само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одгово 
зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе пи 
 изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он заус 
а својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, 
, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе да 
ображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с д 
тања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно о 
ство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја ник 
е снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинил 
 да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} 
адом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— О 
ло, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="2 
.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту он 
и само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том н 
диности, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Зад 
, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави  
о време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад ду 
.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S 
ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним 
 — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тог 
рпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „ 
кој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али к 
о на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакши 
сносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада 
у им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама  
и са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не 
шиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и тр 
 се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хте 
S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно. 
нији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се располо 
ди су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих 
 права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на м 
међу вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне л 
ме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина  
ећ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за т 
посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност да 
амих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну,  
акле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе.. 
о и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да 
отчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут 
а; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стр 
чаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разли 
ад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо н 
а тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да  
 само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба 
е наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то  
ба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се см 
— упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина. 
 то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Дари 
 Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како 
дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет 
ависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не 
 У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да изд 
даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} А 
еност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам 
зјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници поза 
ва и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>—  
збунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове нека 
и последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Мил 
</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет з 
бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, д 
 бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова н 
ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, п 
ма, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> 
лачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икак 
ђаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не 
они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу 
а шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто. 
а одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тр 
будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано њег 
коумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе 
ше ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се 
, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар  
своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о 
.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са ж 
ва старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове 
 време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb 
?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу 
... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, и 
 ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да с 
н’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она  
 до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто нали 
 осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима 
<p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>—  
 кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S 
јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се 
 и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се 
ије тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи та 
 Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вешт 
 књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешт 
има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задру 
ећ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>—  
ће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{ 
и свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, 
ше неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — ш 
језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидел 
ишта.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него п 
 на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај раз 
>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде мед 
вим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи 
но; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S 
ко није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S}  
 као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год 
 написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет  
то и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави з 
> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем 
о бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако му 
е до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?< 
убљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете  
и ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нис 
роговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту исп 
а осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представ 
у радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерам 
ло прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отима 
/p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејас 
S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — з 
у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> < 
га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} 
лобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно. 
хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута с 
</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану д 
 <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Ме 
и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с под 
з великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о т 
речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марк 
Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам,  
да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате с 
заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме 
 време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи,  
е много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Дари 
ође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та је 
жни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде неш 
ега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имат 
трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке др 
зајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа 
ћуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све 
сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се 
p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Ко 
<p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и по 
 како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на  
и у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја са 
ачело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И та 
н.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренута 
 потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том п 
те; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карт 
аборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода о 
за замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја св 
звољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, кој 
ко је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изо 
ити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље љ 
вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једн 
радила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге  
у понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе 
ем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати л 
узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p 
n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије П 
 поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> 
о то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми м 
ваца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помага 
} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из к 
и — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се  
вање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> < 
ити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; ал 
м начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштв 
ке биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће 
аш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>—  
 али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније  
ог утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру. 
ћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узет 
струкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али  
то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’м 
 је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад б 
 пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није с 
— настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али он 
за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Орга 
чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву 
..</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима 
неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва преб 
уку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање то 
{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па  
ци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега теч 
рамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту 
м подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је  
 га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она 
рајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је б 
> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S}  
вају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски р 
лико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ 
м, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви 
таше себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — запо 
рај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти 
и хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште 
нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам ви 
о тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљ 
ам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с  
 каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо 
које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појм 
гао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Ан 
но започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, м 
ариз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где го 
ан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу  
аспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе  
атуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Мила 
 окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устад 
ира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p> 
с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о  
личном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала 
чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита зна 
е корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала... 
јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости гради 
ика, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуца 
па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с 
ни се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о по 
ворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њ 
продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала је 
а се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти 
женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврди 
мети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S}  
оговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да 
атим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S}  
> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај  
о и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како  
равцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Нара 
ћању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт;  
 препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле 
зе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја  
Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало 
} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе 
њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушев 
још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у 
ам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном лично 
чисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав и 
монију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо 
који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} 
/p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{ 
— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканис 
У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се  
г листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, 
дговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у 
 значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне ис 
ешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче о 
една пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за време 
с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа 
ја, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће 
е, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>—  
ко дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скуп 
це мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре 
и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу ув 
 са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели 
оже постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другов 
Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињств 
аква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја  
о своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште доб 
ште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{ 
на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — 
та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак  
им занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пр 
о није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S}  
 ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изр 
није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себ 
туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различ 
они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ жен 
тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити н 
 рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с  
во, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикал 
им радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} К 
дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист прихо 
остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, 
 наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим миш 
ћа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна п 
 сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мис 
тница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће 
ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, он 
ислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек пос 
 Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа 
смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас засл 
би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда 
куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда 
ину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме 
и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам каже 
 то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати  
како није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, 
и Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји  
ета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као ис 
утака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо сво 
од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости р 
оји књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно  
ћа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на 
. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео 
наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знат 
е утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити,  
ја довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим наче 
било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у гл 
сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче 
— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страх 
 ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.< 
кочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— 
се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројс 
и велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="8 
ране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погл 
е злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на о 
куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, а 
а се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи  
 Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с диван 
њати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу н 
ваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене дев 
ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и т 
 тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије с 
ена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слаби 
оворност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се мо 
не у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприли 
авила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе 
Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете до 
и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се  
ек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем —  
мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама. 
рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвен 
 Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло леп 
ше слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарско 
орати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, не 
рихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак б 
ахтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвен 
> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре с 
S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, к 
све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако  
Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сет 
ста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је би 
 иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је 
 предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а  
 своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се да 
, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, 
и и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави 
 научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но  
дмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забав 
зузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта  
промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Си 
н твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су 
а разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више прав 
т.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора ц 
p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требал 
господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би мог 
га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти  
 прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиц 
м оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радо 
ш мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоум 
зреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше скл 
 на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине ми 
 да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слобо 
ако да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у м 
исавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту не 
мишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} 
 Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних пара 
<p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да ч 
ити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ п 
аврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом му 
.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита 
кву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико реч 
0_C1.1.1"> <head>I.</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три 
у известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега тре 
S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здра 
и то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледај 
Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, к 
с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намер 
може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без зем 
 све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, ј 
 је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било  
е.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данаш 
ије тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринк 
е; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и  
> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења п 
Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај мо 
ам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни  
ти свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n= 
ша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворе 
ом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} 
вена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начел 
о смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуре 
једно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет 
, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да гов 
сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело 
о знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при 
оралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину 
 али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да  
форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за т 
у?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до 
т, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" 
више?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преобра 
дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у њего 
 она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих 
меј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Заш 
е и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне раз 
њига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то  
га снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљ 
е долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испа 
настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно н 
 непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким пр 
а то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком 
е бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи  
 време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средств 
ном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или пред 
ијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре —  
 така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том  
исао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ств 
 лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме  
 до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русиј 
ства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад 
.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу устано 
 — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стар 
ући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно,  
он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с он 
 опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој да 
 То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још нај 
 то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да  
ан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да —  
обода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, кој 
Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви 
и видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њим 
м унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> < 
доје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко  
hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — ре 
само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као пр 
ло у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при друже 
н осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма 
авању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна 
у свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Какв 
раве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету 
/> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан 
заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан  
и знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о 
 иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Нова 
без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите наук 
32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља  
просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“... 
..{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим 
у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, уп 
 — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упусти 
о сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопш 
цима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које б 
га, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p>  
Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се 
ио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је з 
остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као 
} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој 
у на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам  
шио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живо 
гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те пој 
ике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога с 
pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити 
век и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље 
на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допус 
путства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мрак 
„ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је чов 
 начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разло 
ам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева т 
ад женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господ 
} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181"  
ничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно исп 
ти!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле 
ва игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке. 
амо док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, п 
овић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, сред 
к, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али по 
лан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</ 
ш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве 
н пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, нег 
дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живел 
 у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с  
 и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар  
ву,<ref target="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако  
{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S}  
 бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мал 
јатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније ра 
S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам 
ету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај 
 врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо 
ити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни н 
простије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљот 
е општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће да 
 образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред спомен 
и? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шт 
а места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи с 
 било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нес 
ти лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— 
лан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори  
 начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније н 
уће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је С 
тави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сас 
p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе у 
брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, вид 
S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити  
ом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, на 
ам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет  
ype="group" xml:id="SRP18780_G1"> <head>ПРВИ ДЕО.</head> <pb n="4" /> <div type="group" xml:id= 
:id="SRP18780_G1.1"> <pb n="5" /> <head>ПРВИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 
d="SRP18780_G2.1"> <pb n="129" /> <head>ПРВИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 
сте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у ру 
S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме 
, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p> 
 послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p 
аже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за рук 
осле неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму 
сности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста  
стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројств 
рављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. кој 
ву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадат 
чун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одно 
бање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај 
 неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Мито 
ећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, 
 како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижиц 
ре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, не 
и и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У остало 
сталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би 
ородица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и 
као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Р 
е заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога  
 толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут 
ито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} За 
али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиг 
знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и примет 
ога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из  
аво на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у  
 реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложи 
а неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до са 
же остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама т 
мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан чов 
 а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милан 
 на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" />  
леда; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући зам 
видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и са 
мела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паме 
и, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро располо 
 Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>—  
нка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио  
е не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш см 
аћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинил 
ачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пал 
оме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто 
 — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јави 
неву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она о 
овоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају 
м, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетк 
 и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну  
зна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од 
 било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му по 
 С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује 
е последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад  
г ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најп 
и.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који и 
рло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на оста 
унијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан проти 
ва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из то 
— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као шт 
поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечер 
 Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, 
 је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била ј 
м Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матеро 
</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} За 
 Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет с 
ја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад  
 су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се 
казао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што  
е само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — 
лаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не р 
е <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико рад 
икавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} И 
диш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времен 
b n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашт 
А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико са 
им наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметим 
 и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она  
бре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на  
 друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не  
и уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што  
 без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онд 
лановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају 
 сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међ 
ме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S 
е временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта  
дби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети  
ти.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега 
р.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио 
 поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да 
нцерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, как 
 с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом ром 
мо захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузим 
н. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p>  
адних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он 
 тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Ка 
ом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити изв 
отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у осо 
оје су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на б 
ц у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га 
о је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> 
а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе п 
во хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађа 
и ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше 
прости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Ми 
аравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се  
Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезниц 
обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасви 
датак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад  
 Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> 
. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Ми 
лио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви  
има, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја  
ио договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали  
ити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина 
ој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком поглед 
ње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео с 
 и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У 
сле смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивн 
/p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{ 
алном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb 
 Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој те 
ио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто 
иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> 
RP18780_C1.1.2"> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио  
њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у к 
е говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свако 
у обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као  
би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удар 
ана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мал 
ва писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње пи 
Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од ку 
} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем и 
међу осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општ 
борави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се 
 не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша с 
ила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што 
 решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао 
е објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца. 
а ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова  
 да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим б 
 и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак престала  
иде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али са 
 свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће по 
жина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пре 
ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичности.  
ћа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у праст 
p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</ 
још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p 
што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> 
 <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћут 
тање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то 
ра узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слик 
простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцим 
бавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа 
 ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад не 
 ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — 
а.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше распол 
јући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше 
ојој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </d 
а у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји пла 
адоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пруж 
љено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером у 
х потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околн 
е се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148"  
тељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; 
бавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго нау 
који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре угр 
ога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаг 
доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако сл 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p>  
 то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој о 
ћ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n=" 
мите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, —  
ан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга за 
ви му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S 
ње у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили 
 и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту с 
јима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса ц 
— састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, шт 
исам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих приј 
 Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта  
вилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развит 
 напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али 
акво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</ 
е кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима  
м правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као 
челима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица мо 
а за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са 
ш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па  
има упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуг 
 из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не  
S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... н 
, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити  
шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— 
?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз з 
јевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.< 
на Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али  
сти дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му од 
 али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што дола 
док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељим 
ше знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мисл 
/p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{ 
има.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је би 
а!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнем 
штво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест  
ни и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год  
.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је 
га — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се 
у науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, нег 
у, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забав 
S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — нас 
ави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са дан 
 и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га 
е се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне рад 
онижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{ 
.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледишт 
?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви 
варима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољн 
сти.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир. 
и су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за ну 
те, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време 
ли у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је пр 
ложи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема  
обар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али 
{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут в 
е ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практичн 
сних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усв 
разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим 
рема захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, прип 
из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблу 
угих...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам... 
даше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, 
мањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слуш 
193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, кој 
један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су 
 остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} З 
ове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медици 
 овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д. 
ајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну пр 
ост дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донес 
ли наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас. 
ројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За 
ако се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно ин 
/p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, гр 
 измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало обр 
 што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.< 
га, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> < 
ло после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици,  
же јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима 
пште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у гово 
 доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвенога строја, 
ас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек репу 
ате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај н 
{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврш 
Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако  
де послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може би 
им, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније 
га оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <p 
н достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од мл 
еплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има 
 n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му да 
анатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају сво 
.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на в 
ако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је прет 
, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки 
а су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга јед 
} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну 
очеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Мила 
едне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршава 
ријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој 
оби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p>  
а реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јес 
и уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског свет 
то, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичк 
ан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је 
} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате 
p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала 
ице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виногр 
док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност п 
ра се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог е 
е вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против 
оше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дуб 
о се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пика 
е нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без  
{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чиниће 
{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више збо 
ње, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе,  
лога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та ем 
будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У остало 
<p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век  
.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још м 
а строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удеш 
на и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У 
.. — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Д 
авим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио  
 Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео 
етровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ак 
а поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — наст 
.</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за в 
асвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су палик 
/p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се ти 
..</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија  
...</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична сл 
есте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти  
не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре в 
како нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — наст 
де....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па ст 
/p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измен 
има...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Ми 
оста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе 
...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> 
бог другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једн 
начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле 
јстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си с 
тројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога  
о год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље и 
 пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> 
инити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја к 
ке изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналас 
ави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин суви 
риходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ непл 
врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели,  
иси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на 
јако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због 
и сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на јед 
...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима  
 знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро го 
ност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста буда 
ауку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како 
ема разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и ро 
озив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више зах 
ом породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом 
о створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противнос 
— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{ 
м те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја  
је“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали на 
 је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и сти 
о опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би бил 
</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, ал 
..</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван ж 
оро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свет 
а...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину 
ерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад г 
риза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам 
ен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајт 
поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовањ 
еједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — гово 
з друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} 
, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за 
и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не 
/p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Вара 
р нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на сло 
 да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак 
 намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали њ 
азуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да 
орају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружб 
 међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за 
жемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад с 
 је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанција 
лико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јо 
дело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше  
јана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — 
>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Ж 
то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико ј 
ако смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње,  
зак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена,  
колине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразв 
 хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких 
учају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзи 
 узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се мора 
основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p 
о са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и 
Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито 
тити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често  
е имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазн 
огледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас не 
ао што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мен 
.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S 
ма.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основ 
њу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад и 
ад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадај 
и са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега 
 Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, 
, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може  
она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу,  
која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А 
</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито  
од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се п 
 А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја б 
аје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Ду 
ри томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђ 
 а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање... 
{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и с 
м, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p> 
"210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S}  
те на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе,  
 се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке  
економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним по 
вим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</ 
 томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као 
зе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати 
а знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{ 
велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S 
и мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но св 
варно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек т 
 како је сва система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који 
јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А  
о то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољ 
је се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло  
о изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало п 
ешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спра 
i>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, за 
она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И 
и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је т 
чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне  
не<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према 
жне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би с 
 и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а 
е које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад ј 
се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити и 
и по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније п 
 очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њ 
да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде 
еколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч  
ава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је с 
тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке 
ко ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледа 
 отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?< 
де за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби пр 
ле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту р 
много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треб 
ше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{ 
аља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпр 
 <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању 
е сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањи 
јпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> 
се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А 
 И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којим 
сти, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи мо 
5" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђен 
рства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера 
рају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p 
диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако  
осле тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— 
ош јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто? 
ање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природн 
 према различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава пред 
то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то 
није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и 
.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и поглавито према општем пра 
, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно уна 
ва, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима т 
ови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изра 
ди, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у т 
е, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери 
о није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједн 
хову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP18780_N2" /> навела пр 
инама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу шт 
е према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим... 
 очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредн 
 каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештава 
 Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства н 
а све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових  
ментаним пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипа 
њама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њ 
е и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим 
 ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за д 
ичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у С 
 Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може  
ио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш р 
тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите при 
је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но ниј 
м опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о какв 
осле тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и са 
еговим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он ј 
 строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуни 
морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садаш 
> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Да 
еним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам прет 
 нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика 
т, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад 
у, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају д 
у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он  
и услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без и 
ју ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако м 
гичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породиц 
ребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да  
, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији ш 
а догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S}  
ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за  
е никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступ 
се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саоп 
игнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Или 
ожавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, 
је поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је об 
је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Ме 
и, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, как 
; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо н 
 у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим р 
утим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S 
томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S 
/p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за 
ачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И са 
и родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" 
ке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује 
д је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</ 
ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према  
лога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{ 
чно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ств 
оћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с к 
о, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с хр 
, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду с 
.. да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Ол 
их мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом за 
а оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, 
љеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се 
 и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад  
 себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општ 
видно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>М 
роизводња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питањ 
икој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она 
у доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И  
свим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кр 
> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стев 
 n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окре 
гурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убиј 
 опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим  
у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима грана 
?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокна 
но управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већи 
том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би униш 
 Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предра 
о ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ств 
одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га  
их начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у то 
ош га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно,  
не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они 
кољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно ун 
о са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{ 
озна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да  
 се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, 
с има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред  
А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише 
ко бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>—  
роз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин мо 
м погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> не 
да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Ал 
ште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због  
бни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла ва 
p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изн 
зуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се 
је.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Н 
 да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то  
рта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да 
вања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин разли 
у се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима  
сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства 
на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло пове 
</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, о 
 се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пу 
сим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и 
b n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза 
ко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се  
 нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ј 
 писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као ле 
 озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредн 
пекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да 
казивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S}  
како не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћ 
ати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам доз 
која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити 
ложењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је  
илутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и  
аљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем дру 
{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мо 
метили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну 
и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} 
нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} В 
ј мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мањ 
е то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научн 
руштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране 
у удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између  
, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се 
казивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били 
а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на та 
 сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? —  
на, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а осо 
ље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у у 
ку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније ј 
осредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се 
 било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог ко 
о, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да 
ш већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</ 
у прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb 
зиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, д 
ого мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; 
било.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, заш 
о се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује не 
т на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј,  
 те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви за 
 узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очек 
з смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и  
но ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по цело 
ка упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по  
</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока н 
ачела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо 
 он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама 
рима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се ид 
 света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у велико 
риличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе  
е“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, кап 
на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већи 
варене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мир 
. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га је 
{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћем 
И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викн 
 видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ  
а таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <p 
би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оста 
 томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и  
а имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стран 
 ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови  
које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n= 
ле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, 
 уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на пр 
м.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки не 
погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n 
једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног 
е снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештв 
ава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марково 
ема њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро  
 побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али н 
 и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да  
 остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бива 
омског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с 
на средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом с 
реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли 
страје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати с 
 Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p> 
бодних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</ 
оиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би н 
елни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити. 
то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— За 
 Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро... 
 непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експл 
b n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама 
равно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна 
оме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонит 
је име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном  
еђу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни п 
ставља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговор 
ње.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми 
 и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако н 
себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа 
м начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна,  
произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, не 
> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање 
ности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нече 
 не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је је 
мо накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе  
, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун 
чињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и  
 не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чист 
, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да 
 противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестај 
емају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или ј 
 тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само  
к био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих з 
рема општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле 
ње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин ро 
 томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту 
с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, 
тву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле д 
опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S 
ом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а з 
 опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљи 
> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности  
мањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Св 
ве то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам 
 људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Ми 
ије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интерес 
ње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међусобним одношајима...</p 
да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната,  
</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ва 
арковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољ 
а се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе  
га другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ак 
а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — 
ше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће 
с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Васи 
а не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, 
поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ух 
врдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и 
 за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште  
вости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма ка 
е према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно  
угу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што  
 тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим сп 
а страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна  
се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужнос 
олине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи  
ужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за де 
нове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидет 
да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То зна 
ма дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу усле 
чи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање  
њу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“,  
е је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала  
 па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријат 
е и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{ 
 у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних љ 
гао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, д 
 се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута 
ио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да  
о смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и ш 
ат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једног 
Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљ 
од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врст 
, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме к 
м одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на гр 
е преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини зг 
ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу  
време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и п 
тић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкам 
рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} К 
скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> < 
ко наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био 
ате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште ис 
 нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко оче 
и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити  
ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да рад 
ајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао 
ог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пр 
 А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти 
смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</ 
својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име 
е нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још зате 
е.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>-  
ним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од  
p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад 
 не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говори 
јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила ј 
о сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујет 
 једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко го 
 да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко б 
мене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме ниј 
ли Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спр 
..{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смис 
дите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини,  
ећ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Ил 
бјашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му пр 
 тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити  
 Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је неш 
ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и запо 
 Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у  
езбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може 
поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима  
таоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препи 
ској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што г 
тни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и ут 
се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак  
азличито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме м 
неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него прост 
и је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; оби 
м зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на при 
убазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле 
и Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, 
ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија ш 
"218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и ун 
а живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{ 
оја треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради ко 
Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе М 
ја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам 
 је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до 
асна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на дру 
 живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији... 
ба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена,  
ратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одреше 
мо ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... приме 
лио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?< 
 околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... н 
 услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би  
у, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринч 
у то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Дев 
олико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогм 
се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n=" 
апита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с ти 
пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толи 
у се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> п 
 донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у  
н био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали њег 
 уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— 
 разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео  
е учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује 
 њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се до 
ам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...< 
сто с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање 
Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео 
рошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, бе 
е.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам о 
у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, д 
 полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало 
висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу  
и по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начел 
 би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опе 
е иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар д 
сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не  
им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" / 
 нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, ко 
о будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут  
мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а,  
ивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производ 
, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћет 
одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да св 
пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писал 
вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако 
још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ниш 
иховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох 
ико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или  
ше да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а пос 
, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{ 
.</head> <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокато 
свим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао са 
— „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад ва 
 „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он  
свим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кро 
тање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> <p>— Исти 
ме.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то с 
јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан 
 морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и у 
шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно ј 
} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, н 
она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче о 
ремишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} 
потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Да 
а то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то,  
јпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не ма 
примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише сл 
еши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — 
а регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питањ 
му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет 
х према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, 
већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је прир 
света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла с 
 ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у  
пита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се са 
 с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разгово 
је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их С 
равник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола 
 у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, 
 Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна пр 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је р 
 реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</n 
им то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> 
зи око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан. 
рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Та 
ужају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насеље 
 прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита м 
 испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерил 
 У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста са 
слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с т 
ор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјав 
 <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, ве 
н — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по ком 
ме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпит 
еби тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоре 
>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врл 
да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — гово 
ти и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе 
ах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари 
чај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118 
ди онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у 
 *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. 
о у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="2 
а пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а дру 
рити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у  
отребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити  
и могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад  
ћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} Т 
"60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре по 
чин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако 
S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало  
г закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција м 
екиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, ка 
рају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није б 
а...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на п 
а то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења,  
 основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата  
 се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; с 
ојим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми  
 га после неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него об 
 пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља п 
у Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, 
не Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их  
а којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за 
т и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити оп 
.</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— 
тојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p 
...</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о М 
а дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да пос 
з друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло ја 
— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет н 
 њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни 
олице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је 
p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече  
— говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шет 
> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај р 
ашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоре 
 може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду 
ри општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ р 
тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако —  
 То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ниш 
ешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи дола 
</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али мо 
p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти  
ебе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са 
ли.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је 
е би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуц 
вим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међ 
му стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, —  
 таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога с 
и пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ни 
у...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши,  
орављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са 
као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са свој 
ити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певај 
 <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког 
 <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда са 
већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим пр 
јте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред  
вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — ре 
у и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се,  
/p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки 
дичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетак 
...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{ 
мо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У оста 
ти? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сва 
ом.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећем 
>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у ко 
а би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој при 
Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>—  
удио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за 
еколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на дру 
еном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пр 
нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у  
<p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и  
ође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда —  
г језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то из 
 ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њи 
 ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, —  
расних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту с 
сле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и д 
.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесни 
>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја јед 
ати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ћ 
и баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање обј 
а друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женски 
големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p>  
Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било дост 
а би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла  
етом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако д 
еним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном 
/p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све и 
 опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита  
н члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај  
/p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте пос 
од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала  
ожда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речи 
о заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће н 
ључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изос 
 прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, и 
је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим  
ти, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања  
шао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} 
то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао,  
p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не з 
} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме  
— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, м 
овидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај 
 сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра  
да се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити  
 земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како д 
, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш распо 
ан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у 
чан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране и 
ругим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела неш 
ије било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другом 
вне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Шт 
нутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, 
ући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако 
“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на  
 Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде  
.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао,  
матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да в 
 не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су  
 кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло  
..{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у в 
p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем свом 
} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> < 
х онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S}  
— заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, к 
шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} 
ћ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, как 
вуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изг 
м.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно 
слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у 
оста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали,  
S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средс 
но, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино  
Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није  
учан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, с 
е међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замис 
је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану зна 
то је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповет 
ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом 
поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја са 
, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отиша 
Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежа 
те, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може  
Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста  
 сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни  
е опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се св 
ничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S 
што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.< 
њижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у ко 
а и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне 
— прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш 
дач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, з 
 име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ства 
 средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно ме 
, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве н 
рио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него ка 
аишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Ил 
а — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана  
ец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и ме 
езгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога бе 
у. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном п 
о јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац 
рио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} С 
Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о н 
че.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле заш 
ео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за т 
рао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се ув 
е, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> 
коро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати ј 
 се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} 
ње и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није  
ирода...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо в 
исане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, 
 <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на пос 
алеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу с 
вршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ак 
е ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо 
имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S}  
ашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се  
вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p 
, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста  
е то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља 
ојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију изме 
нски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо она 
да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он 
оји одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио  
 физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај 
 положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но  
и имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; а 
ле, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете п 
вели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много п 
.</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживал 
т одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који на 
г тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презр 
 толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb 
као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И  
шло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам  
А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан развита 
ени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и  
та, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочита 
о — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније с 
а?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спрем 
S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос прав 
стварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, про 
тупали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у то 
тив зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{ 
едно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у 
 удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које  
ломе друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави М 
биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му п 
 све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Ш 
м, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога  
скиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...< 
жне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у  
е сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај н 
 упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила. 
али се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са  
о зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променит 
ове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљењ 
и тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но 
е она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те в 
д поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктор 
Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јо 
срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блес 
 он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се зг 
е с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је  
 начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и ос 
ао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелни 
 се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплив 
ај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли  
="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога  
тао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је М 
ли ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише н 
 на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и 
 да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће д 
се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — 
ца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив 
— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад од 
; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у 
ц и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начист 
>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p 
ихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе 
приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S 
> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не п 
ти наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p 
лите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено 
ораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева 
павано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена по 
да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико  
 Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није х 
 се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију у 
ирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и  
же...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад  
талом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, не 
д најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решава 
удима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разгов 
о је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и 
 Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико  
а.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје непл 
остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са с 
дишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="14 
 чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него прои 
ист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: га 
на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поде 
е, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од  
 Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Мил 
аструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да 
да за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са 
и у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} 
ћемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама. 
 не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зн 
време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица 
нам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а  
покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати вла 
, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви не 
јајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати  
у дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба ј 
храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспосо 
еба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али 
нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће ун 
заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ 
 није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити 
в до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге. 
е мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала 
ји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што 
но нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да 
е не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега  
ребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад  
е добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — при 
="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између оста 
е досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чини 
ло време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакл 
ад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје. 
есмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве  
 се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога 
аневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да 
р се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дош 
ко речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој ј 
јцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мен 
докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и к 
 Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непри 
о севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у  
т је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она приме 
 Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа  
о видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, 
нутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговор 
> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p 
на“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан о 
ајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се ч 
пим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви 
 начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави за 
.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао  
азговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>—  
стао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговор 
х преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један п 
> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори он 
 мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите м 
имо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу.  
, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам 
 само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на кр 
на не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, 
Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја м 
дан ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човек 
ан.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> < 
е знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако оп 
е ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изн 
.</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стев 
ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S 
а, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако з 
настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене 
 јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога би 
ећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се в 
ка полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропаг 
 значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већм 
p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене до 
 и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли до 
.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринк 
 као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили с 
 је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву  
Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одмо 
да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете на 
очи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> < 
ме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја 
— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!.. 
рбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да ј 
.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После н 
пунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна 
 сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S 
/p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта  
илан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче 
ши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста ста 
 томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави  
ноје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p>  
 Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на х 
нати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћем 
ућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам  
дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; 
с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остал 
ено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учитељство  
 — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>—  
ена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква 
 сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како с 
, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живо 
— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини  
е забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало 
 земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровн 
 и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостал 
родаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наш 
ст види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи,  
атна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а т 
его пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Призна 
 већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа о 
цу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „пре 
родајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју сн 
 положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за изв 
} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмље 
ва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо 
 и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и 
ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без 
и око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре је 
ме — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти 
>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ ср 
умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.< 
у, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према  
ашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново п 
о ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчи 
...</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и чес 
 шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме.. 
} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах приме 
>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити 
расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.< 
је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко  
тим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; 
бици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан  
 Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се наста 
рне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадо 
 брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" />  
ан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, д 
па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати до 
ним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{ 
вима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај н 
 поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми с 
рташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му ј 
ије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фа 
 једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, 
шио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књи 
 <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p 
и.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседн 
г растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку,  
ерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Ал 
екиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— 
гу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добија 
иру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар,  
уштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се 
ропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, 
а, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а с 
ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. 
 и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне с 
 упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар 
ње мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачуна била прос 
уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака 
 у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у доб 
и.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава и 
> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања 
и изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну 
друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном ст 
рди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на осно 
да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако пос 
тору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити чи 
ме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него ј 
 дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, п 
ђу земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто т 
јући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети  
 те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материј 
и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад,  
одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако ниј 
>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је јо 
тање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је  
 знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек катка 
емена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску  
лим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руш 
то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Т 
им у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} Т 
богме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела д 
 не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све 
да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потребам 
начимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и  
рхалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, д 
} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и прав 
одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор н 
ико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n 
и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас 
м.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А зн 
} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него 
тави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „кр 
го који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и та 
{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде  
 кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица 
ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише ра 
и сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p> 
ош мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потро 
<pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова нево 
 што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је уз 
м.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи т 
ледице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ре 
ити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.< 
кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — нас 
орите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет  
а и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано 
а је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар м 
на.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га п 
ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не 
кушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији нач 
какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами и 
не раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаз 
 то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом ис 
 људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена  
 Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотрен 
тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:lang=" 
ју и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасви 
ти Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запи 
аљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да 
на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити  
конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рач 
оју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје  
занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теор 
и хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси 
 нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по о 
руштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.< 
ојем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене 
ко намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево  
<p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та по 
а се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да ч 
, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то кра 
и с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели ж 
 ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њом 
и с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књи 
је и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе ост 
та прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих 
{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правц 
а свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије  
а друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и 
и знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесеља 
S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окре 
 повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним 
 плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радн 
 ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од на 
јмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А  
 примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни д 
 подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне сна 
ојима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна ос 
иде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> 
, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{ 
за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он за 
ечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, 
ош више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их ј 
ма томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у р 
арам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побе 
 Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и 
и чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом полит 
 на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника,  
} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони  
 да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S}  
овек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није  
S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам 
есправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао ди 
ђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш м 
а сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Гов 
уди може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будал 
а, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једи 
на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за  
ега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телег 
; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју лич 
p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу 
би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са своји 
ати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у  
 нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша с 
 <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, 
рганизација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о 
е укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и 
ти, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближуј 
ко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, ш 
им очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питањ 
росвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с кориш 
дне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не  
 самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу  
плетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе 
м уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам 
ишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није вар 
?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превла 
н множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тог 
ти.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрит 
е не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} 
 даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ не 
во, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одноша 
мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> 
е, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је  
ти, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил,  
— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка 
 току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, д 
енитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање 
соби, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Р 
сећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њем 
Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на  
.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету 
а се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први 
 и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од т 
 баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко  
} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>—  
игде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да 
 са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин 
уд’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у о 
довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги прос 
овору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комед 
 потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p> 
врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развл 
 То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо 
а таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не изла 
ати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. 
колностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ра 
</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима из 
 Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, к 
дној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одоб 
снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигам 
те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати 
атицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској 
а видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће фо 
 усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да нав 
о, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Н 
разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што бо 
госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста закле 
ња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљн 
p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке р 
м идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стихови 
м случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпо 
и, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о с 
ста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што смет 
а та слика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса кр 
јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу наро 
нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, ш 
 Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, 
 <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зал 
о ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнаша 
ење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се  
ити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести 
, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви засту 
 признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо 
требимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе 
ео своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, го 
м музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћ 
ојетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госп 
штину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зат 
мо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији, која 
еко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајт 
вој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријат 
доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нераспо 
рати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљи 
 да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у изв 
ен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме 
е јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не мож 
— настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слобод 
ка јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта  
 умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљ 
к!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на 
довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај 
ликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{ 
мо да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се у 
кле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p 
е...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> 
што?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у м 
 је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у  
ема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији. 
вуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S 
 баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто по 
о, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не б 
иљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без свак 
аж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он 
 мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, н 
лица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам своји 
а му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе... 
а.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p> 
ити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за 
спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио,  
 И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом 
n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p 
уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p 
, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише  
за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ниш 
ко би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема 
} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икак 
Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то  
о.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S 
еде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично р 
le>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</ 
ам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то в 
х наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део  
оји му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле,  
вари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А и 
амо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита  
 од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека 
 посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се о 
с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио. 
ти му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p 
ма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне л 
е неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе 
d> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремај 
ли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S 
чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати 
 и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p 
S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па х 
е се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече  
ала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била 
чекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколик 
, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису 
 <head>VI.</head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љуби 
р, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу 
; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идет 
е, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на ун 
изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре дв 
о.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{ 
с му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим к 
о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци ве 
пречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља зна 
... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете п 
 по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- 
че.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући  
ре и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те 
ету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је ч 
мевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више 
.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет вр 
м захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што  
ове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од ње 
смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам л 
тоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах зас 
киде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу о 
 много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити 
 Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоћ 
енити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „сло 
ости, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма 
Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела. 
е извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке 
шући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, д 
> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше она 
“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не мог 
ше у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при р 
тим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изг 
како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само  
S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборав 
стор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у пред 
гао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} 
може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које с 
.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>М 
е.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши тр 
{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као шт 
о улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите 
вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљива 
ати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати ј 
 форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али  
њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се изл 
} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у с 
у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очиј 
 све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, прем 
 идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не мо 
у се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких де 
ње руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје 
ово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него им 
о Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку  
састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлост 
} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као ш 
>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте 
уго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа дру 
остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ћ 
бично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да  
 с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим з 
сантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из  
во има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са с 
ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима мо 
друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања  
на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — пот 
ва реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је 
 његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро —  
им с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина  
правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице. 
њ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> 
ко знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одгово 
сам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако н 
 проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба  
једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S 
ко није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} 
, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити м 
ост?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p>  
 „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко о 
трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви  
то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па с 
то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали? 
{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну 
 на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} 
ef target="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако израз 
...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало про 
ас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам није 
а оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педа 
зованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.< 
запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта зна 
рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави 
<p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у јед 
нас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Зна 
 а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба? 
 дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то т 
 Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је М 
и.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио 
ута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно  
оме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S 
даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је  
 вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но т 
 изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није ни 
мах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у 
пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} 
је име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између ос 
ор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога им 
ив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем 
вноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па н 
p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да? 
ринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла 
 разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>—  
м ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У то 
и је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши 
марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим 
е оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по 
ве двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим ва 
 Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први 
и музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то. 
уо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам са 
о мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жа 
са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току п 
 из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као  
ле два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете заце 
говори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био б 
и овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве,  
итање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине мес 
ло и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага 
је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Р 
 она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах 
х, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, 
дговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и с 
. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот 
тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет о 
 за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао с 
е било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш  
 је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много  
ој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло до 
у; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више 
говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — з 
аље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам мога 
 зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави 
 Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице 
пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p 
“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати д 
толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се  
 другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага врат 
бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им н 
ити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и  
 једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би м 
 — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао  
а је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, д 
продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубиц 
{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на т 
 је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречав 
сподар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо 
ме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње пон 
ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p 
овек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о 
вао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неко 
д сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па 
и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али 
у неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису ла 
е што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне г 
довно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с  
их послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га несп 
бично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Ми 
ј жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горо 
вде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу о 
н им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разум 
параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софи 
тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говор 
 обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо пре 
 стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен 
ажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми... 
снији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, ко 
 онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српски 
и Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то  
виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се  
.{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на ли 
 забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио м 
и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} 
олико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се  
} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње вр 
"221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само  
, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо с 
780_C1.1.8"> <head>VIII.</head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим 
 Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних по 
 Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако 
а га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се ра 
 горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту  
чки свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{ 
време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 
прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твој 
окрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и о 
добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје 
те задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уоб 
дно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним рад 
у и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у пи 
о тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом  
ставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" /> <div type="cha 
Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо ниса 
па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} М 
„Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе  
 добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одм 
 али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту 
одова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је  
н са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту  
p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он ид 
у.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док о 
неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, 
 се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла 
ти ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда 
корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Пот 
то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако 
агати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати тр 
Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n 
ш био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случа 
дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задир 
ло, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу  
м му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.< 
о чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика  
јете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису  
 Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то упр 
одине био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учин 
На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Ј 
да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози 
и пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак 
руке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту јед 
ицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове 
на. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</ 
а чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана са 
г вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби жив 
ати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки 
из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута 
а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!.. 
ако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме  
</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због 
</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много зем 
ен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је год 
 ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и м 
к постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да ра 
<pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— 
ега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста 
адесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Ми 
S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљи 
оја тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме с 
в, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци изве 
ба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Ал 
начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Мес 
 то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринк 
ам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између н 
ти све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што г 
 за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на см 
е; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одуше 
верени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан 
стано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Од куда в 
ате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака. 
ге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та ни 
зда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би ком 
вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна нап 
>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне  
и, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пер 
 нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би 
о свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима. 
бе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према ок 
никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима прет 
а ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да  
дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тог 
је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање мо 
амо поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, ко 
развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију рад 
ишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економ 
а би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне,  
су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш виш 
м), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато 
е боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде. 
оме не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} В 
предити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде?  
вољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар... 
инила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичније 
руде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и  
 правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смем 
 скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи. 
те сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, пр 
уго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, шт 
је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; не 
озга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу  
рењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком  
треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати с 
живања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима мно 
о смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, не 
говарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте углед 
љу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p>  
 власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они 
рне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и лис 
се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним 
ампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут сврши 
 и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упозна 
м га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и ве 
 неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S}  
вање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи 
рити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситни 
ај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стран 
студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о 
заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене  
идите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, ук 
 се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с  
 за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, кол 
а је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што 
адити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситница 
ти; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ва 
 су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно 
 чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо жи 
ије могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S 
оворила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо до 
сти до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се да 
изме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна м 
ста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не м 
ело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седет 
ожити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узал 
оди што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и упот 
ебе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад до 
м се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да 
, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђ 
к уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим 
), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисав 
S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., 
ао што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар стр 
 ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... 
а и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правил 
 Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању наг 
 услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре 
 и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати 
асположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад 
оше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повук 
Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а  
а те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се 
вом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи ба 
е ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако  
рамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо с 
енима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого  
а се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам  
; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чис 
у.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така у 
е намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не т 
 у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних стат 
 дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су 
Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и 
 тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Са 
авали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} 
су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p 
је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу 
напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p>  
ају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би с 
 животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим ко 
 <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да 
ода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им ра 
тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш оп 
до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него  
</p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и 
p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> < 
римо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, ук 
лу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17 
сти и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мор 
ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њег 
глед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, так 
које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет  
анизовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био  
— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> < 
ледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном тем 
 ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина,  
} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међу 
а да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај 
Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери ос 
мирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају но 
 по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намир 
кву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друг 
личином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Ј 
а приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време  
роши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му 
видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повр 
, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} 
ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S}  
роживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје. 
е свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако с 
S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</ 
али, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која 
 сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре  
 за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити  
ачитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радој 
, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само  
 не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво и 
еља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарај 
смеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — 
ех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S}  
{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрес 
вучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Ци 
н биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање... 
ложена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S 
 /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све 
ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њи 
.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно 
S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за на 
ма, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи.  
руги случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам 
је дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате 
, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, гра 
 први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађош 
ало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвени 
 сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна зн 
стварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та на 
ш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља 
т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, 
о за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није 
 то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да  
доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још о 
ица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинил 
вршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овам 
к народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, 
оље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањ 
и моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки нач 
о убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули  
ти ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друг 
па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма  
нхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се  
нови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, ј 
не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, ви 
је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уве 
ао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n=" 
 незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, ко 
очео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћ 
учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили 
шем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако  
ам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и л 
ену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске посл 
та.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим буд 
азним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћута 
тчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свако 
 Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљен 
 опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ши 
ахтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим  
могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту им 
вег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем  
е више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опе 
 <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји  
ицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању 
е ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да 
књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и ко 
 Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још  
чан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да  
ење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време само 
ојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се да 
ња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклањ 
начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања. 
је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и  
о на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слобод 
исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти љу 
е наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може  
е, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за ус 
у беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасви 
заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она т 
аничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто 
41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погл 
д примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача  
ти рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и кон 
ка земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим ни 
о је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично,  
и једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, н 
 види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење —  
о и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопш 
ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет 
мах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће  
добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад с 
омбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опаснос 
савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим р 
но морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врл 
вакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они мо 
непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим нач 
, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају права 
туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се  
 на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има прав 
штини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, к 
питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одг 
међу капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само н 
ожавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад  
Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога сре 
теха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпре 
 радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да 
вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо в 
гом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако врем 
радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа ниј 
?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка  
машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што  
 земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу з 
кмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{ 
исли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога н 
 најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама 
ђу осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа 
ти на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би 
 проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је госп 
еном повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гле 
нтереси капиталиста противни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су 
к довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — нау 
 ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата б 
иште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </div> <div t 
тку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трај 
ринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпри 
ате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с р 
протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше 
е установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечн 
омила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја 
ења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви д 
поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како  
, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S 
 далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што 
а у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Ка 
 неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише њего 
с</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегав 
упа), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свег 
штвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају  
ју машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и  
оше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" / 
рковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говора 
едно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватов 
зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао 
ај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и 
ао бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста с 
ј говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, к 
ј — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мој 
 не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта с 
> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{ 
 Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{ 
 читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с љ 
удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техниц 
S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и о 
кле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај р 
г, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева 
опирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу сас 
људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непозн 
он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се 
ам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је  
 године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> 
а дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чи 
грам.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје  
е у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на  
 вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где  
 тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној соби 
ебао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати 
раше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити ј 
 с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радо 
>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не  
тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама  
(Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика  
.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>Посл 
скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њ 
ао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана.. 
у...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p> 
ито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији,  
ле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6 
е.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо з 
и промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу  
/p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — з 
м кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш 
ном.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техни 
а већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p>  
<p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе. 
твари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S}  
ару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>—  
ари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике п 
и, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврш 
ло ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира  
ође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S}  
 Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове. 
>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу 
</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он 
а.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш М 
азак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив  
ца, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличи 
>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако 
му.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се н 
пет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пут 
 па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у  
ко зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{ 
ених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), зат 
и стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне 
томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је он 
уди!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откину 
— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће  
 у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ив 
ја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулис 
Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој  
лазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају,  
..</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш так 
нда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта? 
иле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку. 
 је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим бра 
Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно 
 Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било н 
меша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима дон 
е то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то  
су ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којеш 
 Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико изно 
а врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једн 
 /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони рад 
нхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи п 
а је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само има 
се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко би 
ари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за ру 
твари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интере 
заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети  
 његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Дари 
/p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће 
е може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу у 
дан најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њ 
д отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми см 
све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за по 
еломе умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да 
е својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не  
би тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У 
м, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној с 
, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати 
капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамник 
ј системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— 
о увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а 
јају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају 
— у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Ра 
пажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубљ 
истом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа. 
е уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и  
и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задах 
ном задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамниц 
а, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напро 
ни, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету н 
 се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког 
ате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те  
па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други обли 
бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и  
ам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то 
 Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се н 
м се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="15 
вини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити  
тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb 
пште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и пра 
према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад 
ашнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено пов 
ај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с н 
, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има дос 
део, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, д 
 готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила. 
 чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе  
 већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћ 
је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме 
х је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава 
расноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па он 
ића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими 
 трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <p 
ме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Дари 
ет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето  
ти.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слобо 
у.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти 
у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, к 
ко јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све  
 начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према том 
 дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>—  
 постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, кој 
 просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да о 
ио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, ре 
ом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p 
 Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потре 
pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго как 
мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити н 
 свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и ј 
ивати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака дру 
ди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте 
то је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> < 
ме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би по 
— Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Дарин 
о под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то п 
се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи ус 
о се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — прогов 
ити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после рав 
 па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња 
 — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту 
говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у вели 
n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p 
 Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Си 
го, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир. 
рилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза  
 у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што  
да ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне 
. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у  
; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n=" 
га.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не б 
вори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко  
арави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакак 
ажење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко сп 
ражење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А ем 
тивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку 
ој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себични 
 услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — 
 а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до прави 
тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље 
руштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних  
ми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни а 
бодно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у д 
м умним способностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им н 
ко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комб 
и нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља при 
га без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је 
јатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством  
 може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова  
ва; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све 
и толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> < 
 мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки 
о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере,  
на (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образ 
а се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити 
напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви зами 
н износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као ш 
али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога  
која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког  
е износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p>  
а, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знат 
 стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчи 
у да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које 
сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила ос 
други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту јо 
које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које 
им...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...< 
жем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени —  
ста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{ 
а.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p 
дим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп 
чких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари.  
е комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно;  
де лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још ко 
 и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима 
дно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста вр 
сле подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загр 
 допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради об 
 времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата наг 
ао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је чове 
а Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који  
> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се 
ане — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црнома 
тва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни прија 
о са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљањ 
бро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S}  
е, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његов 
д му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи см 
о начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут 
орамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— С 
 на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p 
е састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станој 
ски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили нем 
рва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас  
 некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек ок 
разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренут 
.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревет 
и при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у к 
 упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут т 
лавенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одгов 
како од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она го 
блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p> 
изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао при 
е био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о нап 
м Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о 
луга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, о 
е веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум 
 говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.< 
вски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Пет 
ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо пл 
S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдари 
лажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомен 
х дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита  
ника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствар 
плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпун 
него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дан 
е Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</ 
 наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} 
"216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате  
 год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и гово 
<p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда  
инар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом 
у о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, увери 
ија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p>  
 <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, д 
"207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p> 
 иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се  
мети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави  
.</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Р 
собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика 
... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано ра 
а, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — г 
 објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако  
ме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где с 
е саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и д 
ја, или можда само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није ск 
ава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изи 
е био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он ј 
их, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је ша 
ази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и  
 па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Н 
све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да,  
ије му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људ 
римо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена.. 
де што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости он 
ар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него  
 врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против заба 
Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у ц 
ен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— 
ј је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни па 
е мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о  
 је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и  
угом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *,  
} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p 
рбије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих  
шла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је 
</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и оста 
ом ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — за 
 <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо  
м главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чу 
ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} М 
</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само јо 
> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту в 
>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говоре 
/p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука 
.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега пр 
ао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштв 
} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових ју 
смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми ј 
други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>—  
 — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, 
ећ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она разви 
о у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано изве 
 да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за т 
т свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почн 
p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек у 
ратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опас 
ој и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим непр 
 и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново  
су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар ј 
и и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научн 
о разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилази 
 половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора 
е.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај 
танку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изглади 
 се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уп 
} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има 
т женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизаци 
ње, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било св 
народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате 
 то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што 
уди, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „ 
ам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични  
> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим способности 
е представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све ве 
 <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчи 
> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} 
 То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар о 
суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p> 
лика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је 
а тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску 
ела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и поглавито према о 
економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а д 
ити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете 
дна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згодниј 
, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно с 
ора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за са 
друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито је код 
о о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама так 
р.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно прист 
грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких,  
 То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разл 
 различитим умним и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и неп 
дмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „зв 
к „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т.  
ај дух је на сваки начин различит према различном образовању и поглавито према општем правцу и  
— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p 
и и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида  
спала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти з 
је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што сто 
 и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због неч 
 што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми жи 
ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>—  
S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се м 
танак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје  
а.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, кој 
ка тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S 
 таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говор 
 већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} 
и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми с 
потребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Н 
ога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бај 
тим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на с 
ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштв 
ше је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На по 
добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па  
 животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при св 
рати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не ка 
едак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми з 
во стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим доб 
убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све  
ви он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста 
аље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна? 
 без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које 
 не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас о 
је само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба 
изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао 
на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је г 
S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад ви 
ла сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од  
 Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуш 
толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, н 
арао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то д 
 При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице 
18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љуб 
му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, д 
и се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 
што очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела вољ 
 зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога  
о.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радоје 
нца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко п 
лободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не с 
.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо зајед 
а се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан —  
управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвени 
себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их в 
 и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако  
ајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у на 
а које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесни 
срећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; ј 
јаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци. 
ановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него 
с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су 
 ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серен 
а ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S 
сталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, 
е свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: распо 
ати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме је 
дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети 
 и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе  
арави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести  
и.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, 
 број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писме 
 домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам  
је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву ( 
S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а о 
 би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </ 
} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је  
ак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то  
а строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико ра 
 са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље 
страно начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакој 
тво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај  
/> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље  
сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та наче 
Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. 
ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попун 
 о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним зах 
шност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може  
<hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима 
едао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да ј 
а има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља  
еш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу с 
Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно 
ети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то поста 
 Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничк 
, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те  
S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела пр 
аже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја  
е указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљ 
еду према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржа 
амо ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, как 
ије нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омл 
и то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек за 
сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто,  
и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима  
вање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се то 
 Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи 
ви бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај  
горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му 
иња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом р 
су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p> 
је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са о 
методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим 
огло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестра 
м францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готово 
Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај  
 људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што б 
г стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и 
таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само 
једно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре 
...{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но о 
 не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или пос 
равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само ј 
ње међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за жен 
м? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p 
иховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као д 
, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шт 
 — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим  
узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> < 
— примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако спец 
упом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и 
рукчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разу 
Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље 
разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која и 
 домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже 
е за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упоз 
 и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не засл 
ама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у полити 
мо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од њ 
одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — реч 
ављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полициј 
и, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац 
ема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за са 
сположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на 
 народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је  
„ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не мо 
 попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је О 
роговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да ни 
ђе до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знат 
о ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да 
ете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете 
 је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљим 
S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запит 
пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да  
Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено в 
 ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цири 
и либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше 
о се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S}  
а обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb  
а удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј 
<p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли  
мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што 
1" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у ново 
а је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли 
тине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S 
одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије м 
 даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у  
јима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понаша 
ните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што го 
ворио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињам 
ољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће  
бом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врл 
служује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али 
је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио,  
ј вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретањ 
ћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш  
имом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А з 
о несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколик 
еним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, н 
да; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањ 
 да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно суди 
е, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дуб 
 није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана  
<p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао. 
 изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разгово 
— умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="9 
> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђ 
ена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду 
 лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, н 
 <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али 
 међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p 
{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати 
 би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хте 
ро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна. 
али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли —  
 отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде 
део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{ 
у се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, как 
а озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за т 
одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Так 
левање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако зго 
о имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако по 
 је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде 
се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о  
нате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — при 
ког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или упр 
ет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању  
 мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што  
 а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за ра 
р, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме  
 друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима 
оштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер 
и очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријат 
на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више споми 
ти у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако так 
би се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречи 
 унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно 
пнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, 
име...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди 
кнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев п 
 у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихват 
бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у 
де што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи 
штајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку  
аска били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за т 
Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављ 
 искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје  
зговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад 
Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо мо 
упља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну сн 
ослу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. — 
р изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да  
везе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти с 
ожени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима д 
ошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама сам 
иста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и брад 
} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, ка 
егово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удали 
дима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се  
и на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога бу 
год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за С 
е <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, 
 снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно,  
дних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме св 
 прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву сво 
едељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S 
живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају со 
 на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, 
о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи но 
о је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослобо 
ици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{ 
а слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се  
 јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан 
себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала  
ју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газд 
сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у 
имало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се ч 
мо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мис 
ачелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S 
, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књиж 
стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњо 
 производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи 
аност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећа 
ено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но т 
 прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разлик 
га времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи  
, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна пот 
 све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ниш 
ди и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој  
чествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да не 
у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар нај 
и на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подро 
извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.< 
рине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела  
о љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа 
 само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто про 
аже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво. 
ити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што  
под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већин 
водња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредно 
ти и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове да 
е бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном жи 
едстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на  
.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у д 
ито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S}  
на вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале пристал 
о.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам дав 
злози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо  
епријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{ 
ао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — за 
ечи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили п 
бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— За 
{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње врем 
 почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме  
жем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народ 
p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него  
ј књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек на 
мо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају  
 непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори о 
нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује дан 
их начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организа 
ху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} П 
је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— К 
} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због р 
и дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуни 
 оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква р 
опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намење 
а велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да 
анату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; и 
сположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му  
Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за  
рилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам н 
те ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <p 
читељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није п 
и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате 
дили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S 
на од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да с 
унио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма  
и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уоп 
га, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; са 
ликог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разуме 
тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало у 
 док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати свој 
знаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио,  
рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скупов 
овим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли 
ложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Ср 
ли то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русиј 
— да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бит 
збиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничк 
pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао 
беда ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потр 
 и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се 
ља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао 
се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="group"  
е се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и у 
ечи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и 
абавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи у 
>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> 
ако да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ва 
 се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре нек 
 остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отиш 
о у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против пр 
е финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с 
— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>—  
ремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и брков 
 наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене 
како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, т 
ово стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има 
абило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту  
се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са осн 
ато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за пр 
51" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Не 
ти <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p 
Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} 
Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С ње 
ељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди 
 те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с ов 
јка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> < 
вати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбе 
исли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је сам 
 на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопшт 
</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима 
b n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним 
 састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} 
g="de">Lotterieschwester</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али жи 
ан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и  
о са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је т 
танка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и 
 данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите л 
х начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати проти 
тупање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, 
их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у с 
ко пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p 
астурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та 
 <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене с 
шти човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У  
енскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} О 
ирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, шт 
е увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела - 
 ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S}  
астанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Н 
узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
амо о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога поти 
ају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином  
а.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> 
оје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био б 
п....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро  
, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би  
S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није дов 
авање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће  
е седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу,  
но одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на јед 
 тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народ 
ј више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</ 
менито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та  
ље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са остал 
о и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас н 
својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју  
киде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим о 
дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> 
ве најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у цел 
ћ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, на 
воје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препи 
 о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанет 
<p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да 
еодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ић 
устите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у м 
 нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Кост 
сим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Мил 
е штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S 
азвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није 
имо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи 
а.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за радник 
ор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред о 
е; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Је 
трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен  
179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали дов 
оме се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна к 
 им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пун 
вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше с 
еднога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино  
оведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врл 
на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да ва 
дао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — по 
ка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацело и  
вори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} Д 
; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} 
вечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љуба 
ивања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру 
ваца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, к 
просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је њ 
!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, и 
ио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор 
 са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им  
.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан про 
нас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори  
 са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло крат 
 А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори 
им околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је  
етов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са  
ас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видел 
ти?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Ж 
ш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p 
лату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био ко 
ираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговор 
зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љ 
дравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} 
ици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на 
, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прили 
овору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.< 
ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине по 
ни.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са с 
неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити 
ти — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p 
н застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега  
 уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то с 
- али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и  
ог расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>За 
 околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али в 
питајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} 
де, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам са 
ења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите 
о ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице  
су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу 
нога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је 
без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима 
шаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради н 
ојства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и прем 
а унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којим 
ојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с т 
ајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузет 
оћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од  
плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамн 
ите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви 
. ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане 
Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим план 
и разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S}  
одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>т 
н даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико р 
а?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живот 
х могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Как 
жио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нист 
м видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што 
а радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи  
а ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина  
 с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за ти 
. тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је в 
, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни  
злоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тв 
а наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то  
 своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну прим 
коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради  
ста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружат 
</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећа 
 <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што 
— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55"  
 сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идеј 
о до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, н 
 га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’ 
 те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљни 
ли, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљал 
 говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва  
 заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, 
ри....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српс 
ила реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога  
челима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима  
зе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале припов 
</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло приј 
 и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колик 
жи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат ј 
ућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба д 
 предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме 
{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањари 
ози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка н 
Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов 
мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</ 
 — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p>  
.</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женско 
 свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својин 
p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела 
/p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> 
>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду 
ућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквог 
ала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако 
ладу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на 
>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви 
ма....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бит 
саде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за з 
а вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно ра 
О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га тр 
ости говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да 
.</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела 
има....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко с 
етлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вел 
ици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте  
оћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме 
најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, д 
ма вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S}  
 зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто 
бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p> 
 <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, пр 
е к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш  
оће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у  
ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор 
/> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не з 
. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи дад 
 — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле дома 
ребало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке 
оворила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам  
ли.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли м 
.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице;  
истеми...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу н 
ва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети н 
ћ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један 
 <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео 
 свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све 
е ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми 
тра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони зву 
стани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму зај 
p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су ба 
е може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са ст 
воју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то  
ло из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се  
</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је ов 
го осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њ 
на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста разви 
.</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам с 
ио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то тра 
Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе 
 нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборит 
ајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч 
мејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не- 
леда се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S}  
ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тв 
 А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе р 
ма маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила  
ну.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разг 
ћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, на 
23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Он 
ађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али им 
p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задов 
само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мисли 
о речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би  
p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и 
 не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовск 
> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким јез 
а.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није  
већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p 
> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Сим 
 бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте  
, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> 
дан пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве с 
у и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натр 
— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад ин 
а су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму 
асвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те д 
уцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p 
ма, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем 
ог штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити 
не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тр 
е...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи ни 
...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који  
твар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате,  
/p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените пут 
рвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколи 
шајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али  
цинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет 
ме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <p 
м обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга  
вет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да 
ам. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он 
чела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уре 
м су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се 
е међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека  
оме спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваљ 
асно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову з 
ворили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" / 
о не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, праве 
еже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ће 
тање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази 
 хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— 
еђењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Сло 
 очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле му 
 Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Мил 
е на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне 
х га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та миса 
д мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бит 
аше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, на 
штвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гле 
ј гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког врем 
пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим ш 
а није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ниш 
 не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? —  
га хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку 
о да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја 
е стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе. 
ада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради непла 
ом проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној к 
ругог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици....</p>  
и сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако 
гумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних н 
p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је бил 
чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што  
вари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{ 
а истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хо 
ст томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим 
 Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету 
овори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијев 
 се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита ј 
дети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{ 
љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану у 
ако могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разго 
мела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде 
.{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку ме 
ео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах п 
а их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче  
 знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — п 
ољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете 
е било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S}  
Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтел 
 које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{ 
зличитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то ниј 
азвитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би 
гу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и јед 
} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се  
ко би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцни 
ости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора 
и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога д 
 види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се 
Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према  
намо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у  
дан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпамет 
сију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише  
г, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде је 
аплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, до 
имо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздр 
ба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох,  
еком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек о 
Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — прим 
чисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он 
идела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како  
уге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</ 
оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица  
е ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} Т 
кономише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога  
кав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити дво 
Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће до 
ваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније р 
аће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим п 
из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вам 
„услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна н 
и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити п 
стине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него  
 својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и полит 
у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, 
 интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капи 
к кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" />  
ти задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} На 
нија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатс 
остојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне 
 <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Госпо 
ица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити 
јако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много,  
ош људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да не 
е би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> 
ком брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S 
оплих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type= 
ка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном  
тац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с пород 
н Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју т 
S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио  
.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад 
 се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> < 
би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па з 
 последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отп 
прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бри 
но овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на свој 
 и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био сум 
е новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа 
тима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p>  
о доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како ст 
 средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из њ 
/p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајах 
 многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску 
био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Д 
ђаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то о 
ац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се са 
за Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два ве 
купо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div 
та, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећако 
давно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јован 
м сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што 
а у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је 
Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и род 
 да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S}  
згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценери 
v type="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВ 
шан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне о 
 дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад 
<p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дођ 
{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2" 
е само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом  
вари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светл 
реме може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су послед 
ајфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их н 
намо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина,  
 једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, т 
е и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задо 
 вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазри 
екидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} 
Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писм 
ве собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је би 
о време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело,  
руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан  
 она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико н 
те... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p 
а оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — К 
д се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше оса 
Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држит 
>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Је 
S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову мате 
ли бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — к 
 страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао 
рт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>По 
њу деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утв 
јаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се врати 
.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи 
 као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, ве 
извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стиск 
метне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна са 
 да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала 
уке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у најв 
 Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{ 
а је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столиц 
е у производњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану бе 
онижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} П 
ст, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми иде 
спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <d 
забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има за 
адала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољ 
S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; ал 
е!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Ма 
„Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један  
у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још д 
престано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет 
а говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истин 
заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му 
 су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после то 
 без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који с 
 кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упу 
 до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа 
лижимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да  
ако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан ниј 
ш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И  
но, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло 
; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити од 
ного жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се у 
ских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у  
е виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урад 
 видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S 
> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друг 
заревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Са 
залуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави М 
 од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он с 
 бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb  
тање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, кој 
лободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах 
но читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави  
{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлаче 
л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом д 
ена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела,  
} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чу 
о добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташ 
исам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана 
На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, кој 
рикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа го 
за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не изву 
 сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо по 
стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред 
еч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковањ 
атраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмен 
м ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S 
S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ух 
ла, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни  
 ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешес 
омично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. < 
{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазват 
таде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и ц 
 — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</ 
стаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је  
hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" 
<p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам  
 и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва  
</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не  
и дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </ 
ришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, 
е хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да 
лан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb 
ћи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да 
<p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао в 
 петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезо 
тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило  
е руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на  
о је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге 
су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Ма 
ј живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, сед 
ојој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење нар 
{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој 
је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, 
Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, кој 
исте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што 
ого времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате прав 
ајвећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време 
/p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо 
је говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш  
 у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штам 
> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се 
ао у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења  
 у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, наста 
 и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се 
и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да ј 
се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би ј 
доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после  
ојих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, к 
говори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико с 
} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, н 
једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не на 
ијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; 
то се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је б 
могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бај 
пет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумет 
ланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, ка 
и.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за гов 
ао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Ми 
ријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао н 
во слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S}  
>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала  
.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа. 
е ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Це 
ва, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" 
атеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неу 
</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хо 
> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се пресел 
 мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; из 
опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су не 
 на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — зап 
, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофиц 
 полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесни 
а доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Ис 
тњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је  
ам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно  
господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јак 
приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је б 
жи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131"  
рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти с 
кинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинз 
ице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полак 
о изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S 
д њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите  
игару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у т 
окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа  
врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како к 
е.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријате 
 је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колик 
да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Наш 
пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни 
атној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посет 
де га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би т 
ва дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p 
S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не гов 
једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене  
 није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, к 
е ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да 
ли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење  
с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говори 
снов, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе ка 
 да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао 
 с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му  
 с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види мл 
ј правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доц 
е од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати 
или?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разго 
пширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био поз 
и са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези б 
е долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да 
весним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да 
а одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменит 
ледица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан  
 стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="ch 
сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога и 
 и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што 
от обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, ка 
и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први ма 
естано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити 
ите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештава 
дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте в 
; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би  
 кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има некол 
о није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло п 
 труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће с 
/p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пр 
ош не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, ко 
добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту к 
 <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био п 
ead> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану т 
ама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бад 
 утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаш 
 научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад забо 
оцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појав 
, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шал 
ђак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред спомену 
ете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја в 
је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на  
е седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим ј 
а је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај 
амном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p 
<p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на 
и хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што 
ајпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о кој 
ђемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — 
и, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо исти 
рого научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у брош 
варати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво бил 
т, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по не 
но, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између ос 
е ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасви 
или, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље 
 из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му  
них титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах,  
приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно п 
ју основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{ 
S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати  
 коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажем 
S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до 
<p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где 
на.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се 
за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло,  
{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта з 
то потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, т 
строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бист 
а само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да б 
его и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика пост 
оре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми  
 ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном при 
о „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђ 
жу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама... 
<p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви с 
} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећу 
ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева так 
о може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједн 
ог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.< 
ead> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо —  
м... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многи 
д сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се своји 
дегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу! 
ного таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, н 
ожда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, 
дно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дан 
апита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама. 
и...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све ка 
Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преоб 
посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи о 
<p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцни 
 саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је с 
антна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопш 
риметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог рас 
ђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог п 
ије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, шт 
 неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у  
е“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ за 
е био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на оз 
и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се р 
антније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди 
њеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично п 
уда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристај 
сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше  
се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро 
алиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико не 
друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа д 
7" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони р 
, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена 
 привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се 
 за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло доб 
Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи 
{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} К 
и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто 
асвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна др 
 бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете 
зати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи. 
</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти,  
ну знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио 
раткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту с 
т уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том  
ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разгов 
тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Р 
ити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одг 
 слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор 
ла српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говори 
 како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба 
о слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је 
. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а 
бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="13 
си?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.< 
есто међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те свој 
д.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p 
 неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад  
шло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији  
 загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p> 
 мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај вино 
започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе  
е сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора з 
Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мо 
ао неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети с 
е дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у ње 
њем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш  
де јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се 
{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалач 
, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумев 
Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица  
рку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type=" 
спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, 
 да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу. 
угима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Ни 
<p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих  
 је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p 
је махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њ 
човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ  
 је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити  
 прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породи 
и с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дуб 
 била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па  
 што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист  
је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с гор 
осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао 
чицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она ј 
 купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед 
S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду 
Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и уп 
у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној 
мо болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите 
 што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, шт 
ек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А гд 
е, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако нав 
ли му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{ 
амосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, 
основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и изн 
последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у 
јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи ник 
ускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, 
 у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, ме 
ој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник 
 и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у 
и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како  
зиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје оп 
аследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економ 
" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче о 
— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отвор 
Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она 
акле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш п 
 мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— 
<pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тач 
еше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их о 
непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају из 
 Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих  
.{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> < 
 дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о р 
твари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Ми 
те ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампа 
 куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо  
з виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо 
 подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од ње 
, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објаш 
е држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p 
 му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После  
ети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, д 
 али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове  
а би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарн 
 ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђ 
познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или упр 
.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада;  
м вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете наро 
ијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Исти 
беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало пр 
 друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, д 
 би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— 
утру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.< 
олико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добр 
ткин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше не 
еких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима  
инка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из  
n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из 
епи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да  
то боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, 
ad> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше  
 то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избег 
 новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држ 
тељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p> 
развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не  
офицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо 
пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им 
.</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја с 
ти те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати 
су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању д 
 неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо мог 
али у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n="98" /> <!-- Не 
</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> 
 време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком,  
ам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао,  
те“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да  
 <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>—  
нања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у с 
 сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе ни 
наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S}  
зостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Мор 
егови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са  
<p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим  
н очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као 
е — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети  
м строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у свак 
, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скори 
ао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам 
ено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; расп 
 речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, 
Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је 
кује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по 
потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, п 
рилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утв 
, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p 
познаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним ст 
> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам са 
ве могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши 
у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да и 
ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога кра 
— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S}  
пусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у  
 дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узе 
вно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Н 
ше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмо 
жити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали циг 
весељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није пр 
те се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помис 
крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Воји 
апочети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у  
 и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и попу 
ћи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и после 
 женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И  
илан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— О 
ечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши 
 неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава до 
их зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиште 
ањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године б 
 свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ј 
и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ван 
} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да ј 
p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било 
зред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарат 
војих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — з 
занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква 
то?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду 
мешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет 
 Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према 
{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он 
ји није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, д 
и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за ти 
љне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, п 
зетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован н 
 да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни виде 
 n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много так 
али га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправи 
ету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је  
ицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Ч 
Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не сам 
а бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њим 
ока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само и 
гава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно  
авио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ 
ћи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је 
лом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорит 
поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на 
S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с ч 
>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је ј 
</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан м 
 се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у 
 Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише п 
 баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва 
јединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим д 
огунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он ј 
На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирот 
а се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко  
ам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему 
гује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трг 
<p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму  
са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Забора 
сто у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинск 
ти разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медици 
ћ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речи 
и она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је 
орили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, к 
черас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким имени 
о је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се  
ор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сиро 
 истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се 
овољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је  
Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну пр 
ији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца  
транке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S 
ите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек  
аг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана з 
ије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао  
најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар оч 
 доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља 
их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном пос 
ано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би о 
редно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари  
е човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све в 
 читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми? 
ај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Сна 
а.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се нав 
организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} 
остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="3 
а се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопш 
дин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утис 
., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састан 
стао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би 
раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и за 
удима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" />  
> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станкови 
рко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с ко 
упштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, 
је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ни 
ечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити иде 
твари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за  
тиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у 
чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежит 
ју и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве де 
абава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештав 
ца тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упоз 
 и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с ј 
S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови при 
иближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацр 
руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>-  
е ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро 
тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њом 
<p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема зг 
</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им  
/p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне споља 
уштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са 
>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни јед 
а као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у ј 
 док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад бе 
тавити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај 
А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" / 
 му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p> 
на значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С 
 за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен пра 
лози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлог 
b n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само н 
 чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p 
ода није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потч 
н пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли д 
е кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он  
 сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се 
ји, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, з 
она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смеја 
ренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потч 
 ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло инте 
ком затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у  
својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она с 
 Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, д 
 ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> рец 
уку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" /> <div ty 
неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} О 
е су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S 
едаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у г 
S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; јед 
ста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће 
не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се о 
18780_C1.1.8"> <head>VIII.</head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с кој 
0 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на ње 
ња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изгл 
> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац  
кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим вел 
ше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; рад 
бити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то 
собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио 
 мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух 
туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачко 
Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал  
ејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од ви 
тница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између т 
нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало п 
Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> < 
капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила 
ико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и саврш 
 догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућно 
 му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div t 
 напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад п 
и, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред,  
 ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са в 
 — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> < 
стаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетреними 
риправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Ник 
} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, о 
а споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фа 
} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што ла 
 Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на не 
стима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с т 
у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да 
жда само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад  
, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних податак 
оме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сеља 
ању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на  
амо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта в 
воту и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што м 
ена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражен 
као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам  
— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште п 
икола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за 
о девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за  
 <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на ок 
ин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јо 
упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сиг 
лица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у ј 
>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — гово 
ви Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; и 
атна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се од 
везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој бе 
p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака. 
њем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и уста 
д прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад пот 
е не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало посл 
љиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} П 
сним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасви 
S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ев 
тајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— П 
ју своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под услово 
уда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се ра 
педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, как 
осле поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала и 
ете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се 
</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је 
да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покре 
 реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате 
и му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, а 
бро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упоз 
 кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па кру 
нији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за ш 
ођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што са 
куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситни 
вој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи в 
, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не мож 
шњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{ 
тово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени... 
жаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као 
позна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његов 
 је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице 
ди спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у с 
смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конст 
пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка  
ле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну сл 
 му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви 
 својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, зн 
њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се мо 
отресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху огра 
тим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља 
иља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма 
аци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ.  
а, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да по 
/p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, л 
 тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извес 
т, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони н 
 капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било т 
ложајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, 
Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p 
них одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што 
{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и у 
и, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме би 
Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигу 
 — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се  
ди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— 
а се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: ра 
орио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истин 
 ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у  
увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у  
 нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки п 
а би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до 
алом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни доврши 
сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у  
јин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из коре 
{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме п 
аће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписа 
, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро 
<p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примет 
 вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим 
ишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрен 
 нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њ 
иберализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137 
е као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго 
ше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим  
>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговор 
} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то ј 
 и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и р 
е.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван 
{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p> 
д ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродно 
и тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после  
ењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p>  
ир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицин 
ам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцн 
е драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакл 
ах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија из 
а, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина 
 упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друг 
p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из  
ватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већин 
а природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се 
равно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно 
на, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, 
ку, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других 
— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S 
его што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те 
ски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за  
е опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, т 
посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прав 
ед одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег  
.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна. 
ди „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим ис 
Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим М 
 се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стеви 
 он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљ 
 она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда 
ет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни би 
Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p 
Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на  
 говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први  
те своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује 
</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по и 
самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће мо 
е поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у 
 његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> 
S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре нек 
лост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и в 
Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је у 
 <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овог 
Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисм 
 расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакој 
ава, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би з 
и људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена  
амо остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још ни 
тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} 
ера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити ч 
споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, д 
и сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} 
</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против нати 
е виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и од 
ћи на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што  
абора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Ј 
p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доист 
амо оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије ст 
олео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p> 
 на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с к 
га, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— С 
љан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је пога 
 јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</ 
— Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да ишт 
лоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша ек 
 онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао ас 
оследња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта  
<p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и 
</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Ка 
е се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у та 
молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе  
тиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих сл 
блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким 
д женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али 
 лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У после 
 подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером најви 
ле тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мн 
ј плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p> 
е нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост 
 поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хо 
 али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако н 
е показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да и 
мате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p 
 почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли в 
оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотл 
а на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања  
 што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и ко 
 уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта  
pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — 
а гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна  
ашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. 
 је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што ј 
с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпун 
но одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год 
у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — при 
ваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{ 
те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је бил 
о се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се про 
очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ва 
то!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах пад 
 сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављал 
S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на меди 
цу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n 
 да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p> 
аром.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна годин 
рофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неве 
тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар 
.{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{ 
е подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па 
огла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Послед 
ого страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљ 
ет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type="chapter 
сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну м 
ротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за 
на мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> 
Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до са 
ца...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђа 
S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свем 
ом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „пр 
 другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи 
>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ 
 воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, к 
на погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Дана 
жала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се 
 био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад 
те.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате 
е ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом  
ше много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваће 
и. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> 
.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дал 
црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у 
тпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капи 
. заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађи 
аните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. 
ла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму 
 Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— По 
е са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би  
у треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако на 
из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењ 
 ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, тр 
<p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div 
дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике бил 
 с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, д 
рактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек и 
 двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</ 
ај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним  
а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша м 
нредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а ј 
и...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но  
и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш  
о — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична еконо 
на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања. 
 — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једи 
што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се т 
 Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам 
вот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим  
 само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу 
{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је  
} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте мож 
S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> за 
ра, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица 
о да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Исти 
нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — 
е или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки св 
 вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима,  
га.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај 
е могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на р 
едног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила 
{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера  
у; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо  
е, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас м 
> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је мо 
а вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо:  
а да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и 
хничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сир 
>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло н 
{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино  
ред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, кој 
, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која 
ећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> 
 привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не п 
p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних пе 
к, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> 
 пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих 
мо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би  
 њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Вас 
и.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге. 
се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се 
 расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропа 
нао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него о 
 Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном 
лица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ства 
х несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, не 
мевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет го 
 без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, 
 су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни 
 као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi 
 али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда види 
 вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, 
мешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим  
.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу погле 
le>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан 
 као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истин 
реба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и  
ло казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла са 
 он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S 
 дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и  
е писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло 
говора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче о 
<p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?< 
та дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња  
е неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— 
чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној  
е свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и си 
— рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној 
можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и д 
ни доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко вр 
.. шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p 
дали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечера 
узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји 
се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се 
нка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала б 
говори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но 
своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга тре 
огођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са је 
седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су о 
<hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у л 
политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} 
 Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у  
ије ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципациј 
ао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p>  
на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевањ 
на постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви 
ој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хт 
ти те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту  
о се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теб 
Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте мл 
 су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с  
икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у пр 
асмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутр 
и рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чу 
чнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свак 
За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло поч 
се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испи 
ут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас позна 
 Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p 
 прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шал 
реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које 
о утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која  
ам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити  
а ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи? 
требама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење т 
 начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново  
а, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књи 
p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље  
S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" />  
чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да наглас 
настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину 
исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле рез 
е људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S}  
— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нис 
ека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и мој 
и позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, 
 коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши  
атељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме  
га, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак  
ите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{ 
мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се 
ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом пита 
 да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви вел 
fr">à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа  
ле једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам к 
аша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет г 
S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћ 
ду са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобо 
 је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно пр 
 водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води р 
 је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему  
} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражи 
 ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у с 
137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропас 
{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведр 
а сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим име 
и ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља  
те ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини. 
о, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} О 
и пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није ну 
 и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо 
а?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — пр 
а се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступал 
е се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се о 
што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој  
е могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење  
осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација. 
зе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио 
{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се 
руштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо коре 
да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрес 
 васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпит 
n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле осно 
ли запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> 
{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику  
ре даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уж 
едан пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, д 
кинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира. 
е за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не  
азлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необ 
ва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о 
 о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше реч 
бода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправи 
во ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у ос 
ом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она 
 почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су поч 
ати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спр 
урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак и 
утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може би 
 делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико ј 
заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да 
 <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и з 
 малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра 
една цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаре 
} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило,  
Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштр 
осао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да од 
је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређа 
мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној зан 
p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p> 
 траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не зн 
ного лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се  
ање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљ 
ршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се ра 
о у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p 
гова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку 
— готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на 
доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при св 
p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте до 
идећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p> 
наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила там 
то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам в 
им о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} 
тини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не 
ви затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно  
он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако ми 
нта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за  
и сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p 
 Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је врат 
 си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље 
 је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш 
 сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих 
едње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније  
жи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p>  
ебали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје по 
ла, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред оч 
елицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом  
ти ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја н 
свим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без т 
смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледа 
ашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним наја 
ије баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Так 
лушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост ра 
ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p 
 се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не 
>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманцип 
еми... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке би 
поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах р 
гу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам 
но...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам ш 
се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашт 
о ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрх 
еда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</ 
ње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано 
ан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи з 
 ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, доб 
за, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све 
шење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према  
 се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција 
твар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо... 
{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</ 
и Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више 
/p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећа 
и.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска  
ла вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>—  
е се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послет 
ко даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо  
ема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ з 
познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док  
<p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше с 
.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о ти 
говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p> 
игу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... о 
ро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у  
ао да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наоп 
} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од с 
му сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњ 
зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, —  
бри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у так 
рније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу м 
едно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — 
p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање,  
а штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут с 
 су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спр 
д нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још н 
 баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год  
 нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и 
 <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од к 
преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се  
 потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежи 
ти су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али вид 
Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се  
рива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме пре 
све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало  
уди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио. 
асности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољно 
даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово пр 
риродних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај науч 
ала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је ис 
 знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S}  
м мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ј 
 да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати систем 
још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле. 
с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивал 
да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој покази 
 које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што м 
што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да 
ешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек с 
 како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S 
зобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињ 
— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, не 
ично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p 
о...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава 
{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу 
и?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није  
ш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; —  
атраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и С 
ме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на мес 
оше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, дос 
није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испо 
 овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељ 
 размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стањ 
ња.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, д 
 <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{ 
 Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У 
ајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је дана 
д ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се раж 
опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о 
аше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стран 
елила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што  
вцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га 
/p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="12 
ени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p> 
о.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојак 
а сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била 
 сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не з 
има изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вр 
и разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разгов 
је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота н 
м ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има  
ула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како см 
знајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење  
као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме ра 
рењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" />  
није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право 
 на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам над 
 је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и пра 
, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш 
— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... а 
н.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабо 
> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p 
мена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поно 
о тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора 
ца осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешава 
у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он о 
најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет ово 
е улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опшир 
практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјали 
ранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је 
једна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћем 
 него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Пр 
толице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој гов 
њама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете в 
ом узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они ста 
ису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била 
је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали з 
ми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Тре 
овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле  
жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот 
 нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у 
чавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на ко 
тана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је до 
ача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да 
ом.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка  
 већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то 
ољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та 
 он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Сте 
ишта паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се 
почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — уме 
 хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да бу 
 је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завет 
есте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био 
 да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста п 
n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је мо 
p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме  
>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p 
воје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме  
их својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? 
, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам умо 
го хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не ид 
и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,< 
</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које  
тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроград 
дра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова  
 Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Ниј 
.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{ 
мами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види  
а никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и п 
 с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему 
ам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певањ 
/p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примље 
/p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} 
 у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужаса 
ита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S 
га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет  
 само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све. 
е после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ћ 
д „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај н 
 ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У то 
сматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и 
 добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки на 
овеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје пр 
 виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за м 
 и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој  
м навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се и 
рали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су ј 
текли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг 
{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гл 
ни?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио з 
слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Ми 
мојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према ме 
еразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у  
 — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерал 
 лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који м 
 са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема ник 
... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Л 
д.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је го 
сам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но друг 
после опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљава 
ачисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом  
?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“  
’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којек 
S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим н 
а о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{ 
 видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S}  
ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања н 
 видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане м 
орила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасв 
абим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко  
ће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике  
 могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> < 
 нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ  
 спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S}  
о ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бада 
ба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама да 
 живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину,  
ена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p> 
 новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ на 
реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек жив 
н у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што  
, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито 
 у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и од 
жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: 
Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ва 
акојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p> 
ад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то  
о на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — зап 
Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрел 
о се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они каж 
ом друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ 
не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на 
сам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку 
и таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да им 
ако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, за 
hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамниц 
 са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, к 
ким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху 
ади“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга 
 домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже на 
ратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама са 
 она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чека 
 Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла  
а?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С  
киде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква  
пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} И 
и то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли  
ре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне љ 
ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама о 
им језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.< 
сала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи. 
јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, та 
о год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је 
p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред оч 
 може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећањ 
бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она  
> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом 
 Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ств 
ити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођен 
ина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле с 
оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и пр 
иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се п 
а ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изглед 
иван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље уп 
<p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад  
е га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крив 
аш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n= 
ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опе 
ебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бриг 
 вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све  
з.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да 
ера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Кост 
уштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Пар 
 бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и так 
оницу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у к 
ући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви 
ана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дођ 
се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити т 
ста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p 
чије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да бу 
а му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуште 
е се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци 
p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака 
ти решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S}  
 разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} 
а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одг 
стално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, 
ла особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — 
не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p 
на?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дозна 
сити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознат 
буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом по 
 нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове  
ко ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али на 
ам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како 
од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.< 
алност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и зак 
рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек< 
те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће чит 
а себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи 
Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, 
 n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства 
ај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управ 
.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се  
 нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> уз 
 може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпун 
p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у посл 
и руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се до 
оди, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— 
 и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n 
 <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје уб 
, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је п 
материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добр 
рме, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смисл 
 непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго 
уди угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то  
— Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</ 
у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота 
ала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жал 
/p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је са 
Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може наз 
та — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако 
е она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских лично 
зражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да  
рите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене д 
о онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смеште 
лата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље т 
 се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да 
 због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам с 
м.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — з 
за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења  
ви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне 
к чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге 
 сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, 
 људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не в 
ко се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори м 
о опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изглед 
није на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и п 
лико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом пракс 
 гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начел 
ретплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што бољ 
 то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати раз 
<p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали у 
мо од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њихо 
олико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених рад 
и што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно  
кавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати  
поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне м 
на опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „свој 
 таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада св 
у слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава! 
се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{ 
.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је глед 
ристи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се  
и другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више кор 
анизација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али т 
а се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да б 
етно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на ли 
друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се м 
ри, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање 
ам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити? 
треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— 
— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се  
да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова! 
не установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> с 
 да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бит 
а“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој т 
, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>О 
ме, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог 
е, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти 
 и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није изра 
Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168"  
ла, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима поједино 
то невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у с 
черас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је не 
е подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови 
 Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куц 
</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га са 
 у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго 
 руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично в 
у „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p 
ко унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзи 
је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.. 
а може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био  
 један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије б 
, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо бр 
од заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ни 
и, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу  
е.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Та 
зглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та ч 
себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би кр 
се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S 
 <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање,  
p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало пои 
ру и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све наза 
— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} В 
p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би 
— примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме 
, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" />  
его баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — прод 
или с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и 
.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад чове 
ритиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породиц 
мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама с 
вић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се с 
 доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женски 
— прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p 
.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добр 
четак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном од женски 
оме?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији  
т нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па 
 такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше 
ј газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више  
а је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замаза 
ате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заиска 
е Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен му 
 представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не од 
а, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса.  
у...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или упр 
 наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је 
јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p> 
им, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, а 
 се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан  
се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што 
усији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по наро 
ко прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми 
и да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тог 
ас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је би 
и беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка  
а у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовал 
а њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој прев 
или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се ни 
вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му о 
образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређу 
м вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаж 
ојој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, ка 
 хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу други 
етри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за 
 и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђ 
икнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесн 
себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична е 
штини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено н 
па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је б 
збећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не 
 који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је  
етити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ на 
мо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ст 
говорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те ст 
Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити  
 се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; ал 
 рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив смат 
бавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оно 
бода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан развита 
ле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добр 
 општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначи 
ста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, укол 
отпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи 
уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, п 
оју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирн 
 довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{ 
/> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него кој 
квој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— До 
 тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су 
како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О  
ам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту  
 дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осу 
 и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да г 
то је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво 
, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једно 
ма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до з 
 коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из 
p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихват 
го иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се  
} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S 
е може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — д 
 <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондон 
ротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго за 
да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га 
ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на 
 <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том пог 
истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост  
р, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље  
{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људ 
 нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе има 
показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> < 
> <p>Свеједно, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Бољ 
што се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане.  
Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доц 
о.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулац 
се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле,  
треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, ш 
ри ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигн 
 И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите.. 
вори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ће 
у одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро ви 
форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи  
чна“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако к 
ати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умр 
S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p> 
вићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, ко 
етна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама;  
 у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео 
ки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим ради 
бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити.... 
 љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који ми 
 од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гад 
 од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> 
и и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</ 
 уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А ка 
жити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хо 
је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпи 
века — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, 
датка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, 
тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви  
заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као шт 
жна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S 
аље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго нау 
а видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар н 
"123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Нег 
лобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... 
и остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама. 
неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им тр 
уг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је 
ену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико п 
ојина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд 
ости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Не 
 видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело  
 и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла 
 с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале  
у пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова 
чење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намире 
них грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је на 
ти се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су п 
 за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло  
тне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не с 
е приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по р 
 друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. у 
боде и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Д 
 ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p> 
ди господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p 
 опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше наша 
ате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уве 
а затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме не 
ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међ 
<p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја.. 
ивелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у ст 
опште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи 
е толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{ 
 томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мор 
рите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с  
идео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да 
<p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима н 
 рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно нек 
запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кл 
овао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробн 
е хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан ј 
очињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена  
е певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствар 
S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећ 
з којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Пр 
жности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као сред 
у од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да 
е може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви 
 друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Ал 
а са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> < 
огао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уо 
ога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не  
прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажно 
х није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на 
</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњам 
етити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче 
рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на по 
 што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{ 
ању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образо 
Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14 
и разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити па 
наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законим 
вимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том поглед 
ло.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног пра 
то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао н 
к свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељ 
боде говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао 
престано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио 
непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ст 
ошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, кој 
Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо  
жали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша 
 насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете годи 
таве.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских члан 
чно немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему,  
е?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се пр 
а бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој  
ма.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањ 
 назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име  
да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој ф 
} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то 
и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато 
S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањ 
р. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> < 
о друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту о 
, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икак 
ад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту 
та, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без који 
 ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те 
 за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то 
задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други чо 
ан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за на 
 хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа т 
наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S 
раничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>—  
јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је  
о ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p 
ад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликат 
..</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{ 
; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје с 
сказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и пи 
Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, 
ту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати 
 Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и доб 
отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих 
је ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то д 
ршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који и 
{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговори 
алом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи об 
привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек мор 
 чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уве 
змеђу мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да пр 
 познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био н 
 шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет 
бећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб 
ешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најо 
им није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Доб 
обода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, д 
ети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је 
ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли  
 смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та н 
кога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран жи 
расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно  
о су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да 
тан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још н 
естита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, д 
ети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе о 
устити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограниче 
{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S}  
е је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: н 
е и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Проб 
снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фан 
рабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина гра 
ао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова п 
 кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80 
 стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то 
и на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, в 
говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја м 
а су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, 
то се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупље 
начи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У ос 
н је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последњ 
, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо 
обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половин 
ог тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радој 
ити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он ј 
новне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив 
литична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, 
војим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорит 
и слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположенос 
S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представљ 
мерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S 
аћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том пред 
а месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ниш 
од од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новц 
о у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> 
ост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио,  
рилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако 
 борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као 
 је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим 
журио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да  
рема целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — на 
о — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га нан 
у се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и 
ј сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она по 
авамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две н 
, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгле 
агати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критико 
 потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако с 
ма, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно пра 
pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је исти 
ћаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме у 
ј чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у сво 
м раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — до 
м непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет 
ја ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p>  
треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту мо 
с нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хо 
ебала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Род 
а човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо 
 вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да 
борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да  
Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је и 
уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држа 
ло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не  
> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Же 
слугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај  
че...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} 
обре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим 
а.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до 
сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љуби 
 права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> < 
отив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори 
мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли в 
е изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слаб 
у због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се  
едете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба 
е напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше  
у читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сце 
т не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно п 
 у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с не 
S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло.. 
рганизацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу пр 
— доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — д 
} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама 
једно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за  
и то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> < 
о је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А  
само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S}  
сте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге о 
ђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам ба 
 је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше мес 
која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари. 
.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S 
ила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало п 
> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у о 
ма потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми ви 
ли, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-какв 
p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно 
за искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, пол 
 — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећ 
ла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишн 
е друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто збо 
д дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога  
} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати. 
, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и 
тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губит 
да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нарашта 
огу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њ 
 али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div  
сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитос 
о сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А  
а.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо ск 
>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви  
 би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <p 
и мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви  
ама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S}  
ачелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи  
.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши,  
лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно реш 
вићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео 
кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи 
е него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној  
и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао  
ски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у с 
на је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили,  
 хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним  
S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј 
главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга 
<p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна 
н још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизво 
е и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много 
 написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би инач 
 и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити ци 
ева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глиго 
де и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изгл 
тво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да 
е да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Том 
а ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Са 
о је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак  
истати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њ 
и Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом ст 
 је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав 
S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни  
 Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед д 
 могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради 
треба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Мил 
сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори 
е и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога  
чун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређ 
ако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол,  
у; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву  
{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смеј 
и, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама  
вост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређив 
и наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На с 
 месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим 
о; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званичн 
чење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу. 
сни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили см 
акав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којим 
пет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и  
у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне  
ко му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве 
у се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута  
о начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три саста 
 толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прек 
а затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране ниј 
 опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њ 
сеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стан 
ог времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређе 
зу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа п 
о буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p 
ш из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се на 
 се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио 
едан петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дош 
азговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Мил 
ш неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S}  
" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанц 
питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у ми 
ети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњо 
гне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пеш 
RP18780_C1.2.3"> <head>XI.</head> <head>Састанци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опе 
; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху  
во знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то  
а Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао 
трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код т 
аку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега 
у после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и  
х снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усмен 
равом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чис 
за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Ова 
 му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Ср 
у, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} М 
ћуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у  
ре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехоти 
 /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{ 
 се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што вид 
 у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она упра 
 на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био ле 
г дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њо 
део Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашт 
 оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневни 
 је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остал 
 коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то вре 
ло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговар 
ad>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајућ 
 Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још јед 
где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов  
 мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, 
ма, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, 
е слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и др 
Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколик 
је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли:  
његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последњ 
мо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је сам 
таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— З 
личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бит 
ости, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно  
та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад  
 — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не  
ког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења  
граде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна 
 се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар ни 
 ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок,  
са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји 
ла код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуго 
на, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а 
о, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уо 
таше.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцниј 
по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне ме 
 на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — уп 
е мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ва 
ање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут 
од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране рад 
х паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она ј 
није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, ка 
 иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху ра 
д је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан 
 — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, т 
своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S 
ба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, 
и се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неумо 
исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да 
 времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истин 
} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће ва 
ле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p 
е, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим пре 
о мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био уч 
обности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужуј 
ега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због  
ичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с т 
ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуг 
о дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живос 
е ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и  
 да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и споља 
апуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и 
офица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће  
 карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да  
тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потр 
и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и погла 
.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу 
ена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n= 
ретплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb 
 прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмир 
ам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је о 
јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне у 
и тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му  
е таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се 
што сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је 
ога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим  
душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основн 
 није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се ник 
ало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговори 
јим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по 
мају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па  
 и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теориј 
, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него  
ступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb 
 удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне прем 
вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са  
пшти рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и ра 
, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем  
га људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео огра 
 знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> 
е, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе 
кчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S 
 поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште вла 
требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно  
е кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се 
о.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разум 
а све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда 
р да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Он 
 остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатн 
 тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно 
} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другог 
уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелаз 
радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, 
во, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јо 
могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је са 
ој свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На т 
hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за прија 
патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму  
и тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање 
еђивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при из 
 с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано 
сутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник 
друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима 
говори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво 
ку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да  
 ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратил 
 ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш ма 
ожај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, 
ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до д 
то је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није 
капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћ 
и све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама,  
уди, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању д 
јњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге 
а за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакој 
 између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га 
лите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији н 
попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје неприја 
подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} 
е учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да 
 производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да  
ше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут з 
/p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{ 
белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест,  
 осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изј 
би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ст 
споредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу д 
, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и допи 
уно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције,  
н, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би бил 
ју личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните е 
е сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разу 
лна, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о 
ан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако г 
рио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се  
ању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је 
мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити друго 
то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но до 
Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити са 
те изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био  
де у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то 
b n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ћ 
"36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје чов 
њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S}  
и лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољ 
 на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду мож 
о — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђу 
ито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није  
едно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што с 
али.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то 
жевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да  
а тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што 
 изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само  
 ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље ра 
еког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слаб 
о ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мр 
лушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> < 
е се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља —  
потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде г 
више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или  
та помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говор 
ечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло  
во расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих пос 
ити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и  
 уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себ 
>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...< 
 <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не м 
устити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, и 
а говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све же 
гови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан  
, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен 
 да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, к 
 више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озби 
раду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али н 
наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале  
него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не з 
ма. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се ши 
требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки 
икуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру! 
м.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} 
 Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде 
кчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама бу 
е да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом  
 ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да 
е слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ст 
м, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла  
слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном 
усију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњи 
е самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту наста 
адашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то вре 
ота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А ка 
ности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, 
 несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице —  
Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо бил 
га темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело с 
жавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био пош 
и што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим 
и „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у 
више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе сви 
че многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више т 
 услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и ја 
ити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год  
богме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико  
 га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље? 
пи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, ш 
увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на дикт 
 каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. —  
ачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу 
лободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљат 
мски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солид 
оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно т 
 програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима  
ко ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неп 
за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да жив 
ким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују 
 би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погле 
има, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште  
е.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати 
ге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини 
авамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уј 
н!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам 
ано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жеш 
тевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, шт 
је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од  
.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што  
— одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да уви 
 све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, —  
ном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на осно 
те се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у  
нага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се њ 
ст и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштв 
ше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко в 
тву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање 
 код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говор 
Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам н 
ру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше на 
 остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, 
ле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се ви 
и могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који про 
и сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе  
 већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промисл 
.. ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Н 
га „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасв 
 ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је див 
ош неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је 
 та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мен 
одан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно 
ривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек с 
ре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је  
немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножил 
им потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи 
те што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до  
с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попу 
удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта в 
ивот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p> 
и свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само по 
} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>М 
ети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је  
кси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већин 
и, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђ 
а.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S 
људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законим 
 предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијат 
а су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен 
 до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ниш 
ме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад прип 
 осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану А 
оме нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{ 
та.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми ид 
а.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и ок 
 т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципаци 
један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе с 
н, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му  
громна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључ 
Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину д 
а нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је пева 
особностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши  
је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финиј 
вним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је т 
е — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у к 
с уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се мно 
 Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадит 
тељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш 
 може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не мо 
то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је ду 
аћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама см 
шко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) 
столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, 
ворио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и преви 
ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима  
добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде шт 
учак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима. 
лан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин.. 
се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим др 
о им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора зан 
 Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; 
..</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, р 
трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му 
} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у  
орављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са м 
{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S}  
их и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јес 
го други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас. 
абаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим послов 
рдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија  
уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његов 
лике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рек 
{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече 
нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао 
м је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али 
сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто  
 му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема 
ше доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Б 
препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потре 
икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би 
текао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више  
аде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и с 
ма нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по 
опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање,  
пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе. 
у свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим  
цине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа 
о куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па за 
и за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да пр 
е ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише  
ример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то  
.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — зап 
 само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се ни 
 и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито 
 се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом дру 
их женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{ 
и свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати  
тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, 
кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свес 
општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто так 
олико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака. 
n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и 
 да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi> 
, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о какв 
{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим 
ну чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображењ 
аваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може с 
ти, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</ 
ошају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; 
учно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и пост 
е ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаћ 
 своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша б 
у зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити при 
ју једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов р 
та.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела 
е бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће,  
 и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи ј 
и су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има  
бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама 
сне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место мел 
 просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p 
верим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих до 
исталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго  
а би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабил 
ајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама  
 решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи б 
е и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична своји 
 уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па т 
е имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје свој 
 с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци,  
ре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очек 
вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је 
им је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би  
можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако с 
ша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p 
/p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својств 
о се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен 
купљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да  
биљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" />  
сано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје,  
ди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би сме 
ака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје 
</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S}  
бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p 
вараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ства 
руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилиза 
некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може  
 сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може би 
купљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, 
земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад  
крвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба  
штво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиро 
ни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати св 
поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми м 
ичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то 
 задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до ст 
ћи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараш 
 се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се т 
 добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватит 
који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац 
о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну  
} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, преки 
да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, 
</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно с 
другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је  
туривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штет 
стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вам 
спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, кој 
 својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“ 
задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Из 
аринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви с 
тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, 
младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи нап 
оговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти  
е, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће  
ица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и про 
пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим  
на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљ 
и ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то 
одлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад пр 
е друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају гра 
} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који израж 
пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале п 
вима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају дру 
ахтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S 
н с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у  
ле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално  
то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмами 
А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ,  
е те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>пр 
 „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити  
 Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није н 
рло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанати 
ете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико 
 зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко 
 губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само  
пешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и расту 
а, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до ви 
ти све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје у 
и можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим повер 
, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{ 
<pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па 
 тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он наг 
 наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том 
елних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу 
авикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... сам 
еви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан 
адметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој с 
и српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} Т 
 право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против сви 
} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сок 
 су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој  
азуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. 
у читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то  
читељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у в 
носили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране из 
но на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су 
ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси бех 
орити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Сада 
ремена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије до 
 седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим насло 
ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види 
>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви с 
4" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је 
lang="de">Damenwahl</foreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> < 
, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p 
нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити м 
</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приме 
ам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разго 
онова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слу 
не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, п 
</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па  
— Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се са 
крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки  
камо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p>  
 зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — прогов 
ринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса св 
ите само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} 
ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што  
хов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?< 
рмонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{ 
е више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде 
S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који  
и ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По  
 и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је сви 
и наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара оч 
вољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према  
ојим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опст 
узети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли 
њу самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, у 
и, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни жи 
ивот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у  
ћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно 
амо зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум 
орили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакл 
је преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате п 
ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавес 
авцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишље 
{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало к 
росеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној стра 
зоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S}  
а кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве 
 наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи чове 
ности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто 
и имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто 
ни; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хај 
о је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до 
ш сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немат 
амо хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне 
не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна пот 
бог начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Љ 
, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће разв 
но, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је 
ремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све ви 
Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам 
д што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар н 
е време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење,  
би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} 
и.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу  
греши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба укло 
га свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће с 
кшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпо 
 ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не 
ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко  
 престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре и 
ао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем дол 
де послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи 
 се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше це 
в њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> 
на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово после 
абије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{ 
рко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у  
ма чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће с 
им другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p> 
иташе Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p> 
и ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у истори 
 ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о н 
ити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је 
у они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лес 
 тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш 
 у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не  
дашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далек 
дговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до 
пособности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имај 
у у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређ 
и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и прак 
 великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним усл 
а одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и  
ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та 
те: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, 
 баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса ј 
погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допу 
јално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима 
да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И  
 ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати р 
ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а 
ом своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Ол 
 се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су  
век тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али 
е се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте  
римо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сј 
 природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке брков 
, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који 
} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири ме 
га, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — т 
вани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и д 
га трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су 
представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невин 
<pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји 
 обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране,  
 зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати! 
ужба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубиц 
 сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекид 
не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле  
м, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ст 
„Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло дос 
уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудра 
и био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора с 
Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигурава 
учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште ба 
стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...< 
отив друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.< 
игу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој 
зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад  
 се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{ 
рији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после из 
де на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику 
гме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S}  
лико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто нев 
азумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици 
је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од неког 
Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но с 
и више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго... 
заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да ј 
несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак  
аш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можем 
како могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да  
има осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењ 
па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање  
ема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{ 
руштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Те 
>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Васил 
о моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње 
лану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана. 
и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други запове 
у, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају н 
верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим ваш 
 тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и ро 
иће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћ 
 примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога к 
; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго ме 
ике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцниј 
 Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами 
природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с  
ласт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Ал 
м је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испа 
у, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слоје 
е уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код кућ 
о, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S}  
дино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи  
о мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако по 
јени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За  
 ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, ка 
ом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица 
обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Б 
 Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто  
ечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви о 
и општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити поједи 
аша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша криви 
ује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— К 
} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо  
{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су им 
е то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја сл 
 <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога упо 
ч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до  
а се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S 
ву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Б 
а игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико 
/p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће н 
 све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то 
дан пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова 
не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а как 
етити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Мн 
кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао. 
ачела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наш 
ничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред соб 
куренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се има 
вољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ва 
ребало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој прогр 
атим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту о 
.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за  
е, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек 
у што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу оп 
 друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даљ 
узимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега  
друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренци 
е на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, састављ 
народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>—  
рених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати измеђ 
тање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, к 
кости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} П 
ку изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер на 
Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељн 
 почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="7 
е?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако 
живања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S}  
писују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> 
, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису 
огрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi 
е поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им ј 
 мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се по 
а још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S 
 који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Во 
жете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у  
 не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и  
лободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S}  
да установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов гово 
ки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за  
према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то  
бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи прем 
а производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске пло 
и свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Ал 
ити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> < 
и су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија 
амо уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који  
тати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то  
увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} И 
живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— 
дање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко  
, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше 
.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зац 
знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат 
зни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свира 
ао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек рас 
рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је виш 
</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе  
е било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, к 
она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве сви 
једно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку 
S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто  
тићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певач 
 а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби 
 неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенск 
ној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошт 
ло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало пров 
ао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Прес 
 Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратко 
идоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад  
ебили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштв 
ам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— 
насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} В 
/p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом п 
не осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу и 
е.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница  
е ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, кој 
што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у не 
це, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женс 
абава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па 
но весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у 
ро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример к 
вила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво п 
 Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на нова 
 који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрз 
ра свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Св 
 озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може 
еше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан 
једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни ле 
ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми ј 
 радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је  
амници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се  
агласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уоби 
 опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу,  
да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, д 
 пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они с 
ује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
дговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се н 
ан пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпуту 
осу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај 
далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња мож 
и, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="cha 
жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има зг 
лед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтел 
опуларне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама  
јекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта у 
ме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично  
тали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либер 
хватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине< 
оје далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, н 
бито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је  
себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све н 
 тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан,  
епријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у то 
 па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као са 
исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p 
м вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли 
S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви  
ји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и суви 
 се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ з 
ствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе  
огло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на  
таде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано 
и сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и куј 
ном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет ст 
ештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна  
етаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна 
а је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S 
 на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, кој 
та је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се о 
ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и  
авцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке 
популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном 
д би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и нево 
не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S}  
ретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, 
та друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну ли 
преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али по 
p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по  
свим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почел 
рити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде к 
Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје 
ло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, 
користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас  
аља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је о 
вете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави ч 
кори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима о 
 другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени 
непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим г 
его што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оста 
>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје 
тачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање п 
} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — проти 
p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади пос 
} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још пос 
ступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Ост 
плива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори  
авно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ов 
тина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини) 
 радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да  
омислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две г 
варима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразме 
има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке излив 
 Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ј 
 никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају  
 наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то вр 
више понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити  
те сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете дол 
ико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте м 
рност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а оп 
 шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то мора 
 му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S 
немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несн 
иње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви пр 
ма договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</h 
акојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали. 
ле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и 
 по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу  
а, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је 
о ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — про 
је уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста,  
 почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — 
јати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Из 
ри век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом  
 понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно врем 
 „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао нек 
се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се по 
врши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} О 
обито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципа 
таћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем 
о сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ва 
 редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.< 
 потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога мор 
мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачиј 
та фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан 
и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочи 
м је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише С 
његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге так 
тина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху јо 
 који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не 
основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу 
како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с 
ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно г 
го да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уреда 
и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престат 
ији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ чове 
на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако н 
ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се мо 
је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p>  
 као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који 
еднака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би  
а — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и о 
 у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на мин 
 у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више 
у и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени 
 човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам дос 
о; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Поло 
 је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се разме 
им тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи  
се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо н 
сположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако 
, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заје 
 мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године св 
ом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За 
руштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам ка 
и најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што т 
редаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им буде 
оћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</ 
. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда п 
S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S 
ротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час до 
м Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и 
елица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави. 
жаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Стан 
а с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан чов 
ебама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све по 
то би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зл 
, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост  
а.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је в 
овим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно виш 
 држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ства 
мо онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј 
ене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ 
ме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до д 
уге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребн 
ти.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вр 
 разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси  
о сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради 
говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом мук 
ико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи  
чуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, 
ва за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарнош 
ати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p 
времени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снаг 
и знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем 
не радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет т 
 и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет 
ада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи 
што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем истори 
ште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисав 
мана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="1 
 је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо  
одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља  
е стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то  
је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме з 
и насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањ 
дника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi> 
та видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамни 
видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом 
о — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација п 
 вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— 
италистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила ис 
рганизацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као теме 
за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непо 
 гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако 
> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори 
ко друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно,  
а, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако 
авањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако с 
 као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу опш 
о ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полициј 
кола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних  
и на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав о 
пе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад  
м.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилаз 
 својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораш 
је би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих дв 
г напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, 
ну.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> 
учак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати;  
то може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове 
нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против с 
вари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толик 
 и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио 
 њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у про 
ај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и  
бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе 
јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, 
 ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак пр 
е.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама 
им радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом с 
/p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, м 
оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покре 
После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јели 
и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затвори 
гом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим 
за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје  
орати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку с 
е један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је  
своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом,  
 живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна  
 говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, к 
 што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Мила 
<p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Ол 
бије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, 
м друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу,  
е моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге з 
о на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји изм 
 колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S 
о се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непоср 
е се, према различитим умним и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за при 
и психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- зас 
 врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је дос 
стане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити 
.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, к 
 за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших нач 
је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали. 
моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате 
 невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде  
 такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела до 
је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се дава 
ре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — ук 
 пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не заб 
лободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу 
е око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе о 
 пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео 
ше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је сед 
.{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом 
асте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади. 
ам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром  
-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом так 
 се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете 
ти.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и 
својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им о 
оље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом и 
Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погле 
иметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с 
рпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови и 
у, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и у 
мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли д 
на, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, д 
е дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, 
и начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка,  
оред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> 
овори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене сво 
 мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотл 
је и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем  
а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.< 
 заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то оче 
ноје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" />  
ила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доц 
 који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали  
и се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер 
е само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну  
право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку 
то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да 
 му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и еко 
лности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђен 
8" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничк 
ена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p 
о се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си ви 
и неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — прого 
у му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада о 
итература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога  
вао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били ник 
<pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са св 
ио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је т 
раво; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} А 
и и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање  
 толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</ 
и и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како  
 />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP 
арњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n= 
 лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости ос 
е у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни  
ежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежност 
е ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покорав 
е одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима оси 
и много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад 
и све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да 
 мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај на 
вим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запи 
еван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли 
це и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор с 
 писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из П 
ец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Ј 
 није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и 
ла навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека т 
шљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће 
ткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолик 
ко поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има 
 чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулеж 
 налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој 
анас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о  
е у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би  
—</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у 
ите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p>  
<p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао у 
око...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи 
-— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран би 
м одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако заврши 
ко прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полага 
згледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела ли 
а.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и  
ипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са прил 
воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и б 
, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последи 
ихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако дале 
 је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку 
ре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“.  
 озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући;  
— како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се 
 други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на пос 
.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бе 
/p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разго 
ендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и  
.{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на 
а немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се 
ли од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обв 
 то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе полож 
и у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код в 
ова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" />  
 се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда 
 да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја има 
о их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је о 
, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину. 
шта говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, н 
ахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим а 
новато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о  
о с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она једа 
 и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, 
те, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена 
ори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви ок 
адили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да 
ите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што 
раше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто 
 му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу с 
е шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хт 
на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} К 
ица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешн 
еш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Н 
ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> 
 састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити. 
 ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација до 
.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>—  
 то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толик 
, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не 
ледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жен 
 њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим  
оворила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} 
под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, 
и ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребља 
 те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју  
. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — мор 
 знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — п 
наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p> 
, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство 
ажи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевно 
скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>Пос 
, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у мас 
идби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, кој 
 рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев 
није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Стан 
“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч 
ијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устр 
од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се  
лад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти госп 
се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас  
а слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим живот 
а мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сим 
алај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p 
p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућ 
тражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази д 
 оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о  
а слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{ 
махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушала 
просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али к 
Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају љу 
и су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и 
</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пр 
, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знак 
 новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити 
с са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према на 
 човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном 
сигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњ 
 сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сва 
томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога  
еду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, вис 
каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуз 
мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести д 
и, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — проша 
робовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p 
о зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. 
поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе 
више употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, д 
а као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навика 
е на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „ 
лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и с 
ћи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога  
ницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још 
 основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућ 
ме.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче н 
p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној 
 виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се  
ају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{ 
 ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p> 
ом строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће. 
ви и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту  
ку изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: чов 
ти, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор  
емчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме  
с тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него са 
тљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141"  
 основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане 
тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та  
тицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпос 
S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није 
о томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајстор 
та.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори. 
на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање 
на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} На 
а, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, ка 
ва сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <h 
ту потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше не 
о неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнем 
ештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се о 
бу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим 
а доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оц 
 нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насме 
"25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S 
 уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет н 
.</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да о 
ријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличниј 
мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на  
врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаљ 
х већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па 
ахтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностим 
човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици уве 
>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за р 
м; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још 
 ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што 
е врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити у 
научан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему  
а вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви про 
у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку 
узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи ск 
ашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, м 
добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одг 
о сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уве 
 — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиља 
ба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле буд 
 заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу наро 
 бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, изв 
 Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xm 
а хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не 
колико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <p 
адржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бо 
рироди оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{ 
а...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, к 
е опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и сл 
позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Же 
е Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га с 
Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Мила 
је се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам ј 
84" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији чо 
ој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви јед 
ставничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> 
 се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу.. 
о, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потре 
 као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина за 
ле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, к 
наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати веш 
 тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна ид 
S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога  
е излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати са 
ва је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и фи 
/> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себ 
p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети  
лупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим ства 
ом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са м 
сама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; а 
е гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне 
а је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, к 
<p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p 
ам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Св 
ати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упу 
 заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испити 
напред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, ниј 
да не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна  
и!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у де 
би — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби м 
ар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па 
собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} 
гућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није дост 
етку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То и 
а сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао 
тив бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, к 
Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам до 
боравити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље 
одним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога о 
пој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Мила 
већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред 
н изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје 
p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој  
туд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женс 
На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још у 
није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да св 
а своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви м 
ћ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напредниј 
 телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болеста 
уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија прав 
 које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друш 
аризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништ 
але, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Гд 
ан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле из 
 — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредо 
ешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S 
етан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви 
тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа 
еч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима,  
м би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене иде 
једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поп 
бама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непошт 
емо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста сале 
рви им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пош 
а дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, ника 
, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да еко 
опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се  
већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p 
но је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; он 
љна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује то 
не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски з 
ало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете  
ини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа. 
алац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S}  
— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се н 
е, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити? 
ају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несноса 
 јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта ј 
м најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје пр 
нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљ 
у.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацуј 
јим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају сам 
ко једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело 
 томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво. 
 одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према нови 
осле целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n 
колико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову 
иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле  
да са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на фин 
 Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега... 
сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати 
тва у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мисли 
 прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије  
ганизацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зл 
мске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али  
једначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, 
сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане с 
наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т 
а свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство  
 старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим усп 
> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њ 
то, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте ве 
 пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има 
 и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и у 
олико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заист 
 може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих 
224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поч 
ати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мо 
 имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је  
ер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али нар 
аном.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, кој 
вим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не 
већма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи д 
ле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради п 
.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што  
бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслу 
утим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и 
како и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси с 
ји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на  
свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано 
<p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов от 
> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће 
објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разло 
— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нуж 
p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове т 
 ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело 
 чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свр 
 којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на при 
ана не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је  
.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и  
ри? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасв 
које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, 
бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан 
х ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта м 
ропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успе 
накост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се м 
 Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране  
е један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. —  
снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како б 
а она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам пр 
</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбу 
Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњо 
да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било  
оворимо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњен 
и могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванр 
же први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може поја 
 неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мисл 
т, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим 
вар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разум 
 о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери 
е спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда  
 него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јов 
 ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена ме 
а заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у к 
сне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} -  
 па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а  
ве године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...< 
месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању ро 
о ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Н 
ниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени 
 /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота.. 
бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво ј 
 добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{ 
 мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“ 
не нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шт 
на ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у  
аска Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе ви 
оје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њи 
мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о ут 
донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у та 
троја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удеше 
пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих ми 
 има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и  
спростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то м 
 Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење прир 
те, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами с 
 и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за на 
 се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Он 
говори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате  
ају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они 
и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђо 
" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, 
Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи пли 
ј, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „доба 
 добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве буд 
леграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам п 
се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} 
аг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на ж 
аравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна,  
дашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши  
>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме  
им изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> 
.{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и с 
ајозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техн 
о би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме ј 
унати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као шт 
 забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што  
 се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу  
, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед о 
 на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је 
орио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за 
ију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета н 
осно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки 
анком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер т 
тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> 
} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да т 
Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете н 
емо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од неср 
ти, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} 
непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој 
 месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Т 
тати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у с 
о тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија т 
 жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што 
је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам д 
 да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, д 
ви? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то ис 
, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се 
> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p> 
ретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле та 
је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога иск 
иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћу 
ни.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Дарин 
..{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад 
т на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубље 
Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том сл 
 то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с на 
S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... став 
же с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А т 
е...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да 
ђе?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто 
} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Миланов 
ће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова. 
} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се з 
све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда 
 којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упо 
ад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и  
/p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо ста 
ку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је  
S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али  
ч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само 
тва у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити ти 
тичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог з 
разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима 
изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило 
пај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бада 
оворио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље  
а два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље б 
 му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње 
тва с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете  
</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла време 
а.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда ба 
 својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p 
 наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао 
p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се  
шај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска,  
 Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али 
едео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво распол 
згледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегн 
...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та пр 
 нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они с 
/p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила  
цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p 
е он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damenwahl</fo 
били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћам 
 <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Ми 
.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти о 
е разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. 
је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не  
} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњ 
 онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније 
ане ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се  
ли, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвен 
, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се зами 
а особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме  
ати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p> 
емље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду 
е — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много  
к.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} К 
аједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста 
> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{ 
е даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се 
Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и  
ите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S}  
 Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навик 
здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже,  
новића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка пр 
убави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у не 
 су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана  
 означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај те 
, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекуј 
 при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државн 
са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озб 
ности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство з 
у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими пут 
p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да 
> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прих 
S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — п 
— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву б 
дите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној  
 зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом 
 здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?... 
 какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана,  
у препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по ко 
о“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други  
 говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обич 
им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пра 
вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њен 
во.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поузд 
} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је 
те, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, 
најете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — пр 
е рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што  
ш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу  
} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, запла 
 Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што ј 
гледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несре 
није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма д 
“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Да 
собним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању ос 
уштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Пот 
бјасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему  
се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако  
ху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан  
е, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p>  
рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глуп 
икакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно,  
то меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу,  
 не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало  
То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата 
а — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне ус 
е ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали 
ди довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није 
јима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, 
 дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви 
hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себ 
 него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука  
аким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључц 
ко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И —  
уштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклон 
тио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости. 
ахтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се оствар 
довољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко раз 
 одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали 
S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и 
 сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи о 
то је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{ 
шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин 
ез икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје р 
књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и науч 
мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећ 
 да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>-  
з њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једног 
ео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то ниј 
Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— 
 и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледај 
.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући 
иланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве пол 
а не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан,  
тарог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима 
о друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, н 
обу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на 
 лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.< 
Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећ 
повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држа 
тање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није  
пијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио са 
иколине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много пр 
је нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим з 
 Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја 
тини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао ко 
S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у ко 
очне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским позн 
 на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према др 
ти...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле —  
о не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огор 
...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p> 
свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем  
а.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досад 
 али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим,  
а на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на том 
и Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња ст 
означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се  
уги људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није сме 
их двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се 
{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће. 
су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће 
у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телегр 
<p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре оп 
е установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Завод 
 неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше  
...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то са 
а је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребниј 
м, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво  
ти био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка 
Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да  
А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш т 
 мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, 
} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом 
ромене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ни 
лиме према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јас 
овати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја мо 
стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава ја 
 презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманцип 
 посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правили 
шта радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно 
ина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво  
ца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{ 
леда месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању;  
ве?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је т 
е су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити  
ја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На п 
забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здр 
ра и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси ве 
шта израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме пу 
нанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је т 
не свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врш 
о, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чи 
 већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је  
— настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скор 
омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством 
собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само к 
/p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p 
томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући с 
о...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>—  
ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлик 
де тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него  
> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можем 
 Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— За 
цело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} 
..</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите увере 
че своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту 
 га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Гр 
— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на на 
х после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морал 
<p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме 
, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као неш 
 <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права жен 
за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то са 
 лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одг 
} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви  
е она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Св 
друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни  
 гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки по 
својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са нек 
ље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу св 
ршно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако зван 
 научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавн 
ао што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Вер 
и се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно пог 
; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирну 
а неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш з 
рло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нуж 
да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начи 
обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако ско 
 кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало  
се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него бра 
је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — прогов 
икаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, о 
јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S 
Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих ап 
го траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да  
а у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ниш 
мора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда 
е би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија изве 
ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интер 
етака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о д 
т Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, к 
..</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— 
а.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар.. 
алије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланов 
адно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Поз 
овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ств 
 и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удес 
а то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има т 
в друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} 
вке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се ро 
 накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</ 
шљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је с 
би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле  
} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи р 
S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше  
страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено  
в даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за сво 
и један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „прилик 
само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „сло 
а малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај кру 
ого научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p 
, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стев 
 а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како с 
овеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год 
ан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се м 
мо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа врем 
.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло повр 
је за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесн 
о и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми 
на изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао  
екори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити  
а имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</ 
о је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> т 
исто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиск 
рофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила 
а се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да 
е.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањ 
ве, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ро 
ад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слоб 
вечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S}  
 се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> < 
тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност  
о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захт 
ињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњос 
нском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.< 
 И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> 
 ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад 
отпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осиг 
} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи  
исам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита 
 разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упо 
а већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она ра 
тио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наиш 
ила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...< 
ост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{ 
је.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико трен 
 је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — 
ив тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре,  
тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуз 
/p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевља 
е у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пу 
и, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} 
угога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, н 
.</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{ 
се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Зати 
ле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо  
ије био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало в 
врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе 
 Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда  
о мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући и 
те, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом 
рши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу  
ледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{ 
остив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбу 
ам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корача 
че? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати. 
корелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на  
о и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не 
.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена орган 
има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле 
ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе оби 
јући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би  
а појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, ка 
ике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнак 
S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>П 
огаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друг 
те, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до ду 
 истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу  
Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој 
Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учит 
 крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се  
е мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја призна 
Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S}  
S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста 
/p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лон 
 је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славе 
 памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум 
 мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али 
ама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отид 
ислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате в 
ребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} 
е набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} 
тоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, к 
а друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад о 
ог њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он  
 је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{ 
врне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мит 
е му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насм 
од видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она пост 
 и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</ 
 видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се 
пери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — за 
чне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и 
га, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике  
акле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније;  
уран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од 
осадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким ина 
олска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима д 
шао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због 
начило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога  
ћ, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, са 
 чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињени 
а строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, 
Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам уп 
 шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинов 
смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, ј 
о, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb 
се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметал 
којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштв 
p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире 
послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мис 
ици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна  
војој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди 
де нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да изм 
адних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и у 
на и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила 
акође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито 
аде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је 
ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— 
на није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти 
набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасв 
о <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога,  
ље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се 
начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у с 
стајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај располо 
ом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала 
ам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што 
су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та  
од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што  
ђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима  
ли немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити сп 
може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различ 
, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује 
елика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човек 
ћи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они о 
ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у влас 
ин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане прав 
имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка произ 
то се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари  
ти све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први об 
а.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о  
љ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о  
то говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> < 
—</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше бли 
 Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми суви 
! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматр 
утака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одр 
 Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — прим 
ицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу 
а је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, 
упе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун од 
ним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из  
начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се им 
водњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се  
нка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње,  
ање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања 
{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који н 
 с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне  
илизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците  
ије; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што свој 
н беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да и 
} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о 
очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога уж 
ила расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгор 
асвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истин 
и смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p 
су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та  
 стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолик 
p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви 
ућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систе 
 свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, д 
ети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута 
ут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му пр 
вршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за т 
рама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p 
Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи на 
тно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је мог 
и се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним  
 одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи.. 
ам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи н 
ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не об 
едначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење.. 
титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знат 
а знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — нег 
га већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за 
права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је 
убица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не поз 
ко и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — у 
ри он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђењ 
омењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко вр 
Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго 
ш и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} За 
аше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Ра 
рно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна пот 
 — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ва 
орате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При т 
а видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је  
ор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили 
о; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром ста 
Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове  
риродно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем но 
еријално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> 
али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде пос 
е време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи  
е Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се  
ви Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене 
рила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога 
 <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Ва 
о узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све мог 
. не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна  
ију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <for 
 ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или кр 
S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да с 
 што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч 
ећа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p> 
а утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења нај 
е, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад с 
рби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће  
е.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти за 
вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он  
ме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ и 
узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши 
неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада ба 
ало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке с 
покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} 
е верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме д 
ље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дак 
цело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други 
, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S 
<pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи 
 једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани 
 да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Ок 
S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу н 
ујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb 
дупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају  
која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити 
ничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њим 
ите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће р 
учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно 
е девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њ 
ерујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори  
а је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или  
и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од 
S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука 
лива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, н 
ела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да  
S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{ 
иран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198"  
но, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад 
 права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба д 
никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може 
ји га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{ 
штином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужн 
е врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд ј 
у механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш 
 у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истин 
и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нуж 
p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не т 
 чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним 
аве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајат 
азвити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће  
груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друшт 
 нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се  
..{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да н 
} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договор 
> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на о 
 У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање  
и.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја  
ом сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове. 
врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпос 
ељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим 
аће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и тел 
аће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту н 
ије поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>—  
има.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на с 
 сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога ре 
писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ  
 нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и н 
у. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишл 
та заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p 
> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су нек 
>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили 
е.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна р 
 време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи  
последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила 
Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, 
адржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја  
куп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколиц 
ра је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу за 
pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојка 
вир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо за 
о свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране у 
огу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари с 
 нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, 
а.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и 
леда...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе  
аше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, од 
{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином 
>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говори 
исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био доша 
обудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов д 
 мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} О 
у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— 
природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежн 
ру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p> 
и то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потре 
ка одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим 
} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живо 
 А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио  
о политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пр 
 ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> < 
е, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љу 
} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по  
тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда  
 <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало  
 за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је н 
у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо р 
а.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници 
новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми 
а, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају 
иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом 
е, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што 
амо нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економи 
су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле о 
указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} 
 би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне  
ињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те  
тво тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкурен 
као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би т 
.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S 
згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— 
родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, п 
тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био  
сно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после 
 Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у на 
и смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав. 
шкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се 
ли, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се н 
еђу чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или 
шој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега ту 
S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и  
о да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако не 
 — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда треб 
мишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, 
уштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наш 
м ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се 
да ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио 
 још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину;  
 могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго ви 
 за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу зад 
о чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би пре 
S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употреб 
ита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилаз 
ало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш к 
абаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на  
вокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја  
ко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче  
а доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{ 
, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само  
 Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> 
има са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и так 
ме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у кој 
>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим гра 
ела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим з 
 имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за  
ш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчиј 
чају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како  
и је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себичн 
 се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужн 
пасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди п 
заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила 
ој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета 
p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се зава 
изила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непо 
 простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избе 
лу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је 
 са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло 
, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла 
ло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима о 
се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се  
ем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубок 
ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлази 
"182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече 
ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на т 
огледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра од 
, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако,  
е није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање  
о би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек 
тење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поч 
е извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њи 
има, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћу 
се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не  
м?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и с 
ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економиј 
на скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... пр 
досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S}  
а оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје 
лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на у 
еографија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два ње 
абији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да п 
>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужи 
слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да  
ашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обма 
ло се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад ш 
е моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква ј 
ц.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринко 
добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако ид 
Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису 
бно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се та 
/head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним  
, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да пор 
ајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
лима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим доб 
: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, до 
/p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том  
од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мис 
тво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава  
</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S 
ј дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поре 
е да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа  
сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</ 
уда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— 
/p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> 
> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми  
м Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић 
ати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, ш 
- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књиж 
S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао ко 
 ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, у 
ако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, мор 
<p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мењ 
 или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неум 
 — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји  
 њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило ос 
 целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не п 
те само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} П 
е повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме 
 мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по м 
о, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до п 
{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због т 
едном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауста 
солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини ч 
два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о  
емо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се  
} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их  
адметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша пор 
оше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно 
</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте 
устро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито м 
у у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну. 
роговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— За 
иста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше д 
оз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадно 
 нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, м 
пре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга 
усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ва 
ду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори  
 сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не  
 јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> 
ање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је дру 
о о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— М 
p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Не 
е цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој заб 
на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше 
акве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај  
вет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа 
 да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S 
е...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p 
аја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има  
је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искр 
дити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какв 
 али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и  
и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Ф 
почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеко 
аничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говор 
е томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не. 
створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро. 
ви Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до д 
итала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да ј 
о душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </d 
, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису њего 
бало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго 
добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина г 
о год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{ 
стив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски јед 
 уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којим 
е марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шал 
чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, а 
т су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и  
у, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што 
 мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет 
.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између 
p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске пес 
один Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја с 
наче још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и та 
оје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су  
гу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођ 
>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав пос 
можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо 
 о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уоп 
 наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што  
је се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb  
 тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{ 
А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{ 
 сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи 
ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — види 
и противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду сл 
<pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не мог 
лице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S 
од са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузе 
је се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле  
те...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до кра 
аво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— 
/p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађ 
суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа  
лан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најп 
во огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за св 
ила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{ 
у? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан... 
S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја н 
-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— 
оришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им бе 
а знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како ва 
вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је.  
о пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам из 
ј се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али 
 говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам  
ај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, к 
ијатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— И 
и...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш спец 
на начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљат 
ек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двад 
>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегават 
аринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, ко 
и садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу. 
треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много  
н лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне  
и у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и по 
S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> 
ти напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је о 
те у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са јо 
p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па 
ати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за  
, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, за 
ет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се и 
 Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем ц 
би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Ни 
идарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко  
 Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда 
ер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи,  
Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми 
једно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је ба 
та није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!.. 
го није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Как 
 Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p 
у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — 
ањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети  
оклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно не 
ри деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равна 
 год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан р 
у и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих  
чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој 
рати.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином. 
ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао 
 баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „ 
p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S 
 на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактер 
а у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важн 
ај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупо 
а.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и 
стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма,  
 што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Нај 
{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање 
није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати з 
ко је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива слас 
и су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинам 
је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, 
екаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при само 
о ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> < 
 они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p 
е већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— 
— питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем в 
ад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} А 
сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наме 
p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разгов 
о је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седи 
спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сва 
 објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите 
е се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— 
ао сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви  
ђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположе 
даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави  
 што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде 
 праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, ба 
 на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад са 
у само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам  
штву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, н 
амо то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, ка 
 вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p 
којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S 
гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који б 
<p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје 
чно дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више  
е ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје 
 већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па  
акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима  
 <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Д 
> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће д 
, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напре 
{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу. 
акле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за но 
хвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва трој 
дићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу,  
е сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са шта 
чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да 
 Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам упра 
ћеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ једа 
</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати н 
садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није п 
говор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би  
у.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али 
осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну  
нске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг 
ори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у непр 
 израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном  
>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху 
на с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако ост 
ријом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да ус 
м се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.< 
заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве 
 богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S}  
, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима 
 њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки 
лашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше 
таје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да ј 
ћи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.< 
авније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код 
вуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно  
а, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Дост 
ој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и нај 
ивотињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад с 
о ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам д 
се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — уми 
еше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“,  
да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нек 
ешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он ус 
аборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Дар 
{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с  
е држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p> 
 што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за  
у)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим  
.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренил 
о попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује  
Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, је 
>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморил 
...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Стано 
 проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре р 
е може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се 
о знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мањ 
ећма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе сол 
ивремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може  
просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, 
то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде пов 
ви дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине  
посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— 
али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одр 
окаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање  
атак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у друго 
адикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у свој 
ољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и  
, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него в 
ико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам с 
и којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он 
 <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на пу 
у, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" / 
ај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} О 
а нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла 
а ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Ист 
раво у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе 
S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и 
.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би  
ем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар р 
.. рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити т 
адити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узе 
у за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим,  
 искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас  
средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{ 
опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{ 
им.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да 
отпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан пр 
о из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S}  
сле подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од 
а се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда  
ако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У ра 
изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{ 
говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, 
ти чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S 
— да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— О 
...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и пра 
вде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и он 
је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref  
слити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо в 
прату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзо 
спод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана По 
ишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложит 
умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите про 
рете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> 
 баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </ 
било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италиј 
 ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или од 
 да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настав 
ре подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они 
волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> 
 се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз на 
е могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како 
узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? 
тим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са  
ање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је произво 
јаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно;  
} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би на 
ме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Ко 
не форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама з 
S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> < 
то земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али  
 човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, п 
 свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан де 
матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S}  
} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се ско 
 погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смеш 
ије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде ов 
е заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с т 
ше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.< 
р о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Ј 
дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких позн 
Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из  
 не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових наче 
 ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је п 
Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе,  
стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црн 
 темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напр 
ста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се пр 
чуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада,  
акунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се 
Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из 
упе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p 
едаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за ш 
ка?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је ка 
 хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете с 
стока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах пр 
о, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да по 
ти.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико д 
ви људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којим 
е може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаш 
ачи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма раст 
ем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S}  
је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слобод 
убила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње  
 па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше 
ео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје ак 
/p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш с 
слите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла примети 
— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле ш 
 морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше пр 
акојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још  
 Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као ср 
и, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродав 
ши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се јо 
 беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре све 
, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах с 
воране, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S}  
показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за ос 
ор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави 
игурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљ 
а аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао н 
м то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио  
 не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане  
за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, 
м дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та 
па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... 
ави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, об 
и из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече п 
ствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов екон 
 нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледа 
о певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше 
Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ва 
 до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S 
Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо п 
од у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човеч 
<p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има  
т свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> 
ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срам 
фре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та ч 
> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Ви 
</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви 
 <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и 
стало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало си 
е...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате 
које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> 
шао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} Пос 
гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му бе 
е умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамти 
вече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија за 
 смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они  
ји лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; 
а и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једн 
 не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не 
иговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло,  
<pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао изб 
а нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата 
а не постоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али  
 лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Ш 
пет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, т 
твар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што бо 
 би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумел 
ма и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он 
 јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и п 
и доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало ј 
вановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти г 
 је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером п 
би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му та 
адом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Сврш 
 из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p 
 Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> в 
 тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — дост 
упио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да н 
ло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним и 
шље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај мора 
ћим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше 
ко?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они  
пита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> 
би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му  
у.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама 
 то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправ 
живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свак 
и...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb 
 штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој 
опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледа 
тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и 
списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што пот 
за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S}  
су ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, 
тровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле л 
мо да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла  
она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се 
...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги ц 
спало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и чита 
грао, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та т 
{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго науч 
еме.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у цириш 
памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у поче 
 само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{ 
 потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говор 
 га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколи 
 Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви мор 
ислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина 
 — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p 
ада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су  
<p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе 
ше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика о 
се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n 
он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свејед 
д топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div ty 
као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем  
} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше кр 
 руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави св 
S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем  
рема том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— С 
S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за 
235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, ко 
едан пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне ус 
аш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети С 
на је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целом 
од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не мо 
без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде  
ли далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива 
као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако 
тив стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вр 
м свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља  
је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је 
ји се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по  
} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У 
о у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше п 
, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже  
 растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на  
е са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — 
оји је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави  
 радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреб 
е могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да поч 
ан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрен 
да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да жи 
реба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо 
 имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама није 
 Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би 
ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до со 
етате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир 
ато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека с 
 између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то св 
орићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, 
дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стан 
ду са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... г 
!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кес 
говарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, ш 
век ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редо 
 ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> < 
адити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ств 
 је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си 
м?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не приста 
з рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је и 
сталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на с 
.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паме 
} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{ 
едмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на  
ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно 
епо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А к 
е дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петро 
а, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло 
живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично,  
р начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone u 
а даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја  
цање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} 
а збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p 
 се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост посл 
мама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно 
 расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао 
вије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ. 
совир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неп 
 Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега  
д?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју застав 
 у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван жи 
и то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да 
 су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта  
о се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, 
долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадит 
и наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама 
а ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни 
 снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад 
нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази 
ријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p 
је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већи 
 ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога с 
га друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела  
је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p> 
. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћи 
е управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да  
д се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска  
 сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — у 
ју између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у ме 
ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан  
а економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једно 
м способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у цел 
еких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, 
Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истин 
оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус ч 
 ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би 
ту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, не 
требљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопар 
и, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева  
тање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то  
опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околин 
 ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и са 
ише пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна  
ваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Мил 
p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који с 
!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна 
о све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле не 
{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела 
„Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се 
м.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „при 
ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па н 
е тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја 
 ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је ме 
ј користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би с 
амо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> 
те, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не 
, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро 
о, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њим 
да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај поста 
, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него 
ало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од п 
не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта 
устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с је 
уштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар т 
азумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет 
шљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него 
тета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утв 
— заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога 
ка се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учест 
цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - на 
о пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није з 
го и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с на 
ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљ 
тина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да 
ло <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; гов 
она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?< 
памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако 
рају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Д 
, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, к 
 је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бе 
руштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу мора 
имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе  
ободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи 
у данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота п 
<p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као 
икакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једна 
 бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти ус 
их питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважниј 
 кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је  
х — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а  
рава.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решав 
 какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити  
ам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S}  
атељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста бол 
нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело напис 
тније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јели 
праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђо 
ма томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У  
 се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле н 
ста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p 
тепен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, к 
а нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ств 
 наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{ 
 Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан,  
мањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда поди 
о моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Ист 
претка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за 
— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за о 
арко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — зап 
н. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она 
адовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудн 
са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и 
се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико м 
рема томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тог 
>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Зна 
ворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих 
а њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушко 
забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити  
подо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без су 
ојмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45"  
је од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким при 
о ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, п 
авате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да ј 
тив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог 
> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} 
ка за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пун 
децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво мор 
доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, 
и ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економск 
 отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за 
за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којека 
лоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметил 
е при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико 
о томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се св 
према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. 
 остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шет 
, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ 
 приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати че 
отивност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети корис 
али су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и 
 али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је 
ати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију  
к, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S}  
и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Ску 
говарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од к 
} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране в 
ласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличн 
ру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мис 
и од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се ј 
редњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрин 
о још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{ 
ина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После не 
зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се ч 
зговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је он 
али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отвор 
тварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе  
стичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове 
и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се так 
 непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити о 
„тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она ње 
у, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку п 
S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни кап 
 својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало 
 Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он  
атеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши д 
 бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с 
ра бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструк 
ан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали јо 
а је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женск 
у, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погл 
тен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n= 
у је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> оста 
растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јо 
о би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се 
пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— 
/p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па он 
авца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књи 
е.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав нова 
уди, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је  
евала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђ 
је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну  
ишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; 
але без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкив 
 обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита  
звијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбањ 
евао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наил 
о поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у 
ним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за ме 
{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког вре 
о, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита  
књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине соб 
 је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше,  
ства.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, с 
слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу  
ти још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљив 
ао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. о 
 као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три са 
а кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: 
оглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду  
ијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револ 
о смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — 
икола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо  
ан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Н 
обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су го 
о соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад к 
ли, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и друго 
 било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да  
 Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два да 
у према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапре 
рошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и  
 Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.< 
јали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим п 
 је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко оду 
говора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У так 
к, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земља 
 изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добр 
ли се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русиј 
 n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је  
 присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре позна 
ци у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава  
p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало пос 
његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне ме 
 је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и 
ружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добр 
е не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе 
забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и и 
више наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разл 
атити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако б 
Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они  
ротив ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећ 
... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; —  
еријала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <p 
ресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила ја 
еда Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи си 
p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврди 
ва и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу 
рао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{ 
{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су сам 
едео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго  
 Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок 
ином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао с 
раху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази жен 
— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у 
>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настав 
е ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још не 
 тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње с 
говори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи  
чити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није мог 
утак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити 
{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме М 
мену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, 
е...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за ру 
јести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра. 
 што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— 
 кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили мо 
нредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите л 
 било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S 
о решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И  
о према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите да 
 положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и та 
вно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака. 
те само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{ 
 ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</ 
ло аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</ 
..{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...< 
м, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и пр 
о је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.—  
 народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, кој 
али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем  
ца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а  
а.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност  
 вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане с 
азуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђе 
дала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p> 
лаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“  
Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на 
ора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његов 
рагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је 
о“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практично 
естанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја 
ад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате... 
упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик то 
.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околн 
м ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гл 
за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S 
="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S}  
.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се  
м, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{ 
најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са оств 
ева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лаз 
енскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „сам 
тала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим ств 
да одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у в 
— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; а 
ке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друг 
аче, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма  
је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужн 
hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи 
тов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на све 
гу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш од 
а и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мисли 
ита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с  
ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} На 
огле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа  
а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не б 
е ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бес 
иђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад 
не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у 
Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па ј 
и.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу,  
узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег  
ко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се кол 
, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отм 
иновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одмо 
ако је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у ве 
 и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> 
их па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>В 
својили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз 
социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад 
говој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакл 
у се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </di 
{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачк 
рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао. 
ли гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је 
е људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар 
и споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом св 
руго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се и 
?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред 
ву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бац 
ње.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је оп 
 такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— 
те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремат 
9" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „ 
ло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава,  
ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагог 
говорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није  
ово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по т 
ио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што  
 не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево ова 
науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметн 
ком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језг 
 бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити т 
о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образо 
ло очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на 
го што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш 
тно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој личн 
ти у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити поне 
 реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с ко 
и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би  
{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни  
своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омалов 
Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна у 
ко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од к 
м утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што саврше 
 али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало  
против, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражи 
а како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за 
ра бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</ 
јим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После  
тање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су  
ро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, 
.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге 
пшти интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачиј 
 интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се л 
предак. <pb n="147" /> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силн 
виђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ св 
и интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се 
лга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто с 
исока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђав 
 потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуш 
>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А 
?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају.. 
 попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устад 
седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љу 
<p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на т 
е певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се у 
де, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше 
еме непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — 
 но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: 
и се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p>  
ле тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она с 
што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, 
је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином мате 
а се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње. 
аво?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из С 
сле неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се  
ене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно. 
лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пу 
и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и 
у клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то 
оје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он  
се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошеро 
 проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му 
је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у  
а раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући 
{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир 
ањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} 
вао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>—  
. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му  
пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођа 
љаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто 
>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан  
 <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „ 
ad> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> < 
 им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о мед 
се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче  
еше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По ваши 
пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, 
 — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања. 
оме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај 
и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета 
тарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код  
 уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n="98" /> <! 
 чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем п 
оред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узм 
радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могл 
ек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се ш 
 што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите.. 
и... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да у 
дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p> 
е вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S} Н 
 него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не с 
о ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте м 
е се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми 
ко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта д 
гу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи  
таде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову 
ојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према  
ког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче  
/p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај ма 
.{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одуш 
еко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о 
р га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне  
а друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места 
ари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим 
p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже  
 — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене раз 
стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју  
Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у  
 <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су 
еколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано ж 
штром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, шт 
 исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А 
е сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би м 
 сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао  
 имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропало 
Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао ње 
путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео ј 
едајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{ 
 још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да  
и и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Бе 
воли једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мал 
деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба 
шао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док  
Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>—  
p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Д 
> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам  
та; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се см 
таните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>Посл 
е кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, и 
аји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све  
Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу пр 
S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не 
мер ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио 
вила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ћ 
ко ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловн 
е сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци  
 Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећ 
 — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њено 
ми побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној ве 
е ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> < 
зи чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашуј 
века — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном се 
познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртв 
rieschwester</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади 
чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мир 
опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео н 
— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Сам 
већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражи 
аринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло реда 
оји се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан д 
 — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо 
 могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све р 
онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" />  
е сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подн 
легне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи  
нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да 
 био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро. 
 идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе д 
од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам б 
и с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је в 
.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из заб 
стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="6 
та није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је  
ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече  
у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што  
, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о раз 
Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га за 
је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израд 
рилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се  
то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала 
 Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p> 
 опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам с 
е тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвал 
p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полаже 
један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па д 
ринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> 
ке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— Т 
не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књиж 
ном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем,  
и било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела  
се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети 
ар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се бо 
јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђав 
 ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Та 
устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S 
} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те 
 на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, 
ме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апели 
углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити 
отпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарно 
рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста ј 
н.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположај 
ожај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жен 
 превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматра 
; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада у 
, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p> 
права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете  
љачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја с 
д би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је пове 
т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на 
покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитк 
ку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, ра 
>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да с 
 нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том поглед 
е, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — п 
S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске с 
тати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро св 
иде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста 
онцерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за  
 њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а ос 
сле два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> 
аде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је ј 
p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући 
разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му т 
започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао располож 
вати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> 
 Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не г 
ан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву  
м у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао 
>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прв 
ма.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је  
н.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима  
руги пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По катка 
>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу. 
 седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Р 
ан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — ре 
ама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - д 
p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану  
..</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или б 
 n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе,  
На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапну 
оће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мал 
 онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док 
о.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А г 
d>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Р 
 Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јованов 
> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима 
цима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образов 
потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> < 
ко?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао г 
може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>—  
овско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> < 
> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девоја 
 људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — пр 
ели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдогл 
овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам мн 
е радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. —  
 решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да про 
на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На д 
</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из * 
p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им о 
а дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да ј 
стионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је н 
ћи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,< 
а.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где 
 А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књ 
ки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немач 
ути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n 
ступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам  
ијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати 
 је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пол 
в.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Р 
...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколик 
<p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли 
и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи  
 сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му  
ражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад 
 Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>—  
<p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама  
х вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и  
{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> са 
 јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите,  
ост...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се  
 за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, оп 
ар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и 
еличине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му 
олико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један  
.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с 
реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога неми 
...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на сво 
а коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио 
дио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки  
де Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи 
што да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Ми 
еса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас  
вог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с к 
вани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ко 
па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и поч 
.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми  
женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрз 
колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До ње 
{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора 
..</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкин 
и.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворан 
 дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xm 
и своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — од 
коро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{ 
 и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне  
 <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, ви 
само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је ст 
ти у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет г 
сле Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љ 
имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и разм 
 десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету. 
ворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — 
авање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечко 
чем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам ло 
ам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то  
 и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори нано 
о тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} 
..{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана... 
 <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p 
умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У 
аскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама  
тим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и 
чама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бо 
 с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средс 
а „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био  
адоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; п 
ари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; 
е испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било  
 попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасв 
хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама 
мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и о 
х сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад по 
ло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по с 
се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је  
е се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече м 
S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> 
сла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прел 
не пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те насп 
 <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам с 
{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се 
био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али 
> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.< 
о није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао с 
ајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p 
ад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на 
, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом 
у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, ниј 
ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни 
ије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи с 
е на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{ 
ан.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p> 
 руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172"  
о моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, ни 
во.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге 
 у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно ма 
е се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер 
} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су 
м скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га зап 
јена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца 
едан пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“ 
вала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе 
ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме т 
цело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да д 
ве ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против то 
 <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ м 
ичној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба 
ку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело 
ренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази  
анимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријат 
опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} В 
е истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад  
дновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати бе 
} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким 
а радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Ч 
руштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p 
амо на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је само др 
 одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима оси 
би најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичк 
е за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} П 
 т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање о 
, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{ 
се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi 
а својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он з 
утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се нада 
ати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замиш 
идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста из 
немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или б 
јашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим в 
рмонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учи 
а, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се реш 
 је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко 
них наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем  
чене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо 
 У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</ 
рен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрен 
рана окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта с 
ојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнији 
редак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога,  
и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозб 
лу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то пр 
о су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежњ 
Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи у 
ости, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се 
био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам  
p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље 
ји се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</ 
еј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међут 
своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејств 
оже ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буд 
ом облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, 
ај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао 
d> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим наста 
p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?< 
?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нист 
>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи има 
 штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик киш 
друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова и 
тпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим  
p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друшт 
 мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити јед 
ни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? 
те!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било оп 
наде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна 
ну имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Т 
лна својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву с 
ић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао по 
 онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку. 
е појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце. 
ања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник пр 
дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и  
{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван чове 
етком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу  
ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — 
вирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не 
 Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар.. 
е од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све с 
> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје 
је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаш 
тима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p> 
.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уве 
 код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми  
/p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се  
о и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осе 
ам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени  
.</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином ст 
једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са гр 
зговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упозна 
о је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпос 
сти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки  
 он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером прог 
оби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код  
 због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у кој 
ознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но 
ше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мис 
евљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- На 
инио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода  
приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји  
Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала  
 Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела 
ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, р 
ни се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треб 
 су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> < 
осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву  
Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у  
то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико неде 
 једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао 
 унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после по 
вечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита 
ах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрек 
који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога  
 смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обух 
Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које 
> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те  
ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она 
 дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је  
ан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене 
то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете  
те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопшт 
 Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију  
ст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси л 
а, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то т 
рку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n= 
 имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисм 
 начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, ко 
да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за ос 
ити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бит 
ћу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила  
где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако од 
мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, он 
ом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претреса 
 Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом ред 
.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би  
</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет б 
ањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач  
Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... 
— Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај  
е.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из  
екој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је 
раситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и 
иле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији... 
> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима;  
о свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се изв 
метима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора  
<p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде  
ој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасн 
ла то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је пог 
и.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом 
писана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борит 
ањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше 
 ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— П 
.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан ј 
ошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправда 
 Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате 
ије јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви  
о све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д.  
ржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта,  
?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дак 
да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, 
ма више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само 
ад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Н 
>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније про 
и живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...< 
равог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљ 
каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их  
н прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи  
Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љ 
вести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет и 
рна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањив 
— поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна 
ајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло 
 садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој о 
ађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усв 
Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе 
ир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша 
им родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слобо 
 је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предра 
смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут река 
p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на  
и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвал 
кво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још не 
е — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобо 
аши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{ 
 <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о 
залуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убе 
ружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатиса 
есто се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А на 
е.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} 
са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У остало 
едузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисле 
и познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова н 
еда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобо 
има претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се д 
којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — пре 
 учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим нач 
, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога  
 настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп чо 
 опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као  
бити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле преду 
а приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који 
руге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу  
 пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb 
ебацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — зап 
рити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с 
дбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удес 
и, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашње 
илима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док  
 са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зов 
ви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те  
 начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични  
 ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— 
ре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И за 
истаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава ј 
ите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из с 
> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у ур 
 <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада  
питивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — 
ма.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али оп 
а рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За  
о је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.< 
ема своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави  
 се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам б 
итањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи п 
 <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет 
ћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уве 
ородица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш уве 
хотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" />  
еку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је ј 
ца...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на че 
што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвенога с 
тарог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну сли 
ером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне момен 
</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпо 
 није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да 
но мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово од 
</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао 
а одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори  
јпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним ш 
иде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је н 
нку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париз 
љање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвиш 
лом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна но 
 n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице роп 
 празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S 
ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Сло 
— одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p 
уштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто ба 
новна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој  
кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очев 
 основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати 
се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ра 
за. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{ 
ашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— За 
публику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити на 
 с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Н 
та, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се 
е правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствим 
ијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Дари 
ији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’м 
<p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој дру 
м темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слоб 
од му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што виш 
е остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободн 
ако се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осе 
ободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а  
ео снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и н 
 само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно 
 глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља 
 природним умним способностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још ста 
војевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то исти 
има ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.< 
амо да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на  
 се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро  
им гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се ми 
чни строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система?  
се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али сло 
та „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазива 
а смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} За 
тпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо  
рењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под усл 
а имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" />  
да васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па о 
ма?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ 
т уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се сл 
ијски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> <div ty 
S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје 
еном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који 
ојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи к 
стати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло 
 Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{ 
лан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости 
</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.< 
тво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежит 
сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармон 
е читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора вид 
болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких сре 
тати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину. 
о до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи ра 
, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих посл 
е му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p 
бито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре О 
а провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и  
и удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми ј 
ре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, кој 
 стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је 
евидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то миш 
 зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n=" 
гим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да 
астаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне сво 
 по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слобод 
и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи  
располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобод 
азличитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очев 
штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тог 
ретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје 
у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан развитак сви 
. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>—  
танове довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S 
римедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мер 
та.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем. 
же ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњо 
атњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту с 
ти.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устро 
Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може б 
е, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ш 
ина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га з 
е нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што с 
о речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе  
мем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше  
 извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад од 
 онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за  
Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том 
исли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како  
ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између  
 тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" />  
е свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се цело 
ршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S 
и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња др 
 према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Л 
 на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S 
није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја 
вета у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S}  
твени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ знач 
 личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; 
?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права б 
 не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људ 
 живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан по 
p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћ 
а? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати 
д једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена. 
раво главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповеда 
да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде  
ма се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је з 
 из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонари 
} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдо 
таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздан 
огли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он за 
амо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у ко 
аставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај ј 
едстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радњ 
патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи;  
а морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што  
о, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} Исто та 
Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски пој 
ања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се 
адра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— 
 у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих 
товац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — пит 
пстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу са 
S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како  
опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из н 
лити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав ути 
, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то за 
 идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толи 
ре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат мла 
е ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се 
 се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је м 
меј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{ 
 путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели д 
е тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише оби 
у учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који р 
 сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му  
</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике 
а у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавит 
 или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако  
, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак  
тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка 
 ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отро 
 усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај приро 
штачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способност 
и, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи сво 
 Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, 
знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај 
или никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи 
свим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по  
 све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се п 
 носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је сам 
с, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер  
ст би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови 
ј, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави 
у сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших на 
 је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би с 
ака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћ 
д два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а  
неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто глав 
Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> во 
аткин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, ко 
рила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је 
S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам  
p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако до 
з Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да дол 
и нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до  
ацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за н 
кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко  
јевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Д 
 беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговара 
 видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадал 
ности.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревност 
орио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који и 
p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој ог 
века.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} 
<p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу  
а Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p>  
p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо —  
им окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њи 
га чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Та 
е изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, д 
 људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачи 
p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро суров 
приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па  
стре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ниш 
како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на  
о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у с 
, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима  
 Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и так 
ешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и  
Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чу 
с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду 
 од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свак 
 себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим  
д знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој моза 
ло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се п 
Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао  
аринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе м 
викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да 
м!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрз 
 се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би уч 
 одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај 
осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме  
о ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме т 
ато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да  
м, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло 
ила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од 
 а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им 
 се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хо 
ше извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разли 
је не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрог 
 флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам В 
у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим  
тичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам  
оста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго мо 
 Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изн 
тране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....< 
ете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да  
шаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — прогово 
редметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу про 
љда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допушт 
тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив  
ни.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, 
и мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>! 
ога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му см 
, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога др 
p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва об 
има тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма при 
 изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форм 
тром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div t 
већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" />  
е да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и оста 
за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати н 
књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простог 
те, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нем 
ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари 
и се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би  
и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те 
учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза,  
о у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави 
ородици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та приро 
гу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема 
не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати 
е у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер ник 
но кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p>  
о онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захте 
а немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу 
е бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те  
сне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се  
/p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад  
ривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паме 
ам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи  
..</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену С 
 подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држа 
двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К 
редње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мрша 
ан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу,  
и прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје 
о, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова 
S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; н 
а измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Не 
> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума 
А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас  
ку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој 
е могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и  
а женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе р 
т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рук 
бро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам 
ти расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно 
вити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим раз 
би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав —  
ио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме 
Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој не 
 не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле пре 
ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица све 
аш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, о 
ност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситн 
 и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе 
ло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он,  
е стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музик 
> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се вл 
м куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд 
м.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрди 
едан пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо време 
>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није в 
мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p 
оћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо 
пери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видит 
ом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном бр 
 <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети  
риписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин 
о испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} И 
о и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познан 
талима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Стано 
о?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако 
Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену 
 реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Так 
сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив.. 
 вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђал 
.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би  
шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Про 
лик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко 
кле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предл 
е стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. 
аје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је вели 
оста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— 
зравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би  
ме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испун 
> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бри 
бојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра  
ечи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је 
ко је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем 
 узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка- 
мели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{ 
еш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често са 
 прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, 
не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— За 
 сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту ист 
 а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милут 
змерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може с 
да.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго з 
себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно  
он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на ж 
по и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план,  
бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогреши 
 којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме  
ије маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се во 
него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, 
расуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о 
навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се —  
олест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао  
е.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да 
ост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагош 
 није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад 
и, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{ 
е слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе 
у!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога  
оче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често са 
м, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!< 
 — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих љ 
заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро р 
и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј —  
>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те м 
ознајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај пре 
зи оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас ниј 
p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци,  
би у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај по 
 кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно располо 
..{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — нас 
њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да 
аше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S}  
јд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете стар 
, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окр 
вез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опе 
.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згод 
аилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан 
на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате с 
ање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — за 
у ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у 
 што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, 
е, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ств 
и каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети  
 речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у  
е за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретк 
ба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је 
 па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда  
 тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја. 
вима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасност 
ан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам да 
{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да та 
у.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S}  
ку“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа 
 новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња.. 
о...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При раст 
е, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за по 
} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити накло 
укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве  
отивни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро з 
који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>—  
 питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима н 
већ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере 
 који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— Т 
ст — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или он 
 требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте з 
 Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да ј 
емо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та 
им смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од  
стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ог 
— Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали б 
 на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} 
е.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све сврши 
во нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ про 
м предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали 
ни.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње  
осподин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само  
 ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ од 
о сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама 
из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече са 
ве лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— 
 неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели ради 
а претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачењ 
с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из дру 
е оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи п 
потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зат 
 не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја  
закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, 
о осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај. 
 које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та п 
м искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора 
о грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке,  
 томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга П 
 сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми вес 
ћ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам 
могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се  
амењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p 
је гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, 
 Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији,  
кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли  
 наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развра 
{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да зна 
, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна  
е постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требал 
 дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га  
ас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете 
н грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено. 
хватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и  
 ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обич 
 — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле  
!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух  
него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаз 
ривреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по т 
о то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољ 
обни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, 
муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дак 
а, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Х 
а слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>—  
..</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било 
 Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на уг 
 Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко р 
месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми 
дисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} 
д руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Попов 
задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свак 
м је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу 
ку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и  
еде у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греј 
века, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену тубе 
 страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички  
ојава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) 
ромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако 
 значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама ни 
—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили 
она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца 
 много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт 
е и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би  
, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њи 
ацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам 
обита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветље 
.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпр 
и, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има изм 
: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се 
 така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општи 
то, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Та 
 се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, 
да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попел 
е нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и с 
е уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он 
очетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се прос 
да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радни 
ију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „с 
ије комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом по 
ључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Дебли 
и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи. 
се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву сар 
е природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би знач 
оје је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе 
употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одр 
нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ро 
 којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту 
, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућн 
 асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге з 
и само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она пос 
.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, ш 
о да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дођ 
у ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може ст 
 важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се 
и се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до ду 
 новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка пла 
есу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно  
према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по м 
 пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан жи 
весно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S 
 чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура 
тле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да мора 
е, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него  
н и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи  
раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније п 
не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзира 
 жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом 
за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, ка 
јом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, ка 
пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим 
вар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други м 
.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појед 
тета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати ист 
једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом д 
пором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе вр 
начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и с 
 се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околно 
ст, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ће 
истајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не мож 
p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, ко 
 примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за ж 
ело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сва 
, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што 
вар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против старога  
 се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује,  
 први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим 
уштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</ 
здржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтев 
орани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после нек 
га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст  
амере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образо 
г времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите  
ти...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да с 
ослужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, 
о општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет зба 
их ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Изм 
прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву д 
На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код је 
 Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S 
, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погре 
раду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после крат 
ћу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, 
ме за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> < 
в Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бит 
прат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мра 
 још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе 
ринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка у 
} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div> </body> <back> <div type 
>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошћ 
ти, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — г 
о сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина сл 
> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Ј 
S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељ 
 то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше пре 
седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Је 
 /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је 
 соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S}  
.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познан 
p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког 
ајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког в 
а — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђи 
 прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање 
теде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Рад 
p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила ов 
та.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати 
она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли 
не из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да п 
 и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су м 
дмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими 
ка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на 
{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — прог 
 подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка 
 <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин  
уча врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић  
 ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица 
. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} 
ла стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за на 
оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на т 
питалистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то и 
ајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма 
рализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" / 
„мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искус 
кад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопш 
>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога в 
састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“  
ада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен 
 Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је 
 ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега 
не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане 
..</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S}  
.</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — 
цне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Д 
амо ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском б 
ћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама,  
ћи се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелиц 
 морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја  
> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и бр 
пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кр 
 На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изнен 
и настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, 
авије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А как 
им начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; пре 
р толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати  
ао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а 
 унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друшт 
 али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уп 
радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све љу 
 ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кри 
 у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се с 
бзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле  
е самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистич 
о би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога при 
 не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би 
ти, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за та 
на, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на це 
је.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше  
о) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину,  
адни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој  
мисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се 
трао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пра 
елима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалис 
ји је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим по 
изма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје 
лизма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад 
 већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим нач 
е садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p>  
м спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велит 
ако би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту раз 
номским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све о 
се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општ 
еђе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете ника 
идарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за 
уснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његов 
а се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови пр 
.. дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао једа 
ана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван се 
 као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу гр 
узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— 
ен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица 
еба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, 
 Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног гос 
 живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш  
 су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по о 
е испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удеша 
 у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати 
дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није 
 своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате. 
сно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно 
опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n= 
“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... прогово 
у није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, ра 
пелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја б 
 које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзи 
 решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како ј 
ек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Ј 
 што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{ 
ећ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у сво 
 ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да с 
д кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није ч 
изводи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје усле 
њи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао зами 
p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример м 
 и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себ 
најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и 
ој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само ст 
в те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; при 
Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </ 
авац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански  
раш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступ 
 <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми  
} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и разви 
и, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин 
вном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Прип 
 вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, мн 
.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако 
S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n=" 
наче не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном пр 
 пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, гд 
 та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се и 
злога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презира 
ро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неп 
ским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} И 
а љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармон 
м околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дру 
 је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, 
остима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; него само то к 
и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинц 
ам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим при 
просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то 
још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане  
"214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају. 
еси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе  
 мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира 
ичи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не мо 
 ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити јед 
е бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није мо 
будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало 
н џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста 
они на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обрати 
</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што ј 
в започети моментаним пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, 
ост, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која 
Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет  
.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да 
мо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује с 
једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{ 
 не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар оста 
 позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., 
се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ће 
мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није т 
нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} 
тварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу  
медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло м 
 Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало 
 богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда св 
не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми д 
вију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“.. 
непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показу 
> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да с 
није.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говори 
 и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби  
 да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би 
} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим опр 
нове бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прв 
непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и 
 умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171 
именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само  
у смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као 
 ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да 
епосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су са 
е састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то с 
тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, н 
ни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпостав 
о и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и  
аметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; 
арада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с 
 и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да пр 
ном.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна 
пособностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се д 
и у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, 
правите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а д 
 ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свест 
ичности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се 
ику у -способностима...</p> <p>— Каквим способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо  
hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе.  
смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p 
чити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у  
ју је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан развитак и потпомагати  
 је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим способностима?</p> <p> 
ању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене  
де му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S}  
 премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тог 
уштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу ло 
види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и 
и као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — зап 
.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се разв 
вали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим  
ње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај 
ђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радој 
S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима р 
итам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем в 
евојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта 
јима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају к 
има за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економс 
ати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мис 
S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су  
тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Си 
људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгле 
ризнати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било оч 
 пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакост 
 се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доц 
ању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" 
 настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова уд 
и су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S}  
 створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко ус 
ачин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit 
али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше п 
рити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе сво 
о лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памет 
е букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимал 
d>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (кој 
ишта друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом  
" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се 
он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је  
е, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спр 
во у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, п 
ити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ћ 
емо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хо 
нај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти мож 
 да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не мо 
већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и 
иста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, 
ло врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло рет 
рема мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — прод 
а у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — 
еће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам  
обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — 
уго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филоз 
 <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам н 
да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те 
p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор 
-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пи 
из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се т 
њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори М 
реко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Р 
ено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-У 
лавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било по 
 ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга. 
ње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се нај 
млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црнома 
познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, кој 
селе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није 
шле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише 
ли педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистри 
 ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Мил 
ати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, кол 
неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара не 
 познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p 
ању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео ј 
у код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити к 
на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах  
е на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преобр 
зре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом бр 
атеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јо 
 <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јо 
а су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Ср 
а беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} 
ћ, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи  
одина, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у в 
особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуља 
о примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозби 
ем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла ј 
риво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфини 
а се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам 
рилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити  
.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада  
; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколи 
а, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже 
могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него  
скиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; 
 зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или 
 затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје  
 их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су п 
 Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије.. 
рада подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити  
ижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само та 
развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образуј 
ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузи 
S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој в 
а да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе 
те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих 
асположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија,  
 д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина,  
ме, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изна 
 с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Гл 
Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да про 
не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S}  
 опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" / 
 да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена 
аравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћу 
а.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема у 
име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начин 
т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним  
, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро  
м више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље увер 
е.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми на 
у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако  
има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, как 
не, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњ 
 лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виног 
анити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца —  
 јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли в 
а, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зави 
ће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно крета 
ођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{ 
ади се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од з 
то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то у 
еко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Рус 
и пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, как 
те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла 
инка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Д 
, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као 
/p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са сто 
друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око 
у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и и 
одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и  
су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да ме 
а из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; дру 
 n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостиониц 
асти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им ис 
беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, а 
вијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су чит 
го да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовано 
има из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим  
</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину и 
Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанств 
БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </d 
сно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Руск 
илијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, 
сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много бо 
 добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свиј 
држи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} 
Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима  
 долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим 
 баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи 
у и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасв 
о каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није ба 
звиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се уто 
 у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, з 
</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба у 
а том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда н 
ор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтед 
гу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта 
ад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заје 
ах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p 
део је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — 
а, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ?  
нова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано —  
и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам так 
оме, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. 
 био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршениј 
о је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних 
ан, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случа 
 било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља 
е) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ 
шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите с 
у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам  
ирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p 
/p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан 
е се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише  
ши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позори 
 управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих г 
о; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{ 
о зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном 
рестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико ли 
 да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац,  
{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без бо 
<hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме  
витак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело мор 
трашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти п 
био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, ж 
 увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шт 
уго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица  
погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да  
им поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и п 
 један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајт 
м потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се ј 
питалиста противни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: шт 
 да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина 
адашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора  
по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у 
 у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој груб 
политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она  
<p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералн 
уно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разу 
 Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће 
га, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту 
оји нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.< 
 Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми  
 говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женид 
знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на 
прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут  
и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све  
> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну изд 
</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита 
о с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се с 
е кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, по 
 Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки 
дем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друг 
..{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништ 
опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је с 
...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{ 
стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше прире 
оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је 
му.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> 
би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим доба 
кције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких  
рогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао са 
ви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети С 
од Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се до 
о јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са соб 
 његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и  
га друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелн 
али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телегра 
а Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба ниј 
...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ос 
 стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он 
остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Ла 
и...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Ма 
има, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куц 
а јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала 
 пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захт 
знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} 
И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине — уп 
себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да тре 
појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и ин 
више због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о уд 
орила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прили 
оме само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тог 
ивот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума 
а...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа 
p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се и 
и овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму,  
е то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У 
>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је  
та.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с  
мем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.< 
ампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — од 
!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од  
ти, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p 
учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{ 
а опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p> 
атко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он  
оћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти 
овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће траж 
p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који 
оче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Нико 
овор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школ 
 и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="2 
нао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и  
ху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од пр 
окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори он 
им намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ мом 
ра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>—  
инком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нех 
ла своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — прогов 
ео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — ш 
S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би  
то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и инач 
ги дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби. 
 кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У  
руштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео 
ати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био  
идимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих посло 
> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одма 
и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога 
упити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год ни 
ној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хот 
.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је 
е, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му 
начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретк 
што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усваја 
 Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем ва 
 хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— 
ле тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9 
 Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују св 
творила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а о 
у оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многом 
, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p>  
авесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они опису 
 да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем време 
ного изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p 
јпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, 
борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непре 
.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му  
S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</ 
м.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, в 
Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио 
мо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да с 
ак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, 
еба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Л 
том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива 
pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људ 
идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створо 
: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да 
овину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима,  
а се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запит 
..{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <p 
едно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и љу 
варају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разум 
и женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако  
се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не мо 
е наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али  
идају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p>  
аднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руск 
шње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дат 
 <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већ 
 се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскињ 
казује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима по 
ења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сма 
ести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати 
н.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније об 
што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ врем 
гну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи  
је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, п 
те ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћер 
а у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивн 
ње, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспо 
притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало 
шњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S 
 да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>—  
себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установ 
догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на та 
 у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред т 
ц јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>Посл 
разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у  
шалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме 
 се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као 
о истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, д 
пљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те гро 
иче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се  
тив свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му 
 с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупир 
ја?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила,  
то немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо с 
се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А на 
 се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?< 
p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видит 
 домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако см 
"157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроум 
 мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не з 
n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је 
а захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже нов 
ца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима ос 
, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међу 
ација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наш 
аку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се  
мо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Б 
ир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладн 
>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p 
 јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од нек 
јст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше 
 <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p> 
свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота,  
 Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не ре 
абости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с 
сто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како 
 прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекид 
 очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети прот 
на.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се р 
у беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано  
 околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т.  
метње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наор 
 Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако  
 задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може 
тевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којим 
ио суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ св 
 могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и дома 
вестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оску 
 много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ чове 
> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда соци 
> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лиц 
 Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и  
амо њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била  
бије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако  
а да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С. 
pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог 
., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нуж 
од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се поја 
нуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на  
 ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина 
и и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружи 
 јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа вернос 
дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло 
} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде о 
 извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би 
— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дод 
— прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја 
.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мо 
, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према разл 
аш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нам 
е из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује 
е — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} 
прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и 
атког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам  
Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисава 
новна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих  
но времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда 
а потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А 
оге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да с 
ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће  
днострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве 
ују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле  
о покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би  
.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не  
ре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништ 
м је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача  
е може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући нат 
морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплемен 
ложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле  
но.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>С 
а за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио 
ти с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што в 
 може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо т 
.. проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....< 
м је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „ 
ога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Ми 
с, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, 
на управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто 
није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — прогово 
ва пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај;  
ијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дру 
 У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задру 
ти Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, у 
ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети ј 
положење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? —  
рулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — 
тито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Х 
у, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>ну 
радан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је п 
еко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— 
, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — 
о год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — од 
е, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако шт 
довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и  
S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој ме 
 појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуш 
>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смеј 
и морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ д 
> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што п 
 кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом пр 
едно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околн 
p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подми 
мској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у екон 
вну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не у 
ве слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.< 
м новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да ц 
и за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је  
ати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина 
о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави. 
<p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединост 
и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавниј 
сам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао  
 потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити из 
 дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да  
, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем 
 красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. П 
еко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шар 
ити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и т 
 одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу 
асположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих 
 врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори 
 пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдар 
ти и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од сам 
а — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и д 
тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који н 
да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто 
ним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p 
се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасо 
ше ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беш 
а признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно подат 
али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за дру 
ште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш по 
риродне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар 
природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да 
ју, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим 
лободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није зау 
ке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти с 
S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако па 
е у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p 
p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непо 
идети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> 
ма, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и пол 
 против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширн 
Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заје 
исам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре 
н — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је ну 
а бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То  
ели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>—  
да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином 
ори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да 
колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме на 
ма.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересан 
о толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је к 
поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, ист 
ко ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти 
ађивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то  
ављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и  
 како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> < 
хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност? 
овом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших наче 
и, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — 
и, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добије 
 о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и  
ко понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— 
но</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њи 
мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према то 
вао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванр 
 је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне с 
у децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за  
 ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви п 
{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Н 
..{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво  
га, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" 
 могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>—  
да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма ошт 
се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити м 
му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пр 
е долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринк 
{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је 
ј бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити  
м само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S}  
хватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „ 
е време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој жи 
гичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је  
, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на ск 
ко је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој 
 <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш  
да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да 
астичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину 
није започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скор 
 нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне 
ст израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажа 
том.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; мог 
{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у 
рајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S 
стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ позн 
ако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{ 
е више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање 
 мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло 
к“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође 
ли за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бак 
е, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу  
ио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још ни 
му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје 
ена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин. 
тевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и у 
 прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећај 
нија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} 
{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршава 
 може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун  
та; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S}  
а? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би да 
говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука 
е вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може  
звитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу  
 лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што 
а би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч В 
 бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постаја 
различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не  
купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредн 
лине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес мо 
Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако уж 
о зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за 
 уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не може ника 
то год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велит 
жало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични љ 
а, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не т 
ам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb  
али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод  
ако су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он  
сности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш п 
хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до и 
овеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али  
— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално ко 
 занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта  
/p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегств 
ви, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га  
о; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S 
аћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се  
није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p>  
зговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а забора 
 опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" 
стоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром 
ад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим д 
n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они 
али; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда  
гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се м 
н.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље н 
!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги  
косте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна  
Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане В 
обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb 
 неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за 
о одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осет 
 /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — 
е све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили. 
о с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор  
го икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња бил 
<p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатн 
 видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да 
а слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим дос 
{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја:  
у вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не сам 
 та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширн 
њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладно 
 Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задо 
етровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</ 
тарчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дод 
 да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама би 
омену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се  
им природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правце 
и падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме буду 
S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се. 
смеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p> 
ј огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпо 
ојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала  
д своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом 
мињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли ни 
</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за нов 
је приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослоб 
 против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Дари 
ан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица 
ење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште 
ом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се о 
тео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садаш 
е са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носи 
е?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Зати 
ем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ  
, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природ 
{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упа 
 је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али са 
деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад б 
че му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Мила 
Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и 
екиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговор 
. поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На  
и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио. 
и у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате 
 Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко на 
 га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где се 
би, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим 
 материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201 
није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметн 
Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="9 
теде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све в 
пособне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како  
е разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!< 
ља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се  
Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново 
те бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбо 
а то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборави 
игла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{ 
оју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатниј 
жим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као 
даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе ниса 
огу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p 
— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме  
ега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа 
ом; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде 
данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се  
 је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{ 
своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, прав 
мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јо 
д добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p> 
ио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја 
 и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после н 
p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у  
ни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, 
такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</ 
<p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Зн 
и су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су с 
друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљев 
Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дан 
ини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима  
.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се оглед 
—- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не 
љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма 
p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни 
те ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобрават 
> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да пра 
 већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он.  
и оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашт 
ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали наб 
>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та ни 
.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба зн 
ења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— П 
едак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље. 
же бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто 
о је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У  
говање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни леч 
 том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Ол 
</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право 
у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{ 
е, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захте 
како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је  
века.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено  
оседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p> 
е недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз  
једно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што  
заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли мес 
е групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава 
 друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у  
 шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али с 
ог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим ства 
ворити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, 
и и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико  
т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим пита 
 осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало пос 
 Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} На 
, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, 
> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то с 
тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да  
о је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — 
дова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{ 
очиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад и 
<p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека св 
че имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци,  
Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, 
 <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозн 
 при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S}  
ного дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миљ 
илан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прил 
сле неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ —  
ле подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли?  
 <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно 
себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам  
Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> < 
а беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те 
> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био,  
— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је т 
дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз  
дан пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с о 
сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори 
 — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако 
рирода.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се са 
пет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те ј 
 близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино  
к врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у в 
се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. —  
— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретк 
за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— М 
збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни ошта 
ане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је  
дио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема ко 
варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава. 
да свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми  
 тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чин 
а кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу 
та више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више 
е велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за 
т.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упал 
бав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли 
тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти н 
 да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начи 
d> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео ка 
аво било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упут 
ерг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед н 
ајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p 
одуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз с 
да се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — прим 
ом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мал 
снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пи 
ше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек сло 
ој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране 
вао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бит 
ју, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{ 
, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен припра 
е кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши профе 
жно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... прого 
морни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако ни 
 то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој 
адоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он х 
>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чи 
јекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који 
S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети плем 
и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. 
</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја  
.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој приро 
есмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који и 
жевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S}  
жно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој,  
</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам 
чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвор 
радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака у 
"53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам шт 
ваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита насло 
имале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на 
 да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђ 
ој собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па  
и мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа 
 собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n= 
.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Рад 
и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао 
отрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Мит 
лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и 
 и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бе 
 и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средс 
дношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава  
еје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> < 
али сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огром 
аднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њихов 
зуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Мил 
 <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма 
ти у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S 
уштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спра 
исима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне с 
 у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви н 
уђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је против 
хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} 
ности није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — п 
{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим о 
p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим  
 трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други сл 
о с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори 
ће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисава 
— прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле  
сто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, 
А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својин 
е само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен 
 Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на дива 
{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу су 
 се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта 
p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су та 
сле подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори о 
p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске  
 није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не б 
и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да  
не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којо 
еше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, 
 беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S 
де сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице. 
>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно. 
 подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јован 
 То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређ 
ако ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро оч 
ак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У  
едне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви с 
удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, приме 
ма се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким. 
ме ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким г 
е и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново 
Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови о 
 задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> < 
врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> 
утака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише само 
како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при од 
значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год о 
ано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из дру 
 код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао шва 
за и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него и 
имети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — 
ише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што с 
атак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши 
 љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцн 
S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну  
 озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која с 
 је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она им 
 Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описи 
и и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S}  
арате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се  
т допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више 
натим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} 
2" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати п 
тране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на с 
 уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчиње 
ко треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свр 
ди век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Н 
ти какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка. 
арена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између < 
ажност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се пр 
 другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега 
лан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о 
> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.< 
 било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — прос 
темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу т 
е простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у вели 
ште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај у 
азума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме бож 
ан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.< 
воју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечан 
неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињен 
о било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} 
у конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искр 
начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У то 
се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо сад 
сао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила не 
е ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том пог 
и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и 
вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње не 
конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавањ 
{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и п 
 додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима  
ношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризаци 
мо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове о 
нак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се о 
 и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотл 
ти, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не од 
не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим 
ад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој п 
нској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда 
ворио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да 
ас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као љ 
на, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим на 
 n="97" /> <pb n="98" /> <!-- Недостају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог проле 
 своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше ка 
дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угри 
ну.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хи 
ним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање ру 
таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пут 
наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стра 
сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди  
непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је н 
опште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допушта 
/p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту с 
 мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита и 
них радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља  
брику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше  
 прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дод 
вори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>—  
 је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је 
 се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се кр 
ађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то в 
 не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога 
ите ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све с 
ва је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} М 
ину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао гл 
а неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de">Lotterieschwester</fore 
је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше < 
<p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим  
ити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежн 
ца му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но ре 
 осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се  
е друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли  
ји с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек о 
па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје 
 сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа др 
екла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико прав 
ћа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничк 
згледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то  
 ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стаја 
 несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што  
мо име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове н 
олиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже 
е за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употре 
{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...< 
ана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} 
че Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за рук 
сти с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с д 
 то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и ра 
и у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећај 
еристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим ви 
ад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све  
ше на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така т 
ли?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ 
ли мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине. 
ених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, ш 
говори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p 
у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Н 
 једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би крит 
очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износил 
раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају  
 програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша 
 <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слег 
ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о том 
кле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — 
не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су  
 се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ... 
и, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих  
о закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те  
љаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> < 
ад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио  
 дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у д 
само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, 
ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо с 
 свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слоб 
 оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти 
станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши 
науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p 
ве састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога т 
што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и  
стано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња. 
 таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама н 
.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога ут 
 тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, 
уком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати прем 
ти заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих на 
рана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао 
те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није д 
ији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху с 
S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе  
о бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... 
м и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма. 
чан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. 
 голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора про 
 је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић. 
"64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари  
, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још на 
овршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збу 
та.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу нач 
 — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — З 
знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздрж 
ђака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C1. 
 имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј 
им лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један 
своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> < 
 се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три 
 као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба мо 
мним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, т 
 начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S 
се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако ле 
реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе  
аво, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према сво 
их разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичн 
шећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} 
} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“  
у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— К 
Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке 
 искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничког с 
се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле им 
злога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p> 
сли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима с 
ном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики. 
ми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени 
 очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће  
— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S 
но право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су  
} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а неш 
а на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трго 
овом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава  
ш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти вел 
што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилик 
</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто 
> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем однош 
бав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави  
ба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у 
 сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друг 
ачин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред  
ке пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај о 
е признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; ал 
е била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем 
ead> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије,  
, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну бра 
 смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све з 
ти и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је д 
луцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са ре 
увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте 
 им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла  
Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавр 
леко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање 
и сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч —  
о иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима 
и дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („ 
Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле —  
илић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине,  
RP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text>  
заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштв 
азговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се р 
а разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — по 
 услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати? 
 ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} Пос 
ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> < 
ад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети  
дицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, д 
х страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у на 
стави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван. 
" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да с 
, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и 
езу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Мила 
истојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамт 
и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо та 
и.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли  
вник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањ 
ажимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе саставља 
он радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S 
Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S 
азио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике посл 
ора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> < 
у, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којим 
ти још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он чест 
ајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме 
S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да б 
нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им нар 
 они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да  
да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изгово 
мо <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облик 
а сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да с 
говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода ре 
 позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — п 
и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — пи 
ка живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави реш 
них дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај пр 
рпске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати д 
 тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановим 
 које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ниш 
е саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S}  
аша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не  
стварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам 
валинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу 
} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи. 
је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су 
тичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста прот 
е по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, са 
</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити 
нда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што в 
 ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су с 
и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, не 
баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радој 
е даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петров 
о бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} 
ко да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за 
 дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан 
пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p 
ју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он  
и градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи дру 
раг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Ш 
ја ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подми 
седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Ма 
ојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу 
, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незад 
 што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је поз 
ности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, 
S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скр 
е неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њег 
S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу н 
ења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не зна 
ајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и др 
нама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{ 
ехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — 
не, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на  
p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и  
и људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти 
>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</ 
употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изр 
ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — на 
потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} У 
лавенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту др 
лан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напом 
S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па он 
 њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево  
, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају та 
нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе ни 
 је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро,  
и, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је пра 
у њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други при 
p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за в 
лављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с који 
дио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два 
ељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и  
b n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се нај 
е.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим пи 
у, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у не 
ога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми  
осе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уо 
> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p 
—</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматр 
арко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изг 
ага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалости 
ерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интере 
Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упоз 
е су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма уна 
бјаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него шт 
, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на  
вршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Мар 
те о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлуч 
 дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се дого 
> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње. 
е за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који некол 
 средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од пр 
е.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут слож 
.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела 
рови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разл 
дније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Рус 
вала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љу 
112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега нач 
Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састаја 
 борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, кој 
обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзг 
а прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан 
и учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да 
да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док и 
богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ве 
и као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ћ 
 лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p> 
етање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала. 
е варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети и 
> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беш 
омотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале  
ана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" x 
Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам  
носи баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— 
 Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин  
и живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велик 
м?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио 
ваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у са 
таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела 
 од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али од 
 крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње н 
мер свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари. 
 развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле 
о стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— 
са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, 
а — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш д 
у.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</ 
е чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек так 
о је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и 
 на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А 
то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека 
ер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласк 
то сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају с 
и да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што  
лежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за рад 
 и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, к 
 Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних  
ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организ 
овом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S}  
оцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, ко 
 осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегав 
{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркив 
а, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је  
ја.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их ј 
. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p 
 га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да на 
рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је 
згом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потре 
трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међути 
у, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неогр 
и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, к 
а борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих 
ва и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакун 
аду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посред 
 Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за  
тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говор 
еког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држи 
 Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или о 
еднако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је п 
 То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко  
а средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у де 
 је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руск 
ничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује с 
.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопа 
х је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају ис 
ућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} 
„кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу пот 
 је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њ 
ају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} 
 познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, ко 
шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља,  
дну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варо 
 пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе 
, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па е 
рироди слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгуб 
{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако 
 <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребац 
е Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више гов 
паметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У  
, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p> 
на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмет 
је стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притис 
тињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако у 
саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно 
ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не боји 
где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напр 
у онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могл 
изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само пор 
јно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчиј 
то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да. 
и плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред остал 
— „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви прос 
="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{ 
и у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што  
 на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилаз 
цу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љу 
идите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесит 
Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{ 
ље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположе 
, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљав 
зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је др 
 воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазн 
 је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуж 
 не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кра 
сла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму ма 
напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голе 
ра.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви ра 
иродно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S}  
то, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они 
и друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих д 
примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одав 
чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити з 
е један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавањ 
еба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту не 
уди не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена згр 
 знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пр 
ко је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад 
 тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче 
/p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори он 
удо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико го 
био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па види 
 Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је у 
 то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је  
мих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити проти 
 занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свес 
ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо 
и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, 
; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да б 
окатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., од 
{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, 
ити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је на 
на, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у м 
нате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда 
аше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне се 
 и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што  
исли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја ва 
едова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — 
S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У 
би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> < 
дало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако г 
 рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један д 
Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет  
{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако пр 
сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — прог 
ам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас  
 Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге љу 
но уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то  
 му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није 
дној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме.  
 људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек 
 свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — прим 
чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је  
 са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загуш 
ди, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; им 
о и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица н 
 чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуљ 
а га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и заг 
</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међ 
илу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, 
ва,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Не 
 — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтеват 
 за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} 
је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали 
ионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; та 
 слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S 
 и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него 
о добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није  
глашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује само привреме 
аком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него о 
друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом 
х захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, 
" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмет 
о лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао так 
код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д 
тицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи 
век се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S 
мника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом г 
 „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њ 
 осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајт 
бе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан 
твена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, п 
н је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду;  
донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и  
 наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво  
јом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали гот 
{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства  
мање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника о 
/> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре х 
ћи натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је  
2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, ти 
пет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од сва 
мо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она 
ај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма раз 
д се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју 
војој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за дру 
о.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој  
реме расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снаг 
осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма с 
јство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њих 
ама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Ал 
лико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друшт 
и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији о 
 нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбеж 
, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, о 
 ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази  
 /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад 
Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може  
 се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га б 
тели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све 
 <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени ле 
в крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Ко 
у даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположе 
еном и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни 
тва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде  
ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би 
оворила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p> 
ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али 
аји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{ 
ило, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан дока 
давали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би г 
 Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулир 
у, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрал 
а са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најс 
ћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна  
ксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово 
ном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је дост 
, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за р 
рговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знат 
аду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утол 
Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по 
развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе с 
 расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом дру 
воћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа др 
ужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племе 
гласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забав 
асу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А  
ева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи,  
ј књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у  
> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму ст 
асвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130"  
S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниж 
него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта 
употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на у 
јој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није  
Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али пита 
Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; осо 
стан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био 
ш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није 
варима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се  
) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о  
 смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смеш 
 с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а  
нети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да  
 што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе 
е могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одм 
ставити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибе 
ала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно уп 
 правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слоб 
кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је го 
>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p 
о.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> 
 на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела зе 
 Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па  
{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком по 
начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви б 
а је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} П 
да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаш 
 је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није так 
селе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд 
н за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретни 
 па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја  
ди.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то к 
сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, д 
ек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} А 
потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство доб 
у плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева пр 
је у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брин 
о потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати  
— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанс 
 вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, 
се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, 
иње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ  
ди, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S 
</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нис 
је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, 
 Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виногр 
.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — прого 
није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове имен 
се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{ 
е радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј 
ребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се ис 
разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране  
оји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто 
кудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што види 
е не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</ 
лности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S 
очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити но 
 кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста. 
 /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не 
ди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Да 
 Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговор 
мотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S}  
 на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племе 
рекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све 
p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му ника 
Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни 
да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови р 
 не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они нећ 
</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки пам 
 израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!.. 
23" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p> 
м друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, вид 
ога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као  
 ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али 
 знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?< 
Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може рад 
о ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за  
окторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, к 
 што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не 
 свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али с 
>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи 
ад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та 
После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па  
 — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеј 
ш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да мет 
аза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан,  
дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан 
врћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само 
ирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је р 
ђутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчи 
</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; на 
>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код 
осле сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Ал 
н пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је река 
 знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгл 
че га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава 
 за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> раз 
, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте упр 
виђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перс 
у ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S 
 дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна 
е моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад 
 да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радо 
<p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео 
 је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се 
ва с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суд 
лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде општ 
и се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — п 
ретпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том  
ка капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасн 
 не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће  
есте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се  
ати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.< 
је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин. 
ичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и 
а ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога 
 томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад и 
ословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не м 
мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па с 
еђу мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љ 
 лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на 
го се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и с 
напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове  
 друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају сам 
ован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у п 
тле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не 
т, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвеног 
аза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде  
да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па 
ги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даљ 
због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и пр 
т, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — 
и.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најпове 
 — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете 
мо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их  
 <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег го 
оје се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживе 
на кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Дарин 
 радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече пот 
 моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p> 
 видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икак 
а?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на после 
е, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и вел 
ова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од  
идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између 
 лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако г 
сност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василије 
јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и д 
<p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи д 
уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на иси 
с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај  
 нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа  
састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгл 
родну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност 
радећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уоп 
ишта није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским  
>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће  
 Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је с 
а; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препир 
е, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила  
о опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не 
стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</ 
пасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити 
снива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву  
ила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење 
.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од 
к.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p 
различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва. 
је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, не 
 На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који 
 n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства 
зроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише ду 
је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајн 
особни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла 
у слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи 
ет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пут 
луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и граб 
ворећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија. 
ији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго н 
сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{ 
астави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципе 
а њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и 
а сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жес 
већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на  
икад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по кат 
нај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“.  
приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не 
и Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Мил 
м може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Д 
ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} К 
е.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, с 
у голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву  
 на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, 
...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак 
ош уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије 
за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, и 
ељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње дру 
а, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div t 
 забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а са 
а ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити до 
уштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја 
ркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да  
 после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.< 
у можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје 
евни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с 
и ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути... 
својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључц 
к <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се 
о год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изглед 
и примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но  
једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих 
ао за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив,  
јсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, д 
.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао  
руге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто  
е — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да рад 
заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трп 
— Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто збо 
асвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљ 
о што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди 
ије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка. 
p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опе 
ајпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, бић 
 на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опши 
оварао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, шт 
и засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један  
а се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном обра 
/p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> < 
 /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?< 
 тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких 
само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поч 
офицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад н 
 почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у ка 
 ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате 
ише.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знам 
у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго,  
ави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија каз 
и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима 
се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђ 
рава на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви в 
чности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у се 
 систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да  
стријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том 
дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Ник 
{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире 
а одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте у 
илика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се пр 
д 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен  
 какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с нек 
чај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах пон 
 свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све  
Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклон 
Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за чит 
 потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно пос 
чку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>—  
 Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој тре 
шљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности з 
управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније 
 и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква 
доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које 
ели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате. 
 је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма ком 
p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То  
е.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> < 
ићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени 
тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо 
ме.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — 
штвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и п 
>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао 
ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говори 
<p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде  
ам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разв 
...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{ 
о они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зац 
ола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што  
зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање  
— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практично 
а трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се заб 
 тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам на 
нио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спрем 
асвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и ра 
је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S}  
 да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између остали 
бар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код ј 
инка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави 
овеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Ра 
у дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би  
оси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слу 
че, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p 
.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, н 
опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т 
еје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима о 
по“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. 
риказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи  
каква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати 
сну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, 
Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде сво 
же више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га 
 земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.< 
ања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многи 
арао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се у 
ута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је  
ајвећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не са 
ји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо моз 
 и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако мога 
прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповеда 
 разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обичн 
вом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се мож 
бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после нек 
 за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</ 
 љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са 
једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истин 
> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учи 
знати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати б 
инка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или 
удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има 
рт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, 
авилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких  
b n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Нем 
иге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гос 
, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ  
и, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У оста 
ција имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не  
има, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој лин 
ође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да 
ма, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко врем 
> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p 
</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге 
 се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загре 
Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p 
се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванре 
а живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“ 
тавив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S 
{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, из 
оји по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да 
 то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и од 
чун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога увод 
ких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, п 
е и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи ост 
лије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешт 
 или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекид 
и — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, н 
верљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, п 
, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам  
b n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да б 
ређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што  
ђанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... п 
уди слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело и 
вара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако  
татута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи  
ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та 
 је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга  
 остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се д 
би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се  
годни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корис 
век!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и  
ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, пуб 
аш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: жив 
 могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно  
вор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну з 
мо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тра 
нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећај 
ба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек  
е бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода зат 
оцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати прост 
>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали сти 
е уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем б 
 цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> 
} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам т 
е и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитат 
етке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате 
ључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно  
дно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утис 
у, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се  
 би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које ниј 
ли, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око  
сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како 
-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују в 
но“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само а 
лагостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који 
е.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није ис 
своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неваж 
и до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују  
јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S 
 а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</ 
/p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него 
ак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и докази 
ар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка  
броме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не 
ети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у 
.</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није 
 осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" 
што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и н 
ка је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у ко 
остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост на 
ће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора  
еких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то 
аки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерн 
 него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе  
{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S 
 мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај  
тина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је 
ако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те 
ујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога в 
 колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим 
литки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, н 
 се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски  
ло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане н 
/p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито 
био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то нео 
а Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар с 
 Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Ра 
и, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и 
ојединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану 
 рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда 
 завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху 
 рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго 
но расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се гово 
> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост споје 
е даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника. 
е је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро зна 
се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p 
твено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је 
не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она о 
, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Ми 
се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе 
“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада 
{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни вид 
ористи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, д 
владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропаганди 
је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део  
.{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не мо 
 кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла,  
о делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} 
же бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, п 
а кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешен 
 можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о  
то ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче пита 
ак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>—  
 је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— А 
.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Зна 
и радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало д 
их начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних  
га друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их свој 
е и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S 
p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, ка 
лом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p 
 — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући 
мешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом 
на женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобо 
бог похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што 
оме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије н 
, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама произв 
леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, 
е поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, б 
мо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам  
{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али ниј 
е чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S}  
ија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би 
"169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, 
ита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околности 
 он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па  
уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше 
нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је мо 
али, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га 
 доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p>  
 мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се  
рио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом дом 
ост према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> < 
, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је вр 
за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечн 
акво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничав 
и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти о 
а глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко пр 
другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> < 
 „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца.. 
с кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, ост 
све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пође 
ати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на л 
седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> < 
ростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <p 
ње народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали  
лга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч  
{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто го 
риродно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо п 
така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је  
слонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p> 
луд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испа 
его је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу стан 
стати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај дру 
 да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњ 
ште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год шт 
b n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љуба 
 а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао меди 
о се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но 
и и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја н 
} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ће 
а донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да  
p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако р 
а га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то  
ману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајњ 
лико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га н 
агогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад с 
зним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би  
те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и 
рафисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева  
не странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и пов 
леко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буд 
 појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропуст 
Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако доб 
 није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље 
ема нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способности 
 знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од своји 
, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требал 
.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисл 
ду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасви 
 ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толи 
/p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, 
емишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и др 
абрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са м 
ан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од  
 да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Оста 
о, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно 
 за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У о 
тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — пона 
 — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задоб 
 код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S 
змишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т.  
равити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина о 
S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али су 
 ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зев 
борита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењ 
 са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их  
како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</ 
ао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> 
у!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка ника 
ечи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у р 
} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за 
 по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p> 
еду баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — прим 
 Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p>  
м.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве ово 
 Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан. 
раткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде перо 
олебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву н 
, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све 
о друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога с 
S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p>  
је то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису и 
е године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скор 
морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте не 
и све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? —  
гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; мес 
пита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дв 
вим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити  
је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особ 
баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да нек 
ри.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је  
S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припр 
ним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Ал 
она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао неш 
и јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, 
сто наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети  
 можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обз 
род слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљ 
ти његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете к 
ћи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој б 
>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај 
А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</ 
убица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више  
ови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад  
 примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова 
 на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива фор 
и она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан 
оја није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне 
рема вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да  
 а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка,  
ете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без н 
ан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш п 
ад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али  
 џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Ј 
дњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, са 
не, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страс 
говори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније. 
ad> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не  
 згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима 
зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Моно 
0_C1.1.4"> <head>IV.</head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милано 
о тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерк 
клоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} 
начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе пост 
за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано  
 Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само она 
оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнак 
но; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достоја 
воме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи 
т Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се паз 
године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> 
вно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, кој 
а озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљенос 
траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да рад 
ела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају 
зацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад 
; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим  
кује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасн 
им начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина,  
ка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и 
е то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични с 
запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу  
а постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добр 
кад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем ценз 
 Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бо 
 такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се произ 
 затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p 
равно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S}  
а чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одла 
угачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз мест 
зо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам ско 
приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају дру 
учају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, 
и пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш с 
авној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се в 
морна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непр 
чин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје 
ђашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може на 
или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру уст 
цу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви  
е, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако 
на човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа и 
 n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би св 
 удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица 
дише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу м 
је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио 
о у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити са 
уми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; 
 је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Ол 
снована је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у  
алога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, 
ине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни пл 
морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, 
 друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и прем 
 другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{ 
а; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике  
</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, ку 
онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле о 
 остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не 
 опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право л 
ти, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало  
, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели:  
 ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> < 
, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</ 
се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи,  
ову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говор 
је.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове не 
је у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огром 
на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн и 
о друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Ал 
амо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацел 
 што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољн 
 живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би в 
ла, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излеч 
вољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није изве 
војим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до т 
 на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него 
авати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво  
ите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како м 
у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S 
го...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он з 
у, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим до 
ту своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко приј 
у. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још  
 С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланов 
шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зу 
ијално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} П 
је наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати нов 
Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав  
 врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „ 
оди.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петр 
а то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p 
је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим с 
е осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> 
ком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није 
с сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудн 
ојим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се б 
ај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику 
ити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије в 
 очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину 
 ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза зам 
 то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књи 
тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Ш 
b n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар... 
 У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S 
 n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у 
Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ип 
 ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за сва 
треса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је му 
S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи 
 домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела 
аква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <p 
 лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то з 
и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло разл 
, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, 
сти.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило д 
 — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да мог 
а ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан  
у.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улог 
азговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто на 
слила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја не 
о овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу  
опште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>О 
{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игр 
е, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} А 
зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да м 
т, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности гов 
мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да 
 Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би  
трпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то при 
в биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи 
не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта 
 Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за  
љате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} 
ско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>пони 
арац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора јед 
ра о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је м 
језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало 
— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n 
Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је  
ез спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто  
ачимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека  
се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш 
 она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p 
ђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он  
а маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се 
живање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се 
себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не з 
 не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као  
обар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>—  
авао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих  
 још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, о 
тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или 
ном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте уч 
е ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покуша 
 да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дош 
е јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} 
од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан 
о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него с 
им одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, 
вачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те —  
на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S}  
а мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви 
 се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем 
разованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад 
хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били 
 удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен 
> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима 
е у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S 
гов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и  
је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тира 
 најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S 
вио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и 
инчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку  
ње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар 
 што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће 
ји у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан 
 случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и  
p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> < 
ти, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигар 
садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао 
 дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо  
угим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та  
нутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће  
а садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, д 
 то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који ј 
те уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, 
душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас 
и задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш  
између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Је 
 овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} 
 Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај 
руда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим зд 
ко сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно 
њи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново ва 
 он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима  
мојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и  
з грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају 
ко не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форм 
ше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа пар 
дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p 
 морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом 
запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то  
ме, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца  
оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно  
{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да ј 
љу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време ра 
} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p> 
ћемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио  
а умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђ 
А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у к 
се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на при 
" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добр 
о, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Н 
оћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребља 
свим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљал 
 да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{ 
зговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов у 
е није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опаснос 
фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сим 
ругим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде  
ина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев пози 
рафисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна г 
добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гл 
.{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, кој 
арија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да  
рекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гле 
 најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о к 
али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокн 
же; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По друг 
можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим ј 
скога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима м 
“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да б 
 Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних с 
више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како  
им тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врл 
најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, 
ави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је тек 
положење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао 
ције и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све 
 за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, 
тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потр 
>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="1 
затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и  
 ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p> 
орити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама ма 
сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог ст 
бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужн 
м: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био 
 или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „В 
што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријат 
 пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. 
 ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — 
, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је ну 
, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљн 
затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, д 
о?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у к 
опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа в 
обе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне;  
н...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомо 
свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S 
тку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписал 
лавом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре некол 
оз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је 
о јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм 
адо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb 
 одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и ос 
S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не и 
— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он 
Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз  
чења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је п 
једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вам 
ам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се 
н.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам д 
и сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n= 
о на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми бе 
 добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује 
ти, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан 
астати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино и 
и у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта 
росто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{ 
затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам з 
} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> 
 Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе изм 
мо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни 
 извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се,  
ле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и  
 Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му бе 
тим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао  
Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p 
само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад  
е општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рач 
управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој з 
 Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском 
х дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна приј 
заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога  
чких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела 
да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. осно 
данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} М 
њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и  
 са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела. 
а стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у 
м тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према др 
за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је  
Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S}  
ој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ  
какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д. 
Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута ни 
не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на т 
атра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S 
акојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте. 
уштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> 
и бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, ба 
а се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насме 
и заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна  
сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Ал 
поче опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој 
>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим мл 
<p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси 
 — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо с 
 Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стој 
ила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробуд 
палога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, 
де даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човек 
ју.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо... 
јица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паме 
 да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно мног 
као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика 
 вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је,  
м (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави св 
ашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа  
е од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима ск 
л’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд 
његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. 
дмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него  
ити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, ко 
слетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> < 
ати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично  
 Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било ну 
113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се  
 тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најп 
оизводњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах  
м дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз м 
добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању  
иближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при излас 
 зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ 
о је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Катка 
абрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам  
аринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред њ 
изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде 
ар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи с 
p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и  
развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приб 
свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста ве 
у, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.< 
нашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђив 
сти, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велит 
ти.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, кој 
војој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но те 
S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, 
сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свим 
S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ  
н; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова,  
шио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац м 
аже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео глав 
цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реци 
била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и попул 
одност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} 
ставу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљи 
сти не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> < 
та приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају  
“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је т 
нује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржањ 
је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан. 
ко радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика ме 
ру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у с 
еше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, би 
.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријате 
ра га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S 
но.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкч 
нам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш мо 
а значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто и 
човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим 
{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше с 
весним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има ви 
чна слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за  
Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начин 
да је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем 
о је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало слож 
г живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хо 
сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако 
— да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим 
и?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви  
то велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште  
 се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелим 
д њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пођ 
S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле пос 
 непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Сл 
олитичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста п 
 му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није  
 то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за  
ети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипенди 
, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, наг 
илније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што с 
 је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачу 
} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, д 
исто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград. 
 случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читао 
ре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или  
оје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рад 
лан“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку  
ан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампа 
авити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превид 
ј начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније ис 
нскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а ни 
 којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи ј 
е ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Ба 
.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на гово 
леко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} 
ни, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и т 
, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S}  
но очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога 
ахтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је 
доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, 
а је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж 
еки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало дв 
забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они с 
— Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се н 
 начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која прод 
пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може 
о била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа раз 
у се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи зем 
на или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру  
о сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли ис 
стаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте  
сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и по 
 <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће дол 
руги смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео. 
зницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и  
следице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, о 
м од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао  
е био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p 
упе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећа 
које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју 
не.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може бор 
Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она 
фујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, какви 
потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту 
ли шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не  
нда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост,  
и он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је 
мела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S}  
 хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p 
друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту  
ем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато.. 
 и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већи 
ним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би,  
вдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпа 
 мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А 
</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја с 
и је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесе 
акође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је о 
, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалу 
} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке дв 
шао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала 
доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ј 
начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дру 
"85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „ 
.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође  
 стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима сара 
е ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринц 
а видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо? 
остао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви там 
остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што ве 
а пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Про 
и се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништ 
скиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их  
говори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, 
ти другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логича 
 родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старо 
} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекциј 
е, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме 
ја има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке из 
паст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се 
 ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам увер 
већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекул 
а је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад до 
ажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: ни 
{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — 
вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али оста 
ом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је п 
јатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као у 
колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да у 
и их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> 
емљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та 
е он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“. 
х упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био 
им добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>—  
што бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која  
Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то 
а има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интере 
речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инст 
и ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, 
само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју ј 
посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој 
даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој спо 
<p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта он 
 ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан  
S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћи 
поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалн 
ост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне к 
е нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити 
 збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекив 
 — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ев 
е их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита 
и, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље,  
} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачко 
да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детиња 
није сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{ 
м способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то с 
</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо  
 и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се,  
милају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употре 
ном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при 
ће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који ника 
 како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — 
.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије пи 
том никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим  
..{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћет 
 ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} 
ј форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фи 
p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> 
е одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Мила 
ри он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко  
ар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за ме 
ује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225"  
} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жа 
аде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је 
или, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али  
 видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} 
Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S 
реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки с 
озови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није < 
>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} 
?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт 
деља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и б 
ло сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш 
 ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си 
није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и уз 
и с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{ 
 То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то 
— али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{ 
акој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чини 
а тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише 
и.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се при 
како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био м 
же говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и 
, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа сл 
ји“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка 
авања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког пи 
м непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине  
 стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашал 
ренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе 
 знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би 
’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењ 
 силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете л 
 на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам примети 
 с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад б 
 не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости 
> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити са 
тали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Та 
ривремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и 
ење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p 
в угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и прича 
ад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуш 
 Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју ј 
 сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} 
 Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како  
"135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лага 
уду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава зак 
упатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време н 
 кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање ме 
ни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације —  
 лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен п 
н у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга 
но погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника с 
екивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је  
вничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацел 
но је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том 
е.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад к 
вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде п 
>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — шт 
да некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сас 
лу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо 
ке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвени 
још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које  
ених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво 
алистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, зат 
муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пи 
богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на 
 је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде 
језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је п 
а та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несн 
е није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она гов 
а, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код ње 
сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, 
едањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псов 
а, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почн 
...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш та 
а...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у 
е страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба пр 
носити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Ал 
ледње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У сво 
о не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У т 
нов <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше 
у накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захт 
а.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бит 
ајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете 
рестала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прил 
} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког ста 
м оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је пр 
е конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, пр 
S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он  
је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљају 
ју.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</ 
у ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од с 
није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се оч 
ва тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар 
очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи?  
д једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то дену 
ине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено 
о? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи —  
Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено —  
 Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах врат 
мим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да ни 
врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли  
амила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потп 
ам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., које 
P18780_C1.1.7"> <head>VII.</head> <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с  
м ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио,  
а <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој ст 
вори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан спо 
 управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је  
ног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах по 
 натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} П 
 чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође мед 
ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем  
ењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији  
јим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и  
оја продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признаје 
дну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; ре 
тоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов 
>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се 
ију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријат 
руштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете 
ица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наш 
 год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају прода 
..{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе 
имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо св 
њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно  
{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, к 
м.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> науч 
S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба с 
} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога 
онкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" />  
 већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу сам 
Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам на 
а друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази ч 
единости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о диза 
чињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се и 
е може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; и 
 упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пу 
пште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{ 
уди да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што 
штву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физич 
довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p 
рђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А по 
моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу 
ше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До  
им искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси 
вета.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не з 
ишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се осн 
у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — — 
ег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни  
дно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси  
аштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што 
 организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у 
 би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с др 
јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушају 
их, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ва 
ка.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном  
{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе  
ти општи напредак. <pb n="147" /> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на  
{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвали 
акво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је  
ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви  
</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој  
на врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановић 
аврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој за 
вему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринк 
ваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утиша 
а не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и 
маћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила,  
а шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пус 
мо ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота... 
на мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли 
од на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме с 
p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код в 
вакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и посл 
истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, д 
ета“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ 
та против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада! 
ну, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно  
дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој нек 
ње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма 
ли шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</ 
о уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{ 
, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду  
 Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предисп 
еше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... з 
 с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75"  
>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у  
 положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, 
ану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио М 
оћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управ 
иљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се ок 
вати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? 
 — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послуж 
, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња.  
е и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у 
јати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану 
<p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срб 
мотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њ 
је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, 
вност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, 
.</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом ваш 
а је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарно 
пити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђе 
 истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрл 
м људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— 
 Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, не 
 год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где го 
 и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p>  
 овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси 
ање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројств 
 То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек ј 
кше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ п 
Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправд 
 Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да  
овек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, д 
а је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S 
 упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, 
 звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта з 
избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у  
ила велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне 
ло врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским 
оста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и 
>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. до 
зати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, пр 
спод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало. 
так уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријо 
 да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себ 
и, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја са 
бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти ј 
дничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну 
Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора  
д тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве 
као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— П 
војим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких пи 
сту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из  
а тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> 
неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је так 
м здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима с 
</foreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац уд 
 апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатск 
.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш кака 
и; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта ј 
2" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ак 
 <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле п 
.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забора 
p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ва 
, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људ 
илици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он до 
павати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевањ 
чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не  
а се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори  
им стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n 
м, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да 
ровре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њим 
>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су 
нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је  
а разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка 
 заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је 
сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем  
...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима,  
>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе но 
ре и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Кос 
ђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с  
 већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци  
 — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од  
, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ћ 
 пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да  
и се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се 
ло до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан 
ници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трг 
а; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја 
киде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао  
вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците са 
, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би  
пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога сво 
е пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар  
.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сас 
е још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако  
нате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас н 
вораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам пра 
реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изуз 
S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> 
, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда 
ивота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш 
баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли  
 знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, нем 
обро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Сре 
о је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други ниј 
ме ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не ре 
ан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити н 
риближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме с 
его боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве  
кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весе 
о се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спра 
ма је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропа 
у — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћ 
протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чека 
јем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим н 
 што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> ј 
 хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановић 
це, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам ј 
лановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају приј 
вези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се 
ити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршил 
Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти  
 уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је је 
S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То 
да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, д 
то дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би 
о код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} 
а упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним 
ако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, 
 се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је 
 су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том тв 
у, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, ј 
ијама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје дру 
а им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако  
<p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, д 
....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — З 
ма ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којим 
ане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дан 
ко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, 
свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком с 
<p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео...  
а таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— 
дан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{ 
 Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти з 
то му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више  
 кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мор 
друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>—  
а је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти  
и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, 
: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на после 
.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</ 
и у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> 
Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмеја 
> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ј 
пи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и ш 
ћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Мила 
его само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто  
его га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке  
ајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње нера 
удим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки о 
 света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S}  
p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом. 
аринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвал 
?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе  
цу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> < 
њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка 
</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обем 
имо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта 
а више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, н 
никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе,  
ад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</ 
и део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколи 
то се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији,  
више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се изврши 
мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да 
 нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно,  
ли питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’м 
ји нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су 
ране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље  
то да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може п 
ужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} М 
а гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком 
тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише  
лика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб с 
шћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће упра 
еговим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могу 
н му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме,  
о ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће он 
 и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим на 
да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...< 
га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне зем 
о ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких 
по извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена 
уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само 
има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви на 
о поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнад 
изнати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општи 
твеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организа 
бљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им са 
нојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали р 
ати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле  
се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на  
е.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, у 
 који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако 
 другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо  
S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и 
 се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху ист 
а се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежиј 
у сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на 
који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицин 
е даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила т 
ли...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну рук 
стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор 
га друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преобра 
 случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се  
оста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Осо 
и свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S 
м стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима п 
убице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и 
оворио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година јо 
 Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет ос 
времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Во 
ко и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дв 
 стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од  
добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло  
риродно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним 
пству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је  
ом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим  
учну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове,  
иста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мо 
{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело  
е; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како ј 
д одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
енскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не 
је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај м 
 Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-ч 
.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се т 
е било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што  
а сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S 
Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен 
S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p> 
— не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му 
 захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора 
натлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква и 
а сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према н 
и га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити 
у.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кр 
 сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему ј 
она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је в 
е, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту 
таје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" 
 дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с јед 
 Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови прија 
а није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињ 
у и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" /> <div type 
S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је о 
и, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да изв 
акој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о ос 
, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни 
не.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко вр 
тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту 
ме не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште м 
 били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага 
— Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за влада 
инило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — 
вима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље з 
чун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, 
их двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само 
ни, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви  
и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— М 
начи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто исти 
мо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред 
ећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— 
оже разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упр 
S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш 
ве учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за  
.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја  
са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бране 
очети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у по 
слове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може 
нкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем ра 
 уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима по 
тва за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способ 
о се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После н 
и.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већ 
диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док  
о ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама пропи 
ти.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у с 
, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто 
 <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и  
 Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа чове 
о, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — 
р и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала 
 а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год на 
ао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасполож 
 мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У о 
 не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при оствар 
има и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако 
Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве 
осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да  
естано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи  
дање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао н 
н се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није до 
ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасв 
право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите с 
 Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из рев 
догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тач 
ом устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени 
морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb  
колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у т 
</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту и 
 о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као  
ојединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{ 
нитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуни 
ећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово  
ате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није 
.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према  
 Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се 
="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајал 
p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> 
а видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћ 
.</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинериј 
 — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио. 
одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите. 
х растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запи 
е.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах 
сну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и  
 је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама 
руги доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто 
ста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.< 
а, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђе 
кве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака  
питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих. 
а.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају 
љ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесн 
ило до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</ 
ај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га 
сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се 
ећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p 
рекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? 
искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим ра 
 рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју зас 
аљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се 
, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да  
ати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цел 
даше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да оствар 
но у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова 
а другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала. 
сти у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван 
 нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал 
и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то  
е ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, 
, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Дос 
ри и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен 
оља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић 
 је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребн 
Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се  
ије нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наши 
колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, < 
 су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да ниј 
ивот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није 
ози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Ш 
 избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућнос 
 мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, к 
и млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут 
и специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно 
о и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, 
ш за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам кој 
м стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што 
S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободн 
ило врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле ника 
p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је проп 
приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако с 
</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо с 
 скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим т 
рдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и с 
учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране 
их знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако  
и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не са 
 тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p 
ађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И т 
ло понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава 
не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене орга 
 што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Ол 
у још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опшир 
ога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S}  
... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Гл 
е не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, ка 
се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама. 
апред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јач 
коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропас 
ас долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати ура 
и исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи д 
р — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми ин 
ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разја 
 што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разл 
омена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмо 
 смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиго 
мети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким прилик 
> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задо 
лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам 
 <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — пр 
устили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p>  
чије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне  
анем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано 
p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај ш 
} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> 
 брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Рад 
олетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело 
 д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема  
е и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>—  
аква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хо 
арити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч с 
једно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем 
да.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђе 
ш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми  
условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{ 
ан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — пр 
, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Да 
 је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знам 
и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, 
 свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантим 
их црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му с 
цело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што и 
реме, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено 
дски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> 
 свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан П 
х да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби  
није околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и 
е имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би 
ран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишин 
и, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме  
вију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза има 
ити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дал 
 језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само  
ићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара. 
 да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу 
и и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, 
нас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, 
ину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах 
ом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с теж 
 оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</ 
ађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Ол 
вати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и други 
 за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} С 
док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не м 
 једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} П 
а сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријате 
њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избе 
 отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, 
ога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S 
ање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо по 
 па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади  
.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим 
је.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао ј 
и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме  
им гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?< 
p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер  
ђе и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S}  
ије узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга. 
а за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да л 
емо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78"  
ма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задир 
требама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико  
 је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не т 
утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, 
чају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим  
“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који 
евојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док 
ах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи на 
 људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и на 
 би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не  
рахоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаш 
е сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би 
ком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n=" 
е.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој  
 ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми па 
шта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна та 
 Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна. 
екакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проп 
..</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге  
} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманци 
ање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ р 
та.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{ 
ремена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p>  
не услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што 
атезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно трун 
вати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака  
може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити н 
 а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — у 
но нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га оп 
 као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету  
> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је 
народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, 
</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то 
у пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити. 
<p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви о 
ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p 
е Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љ 
им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело  
ам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети 
ас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— В 
да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је в 
а је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каља 
а моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и  
м се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се та 
 у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А 
 ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тог 
вољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под к 
арога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших наче 
на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо сам 
— рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јес 
још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога 
/p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" / 
 помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је дои 
<p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму с 
 А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изгл 
ства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих  
 Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гон 
ељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара наче 
ожемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— 
хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{ 
че људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује  
е развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опе 
олија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све и 
вана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, п 
да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p>  
ече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може док 
т: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан 
ева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко.  
ће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима. 
p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља 
е н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво. 
е моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знат 
с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Т 
а производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивањ 
начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с 
вима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се  
неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Каж 
о паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али р 
т?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</ 
. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече дом 
одити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— 
а се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће  
увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и  
појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтев 
ној мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{ 
што да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и нам 
м искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...< 
ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мисл 
, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. —  
дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересоват 
у снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди 
ара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да с 
<p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар  
вим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај 
инути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се пом 
што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како  
им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потре 
је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој 
и гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, как 
 може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје 
јање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да у 
 док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је ир 
, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му др 
што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису пово 
 кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људс 
е очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у  
смо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да  
ободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега о 
тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да  
укоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком,  
ир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљен 
ад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољ 
р се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} А 
Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринк 
свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока,  
у је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презир 
авањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не з 
се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете в 
више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, кој 
зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад с 
пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И он 
слузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — вид 
е врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на  
адашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба  
им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све дај 
 ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му каза 
 што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конк 
тићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А 
д треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама. 
на не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога 
људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је ј 
ризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да ви 
 увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и прове 
ог несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, к 
, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико св 
 и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, о 
онију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у 
слетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те 
е силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами вр 
био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло бл 
а предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја  
лан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог  
и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не ид 
{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дође 
јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова 
ње, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина м 
{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика  
.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, к 
ају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{ 
иве?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> < 
м мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушават 
од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ 
ваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу.. 
ли телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вр 
 да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— 
 би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим н 
ило, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем  
ек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Мил 
господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, сам 
 умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпос 
p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</ 
; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год ш 
громна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, к 
м други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутр 
елу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не зн 
ојом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ст 
 коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ј 
у да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко 
оји би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако 
а тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; —  
љда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је ба 
век не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити 
его грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу в 
ћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад ј 
на једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираз 
 то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног ун 
а књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у 
ама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је  
сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала  
таноја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај 
ођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете сло 
собито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече он 
а јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му  
ироди.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и в 
и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре је 
 ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на по 
ад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дра 
е бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он 
о.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа п 
а средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>—  
ави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, ист 
 — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да гово 
ти простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, 
 ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими 
Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и окле 
 ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте н 
су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ни 
раз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а д 
или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} 
ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допа 
још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видит 
с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље ос 
испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на  
ова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој опису 
наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би из 
ме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лу 
е.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така заб 
 Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути. 
Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <p 
ро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где  
све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која 
ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{ 
ри тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S}  
е најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претпла 
Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, 
 све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што  
питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је  
сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа о 
 није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p> 
м је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја 
p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у  
оју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добро 
сно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику 
себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.< 
анас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>—  
укчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расп 
 вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} П 
де заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не в 
мним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у  
</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање  
 али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да 
о смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запи 
дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше С 
ице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите  
иде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да 
 не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на сво 
љиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста  
овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> < 
ети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит 
грам још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> < 
Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера т 
раже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не 
зати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај мл 
а производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и кор 
 стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана ис 
мог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје о 
ретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — гово 
 нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктатор 
тране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у  
p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може 
?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње од 
радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, к 
“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. —  
еснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само поглед 
 зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим у 
ерава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много ш 
 се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљи 
оказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будал 
о доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као  
 Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита  
сто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Б 
накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина в 
 се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само 
стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зав 
века...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије распол 
S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му  
доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше н 
 није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезал 
вније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за  
 ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиц 
е Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што св 
ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам к 
бе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Сим 
м потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад 
 <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно кор 
 Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да 
 да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси. 
и тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она 
лалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је в 
ете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p>  
 сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така с 
з трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани 
је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својст 
 љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p> 
.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађа 
 <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у 
ј одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још ј 
 могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> 
ашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га в 
b n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то пи 
огледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио ј 
ђивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p>  
гов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, уч 
део...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изиш 
ма и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и 
 знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, к 
више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколи 
— „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“ 
вао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непос 
где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, к 
м дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету,  
а доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржал 
 већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, 
 непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не мо 
е правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Н 
 албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>—  
љено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки  
авам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј. 
ио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино ти 
могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећа 
њига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не чита 
има нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки 
} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешт 
ада за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Он 
кчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир 
нова, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће 
 у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма прибл 
права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— 
лан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама 
menwahl</foreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се ст 
о“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p 
и“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу 
 Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела све 
ј мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А  
ене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, т 
но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији,  
во или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато,  
та више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да ј 
једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте 
 њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А  
ској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споме 
 и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да ниј 
, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да 
журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Мо 
женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дак 
аиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Ми 
великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки д 
/> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати  
можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у 
.</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који 
S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињ 
им особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обав 
же бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих... 
.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора  
је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S}  
пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена 
а не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност пок 
у било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје 
говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- 
 кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ниш 
ако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се 
га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S}  
 не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} З 
од у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S}  
а се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви,  
красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да  
ло за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{ 
— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се 
ила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне 
од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким прилик 
/p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац ј 
 Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправи 
м. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи  
} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини 
 за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је  
 својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете о 
од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. проп 
случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете;  
зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или с 
ебе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакв 
вате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади 
25" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они гов 
т са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега 
ких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да  
е утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде дост 
љало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...< 
Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Да 
тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори  
баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био 
Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>Пос 
и приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Доб 
он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и 
затвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких с 
да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p 
еја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити 
ицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него д 
 пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, кој 
познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држах 
је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Не 
дели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом. 
ика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном заба 
дио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S 
те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чла 
ери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је т 
погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући једа 
, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино  
жу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек  
запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с  
 све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна. 
слови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Т 
идео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смо 
..{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S}  
шица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о з 
S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништи 
то сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало з 
ожава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право 
х стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазил 
даваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами п 
 руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду  
а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле д 
ељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису 
ио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај  
— она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворил 
ар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на 
јина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокре 
 томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p>  
а, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, нег 
еде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што 
ка, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети 
не руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивил 
S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот за 
снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати 
у дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не мо 
ављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{ 
оватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини. 
ије могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила мн 
зи?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су н 
 /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек,  
е с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама са 
ти се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога  
и.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удес 
и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али  
о је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се  
 да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутр 
 далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, не 
ј је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тог 
пуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те сно 
ака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у вел 
оже бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховог 
елом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да 
S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна ис 
ајамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање  
вено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она  
и много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам 
тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има 
 главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то 
рговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те 
јете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривањ 
иста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама. 
 доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко вр 
те на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{ 
па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати 
} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Сам 
с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{ 
рало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, д 
а се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан  
дно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога 
акле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какв 
акога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не мож 
ари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p> 
с би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p 
 да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избега 
тати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама л 
 — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико н 
авно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, кој 
и поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на н 
ако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, нег 
могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већи 
добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу о 
а...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јо 
и, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они ни 
спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим 
 још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, 
 са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то  
лазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То ј 
што му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{ 
та — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друг 
 Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адрес 
 улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ —  
што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се 
 ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и г 
 да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа 
у не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко п 
ве некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не мо 
оре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могл 
и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао та 
те, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша 
, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности,  
о душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у с 
(Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим м 
што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толик 
чан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност  
p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он 
оћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може 
а руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко 
њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{ 
 дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало пос 
ак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пу 
ји је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим  
ла неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, к 
ало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, т 
о узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је кра 
S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— 
ов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он 
м навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно 
ече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у свак 
питала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја 
ља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате,  
 од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици 
а не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та не 
 ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— 
p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што м 
нијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него  
да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоће 
опако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> 
а немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати  
, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да 
 Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и  
у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, 
— нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и  
м увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љут 
— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заб 
та Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти заце 
му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више при 
е облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што п 
уди мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква гру 
илно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може 
ну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, 
и људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави  
— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p 
посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— С 
 неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно из 
жено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упозна 
!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда ост 
а не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одг 
 да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много  
окушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уве 
аље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек  
о и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је с 
ула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање... 
уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ 
енскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћ 
ти једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаш 
, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уве 
едао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме пром 
S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да по 
да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се  
 среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није 
се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не мож 
и“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем жив 
 тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадо 
е ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је 
мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како  
алом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми  
 проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— И 
<p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе  
диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе 
они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — приме 
ољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и ра 
о ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане тел 
дговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се 
мо кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори  
оји им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвозд 
ете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам с 
ам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p 
и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад  
тру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела дом 
најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ  
ење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S 
порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и 
ћ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаће 
изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу ни 
/p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто  
слугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{ 
 очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она с 
смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мор 
им нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имат 
ава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, пониже 
 Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу  
и ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени? 
ико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Ал 
...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадв 
управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>Пос 
ложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну 
 чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не доп 
 и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да зн 
е сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Ин 
ако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава т 
без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ 
да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>О 
поштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао 
 каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки  
вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекину 
однији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поч 
 себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну сн 
 и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадо 
н набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу по 
бити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ћ 
ецу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопшт 
/p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити 
а?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S}  
а уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљн 
ед не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне  
се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на 
} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположењ 
 са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на ру 
није да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима св 
ишћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне  
снову тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, 
то да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S 
де се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтев 
ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у ст 
разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шт 
и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље р 
њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким наче 
еној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана 
ом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били 
 знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада  
је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике 
} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му с 
и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам пр 
 али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S 
 говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш 
 исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практ 
лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не тр 
> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена м 
граниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори  
еђу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе зн 
трана забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се  
 како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p 
куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре 
и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свач 
е бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта с 
ки свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан 
очне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ зап 
ама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — про 
луга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} 
трана, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим 
ви телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p 
нув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: 
да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уве 
 марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него 
подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у 
не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свејед 
Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше о 
смеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — К 
ри, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{ 
S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Ми 
 ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело 
а се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим н 
ога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да с 
 праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад 
јући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што 
не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу  
 шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Д 
арати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нис 
ше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, 
ободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста с 
 ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у по 
тао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.< 
ин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S 
 економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељав 
>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни б 
 и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само дели 
би и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту т 
, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p>  
да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да 
имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, 
 У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом 
тина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до 
ме сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико паме 
о је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати. 
ти до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак? 
и Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти прегов 
ритике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображ 
хну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренут 
 још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то  
лих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да с 
 мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја 
 пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само 
оже да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи 
ањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, до 
 што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, го 
ни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је  
им властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опе 
ољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао 
 због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за пуб 
је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и  
 застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.< 
погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је с 
не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер н 
ова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад  
А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га ј 
врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином. 
 даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се м 
 шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одгов 
 ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S 
и су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.< 
е би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учит 
овољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног ст 
човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А 
аринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек н 
исвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Дарин 
рењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотада 
/p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питоми 
мо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуз 
.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће м 
у тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне ст 
змаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка све 
лазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од ка 
 <head>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се ј 
онцерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и н 
 <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У  
.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је 
ив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на дв 
е уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није п 
е се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чуднов 
и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихо 
амти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта са 
ви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у к 
и снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — С 
опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим ис 
ead> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаш 
формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свр 
p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непре 
 сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно бе 
гове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> < 
сивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад ско 
право нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њ 
ехнике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да  
сим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени 
кчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете 
постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзир 
о да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманул 
тији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Ш 
ребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изнен 
 „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад  
 Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>—  
удо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте 
ично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумира 
У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против 
 а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S 
 тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога  
отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон  
, затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалу 
} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште 
времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разгов 
p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина ј 
ом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече  
— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ н 
квом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви ка 
 али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење 
о је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништ 
оатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножава 
чела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, к 
а награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послу 
ности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или ник 
се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које  
 већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био поз 
стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај  
ену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког врем 
јиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у ме 
 мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, 
е доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова ст 
ше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавањ 
.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити 
ико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега ни 
ате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где 
огло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} До 
 толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш 
а у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се н 
реме <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек мож 
а понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола. 
е, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас 
хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што ј 
пре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којим 
го научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у брошир 
рати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било  
, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између оста 
 основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} 
оме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, 
тна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште 
ти, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S 
ријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, к 
с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубок 
ила мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па са 
то и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што  
нова рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износ 
 је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она ј 
b n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке 
е по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их оба 
би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним 
ве нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђив 
знанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управ 
S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то 
звити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да 
/p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам 
 доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању дец 
 зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“ 
је с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих тргов 
е радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао об 
јмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очев 
оцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља н 
 обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном поста 
дно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари ти 
човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све веш 
итаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S 
ганизације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} У 
ице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја 
твено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са о 
 није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је ј 
 полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности  
чун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају груп 
 Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућ 
S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан п 
скорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или не 
светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачн 
 разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Нека 
просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равн 
окретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— 
соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово 
>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се 
 У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу 
="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакш 
 добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништ 
го се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> од 
еј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и изме 
која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњ 
 први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> 
ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Ру 
нцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испити 
д, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — уп 
своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се 
ре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако;  
шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви о 
рно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{ 
ком моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну ана 
за....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђ 
азлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n= 
е разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите л 
ањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи. 
аки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да гов 
ли неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро,  
оврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изи 
Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних гр 
/p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У прв 
крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја по 
} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, ал 
 изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да 
, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{ 
уренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га  
напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним  
е су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после он 
.{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја.. 
квој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врл 
чији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, 
осиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд 
 тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p>  
али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — п 
 се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене ис 
{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог  
добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, з 
 <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Са 
 у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више на 
дније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних осо 
ти, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то окл 
рите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да  
красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да јед 
 на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да ко 
 планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језе 
о ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није 
Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет  
н управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се  
ли свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу  
значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда  
 се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о ко 
ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Упра 
!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога —  
p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке,  
. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња 
а довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да  
прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже 
.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава  
чити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S}  
дарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису  
 То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} 
поведака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну 
 ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао виш 
, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бит 
ли смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо  
и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико 
би уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости  
> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О т 
ли!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> < 
сли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Ка 
јим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, ко 
штво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да 
егова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се 
> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску 
>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ не 
још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не тре 
, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је он 
то се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он н 
уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш,  
испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се  
S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику ј 
никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо,  
 бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код в 
том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} 
во име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и  
к.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у т 
средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, 
језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора 
 који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети 
теву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ћ 
ржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дал 
</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. 
етка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S}  
розрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутр 
губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтев 
ави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који 
је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, 
аду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први п 
</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за њег 
цније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити прак 
огледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — п 
т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужн 
ном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— 
 а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истини 
акле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узеће 
еред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава дого 
тка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован неп 
ду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задо 
 Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би  
е да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је 
терес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању,  
лз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо 
Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чла 
сећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љу 
на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голем 
ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изгов 
/p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} 
оста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некад 
, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се 
 није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не м 
ити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није мог 
реба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личнош 
о мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље,  
се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је зем 
на су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наши 
е им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада  
ане, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних 
родњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет 
ктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управ 
челима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају о 
, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичк 
више тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — по 
се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела 
аче неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто  
овечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а ужив 
е разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави 
нскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо 
чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} 
 није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством уве 
 је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогм 
вољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном ме 
 ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S 
 да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, за 
а је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу ус 
ање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних са 
ном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи св 
и ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, н 
дничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад 
ично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у  
ворио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, к 
 би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам т 
 даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публик 
у разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Мор 
 радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојак 
је сва система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређу 
чно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је 
 блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао 
да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p 
отребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, 
чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина пок 
и би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају р 
садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више 
 те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да  
према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, 
окле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је  
дознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима,  
; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети  
 у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздан 
о, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да,  
стао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у поједи 
ао средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје ми 
иновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десн 
Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора б 
 мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних ч 
венога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране дру 
дне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се уве 
 камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изг 
ћма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> < 
.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто с 
 десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко о 
о обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина н 
оворио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има п 
сте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваши 
рмалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више  
S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазр 
него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практично 
може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте по 
елном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жало 
, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма н 
аздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда ос 
.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и  
ше тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих 
</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом  
 Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или м 
реба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ с 
овеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула 
лико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видит 
 земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина 
дима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај 
Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом нов 
 сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га 
ма.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе приз 
остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из  
 он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој  
то се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли 
стварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих неса 
ији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја  
ао истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ст 
а сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су  
плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет,  
 прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што 
ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет  
 разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да  
ад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакв 
чци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та  
забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за 
м правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, д 
и он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме п 
а знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Ва 
 брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одгов 
..</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам 
сиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су 
Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не мож 
 оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јасниј 
та.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Ка 
ова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преобр 
ве друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, зат 
ма таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђи 
е да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји 
и нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијени 
чима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху  
ни... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на дома 
 заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „о 
{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као к 
дање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{ 
трогошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви вел 
 што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септе 
шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из  
заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих  
а била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седај 
ра породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да з 
ци не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одг 
гоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на  
и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p> 
а је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и С 
мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, к 
215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни ви 
бичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе 
нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195 
 Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од дан 
ри, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље мо 
иљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да  
{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} 
ми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпо 
 приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше в 
 уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та 
ава у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S 
 ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили  
да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја ср 
 све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици  
>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за прист 
ељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При 
тку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па по 
ти слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — п 
е мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим  
е огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо —  
мо морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> < 
и, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са ф 
 њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је К 
кама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што зна 
ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено пис 
је он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса 
Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у 
м радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задо 
ла бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</ 
 одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p 
очне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и по 
у, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на 
као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Во 
 — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила  
и баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И  
ким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разб 
бирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично ду 
еступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмам 
е баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Н 
ло народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам 
се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај,  
олико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек 
богме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој враш 
че у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш упра 
“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет г 
ктрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако да 
пим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше  
 је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бе 
 да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа. 
} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негуј 
ивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S}  
ла мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и 
на места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и  
то, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p 
имањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита к 
ових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред св 
ене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју  
ка за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, 
начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у  
мора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали он 
ој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — п 
јнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и па 
> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој  
а си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у  
сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној саг 
p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала ба 
ћавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> 
ногоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре 
те их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с  
обито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја с 
 нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ниш 
 али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери  
еба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и ви 
ако да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, 
огатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек има 
уштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је о 
 у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{ 
живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n=" 
ичка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да с 
>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети  
а рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и уб 
 ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво 
шао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} 
аше.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта ј 
 веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита  
гла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</ 
или у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, 
идећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците једа 
е слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете н 
Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама зај 
} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле не 
ио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у 
еч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се 
х случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити 
ве.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине 
им учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чис 
е...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на 
тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен иска 
талежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје с 
а тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле  
ругима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрит 
 је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег в 
о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До ду 
ште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактер 
даље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптањ 
а ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <p 
ити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесић 
уда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју 
века!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се  
 тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне 
о би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> 
деће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле 
о.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Дар 
може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се раз 
ене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повуч 
 сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, м 
аљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек и 
мемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, у 
и племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихов 
осле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „ 
е неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се з 
з познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође 
ва познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити 
пустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали  
а.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме ј 
 јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло 
је наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њи 
уз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *ско 
е — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратко 
ће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њег 
огме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје  
се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му 
а у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S 
 дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јо 
тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали нова 
ху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију 
ле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко 
га карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може н 
та, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија 
Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type="chapter" 
ње бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и 
</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и з 
 кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после ко 
ели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што с 
мо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење 
смех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одг 
и ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови т 
показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друшт 
да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није  
не последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и довед 
 мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја  
је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом 
— што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни јед 
с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црном 
уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задуб 
емена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније р 
узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ств 
 моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потре 
о то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио п 
е слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско 
али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он ба 
ећ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене 
ави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и  
а се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према  
 упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до ув 
ој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви ум 
, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић б 
 И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде  
вање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од с 
 водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у све 
/p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње  
е има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја 
и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да гово 
кву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последњ 
жине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепот 
м није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници  
одне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо ра 
ога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S}  
м?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро 
 даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да с 
лазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли 
е!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’,  
, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас ја 
 што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не гово 
м је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; 
, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који 
овреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би  
" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко  
а вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да,  
 да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас р 
Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једн 
је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај о 
ки.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јак 
 Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо н 
 тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да ж 
елите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичн 
А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлог 
 мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде м 
 може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим 
го ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да каж 
ључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да ниј 
промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам 
тевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, к 
 <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне  
ва и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} 
е свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — наст 
просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на зе 
ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија 
ужаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће;  
S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво  
ед осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не тр 
бављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ћ 
ити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p> 
у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>са 
и, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неп 
Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући  
бода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву ва 
ним људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} З 
шено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се 
ично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним спо 
авдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус чита 
нила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може  
 Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености 
<p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p 
евности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Нек 
 оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, 
 унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећ 
 заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште  
мимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може  
ода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама,  
алу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете  
 и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утв 
алуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све б 
 не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим 
, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је 
 своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у 
ни веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имај 
тране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би об 
— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог 
итаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више ко 
 то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — 
; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, д 
е, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, 
или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на том 
ацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све  
а рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена  
<p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто 
а све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу о 
ога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне 
вим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Ка 
ко их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају 
ремда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да  
о, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" />  
им, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живо 
, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S 
знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да  
 у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и 
 да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора. 
ти...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, 
нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо  
ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p 
ашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али  
!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају  
е Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу 
ћ био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов. 
е учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да  
Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S 
 Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>П 
— настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{ 
е сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло 
послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни в 
 је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „изв 
аиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом  
а је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико ј 
 већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек,  
онице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно 
ослетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспо 
јпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог 
људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао с 
жемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не 
ишта да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана 
 да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена  
и наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исп 
ајбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не б 
е.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литерату 
и женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему о 
партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека бу 
 примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради. 
ање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге  
у ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади 
а испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најте 
рироде слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је з 
сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спу 
Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљни 
рити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле  
 друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да  
S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разгов 
седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Дарин 
ати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} 
заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па  
Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S}  
иње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, к 
. проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> 
о краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет с 
е, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, 
то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски  
 који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко ма 
ћена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и п 
д мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p 
па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — р 
е очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли 
 тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче о 
ио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пи 
зучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео 
освршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже 
о највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се 
али сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би мог 
> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слу 
), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре предста 
и још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост. 
 Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после  
им — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у соб 
 на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} За 
осле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Ру 
ш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја т 
зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора би 
} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, к 
муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страш 
бе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према сна 
{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте  
 издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам 
, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>ну 
и...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе 
имити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број пр 
ати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта виш 
ђутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађ 
мртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са сна 
ао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају  
ам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хте 
е куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога 
м као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{ 
 не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно,  
би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подноси 
то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „м 
о друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - наста 
ати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу 
 Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне н 
што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувиш 
 наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду  
 Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може б 
на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вешт 
 авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора 
 она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрест 
утака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувиш 
Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно. 
ти по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела  
 непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује  
троја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим в 
им гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у  
уби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, ш 
 n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи 
ја се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што 
идим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.? 
{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке с 
 с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихов 
 снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који  
том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, так 
 Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> <div type=" 
RP18780_C2.1.2"> <head>II.</head> <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љуби 
 убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, у 
 и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе... 
емању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити с 
8780_C2.1.4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говора 
го или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте н 
само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе не 
буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Ка 
а услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, 
 је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трп 
 устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности 
аста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} 
 свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{ 
 одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У  
 различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то  
елик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у зе 
очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> < 
— примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по 
{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — 
во зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршав 
лом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло д 
, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Ру 
ква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радн 
агати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка прак 
.</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише 
летку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је дан 
<pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она  
престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних р 
а сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То  
 за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренц 
е производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но пи 
} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точков 
сим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога  
сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угуш 
кад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре по 
им, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разгово 
.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p>  
ости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па  
иници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира поја 
 једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој в 
да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видит 
тин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема  
} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте 
.</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало  
тра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да ј 
из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне 
е завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истин 
ију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Н 
нком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут  
ога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{ 
 Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестан 
р његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу 
ва, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигуран 
<p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту. 
реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није нај 
 случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима... 
, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се сви 
> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под вод 
ожног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p 
инчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговорил 
је им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што  
ушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...< 
ђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило 
а морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви л 
са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем 
потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших  
у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; ал 
ору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности. 
рња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био  
звијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло,  
о путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одн 
ј.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој 
 свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче жен 
вили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо ве 
сле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све 
неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за је 
 по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим 
положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама сна 
 труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио  
иташе Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. —  
у ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али и 
звали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, кој 
p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати н 
и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да  
овима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је  
обиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче муч 
је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања 
а једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш ре 
ко не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у  
ажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она нео 
има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— 
ле „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у  
з инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога јо 
пасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко гор 
е пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још п 
 да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време 
уго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо 
ад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га  
нов, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна  
огу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредн 
 га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја  
зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата ни 
ачим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се уде 
њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине  
учне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне л 
 стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Срб 
реме....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се  
десне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у 
рло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је с 
сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} 
а...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по  
о делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно 
...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прил 
авне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нуж 
за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној  
— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не до 
е им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а 
потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини  
епено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би 
био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго 
аги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запита 
 је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово  
д’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S}  
пунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинер 
њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћу 
на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} 
 ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини,  
нда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није 
адокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше  
д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмир 
А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали  
 столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он 
ад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећање 
 дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица т 
Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је 
ди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да 
ећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p> 
у дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то д 
сна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ до 
ељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Па 
 <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — с 
у, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекив 
, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши 
и“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски тргова 
евет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу 
у накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, 
х снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p> 
 нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и  
о и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — 
је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен. 
је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поч 
био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много што 
ска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како б 
гле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео  
дношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прек 
 општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p 
тичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим к 
ући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А за 
сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи 
/p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, 
а, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имај 
ње оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и 
о се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него ин 
—- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је нераз 
о би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђа 
 могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега 
 знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек с 
су.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176"  
на и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране  
аче; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у заб 
 па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо. 
хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књиж 
 што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао пос 
Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате,  
на, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као 
ете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказ 
 Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су  
ности...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито ва 
 дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произве 
ошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их 
ке забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао  
војице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S 
 те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет 
грало се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре м 
Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— 
Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је  
ћу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама ко 
</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да шт 
ди на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема жи 
 требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо 
их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су. 
е, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевни 
и и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је  
знаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колик 
ке, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом 
<p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога в 
беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S 
ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибат 
Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајс 
„сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље р 
и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а  
су ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом сто 
 n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду  
ромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавни 
ој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедб 
од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се ре 
алио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако пр 
зила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapte 
ли у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву 
одно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је 
научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а  
за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима пок 
 саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати прем 
м начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их на 
ема Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Ми 
анашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и пре 
рошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што 
и у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али 
неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта к 
још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакл 
ичне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видел 
а постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у 
акога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Мил 
 да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већино 
о савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећа 
а су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n=" 
и човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи 
, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје  
нојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељи 
еног створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела т 
и опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одгов 
у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао 
ио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за  
.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p 
>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Т 
 седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прек 
намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д.,  
ци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да  
орале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према своји 
. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда  
ас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гл 
о солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нуж 
но, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је  
атно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако н 
е већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p>  
 због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, 
таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. 
/p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме д 
осна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења  
 неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени,  
номе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи т 
мене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун скла 
ре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што ј 
 по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Ку 
{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{ 
ели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати так 
Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим  
 садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између оста 
н.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији о 
шта није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше  
е састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Мила 
теље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове пос 
„борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не  
 била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се од 
пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се та 
Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год п 
асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти 
Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради  
 се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан при 
p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га  
овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења ве 
се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се в 
 својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње 
век — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође  
им неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада 
што извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div>  
гу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио 
ребало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без свак 
и без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује  
имљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражен 
уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се ним 
а је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију 
S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да л 
није обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пр 
ај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега. 
 али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у нау 
о.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо 
А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новом 
бава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употреби 
 никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показ 
збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну ж 
а раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, д 
 успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачуна 
} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у 
иштава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; тру 
но стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам  
вољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима в 
 ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбо 
иде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан 
ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, 
стајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ћ 
ао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онд 
— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p 
 Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начи 
у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем ма 
 ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и 
и <pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p> 
могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити с 
а, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане по 
ве, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да 
 боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија  
 изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, ил 
а?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставит 
аринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво,  
 зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али др 
 тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем у 
о; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, 
ду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима 
<p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава мож 
ајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености. 
у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините 
оће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кр 
ња.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским  
пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> 
м стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком 
пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, 
 ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити 
 ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега дост 
Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој зав 
се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студи 
да баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте  
ело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p 
ења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако 
ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућ 
м. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само т 
а се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови  
о и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој гр 
ве потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чи 
ни, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} 
 не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина,  
 њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све  
те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из не 
е своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће 
год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p 
е ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде д 
м се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по свој 
је ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду 
а.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основ 
е моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви зн 
би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим 
 на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчи 
 ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети. 
S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — 
на тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... прогово 
удити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак 
е и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друш 
Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> 
 је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било са 
 тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов г 
шњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште  
имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога ниј 
ако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких 
 друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> 
их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и  
мах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{ 
говори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмо 
 тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да  
лонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште уде 
одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све 
нда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће н 
и.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Ни 
та Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p> 
— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p>  
— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> < 
тине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио  
ћемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано каз 
озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без с 
на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен,  
е — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго траја 
ко су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда... 
смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па  
ло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизме 
ном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше наме 
тних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће б 
{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од не 
31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је под 
сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да с 
 ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи с 
тају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене  
е зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природ 
би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран 
е на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљу 
која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спава 
редмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на в 
о одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуља 
е без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као 
рло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би пос 
и.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе пр 
S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да и 
морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме  
 код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и за 
Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{ 
 /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p 
 А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ко <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свако 
рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— 
>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер 
ћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим год 
би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако б 
а, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима б 
радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу  
велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште бић 
и, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасв 
а и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је врт 
 тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће са 
 које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле 
да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосре 
ити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било 
рене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се св 
је, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти 
ште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, 
е верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — прогово 
, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној и 
е само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту пр 
> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се  
лога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између н 
 што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора  
да и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи 
 шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге дога 
тра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смеј 
ва форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци на 
којако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести и 
 <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S}  
 уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на 
аке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на после 
p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Ве 
и.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Мо 
</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код дев 
.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Сте 
и оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштв 
ује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај ст 
људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; а 
е промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскиња 
обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено п 
гу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је  
је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља 
 и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити 
..{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је на 
д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће 
 то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мен 
} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>—  
} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.< 
е стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, пр 
 уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља 
 само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да уд 
е и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи ужи 
рви мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошков 
ветле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пр 
ријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација 
е већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то 
начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме,  
а социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће  
о.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити свој 
 после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште  
 из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао 
има, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу 
ако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све с 
Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајат 
богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако чест 
е миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="19 
амо то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој пр 
нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А  
тима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе св 
баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треб 
ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не м 
че премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педа 
е иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} 
, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и ж 
 рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити  
 који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијат 
е уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за њ 
азуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p> 
 вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је д 
ан за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у ра 
десиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће  
„Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко  
излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и  
а је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалу 
мена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније 
Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Пер 
и све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса  
есна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спре 
им уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што  
ма, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ н 
а времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом  
тању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што ка 
ош већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширниј 
ајпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p 
, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у  
оралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и бор 
 после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога ро 
{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} 
ска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једн 
ије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше располо 
 осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети св 
Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста  
се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он ј 
ати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је ис 
па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и  
начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр.  
ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати  
е нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом  
да специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{ 
 састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима.. 
јати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} П 
наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у 
.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само н 
ови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пу 
ријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не  
забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће тра 
руштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бор 
>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће го 
због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што  
о.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од  
нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите  
математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која 
 <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одреди 
о развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка  
ли груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога др 
тво нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да  
 оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе сл 
о. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали 
и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гл 
Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви н 
о савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадит 
али састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако ф 
осле можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше т 
.</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико 
2" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p>  
а има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али  
 уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се у 
 се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с ту 
е нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type="chapter" xm 
, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у 
зети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам 
 А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало д 
олико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, к 
атимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример,  
грати и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба  
жбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир.. 
ојим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непо 
да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем 
чарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{ 
већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других  
у.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То 
{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну не 
 поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари 
ли се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твој 
другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио 
е разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли с 
} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је изв 
 мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.< 
м је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, 
мо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши 
а хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтед 
свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главн 
лан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити,  
 рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи 
едстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупит 
чинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то мож 
— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очек 
А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу  
> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих  
друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S 
епотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с  
 <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p> 
 особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и  
ила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше ск 
та рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудро 
ораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Б 
Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколи 
цујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране М 
све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена 
 намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надам 
одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Је 
и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још  
> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити пр 
ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али нара 
шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Как 
каква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су сам 
 сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p 
сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведр 
е правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за 
им главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толик 
Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам упра 
а упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад 
<p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се мо 
ла пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p> 
њиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто с 
 растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете 
у ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите с 
рко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p 
— настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој зад 
распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намн 
и дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко;  
 ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p>  
а га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћет 
после не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, какв 
а се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви  
 сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} В 
сте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p 
ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Та 
има дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим  
стави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе  
твари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од  
пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што ј 
 <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за св 
...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, шт 
о по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, 
 где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогм 
, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштв 
С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и 
је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Какв 
 Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење 
оворити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А 
ше досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, ш 
г ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене  
е реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се 
авити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној сист 
 то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p>  
S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ст 
.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S 
а могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... прим 
</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших 
е насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. 
<p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та 
е овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, ка 
ити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говор 
о?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92 
а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Ни 
је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не м 
ђем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срем 
и.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би 
о мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу. 
" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д 
сам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних 
и, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! 
чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка п 
гледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви с 
мишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене 
 вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да так 
 вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обм 
ла својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Он 
да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насме 
га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом п 
еба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви  
влачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме му 
до.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је. 
ам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет  
наче не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одм 
 сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим 
утно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више дол 
ро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем. 
да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да  
 моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
тим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</ 
е Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Х 
а аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што  
оји дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год м 
} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо. 
 <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други 
облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, з 
то с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати др 
Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг? 
у анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капитали 
S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} О 
етку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш изд 
најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако так 
 чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар  
 се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шет 
е издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење  
јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} О 
аћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан  
 смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, ка 
отребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји 
} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столиц 
иш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адв 
омисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу 
одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли  
</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму. 
S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим пој 
 нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших т 
ам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља  
ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се т 
одара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знат 
ата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћи 
каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено ли 
а дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у њег 
ој огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превелико 
е, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се  
н је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је 
 и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости 
 сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које ст 
вићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана 
аткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Т 
професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, 
оговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} 
тета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело ш 
уташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом,  
е осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читав 
и ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше 
учујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите 
м је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био  
е.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више п 
пред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јел 
га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за  
Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори  
на лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удал 
о одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — мо 
 <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашт 
 она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га ј 
те већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте ника 
ети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ва 
несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је нала 
 <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње 
пецијално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780 
акле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто с 
ј ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака неприја 
д човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим 
ете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — наста 
ите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј  
 у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта м 
о пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{ 
ного), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и 
њу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — н 
то се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} В 
могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Ра 
ам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> 
 на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та 
против често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у 
е управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на 
ају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких с 
> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у 
Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа 
бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре.. 
абављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је мог 
т. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био н 
 особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} 
осле рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле н 
ште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положа 
о у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} 
..</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема с 
, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он тре 
публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште  
редлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне груп 
ских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, д 
нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо непри 
едном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и 
ости жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што  
 тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други 
шла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлот 
ош нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} П 
е.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} На 
о озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то ни 
S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што б 
на.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више 
p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала ја 
иповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине. 
е ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да  
 Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за це 
аму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја 
начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — а 
вих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато 
лизам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све прави 
<p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти 
 n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Н 
емарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојен 
акве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити 
 сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети 
 у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита М 
 спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне з 
 у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше  
олицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још  
во, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напрасито 
е, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а  
иђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива т 
жанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот.. 
не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То 
 нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о том 
 у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нис 
 рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио,  
у Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију  
d> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали  
пуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту стан 
да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће  
е може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе  
ест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан 
други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо д 
еки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. —  
ад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати. 
е и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту уко 
{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив би 
ина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи 
сталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи  
 пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати,  
тног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватр 
сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша ул 
ма осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање с 
те, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице  
ити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком 
имало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с  
{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну сво 
 у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сл 
ако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" />  
 Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа. 
 с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би кр 
е дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, б 
рашљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помисл 
умицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и м 
рави и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи?  
 он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој  
шобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, 
ку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најж 
управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара,  
</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отид 
 Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја са 
 зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између 
S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педаг 
адом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је пра 
раста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У  
чине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређа 
 бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, нег 
ише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите 
еки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При оства 
дња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност,  
а“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само ниса 
 па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члан 
ете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га  
инар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и 
 мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само  
остаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непреста 
станове...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећ 
 несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се 
интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању 
па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би ин 
слим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло  
њу било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством н 
анку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у  
 њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда ј 
новићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампа 
пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да иде 
мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на до 
ати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да и 
 ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално 
 то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова 
е...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо,  
илан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Ра 
радити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити 
 као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-П 
а знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одгова 
пасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво дост 
ости лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p 
ор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Го 
} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да ч 
та.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видел 
свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> 
асвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима. 
им заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута  
ају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу  
к ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још 
више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb  
ни, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у  
прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно,  
 Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Д 
природног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искусниј 
економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А  
 само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај н 
и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле  
="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиљ 
у, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро ж 
твари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се 
и.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као 
издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо 
уцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људ 
 строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви в 
 играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре 
ојави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је т 
 у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше в 
ко прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање,  
е јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примет 
иви ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову  
ча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло сти 
тима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко вр 
 Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталниј 
S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољн 
ја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чис 
 и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких род 
ора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако 
е, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и 
од, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телегра 
ши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У сеп 
свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатн 
 осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз  
ше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> 
у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, к 
ожи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у  
а бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему зн 
е шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе и 
 доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна зам 
 учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у 
у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким на 
говори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан с 
и, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас  
— примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p 
а изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или посл 
нијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске прир 
Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је нек 
асположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постај 
хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више уз 
.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуниј 
а, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књиж 
</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, 
Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотез 
ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за 
 уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, 
S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људ 
кога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позва 
 наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање 
/p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.< 
 њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога да 
е стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле ст 
рата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распозна 
врди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква прав 
је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој прави 
ику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту и 
ав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори  
нације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити с 
оје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и о 
p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што 
</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан  
p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p> 
ио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто 
 Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи  
ичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т.  
стаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке 
инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Ал 
ше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прил 
чећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицам 
х за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као баја 
 сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави  
ло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много 
 после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у  
— заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од ти 
о издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој пр 
ите, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слобод 
— примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким б 
ија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, сед 
ти на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би 
S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним слик 
е неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара  
i>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек м 
је ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на ње 
ружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које 
по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег  
виђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од дру 
аш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он упра 
 могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним с 
</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљ 
гура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да 
ог повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отворен 
добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек до 
ити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{ 
 такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о  
нај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логик 
а не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Мила 
онисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, ш 
а, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви с 
ећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума 
 Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим  
кренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново 
.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у 
ивремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може ра 
лици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — о 
ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мир 
су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати п 
ка врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против за 
путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учи 
"10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет н 
управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој с 
ого и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућнос 
>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано 
раво ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у  
штво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са 
о на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света гол 
апротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за  
њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све 
еорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после  
је, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак,  
ве долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрост 
и?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори 
правду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој к 
о је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, 
 учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако с 
 тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја 
а пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не 
почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. —  
ити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретањ 
м не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} О 
асмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло веш 
ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n=" 
.</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</ 
не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физи 
.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћ 
ново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла 
ске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема 
бро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најоз 
а ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изг 
еље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беш 
ругоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма н 
енскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче.. 
по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим  
 пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет 
} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p>  
 на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више пр 
.2"> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у  
а.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— 
ого боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу 
ако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање 
о представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам нев 
тане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко  
 Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан до 
д, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети,  
ећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> му 
чношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак вр 
и Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у 
> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква с 
о рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет 
а себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морал 
, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су б 
амо га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и 
ли ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом из 
, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, нег 
то заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то о 
— продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Ос 
 <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава 
на за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p>  
"7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, 
у, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или 
је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој  
 баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од 
роши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња  
ка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три посе 
не — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме мо 
окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и  
енскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири дело 
ма — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив мо 
руштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке си 
њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, 
.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{ 
е?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добр 
 дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад пр 
но за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњ 
ријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкиња 
head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-д 
есу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само 
етну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком,  
њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговарах 
а на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на  
рији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврн 
вдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч п 
проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да  
окле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јад 
, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је дети 
ратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре би 
о уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њи 
пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се ра 
 не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би  
Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> < 
ом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79 
 Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је нек 
ици.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>—  
и — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави б 
економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста го 
 прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дозн 
а.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и дру 
 радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је с 
х подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да с 
 Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим 
и, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити 
дима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" />  
о озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је на 
ренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ћ 
_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N 
ни, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвен 
S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној 
ћ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> < 
ачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прав 
нална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање 
велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чин 
а борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су је 
Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!.. 
ушан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако 
мо ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак  
рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари 
видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога  
беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне  
гне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође приста 
ђе баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку  
у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с 
 свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана. 
ји; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо 
кога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у  
сати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил 
ост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће 
ште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро з 
ужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљен 
а најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери... 
ој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би исп 
 таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да г 
рају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају  
</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим  
јекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш ника 
Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутн 
ли опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој  
ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, < 
о се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?< 
леда у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он зас 
 /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели има 
чекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се о 
 то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с 
великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разу 
и се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити 
2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
леде на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публи 
д изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовим 
ноге научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи 
ме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте. 
p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене 
 пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћет 
у према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви  
ачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, как 
а наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исп 
 Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и  
ворио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку с 
 ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не см 
Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговор 
отражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном сми 
жде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у 
уђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — к 
.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да 
S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране,  
 како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио  
Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој вр 
ри васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васп 
 <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи 
 посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао поду 
много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате пр 
био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb  
о је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад 
b n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле ос 
они изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тај 
и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа  
е употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учини 
о лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици 
 таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стан 
ожен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p 
“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S 
...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић 
ела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. 
куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} 
 Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском 
маћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама 
јући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јел 
ек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ј 
 највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то вре 
околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало 
ивот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из 
реба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се  
о ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима  
 Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматра 
ида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, 
ута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и 
а си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање  
о то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ 
ко се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључен 
е му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и  
 беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене у 
ај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније 
итању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То  
>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још н 
и нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.< 
, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div  
друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још  
вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас на 
коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да га 
ма се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и заг 
вели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро 
е у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Једа 
ом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако  
да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не 
нствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим  
 изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим 
жњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим  
о.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје.  
и; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставил 
на, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; а 
 у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p 
а блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемо 
т и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао сво 
ањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла 
!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што с 
} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон 
о не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она 
 бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није м 
потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Мила 
гме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Дари 
лас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим 
дбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и са 
чког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах  
после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћ 
рме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научно 
не речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јо 
и мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, 
="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни  
укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у свако 
и просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“. 
1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#S 
мом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави  
, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако п 
> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него шт 
<p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био 
<p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресу 
даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не сме 
<p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни ј 
 кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити какв 
Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме ника 
ловини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценит 
јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни  
еде мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили  
хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду.. 
ише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> < 
обије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени 
, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђ 
им Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дођ 
о бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их  
пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно 
 треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личн 
еним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом 
ту, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p> 
друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нек 
— „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки  
риху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не тол 
о живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Мил 
н остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> < 
екох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, ал 
цијалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан јед 
ете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То  
лони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, 
остали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарло 
 рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим 
 у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и други 
ељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вар 
нуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, за 
 само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Ла 
 куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је 
/p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе  
љити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адво 
 већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати 
 према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, пр 
еполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он 
 то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље 
се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано  
осредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате 
ерен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надо 
ље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љуба 
p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и  
 потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у  
, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, 
а се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достоја 
м на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, наук 
 води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је др 
утарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb  
ишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> < 
добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно нем 
читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако нанос 
леже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По др 
ачином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, 
нају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Д 
то првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због ти 
</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на  
м стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројс 
p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзи 
жавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојит 
о средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина заним 
није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која 
.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упушта 
 бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који 
ма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред ми 
бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради прак 
ост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора 
и се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је з 
 по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А  
.{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се 
имо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, 
ти, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за т 
ворити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном 
ао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост 
у мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити дру 
астави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро с 
и један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би бил 
вестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума  
 Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином на 
Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тад 
ају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за чит 
ad> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним ств 
азом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић би 
 осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа же 
 код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се  
томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште 
ше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што  
о је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је  
ејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они ост 
покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада  
м, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив  
а Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p 
пште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви моралн 
у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="1 
 стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредн 
о се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У то 
имо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па  
њу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и  
 и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који 
оме, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све о 
јала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n 
али су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јасни 
и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“< 
арко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од 
о сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је 
— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зат 
и ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и уг 
 а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рад 
ти о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад  
А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је  
ања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови 
н! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као ст 
нутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу.. 
ло и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, 
 Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</ 
олидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно  
 имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмач 
S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од д 
е тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију по 
а луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити  
вари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље  
тране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празн 
ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати с 
тим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савр 
е и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кр 
и поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно прос 
е, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ст 
збиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више д 
родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајеви 
е с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отид 
зноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да и 
{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало пода 
 из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Ј 
Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том ма 
ринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи  
га лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, вин 
 с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p 
о, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварал 
 и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме 
 и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S 
ђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих п 
олице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Пол 
глед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S 
краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне сас 
ичити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у 
шла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала 
а ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на стр 
елазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — реч 
адоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један  
акође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S}  
} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима. 
 копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, 
е ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А д 
народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па оп 
унктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или упр 
вијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побуд 
/p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> <di 
зио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са с 
свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и о 
лушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свако 
положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нем 
рзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их  
Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цир 
што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим у 
 се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за т 
ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су у 
а... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је го 
е.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће с 
еђу њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том доп 
/p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и  
 Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам 
и мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да 
 често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је 
на с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлиј 
име најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакл 
е.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{ 
p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од 
 у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229 
е пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи  
S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изн 
начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају 
еликој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за р 
ле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости  
жно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем 
м тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, < 
исати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, к 
елима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредн 
м, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је 
и можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим 
орми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Нај 
епо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Как 
орају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у им 
вљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем обли 
о.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облик 
да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су п 
пет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на с 
 више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да 
њижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S 
м — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, с 
 <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, ос 
ла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше 
 ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђива 
уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у го 
х појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те  
маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} 
 с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што 
јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остал 
је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p 
а свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као д 
ти, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалисти 
и је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Је 
уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и п 
на гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте 
азуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцим 
<p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n= 
енскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима 
</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе 
јале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би  
акво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су,  
 кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „делик 
то сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као п 
га је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат  
у.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и та 
и за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, 
ошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадиј 
 и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе расту 
о, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајени 
опустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S 
таријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракс 
Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тра 
ар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S}  
то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих пред 
 у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш 
1.4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза  
 прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — пра 
 ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да  
 да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{ 
ерен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио ти 
нијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заист 
Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу  
права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите. 
 <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p 
видно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракс 
износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране  
иде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не м 
ажити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход 
наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује само привре 
 између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да  
ош два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год 
ховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај 
 видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="8 
ободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га  
ћа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису  
р није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема и 
ју ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустил 
а.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p 
 с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан 
уде, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и 
лдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, глед 
 Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> 
езазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико  
ас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно с 
ука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, ст 
 сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас 
е сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б 
епријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити наш 
ело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p> 
а и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две 
и, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> 
/p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам. 
борављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. к 
мо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни вра 
а.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да 
ни само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови  
е она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нис 
вештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ  
м се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заје 
, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, ру 
а продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло 
— Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте 
pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице гроф 
о је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прили 
ајвише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу —  
да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре н 
сновна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет  
Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим. 
м брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, в 
нем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи к 
 Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опаснос 
е и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да 
а се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против наче 
само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. 
на у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, 
та нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p>  
иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешт 
н за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему ј 
 Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно  
<pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће са 
едно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене 
 — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се п 
> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари неприј 
ме остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота от 
 вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без 
?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, 
чети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта о 
равити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим р 
шао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Ал 
 човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уж 
 и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагат 
аље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — наста 
оме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обо 
 својој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом 
гледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак 
.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота 
н на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— В 
 Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S 
ији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо освр 
и то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но  
а остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан б 
а потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечни 
“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ сам 
 страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време не 
зив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај 
чаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А о 
на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек  
До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други мора 
енцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да 
му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или с 
ажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположе 
се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима 
 — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не  
женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпостави 
вирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бит 
ихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју п 
меј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица б 
или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив  
ћање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с нек 
е смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи 
вести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина 
, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја  
зборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Са 
ви, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних  
 им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори те 
га.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас на 
ом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то св 
а ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ће 
ашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није 
, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад 
авањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — т 
лобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу испра 
м у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела,  
о оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да пок 
 то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против  
икаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Праг 
ено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исм 
љда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожури 
оје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас  
е Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Ј 
ч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упус 
 се цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како 
.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то д 
није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме,  
ти све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слиц 
.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети о 
иште узајамно признавање равноправности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим до 
, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, к 
 ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>На 
та за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њ 
ан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје с 
епо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су 
 начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и ср 
и.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који с 
ари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, који 
мишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не  
ажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће 
и га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђо 
ању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабо 
љица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад са 
</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, 
Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Ва 
познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему п 
} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити  
но долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међут 
обито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек ниј 
у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико науч 
акне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да 
 владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим  
<p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се  
кама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може б 
д се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изван 
примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од не 
ша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те раз 
ивљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу  
 Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова и 
_C1.2.2"> <head>X.</head> <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршет 
 слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести  
каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утол 
и друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживањ 
у отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био  
да девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да 
исте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам би 
...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако ужив 
алаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, ш 
те да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за т 
 таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него 
свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп 
ко то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него д 
p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Је 
да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми к 
ем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и ина 
оје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај 
еба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлер 
 С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он на 
ако изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете! 
се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу  
 састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких  
.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управ 
е не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском  
{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му 
а искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим  
з чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{ 
ликога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран  
тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — и 
 је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Од 
ојство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном  
м — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слоб 
ц“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством у 
</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неко 
утала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново 
во је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</ 
. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за вла 
уги дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је 
ео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с 
рећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама  
дмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео 
 и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао  
а гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>—  
емена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели н 
на остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању,  
.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</ 
> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а 
бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму 
н стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“  
а са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица с 
досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за 
> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне ек 
 Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно  
ечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо —  
="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p 
шта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у 
д.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да  
тета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто 
чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише 
им управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком ј 
ред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видит 
пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Си 
је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с д 
еђутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво. 
ом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига  
ако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, 
 n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба пона 
 <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ј 
е и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам  
 љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да  
имио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут  
ра и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су 
твене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства 
ећ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и оби 
есец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и  
p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Д 
а мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан  
књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се  
 цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у 
, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га поглед 
<p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за при 
 одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Си 
Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> < 
 Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад  
то се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што 
ре у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода шт 
/p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја  
вним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак и 
 као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничењ 
“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се не 
о видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутро 
да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабо 
="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио 
<p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, ш 
ва одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује 
римети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појав 
војим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} Посл 
 ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне п 
.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева —  
а његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге т 
није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им  
повића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Ст 
{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и 
је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог 
овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се д 
уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење 
 уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај 
осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста до 
сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вра 
.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита на 
зујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} С 
рани мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати  
 крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непр 
>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи  
ана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву 
к томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају л 
је опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон 
="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У та 
 нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново д 
да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, д 
 уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до 
ро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревет 
а боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да 
и Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних  
е и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затво 
био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} От 
у; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку. 
</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њ 
не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручав 
ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се 
 наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: ж 
м, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад прис 
роз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, 
 све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње 
а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често д 
ирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању. 
и.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но нај 
уштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне п 
о само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту п 
је много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ чо 
ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у ку 
така погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" />  
, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, 
Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела сло 
ало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су в 
атељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>П 
довољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном  
 забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустил 
их ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку. 
станити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца  
д очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износ 
 очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала 
рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни од 
оме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разно 
— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујем 
?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљ 
ати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за  
i>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтев 
 и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар чов 
?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Не 
ти на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде  
</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим ре 
општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S}  
шао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се о 
ло из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је  
 мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за ре 
а претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време 
их речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} По 
међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} 
з невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су  
ени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја 
је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; 
танове бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у п 
 чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгода 
иној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се  
пречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али ниг 
љно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је 
и, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледај 
 нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се 
е мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, 
 сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опад 
иђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију 
ју способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наш 
х дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали. 
начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и пот 
озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и п 
еде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, не 
скупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год  
раво.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} С 
е равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно 
 ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S}  
а и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш он 
о, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок,  
ена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу  
.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У п 
 израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубо 
 је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих ( 
че познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био 
ти и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољи 
ља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких мес 
ао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „пра 
ти још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та  
томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећал 
огли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А ос 
ле подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која ј 
аду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смем 
 знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да 
ба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стр 
, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи р 
урање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних  
 зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више 
те чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трул 
оворио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе  
тина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p 
"138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште бла 
о расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребн 
орати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад с 
 има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити мо 
есним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био  
.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује  
не налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у кој 
 употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то п 
ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на ме 
 само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, кој 
S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних 
м?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни в 
ан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад 
ласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредн 
 и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није 
а затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан  
 њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговар 
ција та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину 
воје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Н 
пак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је 
 и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло веш 
д урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак 
} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако позн 
едства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабрик 
 је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би 
витку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па  
цкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да  
чно сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уо 
цу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти  
— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га  
жности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате,  
...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и поче 
ругом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међут 
е би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав  
већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста так 
и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо ти 
.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примит 
дети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему  
S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.< 
тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као наче 
/p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот так 
а-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзир 
толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јо 
еме у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на стран 
 у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше о 
, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за леп 
осле тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну пра 
S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да ј 
ар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неко 
естати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив т 
Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху  
мо под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, до 
В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, д 
а.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S 
 сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то твр 
; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телег 
е баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с н 
е већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште  
 осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њ 
 његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном  
ју свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напроти 
му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично 
и увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} 
 чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. 
ако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим способностима?</p>  
е за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред свој 
е не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књ 
арима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко 
светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која в 
одици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви ст 
 је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема  
све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну о 
етка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах  
р — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, ш 
Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у 
нима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем 
 дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе 
 овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље 
е.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени,  
ичном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи  
е у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим 
ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу 
Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, 
дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p 
ме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женск 
а, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим,  
о крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја  
> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ни 
ми знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге т 
ини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да с 
ојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти х 
радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} К 
разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима с 
м, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — на 
љено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима  
 који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на ужи 
p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} 
ије осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који  
и на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — п 
i>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да 
жна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрес 
и ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси б 
ио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том сел 
Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из * 
това Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци 
ло.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која  
а — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али  
ц за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Ор 
и чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну проту 
не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану 
вити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — 
на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту  
 који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван 
 оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио,  
 идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, к 
то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима  
i>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ва 
и су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили 
ладића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Ј 
{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај,  
р са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никол 
 над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за госп 
</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} 
— поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви с 
ом стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n= 
вање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште  
 Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица та 
ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи не 
о.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим п 
18780_C2.2.3"> <head>VIII.</head> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчи 
а.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — пр 
I.</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} 
 је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С ови 
оје огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо  
Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> 
{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" />  
ажи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са 
 с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је 
ле подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Дарин 
ликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што з 
е ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено п 
Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Ру 
— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек 
оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином. 
<p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, 
 Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после први 
им ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> < 
сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало за 
рала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу. 
вира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а би 
p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га 
...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено до 
но одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.< 
АПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈ 
 није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и 
 почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и  
 Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јут 
иху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу  
Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} 
е, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дај 
утио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како он 
ушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али  
ирнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Ни 
риви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слаб 
а ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски не 
рећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има  
идна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слобо 
трати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили  
и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме 
ити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слик 
 фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој в 
у задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </di 
аду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не мож 
ма томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душа 
ко добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогле 
економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежњ 
отле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи 
ење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ са 
 узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непре 
 ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да ша 
 ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље раднич 
 — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад 
да искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p>  
оста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да 
а.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не 
оћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је с 
пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо 
 — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „ 
нога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је з 
лно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строг 
за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и ша 
ика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближават 
са и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизб 
и пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, к 
ову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, 
твари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом 
ед расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом паж 
ако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — ис 
своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важн 
е управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан 
знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и п 
о пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље;  
ија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али 
рави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринч 
аздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да у 
{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљо 
е пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те г 
, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки нагов 
а се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се т 
екиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није  
уди плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>—  
ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S 
збиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети 
које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано гов 
и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила  
ато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам  
богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, 
оре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао. 
а да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме  
овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, к 
 најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је н 
.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим 
 <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање и 
човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би г 
едем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није н 
, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лу 
ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се пока 
ег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има и 
да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} 
је.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} 
ху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им  
и Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Во 
ао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још п 
ре, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они  
ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити 
 и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних реч 
у, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног про 
и између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати св 
ова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увест 
м сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још н 
сти баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога о 
не, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као шт 
ти у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност  
 послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи 
 <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, 
чињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{ 
ћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као шт 
? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пођ 
, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против 
је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на  
доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Нарав 
им важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, 
 биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете на 
о почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се запо 
уди, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти љу 
Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са ч 
ње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет  
е и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слуша 
 ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је засту 
 навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава з 
лих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте 
полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш сам 
 сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прек 
 који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да п 
ато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Св 
зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви 
p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, не 
ити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се м 
је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесе 
нешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама д 
или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезн 
Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за ру 
те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио  
Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, 
што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољн 
 само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он упо 
ице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори о 
а озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се по 
љањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да 
о до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уоп 
ио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате врем 
> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим р 
; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на  
ав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се 
е за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти  
.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S}  
о садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће 
 ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипа 
 Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањар 
ећ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад  
 и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{ 
и морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, к 
не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па оп 
 слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити  
и ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избе 
 се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен  
, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њег 
 далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књиж 
ас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити љу 
вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему 
 је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прили 
м по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском с 
ило опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, 
е да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима 
ме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очеки 
азио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније 
 и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме ле 
ити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри 
пљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био 
дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она  
же унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају п 
е згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а ми 
е спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за  
S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је у 
 их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао ж 
ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му 
ри и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у к 
о и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче оп 
и, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледа 
могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особит 
мети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морај 
пацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашњ 
 зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе. 
 сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље 
ведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпу 
ико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, пока 
би још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два д 
жише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима  
авера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође 
е, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лак 
. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са 
ије код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање  
ано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавн 
ду не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:lang="fr">à la</fore 
а се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно т 
реме је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи ј 
х дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за б 
колико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био н 
илану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, гд 
 Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда зај 
, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одноша 
онопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне 
па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет  
 <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — 
ељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нис 
} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњ 
шу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега чов 
мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Да 
ене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свег 
ица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најш 
развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира  
о насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућ 
 да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са 
 с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој пам 
је вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је са 
S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио он 
ну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, т 
право не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће  
 и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром поро 
, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав да 
х је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није  
 од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељск 
Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p 
аједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капи 
станку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на кој 
и сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с  
ца имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем моли 
и себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла  
 о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спрем 
ти, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је 
ом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни  
чекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шеш 
 врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случај 
е скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити је 
ије почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} 
ао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро са 
а.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио о 
ржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана  
ти људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div typ 
ћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне сад 
ких, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на к 
ир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправ 
м, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> < 
 смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уоб 
 с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и до 
вор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и др 
гохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, раз 
глед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да нам 
ви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вам 
књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу п 
 тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама  
сађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми 
орити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно...  
 с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини  
лика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне  
на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње  
нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш  
е могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити може 
 за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да 
уго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развија 
љи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би зб 
очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о 
о је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће д 
е већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, к 
мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда,  
оложење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршуј 
кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор 
 тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друшт 
ром, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д 
 нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и 
пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети рас 
верења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на  
а све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме оствар 
- настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Так 
о одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно,  
њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По се 
 се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог  
ари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага им 
о васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим 
екулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због  
ржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће  
 добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну изда 
дној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала н 
ћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Мил 
<p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, рад 
учај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, сме 
барице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој  
ије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поп 
ш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се  
еко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена 
омна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче  
ђе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са франце 
о; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годи 
ремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде 
е увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p 
Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковим 
</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету 
едан пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада?  
ред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткреп 
идим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гла 
паде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} 
која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на стран 
ејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћиц 
ту тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња  
 док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је се 
ем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по там 
забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо 
 с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да 
је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са  
ед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан. 
 То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато  
 бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога п 
ју о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радни 
ектрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан пост 
а отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то ни 
и ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје 
<p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>—  
све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} 
: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по с 
 својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био  
 Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Дари 
на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи 
 угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан  
 и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на тра 
им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то 
/p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровиће 
Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви та 
лободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати  
.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава 
да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са 
мо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде доб 
агласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи 
носи пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увиди 
не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад  
н рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати  
 својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.< 
бу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Н 
ример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него дана 
слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се уд 
 они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би 
 темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и  
талога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпит 
ак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати с 
ајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтед 
овић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла 
 муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод ру 
ршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући 
, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и ок 
ити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непр 
ма на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, в 
 да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ са 
 даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде  
вој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је 
 и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међусобним одношај 
у њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допун 
еца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити ос 
почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на  
оћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.< 
 су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покуш 
полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увер 
 Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p>  
ам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде 
идео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S 
SRP18780_C1.1.5"> <head>V.</head> <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Ми 
ше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћ 
обу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђенос 
<p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно раз 
 посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умири 
.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, гроз 
Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим ре 
на.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одм 
уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ств 
 пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања же 
рите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} 
о денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Ч 
них особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу 
 који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb 
атељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — А 
падати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то напад 
аже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кри 
им лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p 
у је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихо 
ину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S}  
 осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Д 
.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености ниј 
игу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је 
нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озб 
о чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми в 
де у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друш 
мо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да уч 
ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи  
је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од св 
м начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околност 
изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале пр 
оро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паме 
 Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш мо 
ните путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Или 
се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те прев 
хову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p 
ица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло  
да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, 
 услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви каже 
ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верује 
и дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај  
ређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој  
о, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему то 
а доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања,  
тог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ од 
цијалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Зат 
ећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на рас 
 иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати  
 Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби на 
бећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврш 
мам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да 
заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, к 
вићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта ј 
 женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати н 
већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла 
адом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих кор 
 стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може 
хови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но цир 
 мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности  
тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете  
, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>—  
им друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако сл 
 то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те год 
 она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— 
мислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од 
абрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Х 
ерујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не ви 
 Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на 
 што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S 
 разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p 
 на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо мој 
 јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице —  
што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верује 
подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одаз 
</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазво 
Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напр 
говор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, 
не.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S}  
сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредно 
олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке ст 
метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их с 
 не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је 
оширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја 
је с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „ 
шао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S 
икога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга т 
оме не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству 
 Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба  
ведамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио б 
отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да 
{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано 
.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се 
ћи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ћ 
какав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само 
 у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S}  
 то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} М 
 да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управ 
p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелост 
ла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n 
гледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе 
ло скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не 
атих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које га је често  
</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </div> </div> 
че Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и су 
ава љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јач 
се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним услов 
акву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су 
ивот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у 
обро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S 
ива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Гд 
аблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим,  
о, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами н 
 једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се 
поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа к 
дим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме 
ује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о т 
о са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршуј 
.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабр 
 <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} К 
, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог  
а се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу му 
ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа 
у уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина,  
чун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и  
а ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пру 
одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад 
ачин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испун 
 правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој  
и имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, п 
 симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времен 
 тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S}  
ља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше миш 
о дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћ 
е најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућ 
је <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi 
и напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме од 
ера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у п 
 ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јов 
а затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љу 
овори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заист 
 политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та н 
ке и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он  
на прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове 
логе — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмир 
е и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, к 
ати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — 
ад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се  
е.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са  
на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с ко 
ва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажават 
правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј 
т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један поду 
ем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан  
Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађан 
мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у  
не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више 
а свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те  
е прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} 
м отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче  
ише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпи 
ји.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а изв 
 својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало 
што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљивања. 
савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као 
 се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, ка 
о би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим к 
> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити,  
варењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући она 
множавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за  
 <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар 
е освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта 
се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све  
p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога ра 
пште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве 
ижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не 
ти, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — он 
добије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници ство 
гентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да  
ује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није з 
уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} 
а изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља. 
— Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменуст 
ко се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, 
 Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли 
е....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бај 
 и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико 
зналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S 
мати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{ 
осле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Же 
атна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он 
према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној 
мо живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S}  
иле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би  
ачела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад 
шћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, 
је давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, ос 
могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „н 
ђоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће о 
но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глуп 
ано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или  
и тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На  
еба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појет 
омишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олак 
и потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов 
еба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али 
таноје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Та 
песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наш 
ечи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „ 
вега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колик 
ори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје п 
сници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или 
 би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови  
 на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Д 
/> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких пр 
гове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати 
т зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S}  
поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао 
не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала 
о као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако  
ила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну  
арима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре позна 
оче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и 
 као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио 
>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно д 
зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, треб 
акле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде  
 живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, 
оли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора  
).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим  
е за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш 
м би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе по 
 опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је 
 па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек 
чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како с 
ним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима 
ају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, 
ласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим 
"26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S 
S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био з 
му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, 
ди ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да во 
друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али 
а мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> < 
.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на 
о маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано сам 
ре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га ј 
таде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је 
еја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S 
а споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло п 
да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S}  
твено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p>  
е су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, сп 
етна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општ 
 Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, н 
 устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— 
есите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вешт 
 играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи  
евице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој  
стину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од и 
о је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> 
еш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне не 
ам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, 
...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— 
> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> < 
p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и веш 
асиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите 
етроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и глед 
 и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и зас 
 је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се 
избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — 
горопадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била 
стајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам гово 
ош наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заи 
 проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од 
е тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека 
, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно скло 
 друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постој 
} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у варош 
ако и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна хра 
а, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S}  
ало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би он 
ега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S}  
борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају  
и, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...< 
.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али  
ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способно 
 случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан развитак и потпом 
ступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито је код разних људ 
 <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој 
би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S 
 би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније,  
а право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што  
лугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S 
покретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не мож 
 друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропад 
S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се  
те само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја  
ако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, прем 
Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стрел 
ад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше да 
ије.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насм 
S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухва 
> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> < 
, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да  
... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући рук 
гу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, гов 
м ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сад 
 Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} 
смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим 
астане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и 
 остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је с 
оји се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> 
...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се  
и.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе  
ени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр 
емље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих вла 
днички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао изве 
 и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При то 
ој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај р 
на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је  
ртији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста 
се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограни 
/p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> 
 дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о т 
живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред. 
ати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и  
 Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били о 
едне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће  
ла и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати 
<p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо св 
професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве 
исе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и у 
то, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што  
е оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у то 
— то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Ц 
иберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски за 
итељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начел 
ћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и виш 
стина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> 
 би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела т 
бог свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оску 
ије слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови плано 
 онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> < 
 стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него о 
половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање  
ес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични ин 
мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја 
 и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне з 
пет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слобо 
о и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са с 
 се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том слу 
 и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина 
указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло др 
е утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у полож 
ада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и с 
 тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је твр 
ање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач  
мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда с 
Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на о 
стављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S 
одрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле 
своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцн 
 с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што и 
е је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети 
а лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет 
аки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, 
ји су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, как 
лом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичн 
им баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама 
ри уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поје 
да тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом 
 Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико д 
ску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име  
о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело 
иси, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска,  
це, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој преб 
ише никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S 
се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још  
која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.< 
стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам 
?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p> 
 не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео  
S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она 
ећој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систе 
ку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у св 
и превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне  
, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов з 
је ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учите 
во тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње 
оме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је радн 
“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да 
и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који про 
ња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као  
тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене пле 
те све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ ниј 
 даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има ве 
165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну п 
и могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi 
тву!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друшт 
пагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све  
> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким прил 
едавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спр 
 би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који па 
ајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви  
о се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, не 
гледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила.. 
 земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у  
, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, 
ог устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друшт 
 <p>— Каквим способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па пог 
ме?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању  
.{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког  
у; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време сприја 
ише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична сло 
х бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву,  
ао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p>  
аступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења,  
о она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, он 
ређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га С 
ећ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко 
а исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе;  
ном сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност 
 као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за реш 
арма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, даб 
и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науко 
 уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких љу 
им и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави 
 цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити 
се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи екон 
ли ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати  
 Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан,  
ну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљ 
о мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они 
уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ  
едати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе 
 свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно 
у врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“  
 Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође  
ан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити  
 брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и 
ободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа 
а дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвен 
е важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, бил 
е питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употре 
 него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити в 
аљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— З 
— да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете ради 
сећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{ 
ба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао 
 јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би  
 којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима 
хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће р 
амих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће  
сне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, 
ажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има те 
ородичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад  
 је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образов 
о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза 
не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Стан 
> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност 
 буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S}  
ати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теориј 
 најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S}  
ограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија би 
 за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извес 
према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао 
с....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не 
љали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете. 
ико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да допр 
адикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ до 
гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога прија 
требе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна вр 
} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стр 
ном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та и 
 овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Ч 
и Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није у 
плив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да  
еркулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме  
 мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало,  
<pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се  
е — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, гд 
д је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се 
а и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, тава 
ава љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцниј 
висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „вели 
 доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ би 
 једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S}  
 хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у 
 и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена 
n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врл 
и; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан ут 
друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не 
лини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појези 
змеђу начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално  
а <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Неја 
зума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да  
ан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{ 
ног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави 
у доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разгов 
ве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо 
је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и 
њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и 
пште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, 
и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по ка 
тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Сте 
и, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности 
атак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ог 
је могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утиц 
>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање т 
 уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изне 
те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од 
ва вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S}  
ји буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи  
и.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се ви 
одан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубиц 
, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет 
и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме,  
ије скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора 
 пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце на 
ио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се м 
вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <p 
али кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им в 
исни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваш 
ком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што 
шао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и  
ли нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана п 
, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло 
ад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас 
к око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора тра 
било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још ја 
а неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом 
 им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто  
и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о 
од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло до 
е опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао  
пала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, д 
а зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друш 
.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао 
ј посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и н 
енута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ств 
да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ 
уташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина 
ти.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо г 
еважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због 
се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте пр 
евољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам бил 
ено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака с 
 Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — З 
јима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете 
то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном 
приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим  
пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шет 
 на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело с 
ике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{ 
ћи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме пра 
и најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет 
 важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} 
его само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни том 
, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту  
 бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У ост 
, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити кор 
вари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну о 
 тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари. 
ељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема дос 
воме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} О 
Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетк 
закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, нарав 
е не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, 
ирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба  
сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што  
 лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се 
нила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих  
ве оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према  
 Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{ 
а, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба,  
неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се 
њу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, нос 
 да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду о 
, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?< 
 што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-з 
енскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијет 
шене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{ 
 чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам  
измерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напр 
дне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто 
ојима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се 
ажност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вешта 
вора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не мог 
 јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{ 
 правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</ 
ао у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с нау 
вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљ 
ва је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздан 
ност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости  
пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад ве 
вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и 
 на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити 
нутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред д 
 /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или 
дговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Ш 
ије у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што бе 
де мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобри 
и трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{ 
..{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се 
/p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та 
 збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија раз 
 све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко  
чије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем! 
г <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не од 
вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао 
ту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико  
лга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то м 
и ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете  
 Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p 
аквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди м 
.{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта д 
аћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов 
 човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма. 
S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Пи 
е, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила  
ика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да  
у с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговор 
тко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре  
савршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале д 
ше и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од сво 
 би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако по 
p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај с 
>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Же 
 за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она ј 
за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S}  
 тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Је 
S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту  
 више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После је 
p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?. 
.... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце 
 поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни п 
полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли какв 
 намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Ка 
ико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову пр 
открепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу 
на запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прила 
 <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Ст 
ин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у к 
ом.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове дво 
p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Б 
 био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S}  
једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у оз 
е.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан  
еневу.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму 
 нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како д 
ead> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они  
пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, н 
амо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном реш 
овица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не може 
у само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мањ 
м пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Так 
ет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилиц 
ју васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћ 
 са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољ 
ријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао 
е тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове? 
остиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могу 
ђице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде  
ости новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеном 
што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи дру 
су начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задата 
е дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им сре 
 сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости праз 
 пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та п 
да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друшт 
и разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем увере 
а садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је 
 питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тр 
е књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне лите 
ри, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде. 
>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, 
сна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском ј 
еђивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} Т 
о најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д 
цијалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба  
ђутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећ 
 женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом др 
о је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју. 
во.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих стал 
о је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интерес 
ора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом  
социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне 
ма и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем,  
екад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији об 
шле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље 
 даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би 
вима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који  
{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у томе 
елесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну 
иде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмор 
оба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{ 
атно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих  
 Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком ши 
и нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није мал 
што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, к 
мо због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни је 
руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној сис 
иваше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и  
— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представи 
за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширни 
 неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Мног 
ећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често  
тио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одго 
 се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; 
="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких 
мејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито приј 
кав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још 
...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p 
} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>—  
 У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не  
, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{ 
S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријат 
акве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p 
ти прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захте 
исак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света 
 се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви 
оја нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше вољ 
 већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не мог 
а бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У остал 
 бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стр 
игде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено с 
ази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p 
е пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну стра 
 само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само  
 је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора 
е, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и 
бало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школо 
и при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се  
лижујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се н 
на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Пр 
примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример 
зи до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S 
 друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудни 
о је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема  
 личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна ч 
днакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постој 
газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако разли 
 газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом 
, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То з 
азумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћ 
као.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун 
 од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накна 
ст приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ не 
имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, 
ом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} 
: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђива 
даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмим 
ти нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога б 
о смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, а 
јатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писме 
се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту 
слоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на ле 
} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли  
</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p 
вори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, пра 
ала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али 
шка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествов 
 За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у 
ен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у св 
оже ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша 
 да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо жив 
наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније 
} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људим 
оме немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијо 
андиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећ 
есене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху огранич 
 о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су  
ти у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомили 
јем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства 
 биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, к 
тре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год к 
говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, кој 
 поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> 
.</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S}  
ко видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелиц 
о и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије 
у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан о 
и сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му  
ра.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чел 
рави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по а 
рени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, о 
 сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> < 
е домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — при 
.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <p 
 да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на г 
радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на 
— питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас на 
S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и 
Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом не 
S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Ме 
 за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће има 
 дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго се 
есе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет 
рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да 
 — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра  
ршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га  
не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да 
асмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, ка 
ла Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је л 
је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на 
сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском разви 
бавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно  
и ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање  
о.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те ус 
ежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је  
 противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога жи 
и та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S 
ра језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим 
сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; бе 
е нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друш 
е су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S 
срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{ 
 речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији  
есто ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нем 
ужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него  
у: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најк 
</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни 
 се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишље 
адоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам.. 
а, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна своји 
а буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда с 
ите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, ка 
ајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица 
, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма прибли 
живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је 
оба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Ла 
д!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну ру 
ајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов жив 
 у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних 
износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним т 
и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— 
зузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема 
ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, к 
м за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито 
у и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — 
е опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нов 
одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми пр 
рче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке пла 
људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе? 
се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења! 
урава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу ( 
 не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, ко 
ела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васп 
ко се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једно 
 да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се 
љашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром. 
до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је  
Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S}  
е поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говор 
де.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити општи пла 
 ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том прав 
чињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све  
 снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто 
 неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та прав 
ко разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решит 
е читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантас 
војеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја с 
ете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... рече 
уге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим 
су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо д 
ко себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и ши 
ња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се ско 
 заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији 
је би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата 
м утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије 
ти на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи н 
и можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто 
није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадаш 
н пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишл 
и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и ра 
ска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и неп 
аљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, 
одушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} 
его свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време зат 
 на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у 
 публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уо 
њем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, ко 
је човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да  
им путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз нев 
 људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, 
лобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањај 
ној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упад 
 будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у све 
нато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; 
 сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, 
аху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да 
него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога 
манципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те л 
против то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати 
тво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколик 
...</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део 
сам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји б 
 сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађе 
 рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} 
пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опас 
ви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог з 
 из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљ 
 није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узра 
 нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој не 
 што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се  
ацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало пр 
азговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па  
еђутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у с 
 програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.< 
, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он ј 
 пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хте 
а хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосл 
, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао 
 се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, ш 
 сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> 
о, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад кр 
опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и о 
ед; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познат 
ватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко н 
а уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод 
но и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пора 
инком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахн 
 је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, 
итачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима 
те ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву 
усте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним брошира 
 и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и п 
о је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више 
днијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух п 
и после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишл 
е и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се в 
 жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ћ 
 једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли с 
етити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њем 
ла, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су 
ост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно 
а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се  
 Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из 
.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи пре 
ћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се  
тор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, м 
ат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта дана 
че он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{ 
авите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који ј 
стити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n=" 
ка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p 
а томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ћ 
ља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг  
 <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда  
а тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то 
 по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које д 
то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како  
Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је 
је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; 
него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде  
ева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви  
и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе п 
ренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој  
им — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније из 
} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, 
формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни мога 
 зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се  
о свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ј 
умирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S 
узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву зем 
ога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравн 
их узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политича 
 опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет  
је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било  
е.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S}  
менити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш 
 не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ва 
то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљив 
 за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либ 
днога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да  
ело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици  
звести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена ола 
ипрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скуп 
ромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом ра 
запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њи 
ту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разгово 
ни добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста тел 
атку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњ 
о тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богоху 
ивот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из  
амо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је к 
 стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учите 
свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру п 
ри моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} О 
прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њ 
у робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су  
 нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао  
давачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме  
 неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за  
 изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— Организовано учитељств 
а. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да ј 
оји буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не 
вно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све. 
и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви  
рам либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учит 
ска организација.</p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му  
знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S 
нај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не 
но.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p 
 не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до  
ли некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се раз 
те тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је ск 
итков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или  
ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а ин 
орио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у к 
 иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му 
 са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у ре 
{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи пр 
е.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде 
ође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Оп 
а.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А  
оје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли  
 напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе 
простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и см 
е стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчи 
ена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женид 
 је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p> 
доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушев 
 што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо  
.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези 
остићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и 
ецу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У остало 
истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Е 
ва.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје х 
у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би  
 приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, ш 
ана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Ст 
отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А п 
а хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — вик 
 вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику 
ам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женам 
одиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи  
о.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оце 
равилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај пред 
их начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ  
матрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола 
која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђен 
аност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав  
 живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћ 
ли не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је ти 
 позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се 
на већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који  
година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би  
p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је позна 
нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред св 
н мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у 
гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“  
ава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се в 
а лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота 
ћи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То 
од једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, мора 
јен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „ша 
 то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно 
г најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим р 
ан дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онд 
е му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи де 
} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, а 
х заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садр 
самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити  
 по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви 
боко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је 
цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сум 
ђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано 
ка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта  
 Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном сп 
 мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{ 
 а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те  
 рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште н 
 од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгр 
то је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику  
исли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} Т 
ли те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви 
орију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних дога 
вљују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се 
о не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по 
} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он ма 
на појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уни 
то да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није с 
амо којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза 
подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити п 
фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107 
ла би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што пр 
ега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до ду 
офистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармон 
.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S}  
гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — 
х хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примет 
ота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац 
у млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се 
ћ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> < 
па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, и 
 живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће о 
— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио 
оглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека по 
p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту.. 
нутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Дарин 
м?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он 
екој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између 
гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може посто 
отиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште  
е та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у 
е.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком о 
S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до  
рироде.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се нарав 
S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту  
о дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја 
е.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p> 
 би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што 
јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могл 
ција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалос 
им „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права л 
заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећ 
је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа 
поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој  
видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавол 
 — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, мор 
м делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним 
еће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, 
о.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмев 
вог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао ј 
p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћ 
и.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може  
е имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> 
и само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чу 
и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговор 
ешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јес 
знато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато  
о писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне,  
ућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и  
ар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и ј 
вим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S 
, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло  
 му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да  
м тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам врата 
реле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — 
рио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> 
вори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Д 
ајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S 
акве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај п 
развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање неприја 
 греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзав 
 Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S}  
{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>—  
<p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити по 
о путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.< 
м јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неко 
ње опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се  
 и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, д 
на поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то с 
А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може  
 само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате. 
{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би м 
било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не по 
ти пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} 
 онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, 
и, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „ 
две стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p> 
кнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p>  
Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пу 
 ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на  
е на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— С 
е и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p 
рисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима  
— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том п 
иње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, 
{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког ув 
други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку жив 
простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из осно 
 искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина —  
Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то 
ен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А заш 
 гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ћ 
 то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и ско 
узимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А 
е тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј.. 
не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се  
се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то пита 
 само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p> 
ма се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми  
} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и т 
одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слобод 
ита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p>  
и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се  
ав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> < 
м слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се и 
 за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социј 
 то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} 
тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме 
довољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба з 
ове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми 
о ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом 
и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, 
 свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло.. 
S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, је 
аму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, пола 
мена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>—  
е — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хо 
 идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо св 
 јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да поједи 
љива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео са 
кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</ 
 тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили пра 
отив ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и 
ао за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није 
једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниче 
 дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S}  
еба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племе 
оји је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно,  
— смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми  
ким ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које им 
опуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одат 
 слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то 
те, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке ре 
 и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене 
вим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што т 
вор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвес 
рекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати 
те глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случај 
/> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговор 
Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца  
ешим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се за 
 опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу 
елеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и 
беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив с 
и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку 
ој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве ре 
о плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} 
су“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он ск 
е да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не мари 
: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје  
нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна 
 Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{ 
рт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушк 
е неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p 
писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нераспо 
pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати 
д ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се остави 
 више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Траж 
ужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама уз 
вега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По 
а и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда  
иповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од  
а, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у који 
е им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способ 
и сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, руч 
једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима 
p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> 
упи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед н 
едставио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чу 
ца, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше п 
 храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколи 
века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете  
p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— 
е подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, ко 
 речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи 
мо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га 
акве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Си 
„Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па доб 
чно.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи. 
агло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олг 
 рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не  
ека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Черн 
д тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немо 
ој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{ 
, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена 
, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, 
; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, 
Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако  
S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особит 
рао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг ње 
нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је 
ити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, 
вим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, 
како сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика 
ткин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак 
.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете избор 
оји се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста 
<pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без упл 
оведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а  
ас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на поје 
даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам мож 
 поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После п 
 доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>—  
ажајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо  
за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без с 
, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тог 
еби се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градит 
Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахн 
пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нест 
 публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се р 
алу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених  
предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад  
/p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише 
више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се  
е, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута о 
 међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притиск 
ло.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет о 
S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења пре 
ке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах 
овановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео,  
заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па к 
, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио  
увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, 
ан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је К 
новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога 
 познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од  
редставе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби 
ега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n 
{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би  
и, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни  
ћу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се п 
 је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекину 
Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> 
престано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.< 
 страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рек 
пљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а 
 себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ства 
амуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S}  
 <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразме 
е Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ  
ти.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</ 
ину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стаја 
иљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друшт 
мукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p 
.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на 
диште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према 
ешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило  
 га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, д 
ајамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје предс 
које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са т 
 рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту  
е друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право,  
речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гле 
а се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо усло 
ма само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наве 
 природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> < 
ворио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, про 
 у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седел 
и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају  
остима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S 
дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то... 
вању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање  
испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта бр 
почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, дола 
а ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је з 
 људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће  
— Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> < 
ео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покуш 
хватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не м 
 На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи  
сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гра 
гуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну хра 
икаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p 
га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је  
во; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужн 
оред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који 
ити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослоб 
ано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p 
навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="2 
 самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш п 
лац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дак 
ати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види 
јалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једно 
p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја  
сновано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — пр 
сејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност. 
 о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају 
p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим јо 
о то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, к 
.. </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је гово 
 да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним  
 у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, к 
но.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене р 
ства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабрикан 
гом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси  
е сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло 
} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> 
итају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радо 
ко што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли 
идео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т 
или на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т.  
о што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости,  
лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда 
ина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена це 
умевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме  
ђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у свак 
ти?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да 
доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им 
з основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> 
науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за т 
е догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљ 
— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си  
 и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као 
 о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} 
 забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, 
утем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одноша 
 се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међут 
ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна о 
свим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S}  
, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме и 
. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— 
ло бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имал 
на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступају 
 позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку  
ијатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та  
" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш љ 
а и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде  
 пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека осно 
а начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија 
ђу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} О 
ати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме за 
аметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда 
 то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а  
 сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда 
{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и 
сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разгово 
есарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхоли 
и <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— 
е Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пуст 
јсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађа 
а је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде да 
Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{ 
проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</ 
дашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари ве 
ке У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одрж 
то?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао и 
главим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пут 
ан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — зн 
ила сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а п 
ећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ 
, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они,  
да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто  
 вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго,  
 лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и п 
а волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S}  
"> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у се 
ши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња —  
уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме 
о поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n= 
е из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </d 
А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, 
остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш 
/p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> 
 је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обичн 
ло прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад  
не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље жив 
ам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Н 
 она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је  
 доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па пр 
ца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се 
{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостио 
, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, ко 
о боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу с 
 и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила? 
 Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође  
бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је 
дом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, 
ј ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цирих 
> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</ 
 има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васи 
е обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (ил 
и, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се  
р озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељ 
тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који па 
вору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста и 
ме дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Алексан 
тављајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђо 
абављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, 
.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не и 
аг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. гов 
ар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на 
етку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... 
е главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он  
еда на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разгова 
лушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале  
домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи г 
е имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, бра 
е сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачк 
о.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилн 
 две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изра 
а Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац ј 
људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије;  
е навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на кам 
 свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником 
нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине  
ђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и д 
овори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S 
 У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учи 
ше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишље 
, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S 
оправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење 
.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарњ 
емогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред ма 
 снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни  
комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о п 
 се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али 
та мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него 
ако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Р 
 споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој  
 — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи  
е већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отиш 
ега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Вид 
Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја с 
вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође 
p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Гроф 
јући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не 
ом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дођ 
 шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је  
/p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју  
део је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живел 
Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-буда 
де, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор  
ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира 
ог вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђ 
сандар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је 
леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде 
им је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у в 
 промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</ 
се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>—  
</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отв 
.. масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после М 
д читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још 
аш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у пр 
оју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој не 
о љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непром 
тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше с 
мњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до са 
говог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примед 
ијатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи  
ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише нев 
превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што  
або дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к 
х је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно чита 
к хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је 
ђе од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она  
е издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>—  
ри Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вр 
ажио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његово 
} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра оп 
асмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p 
ш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамур 
ако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ру 
јпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петр 
у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поре 
р.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чеш 
ма тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки пошт 
есеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дош 
 тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити 
љ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше  
истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} 
ја та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину р 
 Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна 
препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да ј 
и се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је к 
ило нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости 
но имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друшт 
тањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“ 
ћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се  
боко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, ру 
рачуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</ 
о није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не по 
а на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang= 
 се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети,  
твар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} И 
рате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се  
о ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо им 
 лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p 
оме питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилик 
свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога време 
 стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе 
ђе му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњав 
а, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше се 
тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и  
о, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 
је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почн 
олице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрав 
 се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосред 
вља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</ 
је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женск 
 на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја са 
ли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису ост 
 зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се 
ећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и 
оста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о 
 свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</ 
p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљал 
ма да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, о 
пуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан  
 и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S}  
њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговор 
ремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разу 
 запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло веш 
за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно проти 
 делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он 
ао пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“  
ш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p> 
јем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, 
а, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то о 
овољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не  
 је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно.. 
у је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Н 
е своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говори 
никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог  
ко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свак 
о и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до у 
кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Ј 
с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, у 
упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелиј 
танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смеј 
е будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај зај 
оже лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у 
мет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, ок 
.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жар 
 не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да  
ије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј.  
 је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је мног 
а се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, ос 
ивети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он  
S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, ра 
, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говор 
и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да с 
постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се 
апредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили,  
а.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са ж 
е, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, 
Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеро 
 <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је с 
читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи 
е пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састана 
апита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила м 
е ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај 
вина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад 
 то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противн 
кој пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{ 
пе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде,  
ј немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онд 
“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазиш 
p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само 
знаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Сто 
е провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам об 
зују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год в 
зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснит 
е много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Прес 
итао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опер 
бијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одар 
ом матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила  
 Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових  
жем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забав 
е, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то  
умете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране пот 
па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали  
овоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћ 
ца, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на с 
ри, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, 
 продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а как 
је израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не о 
не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на ва 
— свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати св 
 Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.< 
о се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тр 
растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није м 
p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити  
ијатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници вр 
а уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој сн 
ого да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вр 
и суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква пра 
ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се ш 
тво међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли  
права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има 
 n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу н 
е педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Е 
са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем 
.</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специја 
начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — 
лица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате.. 
нка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју  
отину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с 
ање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се н 
вање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су  
ињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпита 
ута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила  
 и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању з 
повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напа 
у.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим  
елици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како 
највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима го 
јатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</ 
 не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је ова 
они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може пос 
друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим п 
шки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то м 
 каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако р 
е ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>—  
 треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда у 
сећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утиц 
било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће 
ти тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S}  
Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она 
, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с 
мих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има  
Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После њего 
 беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима 
 умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у  
артију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор,  
атан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста зна 
је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху 
подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су 
 који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповрш 
вагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно ра 
 посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје 
чког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да 
а гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb  
ати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме  
говом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него 
 на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велит 
т, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она н 
сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида с 
их доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и оствар 
том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих наче 
ао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него  
се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим кори 
вања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који  
 начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста в 
та више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ј 
баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> кап 
и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињ 
>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си пра 
е ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљај 
привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска  
стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је  
жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би  
ле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете 
 само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или узди 
е тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. —  
 одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позв 
трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} З 
а имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним правил 
{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.< 
аду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде 
 листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми,  
бмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми ј 
, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче зати 
ет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку ј 
и књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што г 
загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим? 
 начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, к 
, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, 
писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким пре 
та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица.. 
 ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе 
се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествуј 
ом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина 
 ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, 
е неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{ 
ас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцн 
 га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледај 
ност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипот 
га је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограни 
 томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусц 
 занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицај 
ане учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање ко 
сна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ип 
миним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин поз 
емље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p>  
{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... 
о догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била  
а књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мис 
 књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету,  
 да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових 
-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао,  
pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целог 
том народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на попул 
 од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио та 
 ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какв 
S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше  
и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњ 
ко мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; б 
ом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, 
би своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега оно 
а иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; 
а цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи чит 
{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је н 
и он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, 
мо послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси 
а кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали 
ом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треб 
да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи м 
ености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост д 
превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашт 
да и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа  
томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“  
> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака по 
е се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло 
но. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укал 
е.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладн 
м се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе  
и, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да  
ао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола ка 
е излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чу 
 би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају  
утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари,  
тво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново  
о рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем доб 
то захтева програм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> 
ања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе 
огле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> с 
утри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапр 
ећином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стањ 
 и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, 
донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали  
не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да 
веном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек та 
ело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу  
} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света? 
и ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме с 
иви и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним р 
} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, 
е појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле пр 
свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим с 
чна осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S}  
м стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине с 
че руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наш 
 продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p 
а.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" 
оме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S 
практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме 
а нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допу 
а; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} 
не где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p 
аше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Мо 
а“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих п 
Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било 
е други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести.. 
 Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>—  
а знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по  
рану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мал 
овом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар  
арао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју п 
исмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И 
ма појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, мест 
аду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао  
сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се по 
сећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их ј 
 да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, 
а још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати ње 
ене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа 
не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у 
о мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја 
рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави  
шњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с оста 
е, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} 
та тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по  
— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једн 
де непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борб 
вим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у к 
ироди.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив 
 хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због но 
 стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче оп 
као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је т 
 ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога д 
и; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има сво 
уцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ан 
<p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва. 
а, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпи 
е само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде јо 
има.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је ц 
че је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад 
редности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио с 
едузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може из 
 у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама 
да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом 
мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S 
на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— 
кадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга! 
ао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p> 
м начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, к 
маћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учт 
За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 
ло најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и наче 
о бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се 
проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде н 
„слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита оста 
 поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у ст 
оје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог ис 
ого светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p> 
 све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb 
е главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиро 
изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} М 
ној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педа 
Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само 
Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно 
орио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој  
Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога б 
он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му н 
су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симо 
еда госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — п 
а се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са  
 се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што  
 је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не  
</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p>  
овановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} До 
ако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и  
и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S}  
о Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с 
} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби н 
је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику 
ас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да с 
ка љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно  
познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си бољ 
едан разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?< 
 сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у то 
ло, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је т 
сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изг 
био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озби 
ђу нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са ј 
хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу ок 
у, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{ 
на реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужив 
ајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби 
човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар 
, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће мо 
а своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и  
-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар  
 <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово  
дима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче  
 им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада до 
 — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив мога 
 би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женс 
а им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: < 
ијално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших 
престаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а  
рно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не са 
питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто  
те само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој 
цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе 
 да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешт 
 у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста и 
довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, 
а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њи 
 је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је  
тева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радит 
 поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се ти 
S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испи 
је сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти с 
ти и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то пита 
развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То  
ли оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </d 
Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много  
ржи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне 
први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не с 
та постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно ми 
 ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олг 
методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне о 
 није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за поли 
ест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду 
нда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо  
расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђ 
— Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хт 
се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што  
 мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он 
 шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то г 
 /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре 
шила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она ј 
аволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи дод 
у сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки 
> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, 
следња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се врати 
> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну< 
људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева  
...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета нано 
 довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— П 
> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану 
киња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу 
 /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том ч 
своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за вре 
 Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и  
>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" 
олину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах 
довољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најп 
<p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам 
м... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори н 
 не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештају 
 брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има  
га лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како автор 
да, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо б 
ано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — 
 смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја ви 
ико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте ј 
тиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла расту 
еда на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оста 
ући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S}  
ој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење,  
е то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у цело 
војих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што ј 
 труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> ре 
} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудр 
 је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ћ 
нога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дан 
 много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, 
м у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим ств 
ло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на преда 
> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p 
 за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p 
ете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне пре 
ле осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљ 
ија?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице и 
ао да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина  
а имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопшт 
ј баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може 
илана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном  
 али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И с 
шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не вер 
 пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе у 
ало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} 
.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадил 
— јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао са 
ега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцни 
ћи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у ко 
ога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто по 
е бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите чове 
 једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој со 
н Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. —  
а — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло нек 
" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног  
 нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере  
де, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко 
тева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у 
аво она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријате 
на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац ј 
из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је 
тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши он 
е тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињал 
ица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам зн 
.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто  
е чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан  
 Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </ 
још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво п 
 општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p>  
вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили 
 А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала 
 за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — м 
— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштв 
 да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p> 
са, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — т 
 прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, ка 
био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се з 
ико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{ 
ко ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта ми 
се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеал 
да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе поз 
е се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} По 
, ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно 
 Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, д 
Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори  
амо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>—  
ћу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.< 
га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} М 
 она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми может 
то сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p 
врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично 
лга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да 
ли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети о 
{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата 
 али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо ул 
— То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него  
ете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку  
е се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p 
 сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није ј 
их питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је  
екоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо по 
 отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву о 
бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Мил 
обода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том с 
ође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио н 
ојин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, 
>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} Т 
</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете. 
 Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде леп 
и узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</ 
могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} И 
, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати пра 
p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава.. 
 Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што м 
ико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S 
пет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљ 
и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, п 
 држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p>  
S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба 
те ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе 
„Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки да 
 првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих  
прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила пре 
пава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разго 
морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините 
/p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи 
столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <d 
 „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“. 
ши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи. 
оје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста т 
ђена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здра 
ина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће  
ра у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без упли 
и да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интерес 
баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали спи 
>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској. 
елицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре чет 
 јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана изв 
.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро д 
недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том п 
 даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она  
о сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те д 
p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Мила 
а газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела  
не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам теме 
 Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти 
х погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</ 
ије остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су  
 се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет с 
ка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали ве 
појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица бе 
ина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ла 
а од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. 
морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдбе 
ичитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" />  
S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време  
p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... прог 
*ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Л 
{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети 
2.2.2"> <head>VII.</head> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне в 
<p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде бл 
> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки. 
илан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру 
а бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после 
p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисл 
кати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он  
аком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану. 
а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, руку 
 подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је  
Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У 
енидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем 
естало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир. 
е чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој 
<p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S 
b n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Ште 
м сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао ни 
та све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростира 
!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они го 
пшта начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости  
јим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити н 
 начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поред 
ва, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекид 
 способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испал 
>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и 
ом; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p 
ожемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али м 
ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пит 
о оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ни 
оме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само 
, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може 
ма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак 
„близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању) 
сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима буд 
а озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом ра 
су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаг 
 — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустр 
ту.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латит 
а је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из 
лази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого 
ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>р 
 долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем 
збиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца н 
тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланов 
х саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сув 
гови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо мора 
ене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и на 
о друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњ 
тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво  
 би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело 
 ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро < 
 не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања уде 
иших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полак 
је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с 
од о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куд 
по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с в 
 чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p 
поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога х 
Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети С 
а је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад 
де је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{ 
е јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани 
 још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње н 
тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</ 
ли сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не мар 
ечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S}  
S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људ 
боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ 
, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живе 
 умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло мног 
итал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{ 
кад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчи 
, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? 
ратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је гро 
 он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није 
руштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе пр 
<pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле 
ишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторс 
 видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и че 
 воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење  
</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало. 
лијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи 
ралним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас т 
ош пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Пар 
омаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то ч 
е.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва т 
рава, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслу 
 он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — за 
 је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међу 
не трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити с 
 своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не з 
да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који 
и њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то 
људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још 
 Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност 
 и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога в 
а треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А 
ту.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и ст 
ди на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и 
е спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио нова 
год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не м 
ако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, 
што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо 
телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</ 
име пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав. 
ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори 
оре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што ва 
.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{ 
 нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ 
ла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису у 
>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим  
ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто,  
стрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хте 
нчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равн 
ан пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетк 
оз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што г 
<p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p> 
 тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n 
 Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телегра 
иљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са н 
одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Ка 
нај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од ст 
даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека при 
ијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олг 
ома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална 
> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они н 
еправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио ј 
 ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, з 
ју, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S 
<hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем,  
 се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта би 
т.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш т 
 је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао  
{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам  
испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно 
што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да,  
та, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p>  
го и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скрив 
а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толи 
ребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле  
ономском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заи 
во ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Бе 
сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбоч 
> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега д 
Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може  
 Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да б 
е ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић 
</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други  
се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир љ 
ћи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем с 
агостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која  
ет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатни 
мејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ј 
> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је  
видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, м 
 је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</ 
 — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, љу 
је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још ј 
ојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> 
лану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица 
овановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави он 
противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља  
{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје  
 <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан  
бодом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу 
> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — з 
, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>—  
вори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — 
 на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.< 
оба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Ка 
....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га по 
>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> < 
апита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате  
е верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? 
ећ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилеп 
</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре д 
а послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је  
ема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта дру 
 свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способ 
а ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас 
 свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога —  
њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би 
p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова наме 
 потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим с 
к год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало  
ати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупа 
 стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло злов 
е сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица пос 
ма је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у  
го траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намер 
S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за  
т казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Та 
трате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> 
 бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад 
 то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га 
 поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </ 
ш поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S 
е нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела 
а би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега  
{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој 
узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао н 
 још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — ш 
цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одма 
— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак  
Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — прод 
м.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год  
 са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „ 
 остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједн 
ора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке с 
кво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, пра 
меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што 
{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Ота 
вратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски 
 можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Је 
сла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>—  
а путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас 
собито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постат 
овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, к 
 не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p 
зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p> 
ва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— 
аше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да 
Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направ 
аким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да с 
S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одг 
 <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...< 
ле, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до ко 
уставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место те 
 се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S 
есна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... 
не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад до 
риметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с по 
тавише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми  
ао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота 
го?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у со 
 могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и з 
ма, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морам 
њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чу 
начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредн 
ћи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{ 
оворили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већ 
0 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар 
{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову нат 
лико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио 
ла с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене 
узме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} 
 је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бија 
а приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом к 
> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на на 
та је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви упр 
— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p>  
игоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораш 
> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је вр 
МЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </div> <pb n="2" /> </front 
По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста;  
{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу р 
ју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, и 
p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатн 
аде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p 
и; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруг 
него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло  
ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте в 
мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па види 
ода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да 
ћ после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај зами 
е.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној пол 
>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали н 
 он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то з 
, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, 
а је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ 
јбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задр 
 треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време  
ије уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садр 
} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим  
о поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити с 
жња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створим 
уде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви 
ку, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу кл 
бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која  
 изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>О 
дава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> 
е заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb  
биљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну 
су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толик 
твовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То ј 
 — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титра 
верен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племен 
ћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи д 
ми увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба 
вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других стра 
ве је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрест 
и не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо 
оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била 
чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакл 
 крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сим 
ора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p 
ститим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пр 
те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{ 
е свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је уста 
за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим  
} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узр 
ла, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мисл 
ам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други  
ђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо на 
а лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оста 
“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „В 
раном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких  
предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{ 
 дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто н 
сти и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сил 
наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине,  
 изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар  
стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећање 
је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде  
ва за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумн 
 последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће  
се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их 
тву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} На 
 ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— 
 остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни  
еђутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, 
ни неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, шт 
да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S 
требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробн 
појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви б 
ем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то по 
дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга ј 
 сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али м 
ит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једв 
пштој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми  
ло; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важн 
о од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што ј 
мо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231 
 би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати 
 је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} Т 
 одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? —  
ао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече 
вићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Ј 
мртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писм 
да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело  
 руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве  
велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се о 
p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове годин 
 човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку к 
/> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p>  
осле, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за д 
ва непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо 
живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим та 
основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а  
јин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је 
војим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> 
 оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело  
само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; оби 
а мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S 
социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у так 
 да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што сла 
 да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} А 
.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија лично 
; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад с 
/p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Н 
га имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако 
 без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцим 
бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће рад 
у заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; 
дном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у 
ица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време 
се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p 
ше, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш са 
 рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радит 
добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се 
ке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај п 
им предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу 
 у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно 
— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> 
е никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица,  
него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила п 
несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле 
 по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринко 
јим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н.  
 не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докоп 
ције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну,  
итање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} М 
 од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет 
а није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није ба 
 га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту  
.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Да 
} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам ми 
ра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тра 
во мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p> 
нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је од 
болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас уп 
стила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, ра 
руштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двоји 
носи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она ис 
} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега глед 
 А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је 
 унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али  
ли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писм 
ји ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књи 
читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају 
 и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — 
ног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер  
 стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, 
рагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој 
..{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело 
ам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја дв 
илан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим доб 
 Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али з 
д, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Р 
но разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су  
ке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу,  
доје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; 
 него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бит 
етив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за  
теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми  
ван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији,  
 доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити послед 
аменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и  
..</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч. 
им, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш  
та свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не  
адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељиц 
је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад др 
оповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жен 
ти таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нист 
на, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве вели 
е мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу,  
пољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно,  
>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за 
види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе  
 „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се ос 
итрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они 
лио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милано 
ст, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле  
а онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелаз 
ка има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закљу 
 тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S}  
задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако 
 награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су 
 Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају т 
 главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повра 
сно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, 
а пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да 
 се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелим 
стема производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске 
ју најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад 
.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити 
ају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родит 
колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да у 
 том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати  
 да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу о 
е „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имат 
се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о т 
 коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он 
 свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би зна 
 је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте  
томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, 
.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који  
кој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносн 
p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Арк 
ите сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику и 
сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> 
огме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте 
шта.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш т 
е што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То ни 
тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n="98" / 
Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он 
, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито  
 сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљ 
колину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потп 
 па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирниц 
к, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се з 
тво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: хран 
не слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и н 
ко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних уста 
 тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опш 
/> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта 
 но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их 
о крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забав 
 <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да  
 таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад 
ла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; 
а да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би 
, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи 
"70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке 
{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та св 
убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, ко 
, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено мат 
 се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је ирониј 
 имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; 
 Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одрече 
нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки неп 
 „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о  
а човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо  
она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком с 
м начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још  
ију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то  
иче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Воји 
а забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не с 
 друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа 
пита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.< 
ашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, 
он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им г 
ле неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви  
ашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у е 
, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да 
 чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...< 
.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како 
?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај и 
 посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које  
и они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро,  
атварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p> 
 који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јел 
, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто  
ма се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела 
ости, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одноша 
таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајњ 
еговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелује 
и испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доно 
 сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа 
а.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уго 
и, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део 
 то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} О 
ени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против н 
и.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим д 
 у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу  
она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају мн 
} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и  
ога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе о 
против сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — приме 
 шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с т 
ану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Да 
зрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, д 
...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви мо 
што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама.. 
</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност  
ју једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако  
гла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљ 
ити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот сви 
/p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листо 
да има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: га 
 ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад вид 
на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама,  
им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану д 
 најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p 
ак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећ 
да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сиро 
54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — запо 
тео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, у 
ка имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћет 
/p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} 
орао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то м 
 тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна...  
 закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је в 
мит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Н 
 би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих на 
и, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организаци 
ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају ј 
 сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и т 
о се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> 
руштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то  
но, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може уради 
 и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога 
а био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, м 
 таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најва 
или, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то 
...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад  
, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које 
/p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развр 
 нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко г 
— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да о 
<p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнућ 
и сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови стр 
, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада;  
p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из б 
ораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би ч 
<p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жест 
 јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што с 
аље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се нас 
равих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели 
е, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи ни 
а ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то 
м правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој 
од извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја 
 <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је пог 
ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим 
/p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та им 
ја права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту р 
 оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумач 
че шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... з 
ко ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било ј 
арењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој 
ворио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68 
ти; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У то 
управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне г 
, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац,  
дине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не  
ратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он,  
м страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њ 
о нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То  
 поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има м 
р, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити  
хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p> 
убав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у т 
 размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај  
, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка  
оћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су с 
 Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира... 
таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, д 
 у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што саврш 
ајпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може з 
да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покаж 
читали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том  
ави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, —  
о, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће н 
азвијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{ 
 се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора 
вају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он  
адро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим 
а — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Нек 
 започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па 
а читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у п 
ли треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у ра 
и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У наро 
ајвише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на  
, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га непове 
да опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповеди 
ирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је  
</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{ 
а не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта  
 прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који 
све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу  
ина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу уве 
ј начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја 
е, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који 
арога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехо 
{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жеље 
 са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако с 
е задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије,  
.{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку. 
 пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} Пр 
 увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натера 
о доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном п 
, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосн 
м рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и 
пријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста 
мо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, ти 
о, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког ос 
ле и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S}  
рен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нист 
цима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле 
 је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање споји 
радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Си 
бог нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело н 
каже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ 
и се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара ње 
предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говор 
ране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим прир 
ва та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе  
уго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било  
што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— 
 за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити 
опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба 
 у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов  
рудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Н 
 земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свр 
чи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p 
 ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, кој 
опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговор 
е наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на осно 
 просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, д 
ер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим  
 ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, д 
гнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уј 
њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се  
ла увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу,  
 друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе  
ријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с  
ште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази;  
е ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти  
икад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо к 
има горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Ниј 
ђаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових нач 
{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњо 
 да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, 
, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и ис 
даје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати 
ала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, 
 код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше 
на, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући м 
 мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете 
Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} 
ти, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} 
мејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— 
лама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „ 
има се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{ 
право мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они вел 
о то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у сво 
 према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S 
го, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори 
гла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је,  
аш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи 
на наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар  
ња већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се св 
> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времен 
, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> 
а да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дак 
ка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се  
<p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена  
Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице 
равно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди 
о, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Не 
 временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета п 
 штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо в 
ша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвише 
 њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оп 
 готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је има 
 попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свем 
 не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви уд 
догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка  
способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч П 
а се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије. 
листичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет  
знамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> друг 
сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите  
опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} 
 туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те  
и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега труло 
 Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали  
 нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију о 
 и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на теме 
 доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p 
ај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо све 
оље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је 
ла <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — наја 
 на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њ 
поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се м 
, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услуг 
у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — сме 
они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртал 
ђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине 
д су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у 
ве, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио 
 рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјалн 
или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услов 
е очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђу 
 раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p 
 спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у 
ређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника  
осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах д 
стаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уп 
дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је с 
што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ва 
се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; 
ке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и н 
 заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису зас 
ом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи јед 
 је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, 
једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неуд 
 сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p> 
рактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би о 
чење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао оприј 
ој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p>  
ом свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом ни 
јим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улази 
 прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом 
стави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p 
м бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Ми 
м пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном на 
Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на  
 ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да 
е изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пр 
 Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике  
 техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изиску 
ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге 
о би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим м 
а, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, как 
 /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви 
који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро пр 
Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад ј 
6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p>  
дне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но  
би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче  
че Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и 
 а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> зад 
колицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити 
овог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба жив 
ма био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису им 
авно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, ш 
 радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Ср 
 да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно раз 
иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буд 
p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан по 
т народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће,  
на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке  
ње <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снаг 
ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем. 
олико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чув 
 да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекива 
поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближи 
ињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> 
кинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а С 
 новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком по 
жи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш  
она.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом  
о је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољи 
а да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, 
орумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којим 
p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари 
 — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли 
емениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а 
састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде м 
је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад г