| оју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газ |
| а одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабра |
| усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других |
| а за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</ |
| солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад |
| критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик пород |
| о жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — на |
| Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, н |
| шло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивиј |
| те још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, |
| емојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све дру |
| к...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div |
| о више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе с |
| , који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава |
| не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; |
| /p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско. |
| више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и зн |
| адава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив |
| дноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. |
| <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек |
| ете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љуб |
| арима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после ост |
| д будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на |
| реба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање |
| е ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — |
| тво и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренут |
| своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је |
| арање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у |
| давно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} В |
| се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — |
| вај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче |
| и ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обав |
| уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљ |
| .{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особ |
| е допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи ст |
| аму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p |
| овара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да |
| це упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> < |
| оду...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће би |
| м домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} |
| а то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да |
| ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Сада |
| и нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се |
| чине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо н |
| та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, ш |
| дске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше |
| ли ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?< |
| х — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико реч |
| заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, д |
| то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви з |
| више много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предава |
| .{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није д |
| утање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним израз |
| е!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта |
| волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> < |
| и га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у |
| ема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Г |
| ни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} |
| друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто |
| нило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала н |
| јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли в |
| ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспо |
| Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</ |
| што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, |
| је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства |
| илан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— |
| у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то о |
| } Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је |
| Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све. |
| кинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало... |
| <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Рус |
| стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још |
| , па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него |
| бодан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће з |
| ну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гл |
| него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај н |
| еше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— |
| пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећат |
| Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде |
| мисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем. |
| не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не ост |
| , јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (чита |
| оповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то прип |
| ас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; |
| пустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђо |
| е ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, р |
| д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање у |
| hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; |
| на, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се наш |
| се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{ |
| ладамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће ос |
| пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо |
| је одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с |
| је, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву |
| у, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најп |
| вуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се С |
| и благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми |
| тан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сим |
| “ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може |
| то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, гос |
| реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све ја |
| и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је |
| ожда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, на |
| у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја би |
| > Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао |
| ева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да |
| ући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћута |
| {S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здра |
| > <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— За |
| n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S |
| ких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не м |
| није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на |
| у из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ва |
| га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви н |
| средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужн |
| то сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђи |
| ду: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по |
| је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до |
| оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изв |
| је још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наш |
| аговање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Н |
| говорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, п |
| мо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни мог |
| а је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчиње |
| </p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади |
| ановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера иш |
| а страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски све |
| дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напуст |
| ховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа т |
| тво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом |
| Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога од |
| јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је |
| пет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="2 |
| е уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ |
| могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао |
| стојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом л |
| ште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљ |
| познавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погле |
| ем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, |
| сто гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. |
| ико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође некол |
| скинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се п |
| је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p |
| <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро. |
| које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, |
| иште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе |
| !{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} К |
| и.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Си |
| Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика по |
| , што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, как |
| у увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека |
| омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да |
| > <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем |
| ребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према с |
| икаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се |
| да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за в |
| — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, |
| огрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта |
| о с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћем |
| ак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се мо |
| јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад |
| то свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога |
| {S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребит |
| <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с в |
| тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је |
| е, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама чо |
| озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састај |
| то био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} |
| . (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилик |
| аље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> |
| о им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим пот |
| ргичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица |
| SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref |
| или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба... |
| у се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од др |
| ледници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба |
| други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По кат |
| чи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест |
| ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро |
| пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, ко |
| тичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Поје |
| Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, |
| ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто до |
| на врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то |
| ви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, |
| ата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња |
| ати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила с |
| жда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах |
| {S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу |
| , што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да с |
| {S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у који |
| скиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до д |
| о је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело наш |
| мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба з |
| еше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах |
| и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S |
| и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне. |
| наче многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више |
| Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шт |
| ати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, к |
| у Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико |
| <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...< |
| о, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја |
| говарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде раз |
| по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределим |
| еки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</ |
| о по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред све |
| ити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може.. |
| о год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту н |
| ове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се |
| 74" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложит |
| е може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању |
| и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто нас |
| наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb |
| одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb |
| увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од д |
| ваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста |
| аки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју |
| о је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да з |
| а.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Тргова |
| р био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи бр |
| звор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Н |
| е. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим м |
| а земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њ |
| {S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најда |
| речим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употреби |
| дарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да |
| } Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новац |
| ка, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванре |
| изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те |
| се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту преста |
| револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то реш |
| осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био |
| овом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претре |
| } Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало пос |
| друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- веш |
| {S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S |
| , па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p> |
| јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S |
| ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништ |
| ари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а |
| донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпун |
| тина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој |
| вајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да |
| јство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре с |
| и, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је |
| ку, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му |
| рност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што г |
| , што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису по |
| извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онд |
| нципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се |
| <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књиг |
| на, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тач |
| е Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наб |
| је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} |
| знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он уп |
| о, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која б |
| је беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, |
| , љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наук |
| трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче тако |
| ела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapte |
| пита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „уз |
| — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то ист |
| знавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између љ |
| ом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати д |
| оји више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго. |
| шљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p> |
| илан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — |
| ле јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, оси |
| о зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људ |
| а ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— За |
| оворе и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} М |
| ј црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао |
| а њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг |
| <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова на |
| омаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не |
| Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту дел |
| о, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се љу |
| ање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и в |
| губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — |
| својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да о |
| .</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу |
| у треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове |
| вачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће с |
| а, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радо |
| и се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не |
| ед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче сво |
| .</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та |
| е до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се |
| е само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може |
| речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да |
| ласт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи |
| би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ј |
| ак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није треб |
| ти потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим |
| јина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за |
| потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се ка |
| емо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме |
| на.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква сми |
| одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</ |
| адник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда |
| , јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога |
| </p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући |
| га.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} М |
| прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче |
| врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и јо |
| е заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена. |
| друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Н |
| ка љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љу |
| им карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али |
| које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на с |
| пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном гла |
| еба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за |
| пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он у |
| слао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за ис |
| и независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста род |
| лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешћ |
| иње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; |
| сор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим дру |
| арност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностим |
| ајамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска сист |
| е посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> |
| народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити ник |
| своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и оп |
| игурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају тра |
| о хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тр |
| док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мал |
| рофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми ру |
| трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пр |
| ире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих н |
| глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је |
| те, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и ра |
| хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправно |
| > скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити г |
| ста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Заш |
| је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише упо |
| у не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му ј |
| ни узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако неп |
| ако сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, |
| имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лу |
| о, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S |
| ико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотр |
| начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, К |
| о, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се св |
| руги стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мо |
| их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и р |
| ко стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зл |
| ао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он |
| нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Д |
| вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим |
| ила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово п |
| их.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има вели |
| ак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним |
| да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиро |
| — Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> < |
| ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог на |
| слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега |
| та, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто кори |
| може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина |
| и тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо д |
| ..</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би в |
| сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком |
| шину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато |
| и у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које |
| би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђа |
| е није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, |
| еснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови |
| нца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после б |
| ба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p |
| се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми |
| вет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околнос |
| грађивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неп |
| њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} |
| одир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљ |
| отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— |
| говори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго |
| долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како |
| чија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту |
| на; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђа |
| ета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чи |
| пште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропа |
| случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интерес |
| дмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто |
| ез које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућ |
| тан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, |
| ћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми т |
| кинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њ |
| кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам нев |
| а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тум |
| </p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музи |
| ри изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лич |
| и је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p> |
| ари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла.. |
| зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} |
| грам.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити н |
| — Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама |
| и ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку в |
| вораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ |
| <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они |
| <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...< |
| Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p> |
| изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, сед |
| они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би |
| јем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — |
| гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавеш |
| бру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда |
| много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— |
| ја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати |
| огу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платк |
| анас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек ре |
| ан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин от |
| .{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обич |
| и у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго |
| За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад |
| р једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што |
| одине ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће |
| ишта од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} |
| нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рек |
| } Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми |
| на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти ј |
| куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Мо |
| ропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Сл |
| вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем |
| то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он на |
| правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима п |
| тета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а |
| тање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам п |
| ите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица п |
| е неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{ |
| >— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те в |
| {S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „наза |
| ли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је |
| ли.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" |
| p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао. |
| им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и не |
| ... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам доса |
| ст, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женски |
| дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се сам |
| е да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па.. |
| Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и |
| <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас |
| сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад |
| поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... |
| љу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, |
| } Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су ме |
| сположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расп |
| и смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда с |
| >— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните |
| него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова нам |
| ?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат |
| сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао че |
| лажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због заб |
| мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте вр |
| .{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике з |
| је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Да |
| има вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита |
| имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Д |
| ас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{ |
| је су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</ |
| има и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смеју |
| } Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли иш |
| пет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} |
| .{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха |
| то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас |
| нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо г |
| ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опас |
| ти, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па за |
| матрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</ |
| ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али к |
| то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не |
| цао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке. |
| е песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада |
| колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив |
| оље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то |
| и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита |
| раду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ј |
| .{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере |
| иће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомил |
| имети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу ст |
| е.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је доб |
| Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајн |
| м затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то |
| pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p |
| и у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, |
| камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концер |
| аткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p> |
| инио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— А |
| {S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</ |
| је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква |
| се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је не |
| но само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не |
| ћно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да |
| и, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док с |
| {S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми |
| оворим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на др |
| проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> |
| инци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекула |
| аместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам ја |
| едајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити так |
| у и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — |
| ругом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допу |
| и.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Пр |
| {S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав н |
| „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече о |
| „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p |
| не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде |
| не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> < |
| тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад |
| их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> |
| ного штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у |
| кву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна г |
| свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите |
| је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколи |
| тство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра |
| бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста врем |
| таде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од |
| траг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даљ |
| да како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женски |
| а замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасно |
| орају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, ко |
| и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p |
| икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љуб |
| и, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу пос |
| сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, ш |
| и од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем др |
| вар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, ка |
| е видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за к |
| уго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<ti |
| по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља виш |
| , који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се |
| <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протре |
| ворите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се |
| допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви сас |
| аре у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други |
| ажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи |
| а ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена м |
| риповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> |
| на је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоће |
| али, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава М |
| азговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра о |
| а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колик |
| верисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — |
| год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ће |
| независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родов |
| ине ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће в |
| да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наш |
| ужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> |
| више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не |
| мети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p |
| јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате |
| јатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме |
| {S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар с |
| аки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што |
| а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— |
| остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју на |
| Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем |
| претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем мога |
| у се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p |
| ина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сирома |
| уси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А |
| могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеско |
| је далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању |
| жно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија. |
| аче по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А |
| од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша |
| гој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи |
| то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — пр |
| да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А за |
| е нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечат |
| Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гле |
| осле неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p |
| p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На М |
| мао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих н |
| , није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па |
| те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим ј |
| ека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста |
| Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} П |
| ва.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве годи |
| ло.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете доб |
| ко се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало пос |
| } Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!< |
| } То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Н |
| очињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Ле |
| </p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{ |
| у, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти |
| није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја с |
| еше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на ме |
| устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене |
| е осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за т |
| ше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p |
| /p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — пр |
| седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} |
| Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче |
| у ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше |
| се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови |
| , кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> |
| ма до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу |
| <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бит |
| јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо |
| </p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном с |
| ста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицинс |
| лази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и примет |
| оји могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што |
| тком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, |
| оћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} |
| сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како |
| не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита |
| о у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар у |
| инчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мисли |
| што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb |
| је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилаз |
| ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје г |
| тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој ми |
| љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио |
| га полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао с |
| {S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па з |
| да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или |
| најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он |
| p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S |
| } У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи |
| есто састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њ |
| али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој науч |
| то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и бац |
| уму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто до |
| сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај пред |
| после постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, |
| ме по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, |
| бавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, к |
| е тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при ва |
| ље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} М |
| ?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало прав |
| обом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газд |
| га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само |
| ли, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар би |
| и људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и по |
| вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, сме |
| Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, п |
| ци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове ре |
| вом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, п |
| ија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не? |
| вљује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће т |
| адра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако |
| 9" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије |
| вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у |
| адао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> < |
| но.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, п |
| чки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста |
| едино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи |
| им.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните са |
| ти на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако |
| је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој сусед |
| астави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се |
| а слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који |
| а сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједн |
| по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта |
| а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ по |
| стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И |
| м била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сироти |
| S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, |
| ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке гл |
| теде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он оче |
| Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко. |
| о и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.< |
| душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она |
| ва лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује |
| стина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је ко |
| едео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p |
| ну.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме |
| и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се |
| рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа др |
| иповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован |
| се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне |
| и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину р |
| стина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се |
| ре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то вре |
| а, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим |
| обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Н |
| вам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радој |
| ји се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике б |
| на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим |
| војој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p |
| је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> |
| е њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају кава |
| бе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их |
| дан пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да вид |
| еднога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних |
| не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у |
| м“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, сме |
| днија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега |
| ремена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учи |
| рашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне гл |
| b n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— |
| ко, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена по |
| најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дак |
| чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друк |
| нити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се |
| о душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p |
| — Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Ј |
| вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечера |
| !</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да |
| ти, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткам |
| ла.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је насл |
| еко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и пра |
| ошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не |
| ији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у т |
| зиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, |
| дала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису |
| и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобо |
| помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната чов |
| лога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве |
| а социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је о |
| ша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност изме |
| ла, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и п |
| е „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део какв |
| ен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Прв |
| и у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред |
| {S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у |
| но, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати т |
| се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били |
| захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, који |
| да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, |
| књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само сва |
| } Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту не |
| ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај |
| , да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође |
| раво детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и |
| и на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p |
| дничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако |
| анцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крај |
| арода, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и звер |
| ко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лан |
| есна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пр |
| ављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пу |
| n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, |
| укама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p |
| — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У |
| — Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па |
| до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду ос |
| уштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по м |
| е разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити ова |
| ад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... |
| ком, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, |
| о новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујет |
| та, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку техник |
| Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате на |
| ици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у прива |
| Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} |
| декоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети к |
| ти с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућн |
| и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађен |
| требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво д |
| је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љути |
| ако то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно |
| ли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој |
| за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често |
| ати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће |
| о, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, |
| а, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у |
| им стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите |
| ко им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, |
| д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговор |
| S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најп |
| дава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли ба |
| свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог ств |
| да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p> |
| који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што саврш |
| лом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом. |
| како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и см |
| да моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се |
| еба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже |
| је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријат |
| а, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе |
| , да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету свој |
| вота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавај |
| , него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати п |
| н бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} М |
| зумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине при |
| жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски |
| Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринц |
| Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме т |
| груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим |
| ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} За |
| лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, |
| ло за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло т |
| ега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположа |
| ко, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и ш |
| ше пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати |
| , како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз |
| а и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао |
| а је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком |
| нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и по |
| — Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга |
| .{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запит |
| рна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радн |
| е апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу в |
| рвих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало |
| о је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљн |
| . — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без ус |
| з.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било. |
| и нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљуди |
| — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пуст |
| без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могл |
| да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — |
| о срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао с |
| , а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица |
| вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите |
| но...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо |
| о мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још нек |
| шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостиониц |
| о...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} |
| узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе дока |
| >— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Каже |
| м уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— Т |
| у целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интере |
| то дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи по |
| пала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и треб |
| адатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се једа |
| асвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} |
| предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мери |
| садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни |
| о, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен т |
| и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, |
| е пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би |
| вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну ж |
| показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и са |
| ибералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је! |
| се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после |
| ше знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то |
| колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш р |
| и, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пиј |
| p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окоре |
| је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком в |
| моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним над |
| и ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици |
| ако сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари |
| своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износи |
| , — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> < |
| е није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад |
| приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њи |
| ама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље по |
| .{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или ве |
| ости...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само п |
| , који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тра |
| по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају |
| осан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима к |
| читало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако сву |
| орисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} |
| , па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета н |
| ици би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисав |
| -каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, |
| данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друшт |
| тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од пр |
| на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је вид |
| шао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, да |
| жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут |
| ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне |
| и с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} Т |
| ља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са на |
| акву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано |
| и се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да |
| о им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уоп |
| ђу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, |
| Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што и |
| така, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје |
| мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага св |
| е дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одгов |
| ледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина |
| еграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза п |
| имо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се пост |
| у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; спољ |
| p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би т |
| их питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до |
| о себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачу |
| пство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, н |
| а голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p |
| бог жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни ж |
| еду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па |
| ивети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевно |
| гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за он |
| а буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се |
| .</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> |
| е, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо в |
| међу себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих |
| је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали |
| вар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> |
| мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о нев |
| зведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја ми |
| ер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је |
| .{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо у |
| нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја. |
| ати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га |
| проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утоли |
| па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом |
| пет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толи |
| хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђа |
| нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, |
| нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} З |
| Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви |
| вљао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по |
| авити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Ста |
| тву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама т |
| рају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на |
| тачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То |
| ако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наоп |
| падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Милано |
| ању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с к |
| а једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропаган |
| лесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треб |
| но свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони из |
| дставља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити |
| Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} |
| дино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читала |
| та не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описа |
| он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ћ |
| а господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, |
| од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај јез |
| не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чу |
| да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се |
| >— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, а |
| е у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душ |
| мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је |
| >— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потре |
| м; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је уме |
| је уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше г |
| са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасви |
| ама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да |
| <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; тр |
| јући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Катка |
| илан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког време |
| ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> |
| и женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ |
| нављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Ка |
| на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би |
| е могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се т |
| што то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није н |
| тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год ви |
| {S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса на |
| вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад з |
| неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не см |
| се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друш |
| о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам |
| локруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати |
| о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба |
| све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слобо |
| народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p |
| ...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не |
| ази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утак |
| за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути |
| кад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> |
| бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају |
| /p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те |
| ањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем |
| </p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните? |
| и пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Воји |
| извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да |
| адом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> с |
| аиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо. |
| то!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> |
| есреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напр |
| тање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се пра |
| о се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</ |
| врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће. |
| ремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-какв |
| о, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо |
| о му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Васили |
| само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на р |
| вилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза |
| ње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша прир |
| да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p |
| — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у |
| погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало |
| његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S |
| — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лак |
| ле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Доп |
| нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако ч |
| она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето зап |
| ко нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих н |
| твари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити |
| 6" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више нико |
| трпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији |
| те, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева |
| тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од |
| ако је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, |
| ете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — преде |
| њижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније |
| <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окр |
| па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n |
| ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} |
| , ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у |
| млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погл |
| Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и |
| Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са |
| не мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем |
| би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштв |
| <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах |
| нам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је |
| им Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, |
| Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина |
| <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слуша |
| чи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} |
| унасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је |
| е, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — по |
| и доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" |
| ад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p |
| тву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати |
| те изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све осно |
| о ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим дост |
| асвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим р |
| говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још |
| ле тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и |
| а, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па не |
| си...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и |
| дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност з |
| разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи |
| вар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на |
| е, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја мног |
| промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> < |
| оследицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што б |
| жуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њ |
| о највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с |
| газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} |
| нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да н |
| р очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вр |
| ти од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Ц |
| се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако |
| ш неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започ |
| путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{ |
| нате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим с |
| а.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи пе |
| брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је |
| тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и о |
| а.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним |
| ушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и ина |
| пасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати вл |
| аш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге. |
| екиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одм |
| .{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, увер |
| и све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средс |
| простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на |
| је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Најв |
| о најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне |
| нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} |
| да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће |
| ари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та п |
| новићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су нека |
| х праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n= |
| им путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те с |
| свим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је |
| ћи био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или мат |
| Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и п |
| си. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То ни |
| кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Б |
| м и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке п |
| че Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми |
| начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде |
| и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу ос |
| мо за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. |
| оло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај... |
| ошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива |
| вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш т |
| ца.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свако |
| називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема кап |
| ирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, |
| спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви д |
| више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“. |
| а све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n= |
| а не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S |
| ив оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема |
| но измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свиј |
| о.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурб |
| како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не |
| иташе <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, |
| остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од |
| ако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе |
| p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидал |
| а имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да |
| ти у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, |
| ку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас |
| и тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у п |
| с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих |
| ван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из поч |
| е, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима и |
| ста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** |
| како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посл |
| еза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло |
| Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У прак |
| у добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што с |
| ито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, са |
| е баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати |
| ислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће с |
| } Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p> |
| ...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговор |
| жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке неср |
| о год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле |
| де дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвал |
| науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча. |
| гла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на распо |
| дно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb |
| о <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица та |
| ад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови п |
| на, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у |
| био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, |
| то хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одма |
| адашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} |
| И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту д |
| е не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и ради |
| као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који |
| Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то и |
| а је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и |
| и се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p> |
| колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали з |
| ега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично |
| поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја н |
| /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако н |
| као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па ко |
| као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцниј |
| у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљ |
| о себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупо |
| е.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако |
| </p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој м |
| ва имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћ |
| ског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничава |
| ажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами |
| оред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде |
| <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља на |
| несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како |
| смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, |
| лни учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси |
| " /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чу |
| еднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енерг |
| /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела |
| ачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с |
| ости није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила |
| невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никак |
| је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гле |
| p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слоб |
| <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољст |
| ошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако |
| р и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је т |
| ремена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе ве |
| бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго |
| ључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључа |
| рн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би м |
| себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад |
| .{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па зат |
| иришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економиј |
| време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим |
| — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био нек |
| Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагош |
| ом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правн |
| по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив ги |
| их.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S |
| p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове |
| блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа дру |
| тичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је при |
| од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, реч |
| ећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— |
| еле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, до |
| нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} Посл |
| то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!< |
| ваше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по |
| мејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и д |
| .</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу |
| и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" / |
| p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну ново |
| ико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, ка |
| ви дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, |
| — Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенит |
| ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће из |
| и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо! |
| на, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате |
| кав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћ |
| на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком бољ |
| /p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, |
| па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>По |
| о никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављ |
| } Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{ |
| одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта |
| ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-то |
| дговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете? |
| ао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном поло |
| да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем друг |
| никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној |
| > <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав < |
| неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно ј |
| та.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- |
| махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа |
| ова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини |
| ни се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, а |
| се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али св |
| али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да |
| е седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се |
| салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Мила |
| .</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен. |
| двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту с |
| pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је ј |
| бро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити |
| ти дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви зна |
| Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други с |
| вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p |
| чне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше |
| е, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S |
| неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, ка |
| а својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као др |
| ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну |
| дашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— И |
| римети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да ј |
| ита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајз |
| ворио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је и |
| е у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав с |
| ала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што |
| волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она м |
| икако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним ре |
| но, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле |
| жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који |
| отив начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очим |
| Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимал |
| ускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се |
| се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је т |
| , да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} |
| бро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будала |
| био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више |
| су баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и наук |
| ротивници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слобо |
| ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, кој |
| тињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се п |
| чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Ј |
| ложај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај с |
| ем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају про |
| <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— |
| .{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад |
| марно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда в |
| и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књиже |
| <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће нанов |
| за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стихов |
| уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, к |
| јако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У ост |
| сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће ни |
| годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Та |
| } Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена пос |
| емо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друк |
| н је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим за |
| екиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, |
| {S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, сме |
| е.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, п |
| ораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — т |
| к, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику |
| ме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила.. |
| ети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из т |
| иметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та |
| в често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђав |
| итичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист з |
| ражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега само |
| е, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много де |
| безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље при |
| ећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, |
| <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" / |
| рајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио |
| аспознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" / |
| p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан м |
| у пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам |
| ко је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар ј |
| p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — |
| се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— |
| а</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снаг |
| али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њи |
| истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би |
| иповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је |
| ање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле |
| дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више ура |
| у.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одг |
| чкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би |
| ог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите |
| ика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обич |
| им о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— |
| од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет |
| граничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да |
| ас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла |
| скињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“ |
| дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавно |
| с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у |
| време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине |
| се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — |
| Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Гов |
| лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати |
| зивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — прим |
| бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним |
| а раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине |
| те рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без ас |
| е време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа.. |
| и с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јог |
| у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је |
| дели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго |
| то и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијун |
| >-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је |
| ам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> |
| ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шт |
| ..</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> < |
| лико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти нов |
| и би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та |
| милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостањ |
| аквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу. |
| њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само им |
| остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S |
| Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он |
| та је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ |
| ад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и т |
| говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед зап |
| кретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом д |
| етити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу свој |
| т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи |
| у израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радој |
| ује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарнос |
| гуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јак |
| извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се |
| жете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то |
| појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота изме |
| а обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поу |
| а — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети ве |
| иказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подн |
| о, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ва |
| ису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као |
| згру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није ну |
| сност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је |
| м, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Нена |
| — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... |
| тварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи р |
| а путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с ка |
| лидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, |
| ом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видет |
| пште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него |
| } Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све. |
| <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта вел |
| о је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искус |
| да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ј |
| оћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате |
| мислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу |
| {S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога пр |
| чин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се по |
| који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одз |
| сна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онд |
| није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад т |
| већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати |
| ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече М |
| Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она зати |
| н, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, из |
| tle>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> мог |
| ако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај за |
| ко се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим п |
| не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> |
| оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он |
| — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не |
| .{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особ |
| не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити |
| хово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња др |
| аким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она |
| сла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти л |
| а морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаће |
| м ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, |
| и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће |
| Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У с |
| Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаш |
| ачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија |
| ве разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан |
| ригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — |
| да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} |
| е он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до |
| ного времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, и |
| Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни он |
| а?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ћ |
| е тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког |
| } Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели? |
| ко постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма |
| а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана |
| гао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раст |
| одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато |
| о и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како |
| ак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{ |
| о, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{ |
| би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је мо |
| Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале виш |
| смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је к |
| у, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има |
| ш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Ал |
| /p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојиц |
| представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; |
| омањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој ј |
| а један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је |
| љено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична |
| пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друк |
| мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уко |
| убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{ |
| нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, о |
| и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне екон |
| има и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају |
| ошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због наче |
| са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта |
| е рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро |
| мо утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је ова |
| нструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему |
| дно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Дари |
| ињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, ш |
| с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да ј |
| еби неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако у |
| месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка при |
| је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на |
| ло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од ст |
| у штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још се |
| могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италиј |
| <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а с |
| /p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влак |
| На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре |
| оменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа |
| — Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли |
| узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} |
| {S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да |
| Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход |
| е родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у то |
| црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му б |
| ва вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је |
| едајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба |
| и.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Ос |
| ије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{ |
| е биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у |
| ху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толик |
| а с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала в |
| } После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и п |
| им Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добр |
| p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим реши |
| ли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А оста |
| који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше |
| о речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах |
| тојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри п |
| на — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђе |
| наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и С |
| тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, раде |
| г пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беш |
| Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признат |
| реме још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, ни |
| лушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али |
| познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S |
| арко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и в |
| аму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и М |
| вокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} |
| а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро жив |
| којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше виш |
| S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћет |
| “.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" |
| два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год н |
| ја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од |
| p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, ш |
| .{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе |
| такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни |
| ве мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, |
| Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p |
| p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И |
| теве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо |
| ве године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело са |
| Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; |
| Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринк |
| аљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој |
| дна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живел |
| од кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је др |
| а коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обес |
| } Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са стол |
| еш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према |
| ду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и б |
| аво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њ |
| клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева |
| идљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки |
| у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте |
| е познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење. |
| ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с м |
| <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да |
| ше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погле |
| на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жи |
| брзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, |
| је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких ч |
| серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се у |
| ту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе. |
| о у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбуд |
| ви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само не |
| по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под па |
| пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма |
| ани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} О |
| вету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — |
| суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није им |
| морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је |
| вовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера |
| С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала св |
| погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се ра |
| вића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзаним |
| титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему ј |
| јвише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 |
| сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколи |
| пријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав др |
| њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на ру |
| тко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, д |
| зо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под заку |
| ан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Воји |
| е при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p |
| и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је |
| ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро |
| во друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Мил |
| има се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин И |
| а, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми |
| а трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположе |
| вила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — п |
| {S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и крев |
| S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам |
| елу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизањ |
| ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто стар |
| ти.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Це |
| овима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви |
| адимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— В |
| кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да |
| угих заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светл |
| прости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, м |
| мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њ |
| ан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао п |
| у се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку |
| ош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљ |
| аше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом пон |
| штво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с |
| у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме |
| ану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> < |
| ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у |
| p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим бр |
| гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> |
| и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њ |
| је ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш до |
| ворио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Да |
| опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ниш |
| не и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не гово |
| сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особ |
| а.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је тако |
| јпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је с |
| у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како |
| иста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сва |
| овима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мир |
| не; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас |
| а с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре н |
| сну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и с |
| еко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с то |
| Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од нај |
| шао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али |
| чно дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора |
| ве слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која пока |
| ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно. |
| роговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но име |
| врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, |
| н.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} И |
| ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу. |
| Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у п |
| е, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неу |
| е путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, |
| баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом |
| бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали профе |
| а јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много ви |
| , — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам ј |
| је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати |
| Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаган |
| опште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад |
| , којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да |
| а радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима д |
| овањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, |
| ужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те |
| и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од |
| , разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним члан |
| нско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стран |
| емље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између |
| као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, ка |
| е могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствар |
| вно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више ас |
| дава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па с |
| {S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чла |
| не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно глед |
| изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до ду |
| и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с т |
| Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође з |
| о ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, |
| да.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једри |
| <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то гов |
| у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био д |
| се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некорис |
| пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихо |
| ено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имал |
| ари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> |
| и онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Н |
| оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S |
| ља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> < |
| и немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће |
| астави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на бул |
| е нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> < |
| те природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна н |
| ле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, |
| о надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за на |
| ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> |
| зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сас |
| ити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се н |
| о би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је по |
| блика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја др |
| т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима под |
| .{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за ж |
| {S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу рад |
| ..{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друк |
| } Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на |
| Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препор |
| ... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја |
| оже ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" / |
| е слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу ли |
| жите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је |
| ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промр |
| а, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форм |
| но гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), ко |
| .{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и |
| н употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него |
| и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после |
| ћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћ |
| , како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами |
| се тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, он |
| алом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега до |
| >— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако ис |
| p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb |
| /p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама да |
| аза за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што ј |
| ма нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче |
| пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како из |
| да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ј |
| вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као чове |
| метити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она |
| ...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што |
| ао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам |
| а женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим ствар |
| се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећем |
| ом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и |
| да попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непр |
| лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом |
| ?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква |
| зда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не |
| гога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радн |
| (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако с |
| ичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што |
| тео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдниј |
| леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ни |
| вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта зн |
| у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би |
| подари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> |
| рава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћ |
| p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видим |
| а ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и |
| народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам про |
| не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло |
| ога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси |
| ветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!.. |
| ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у с |
| и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он так |
| онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја с |
| те.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интер |
| се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с об |
| аша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко б |
| не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ства |
| ељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу |
| рате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, |
| несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{ |
| а само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена екон |
| да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могл |
| ас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова. |
| адионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потре |
| рограм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и у |
| и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко б |
| јно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>Посл |
| па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и поч |
| је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ ста |
| постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих |
| >— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао и |
| утио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа с |
| ивник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, |
| времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали г |
| то баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има п |
| нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би откло |
| стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па |
| гли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p |
| да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се о |
| или оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никакв |
| а, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да б |
| нскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, |
| могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише дале |
| ејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конку |
| слила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринц |
| ј, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз |
| ..</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p> |
| метити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мир |
| ко даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он ни |
| у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи |
| вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> |
| тнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господ |
| ете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; изб |
| ображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражи |
| оказује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело |
| у, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то б |
| кси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље |
| м радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамни |
| огутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нам |
| <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рек |
| им људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међути |
| .</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би би |
| е разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} |
| , што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као |
| ма згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> < |
| бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све |
| слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би |
| о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. |
| о сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С т |
| зети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа |
| че најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не види |
| та родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала |
| Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек |
| аучној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили пој |
| дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али о |
| је био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> |
| ео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при ва |
| до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут б |
| човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме |
| план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима сл |
| ти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где |
| на, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S |
| еколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и не |
| да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> |
| и озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, виде |
| илан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар |
| вносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити по |
| орали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освај |
| свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за |
| те! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толик |
| p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у |
| ослом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакв |
| почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, |
| би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — |
| има.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{ |
| е би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љуб |
| могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога чове |
| n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, |
| чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у само |
| ој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилиц |
| ло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p |
| и та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу сваш |
| о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла |
| а послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста не |
| о тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица |
| потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузима |
| најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због дру |
| мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би |
| еограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те |
| идели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би с |
| баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има други |
| рају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неп |
| велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњен |
| р код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код с |
| то му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ва |
| могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само к |
| био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне полити |
| ори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој |
| мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, н |
| ко ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> |
| ити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, |
| рком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, |
| свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пр |
| а на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту ви |
| наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, |
| морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свог |
| ке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, |
| ни за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, бе |
| .{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер |
| сујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често |
| оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С |
| а би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И ш |
| би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— |
| p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле с |
| ше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку |
| екулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је дру |
| од једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ |
| {S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен против |
| ме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази? |
| нкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у нек |
| чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утвр |
| подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и |
| на политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средста |
| поставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми с |
| за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S |
| трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге н |
| и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт |
| ни људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би има |
| , кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се |
| зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и не |
| ти баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то ниј |
| шта не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или |
| дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и ч |
| оке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је |
| ним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више |
| му увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио |
| уме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског ра |
| би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и са |
| таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{ |
| ад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Ста |
| укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упушта |
| д би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути |
| које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном |
| него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми в |
| р, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један |
| , јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда |
| један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то |
| ворити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околн |
| а, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако |
| кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни о |
| ко опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је нам |
| д, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за |
| треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, |
| да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разу |
| , што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би |
| ако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би |
| ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може |
| бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; |
| ом случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осм |
| p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли |
| између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, |
| ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друшт |
| Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после. |
| ље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете |
| его што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном тро |
| ез тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим уч |
| </p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и праз |
| езопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и дру |
| е — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p |
| би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако |
| нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега |
| више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{ |
| учају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разум |
| } Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мил |
| к?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, |
| у, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађ |
| о себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари гра |
| о трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост |
| човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких дос |
| имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако |
| и Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, |
| сле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда т |
| размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба зна |
| друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су |
| итам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би |
| в на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и б |
| да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне ф |
| руштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Н |
| ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није забора |
| он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицин |
| анове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; |
| ро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрек |
| а власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} |
| ме, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго |
| ина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу |
| — Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда |
| о то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би |
| сти обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, мож |
| к.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и упот |
| нове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресе |
| и Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно оби |
| лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, ба |
| з забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио |
| {S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, шт |
| адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју |
| онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема неп |
| бави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао н |
| место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га ина |
| свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, |
| сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге |
| и они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к |
| ачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више ил |
| алеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обу |
| , дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— |
| о. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сас |
| , да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питањ |
| ругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, д |
| ишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>сло |
| аву, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> са |
| су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху |
| {S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" |
| остима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и |
| своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у |
| пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <p |
| штвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друш |
| е проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живот |
| Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је в |
| <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим |
| им добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњ |
| Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да |
| а цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнији |
| ога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе |
| Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној |
| Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друк |
| којако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе |
| баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њих |
| оналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредн |
| а.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се др |
| недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А |
| тина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри |
| ли у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То |
| да бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће |
| јвећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај с |
| паде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> |
| можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; |
| случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. ка |
| ли на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло п |
| е ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себ |
| час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p |
| и при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте |
| сно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов |
| .</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спрем |
| задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енерги |
| Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се |
| </p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати |
| а забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пос |
| кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш н |
| — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили с |
| а опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло наград |
| — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мер |
| шњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји и |
| пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало |
| некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање тер |
| ; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} |
| S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак |
| е свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>н |
| р и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али |
| о могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изве |
| а Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, |
| .{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја |
| пецијално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S |
| > <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се з |
| понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, н |
| а од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби ста |
| е околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и по |
| до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало и |
| о, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> |
| не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може |
| правити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, ка |
| јку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се |
| увише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми |
| у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и с |
| мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} |
| о „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати.. |
| черу — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} Посл |
| ме бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p> |
| ачелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да |
| еду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није до |
| мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, |
| Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчи |
| ј.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и |
| аглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стој |
| еда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена до |
| ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S |
| могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељим |
| а нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.< |
| гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја в |
| њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној |
| би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви |
| „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме с |
| у ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправд |
| ете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опоме |
| један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ћ |
| рави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи |
| у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, н |
| путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио ду |
| ми ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одл |
| бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они |
| би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с |
| е он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам |
| у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашо |
| о имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, к |
| и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасн |
| n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници |
| е није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити |
| ве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хте |
| коловање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било |
| ш најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је т |
| шају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари |
| се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, |
| — Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p |
| им стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строг |
| n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — р |
| ти ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се н |
| без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узр |
| о уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само за |
| м и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може п |
| ти, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисл |
| ан, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, т |
| ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Дарин |
| ење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и др |
| м, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и |
| д упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи р |
| чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по нед |
| глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово |
| обро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме |
| домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<t |
| ао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај |
| им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Дарин |
| еколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— |
| ?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а |
| има је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у р |
| у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи м |
| /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе дево |
| раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма израв |
| о томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре о |
| ући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постаја |
| ја Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и |
| ада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, сме |
| иватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те т |
| ета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па |
| аше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — |
| а мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и |
| } Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хте |
| а доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de">Lotterieschwest |
| примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p |
| абавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора зав |
| са јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор. |
| шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуње |
| еч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпун |
| сте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p |
| ће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Не |
| е она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p |
| а их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста |
| одња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старањ |
| рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре некол |
| е случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила |
| ознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао |
| је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је мо |
| беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој |
| љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Мила |
| по“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који |
| ојим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p |
| S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе |
| а је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло доб |
| На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два позна |
| рију“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој |
| рад, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљ |
| г вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} |
| ина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљив |
| се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити н |
| вна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у |
| мо, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поч |
| политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, |
| вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састан |
| омањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим не |
| сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина |
| а, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам |
| , и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где г |
| еше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у |
| нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити |
| и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је из |
| бјашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с т |
| а и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи к |
| је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} |
| — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљ |
| другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У том |
| додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после чети |
| му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Им |
| две су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршав |
| озориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њ |
| променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа |
| е. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, по |
| је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он |
| јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења |
| из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жа |
| иху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Н |
| и либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су и |
| код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка |
| док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Н |
| е то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} |
| уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш |
| рају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога р |
| } Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се |
| немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за на |
| ба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. |
| кви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш н |
| д иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и т |
| ио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се |
| на пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S |
| еколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега о |
| а свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав |
| p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „ |
| валера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потреб |
| зо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим н |
| могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беш |
| ч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли |
| твари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да |
| веле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приб |
| у их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи о |
| <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb |
| понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје ис |
| окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> |
| е једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах се |
| ичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањар |
| ити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогати |
| коро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се о |
| е и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају н |
| садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и уд |
| ди већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Саст |
| уке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што и |
| и певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш |
| ао припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, |
| и, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{ |
| сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је са |
| све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи н |
| рпкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и и |
| неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и ј |
| у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} |
| огледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на |
| никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, |
| нскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција н |
| питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори ј |
| труди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о које |
| опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, бр |
| а“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у све |
| Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. |
| би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један |
| ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с то |
| азрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{ |
| посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, |
| ше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро |
| требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, кој |
| ог, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски с |
| ању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо ј |
| b n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их |
| дицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својо |
| осле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} О |
| лико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је |
| .{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њи |
| површнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом б |
| морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада |
| што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатст |
| му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ј |
| о зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи тех |
| за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна |
| мах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рек |
| то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити |
| ати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обаве |
| своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније |
| ји...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин |
| у да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправ |
| ад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у т |
| ело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непос |
| овановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па |
| обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете |
| т, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n |
| тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али шт |
| огућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведет |
| аринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, зб |
| } Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја са |
| што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p> |
| би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни |
| ом новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све |
| ри?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у |
| рви мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој н |
| ти све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом о |
| та мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, |
| p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али |
| ако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би |
| био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се д |
| ожете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S |
| паганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прили |
| одне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погле |
| смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво |
| је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста цр |
| огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него |
| ...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли |
| {S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ |
| нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе по |
| е правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто |
| дован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него |
| p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — прогов |
| атне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијал |
| би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали |
| head>III.</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Си |
| науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су п |
| у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — при |
| да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако. |
| у је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је о |
| е се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше |
| поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му |
| земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на распо |
| матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично им |
| просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је |
| лен, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије |
| годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху |
| ни остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод рук |
| ога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време поста |
| могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху сла |
| је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— |
| S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вре |
| } Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа л |
| е ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, ко |
| ице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео |
| *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наи |
| јући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јо |
| аше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div |
| тоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема |
| Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем д |
| га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар |
| рали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад |
| } Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код ку |
| је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубиц |
| илан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист в |
| ктерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дак |
| /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут |
| стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једн |
| ићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одгово |
| што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је |
| а ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p |
| еди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у ко |
| е средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; |
| и, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. |
| разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који н |
| имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му |
| е често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хт |
| и у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер |
| ти, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> |
| племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; |
| морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противн |
| могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може |
| ва и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошл |
| је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S |
| ад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различ |
| ио.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођ |
| ; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристи |
| после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат ода |
| беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањ |
| ли су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођ |
| а...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к |
| од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с |
| ...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста |
| прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Р |
| ма ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, |
| руштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше |
| рва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом |
| у“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта р |
| а, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, |
| ост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Од |
| и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p> |
| аше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком |
| се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Чове |
| сле се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао |
| Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говори |
| смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан |
| наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могл |
| адничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад |
| да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, ал |
| е био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни |
| знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се деси |
| и свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој о |
| — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али |
| ститог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да гово |
| /p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој |
| а је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не |
| амена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би т |
| м стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n=" |
| вадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је |
| огао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се |
| Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за |
| је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Пр |
| асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ћ |
| а, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох |
| Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник |
| где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} |
| престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би би |
| ј смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогр |
| не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се ни |
| ану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускињ |
| Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим љу |
| ижно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје посл |
| уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и пос |
| дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би до |
| од куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Мо |
| амо неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Ма |
| илан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — |
| ком.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Так |
| аше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро сам |
| ко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, |
| ојим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да.. |
| ме.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе |
| лити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за по |
| извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, |
| ају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</ |
| о је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па з |
| говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о том |
| } Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким и |
| се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племе |
| вију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи ма |
| Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравн |
| живала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у |
| та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То |
| ине узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву |
| има.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је |
| Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уп |
| и било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Он |
| е и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомага |
| није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таки |
| у се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То б |
| роговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Ми |
| зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све п |
| душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили полити |
| рити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост |
| варењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, к |
| х телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још |
| му за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="14 |
| о никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи |
| ре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре |
| о је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе |
| се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слу |
| ри он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порц |
| ела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му уг |
| ко начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослоб |
| лађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако ре |
| S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно |
| га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нек |
| сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може |
| да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p |
| ве с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна д |
| екао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио сти |
| критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом станов |
| } Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којо |
| че растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и |
| мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{ |
| ва — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори.. |
| ићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда |
| уће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо моз |
| је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или какв |
| у загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке |
| вих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она |
| ти, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења из |
| и сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јел |
| то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— |
| ановити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема |
| ост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да |
| вом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатог |
| pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно |
| евим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - |
| друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши зах |
| а је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{ |
| ри не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога жив |
| ловима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили б |
| и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле |
| ма васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички |
| неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу оп |
| еке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, |
| n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изр |
| у и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба |
| раг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не |
| {S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} И |
| вет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, |
| ад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га |
| ња лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не бу |
| евајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати |
| одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима |
| све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпо |
| о кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре |
| ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; а |
| нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за дру |
| то ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш б |
| ако да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до |
| е врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је |
| ашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем |
| угих већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе |
| не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{ |
| ом твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац |
| се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али |
| уним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем |
| од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај измеђ |
| ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и |
| иватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{ |
| ању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не м |
| таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштве |
| — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић |
| не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве |
| једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околнос |
| дано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — |
| комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати |
| и нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И |
| те се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгл |
| књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она н |
| човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову пр |
| чимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умем |
| {S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште |
| жно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако о |
| и.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми с |
| то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један |
| ас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума |
| весним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" / |
| лучају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних по |
| нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мисли |
| ну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким фило |
| у брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се т |
| , да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} |
| чнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се ч |
| ли не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла р |
| ње, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} |
| тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближ |
| је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала п |
| виђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у в |
| ва.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу ши |
| ените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- П |
| на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ћ |
| — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљн |
| е друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан. |
| другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У дру |
| видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђ |
| {S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ће |
| он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзив |
| ловима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако |
| стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — п |
| јаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће с |
| па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћ |
| што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се |
| {S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским нож |
| мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S |
| ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће наси |
| о...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати |
| јао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па как |
| мете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло |
| S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе прави |
| Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идем |
| ам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме гов |
| д нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замис |
| То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су |
| дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо |
| p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се про |
| S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће ст |
| ат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честито |
| уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је |
| или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најп |
| већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{ |
| осле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— |
| а онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у поч |
| Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А |
| тву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш |
| и, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре |
| ате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p> |
| сти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...< |
| разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити прав |
| ?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — |
| на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи св |
| ше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмеј |
| ом спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, |
| или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како т |
| екако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим |
| зненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам упр |
| предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар м |
| удућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијају |
| ад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} |
| унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>С |
| а права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав |
| лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а |
| ио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!< |
| и тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети |
| е.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, ка |
| о сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друш |
| а, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је по |
| " /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ |
| држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Н |
| р и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдар |
| <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, |
| ти, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је |
| е, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — |
| Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> < |
| сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> |
| <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, пок |
| ар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околн |
| >— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије |
| тицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста т |
| ора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или |
| {S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="5 |
| {S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што поједи |
| затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би т |
| е тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са з |
| акле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу |
| помућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љ |
| хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога |
| е се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S |
| остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији |
| тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања ле |
| едно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецеп |
| ребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини неп |
| штим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> < |
| ма.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањи |
| ја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780 |
| оћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестан |
| примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} |
| ик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, |
| , што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ћ |
| испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да про |
| одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то иде |
| ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Д |
| Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p> |
| о доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде |
| оме прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} |
| а још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добије |
| >— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упад |
| .{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је |
| опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“. |
| <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно |
| оженија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тиш |
| {S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим |
| b n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зац |
| бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе им |
| ајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло е |
| ном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике |
| ичај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p> |
| амо толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p |
| -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</ |
| .</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та |
| , не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто |
| >— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважил |
| е добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, |
| ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то |
| ећ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А |
| Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“. |
| има удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на те |
| срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, к |
| ости, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија |
| > ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Види |
| каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време по |
| против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто |
| тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новце |
| икако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S |
| немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно |
| и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, |
| ја воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању м |
| рофесора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник једа |
| е; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих |
| отизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би |
| с толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у сво |
| а Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје |
| <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— |
| ој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се |
| ада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно р |
| ао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била |
| у никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског је |
| хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као ш |
| емам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра.. |
| мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад |
| орам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После |
| > <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте |
| о да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи |
| ју данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство |
| ругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упа |
| ја у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите |
| так човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chapte |
| нова на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за о |
| се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на ј |
| покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S |
| hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити |
| амо могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се к |
| га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на дру |
| све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, |
| сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој с |
| ајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испун |
| упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S |
| имете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div type=" |
| љда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеј |
| мах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао |
| а о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита са |
| а пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била инт |
| {S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њих |
| и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим |
| ања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушк |
| Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и |
| се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједн |
| <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног |
| је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао |
| — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држ |
| се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није |
| уштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, С |
| } Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је за |
| вања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то |
| } У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то ј |
| ј и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га |
| /p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад |
| ти печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбаци |
| нога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степе |
| гло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг. |
| даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и мо |
| учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој |
| неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те ре |
| ..{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофи |
| гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је |
| аш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица |
| е, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас н |
| војка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато |
| ући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — |
| беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он р |
| знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видет |
| сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољ |
| ам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни с |
| p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type=" |
| је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га |
| ких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту |
| а никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, коли |
| да до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатст |
| сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и ова |
| њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гл |
| једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> |
| људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— |
| бог нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси |
| отле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте |
| ворио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни |
| упе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мај |
| о ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рек |
| он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p> |
| ко тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста < |
| ју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изос |
| неће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом |
| ао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и оста |
| и за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био |
| дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... н |
| — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате |
| } Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми |
| , колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p> |
| руги човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам с |
| д ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки посл |
| вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега |
| и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и са |
| е увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте |
| год изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S |
| е ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> рецит |
| ој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговори |
| мах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Ни |
| о ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — прим |
| е оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој разви |
| S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко к |
| Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> < |
| а забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад с |
| прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — п |
| е.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да см |
| вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици |
| само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p |
| ри женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-то |
| ашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друш |
| — Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар |
| ребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше в |
| ти!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} |
| уно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго ств |
| утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> мож |
| своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то п |
| друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у |
| и морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са |
| Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошл |
| си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запитки |
| ше или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љуб |
| ед очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" xml: |
| ути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> |
| та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси с |
| ра, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су |
| крене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с л |
| и није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим |
| је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ |
| ко оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправ |
| ђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште свак |
| Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом |
| тити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције |
| и живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{ |
| њем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женски |
| доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свач |
| p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телегр |
| кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај у |
| виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубо |
| е бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долаз |
| сталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са |
| поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту |
| и — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у |
| се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује д |
| Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У некол |
| ш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се ма |
| а Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим др |
| .</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло би |
| — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, |
| на се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе |
| делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, ко |
| азио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан |
| воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> |
| м.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га |
| амо множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другов |
| ш ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле го |
| удем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с |
| ло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна |
| стојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само он |
| јом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколи |
| ва имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је та |
| књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одгов |
| тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражи |
| ледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је |
| е глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није |
| Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао |
| г естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да |
| ле подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор ду |
| се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, |
| женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте.. |
| кве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако |
| научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити т |
| нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у |
| вишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себ |
| — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а р |
| зници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућ |
| правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год |
| све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих река |
| — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има |
| Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко |
| гме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито |
| те ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до бо |
| пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и са |
| техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у |
| ше стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на шире |
| трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да |
| а реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом мо |
| о да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим |
| ази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Р |
| има те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вреднос |
| о не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити. |
| о; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А зати |
| то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађај |
| ше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају |
| борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једн |
| а, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабрикант |
| рам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски |
| где без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сме |
| време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврст |
| ј беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан са |
| добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за |
| се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је глав |
| на сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле |
| нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природ |
| није</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно |
| до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала би |
| ту; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом |
| војој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, |
| дала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак вр |
| природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{ |
| тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најши |
| у најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње н |
| рстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раши |
| јући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исис |
| својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све |
| да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевс |
| хових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњ |
| ху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро зн |
| као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла нави |
| ги се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би так |
| лога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не поми |
| отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S |
| погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; |
| а утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на ост |
| али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућн |
| ти могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јут |
| вници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни |
| азујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните п |
| улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ м |
| тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напред |
| ошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не |
| .{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљи |
| бијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се |
| его у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, |
| .{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на раз |
| живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа |
| а свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за |
| еве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, к |
| гађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност. |
| Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капу |
| , зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док |
| носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиља |
| чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У |
| уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је |
| к, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, |
| озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беш |
| ик, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} |
| од и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— |
| То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се прост |
| да великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо |
| ла.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан |
| говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не к |
| атством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лак |
| > <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су то |
| зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је |
| у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S |
| А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да дел |
| ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је о |
| ро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не в |
| S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да |
| за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да на |
| ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА |
| мање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљ |
| врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких |
| ојмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој с |
| нама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје |
| ано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> < |
| садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасв |
| у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није т |
| родични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} |
| и и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ |
| Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам |
| зговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, к |
| е налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је |
| утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да |
| и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад |
| ећ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попн |
| а...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} |
| ећ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту |
| ничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, н |
| мет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огор |
| вако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је дер |
| Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— да |
| А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надим |
| ње о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразме |
| ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и ч |
| згледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога |
| е завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео |
| таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} |
| S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше г |
| ела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није дру |
| не, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но с |
| тоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни |
| излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад |
| е пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и ст |
| Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни |
| >— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <p |
| тави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „пу |
| заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фанта |
| е и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзо |
| е мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови д |
| — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно пр |
| подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не |
| S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само х |
| је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не |
| ити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо н |
| н баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах |
| захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сн |
| потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто |
| ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; |
| ставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се |
| ти каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи |
| с правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намешт |
| их, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерис |
| сти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда |
| сок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Ст |
| лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; |
| ан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио. |
| имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још некол |
| .{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима на |
| ам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састо |
| а сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, који |
| неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се |
| у и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читањ |
| змеђу осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини м |
| Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз л |
| е опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о п |
| то?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, п |
| могло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропас |
| е луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али те |
| да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије |
| реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Т |
| целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— |
| у читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би |
| ом је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека су |
| због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, |
| зам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, д |
| рогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају |
| и раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средстви |
| беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и припо |
| ђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> < |
| је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био с |
| евоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово |
| </p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не |
| Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S |
| жно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакл |
| раж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушт |
| } Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би по |
| имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развил |
| је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. |
| ријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до |
| авно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште? |
| опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да так |
| ће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде та |
| — Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах по |
| Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободн |
| а од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} |
| у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућ |
| то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња |
| н и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без нево |
| емљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога... |
| {S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и |
| и друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва |
| !{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда |
| ког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устр |
| да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му т |
| м пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! пи |
| иња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако |
| г ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј |
| о не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, |
| мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталист |
| не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете преста |
| да ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће |
| квих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одре |
| имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је в |
| е може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај нач |
| бода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У |
| удиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То |
| и по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом у |
| вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{ |
| р; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати |
| рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и |
| авда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша по |
| мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је да |
| дзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— |
| ма правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов |
| у и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{ |
| ражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— |
| нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} |
| > <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарат |
| убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно. |
| ио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.< |
| речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју рук |
| ује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, |
| очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устад |
| Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити |
| је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два |
| имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се он |
| асмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Зби |
| Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво глед |
| е треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{ |
| и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опе |
| зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S |
| се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи |
| отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p |
| атварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто са |
| оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одго |
| воту и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће пр |
| оримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <p |
| дива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p |
| Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове |
| од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у какво |
| напред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба |
| данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Стро |
| асположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том пр |
| то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој приро |
| да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке |
| ма против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног ве |
| друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који |
| Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако |
| о осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевље |
| ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна ме |
| г поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним |
| ацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између о |
| један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било |
| е тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови тал |
| спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с ј |
| етају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански |
| ћине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бит |
| гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</ |
| није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа пом |
| ем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао. |
| а Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова |
| {S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја иск |
| вала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је сед |
| е Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с М |
| {S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравн |
| е вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакој |
| о наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот. |
| најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи |
| и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватн |
| не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стр |
| се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строг |
| i>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о ек |
| о стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радим |
| са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоће |
| и без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно |
| вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо |
| све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у |
| та тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непо |
| а постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном раз |
| никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете |
| олитичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих дог |
| друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки |
| одан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издав |
| употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависит |
| амо своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика |
| све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бит |
| талом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се п |
| ати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околн |
| а се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква осн |
| ас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и |
| ри женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар |
| рије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да |
| е вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што |
| неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n=" |
| редмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, |
| тевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који прем |
| анас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} |
| с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се поди |
| ољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет |
| вет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</ |
| {S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрест |
| на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рач |
| какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално разв |
| арима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачу |
| Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдогла |
| .{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан ра |
| хова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p |
| треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов др |
| их начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба уве |
| нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда пре |
| ономски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву. |
| ави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља т |
| породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачк |
| тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља пол |
| ране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа |
| Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосл |
| и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо |
| — Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет |
| ти у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Суви |
| стати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ћ |
| а он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете |
| ање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири |
| пште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на с |
| да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долази |
| ди може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разбор |
| шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год м |
| епокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу |
| а сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прих |
| >— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S |
| мих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само |
| се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према о |
| ерење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{ |
| p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S |
| овању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа у |
| ати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан ј |
| знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>О |
| а опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта. |
| — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у м |
| многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању. |
| , од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_ |
| кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Н |
| ка.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на |
| да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, |
| израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана би |
| ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе мно |
| као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и поро |
| а. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам |
| жите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја |
| Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попиш |
| рећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим н |
| ика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају |
| рно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих др |
| еби.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удај |
| риза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам м |
| ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређ |
| о морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богм |
| p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се н |
| ли; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње |
| живао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неко |
| ви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одре |
| лица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде |
| тити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, п |
| век, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што тр |
| пост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вреднос |
| {S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати |
| оји ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо |
| ити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, кој |
| потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодно |
| ерења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постане |
| <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви т |
| ад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p |
| оме не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтеви |
| Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до |
| Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили ст |
| Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} |
| ји у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паме |
| огу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p> |
| ли сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда |
| а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, п |
| ....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степе |
| p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао |
| p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква вл |
| — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; |
| з зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се |
| — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> |
| ј описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа ч |
| p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав.. |
| ирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воћ |
| оворе и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају д |
| ју — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> < |
| ати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, зн |
| ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјасни |
| а је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле |
| о нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету тре |
| ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љ |
| е, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам |
| пак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увр |
| екајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, ка |
| и ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапре |
| и замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то н |
| Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он о |
| сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да |
| — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се |
| угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај по |
| руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да |
| ље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете уд |
| ге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не |
| ја, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би |
| мојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче у |
| з друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n= |
| ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те св |
| уга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасв |
| о — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је ну |
| ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, |
| да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племен |
| к чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— |
| дричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте |
| е разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>Пос |
| .{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам к |
| ај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Д |
| ко изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам |
| ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, не |
| њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> |
| киде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, |
| ћи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, ј |
| она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и |
| своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње. |
| апоче гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали |
| ..{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је глади |
| Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гле |
| а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни |
| ите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ств |
| p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; |
| то нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би ва |
| случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехо |
| <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би |
| ју ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме с |
| и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити |
| ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага |
| >Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — |
| аде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Пис |
| е онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.< |
| .{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно |
| Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?< |
| било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама |
| ратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако |
| говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да п |
| едне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше |
| , у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p |
| лањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то чове |
| ње...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо |
| оћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не мог |
| љан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Про |
| ку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је |
| лан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочит |
| по, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка |
| амо то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде |
| оде него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да ра |
| управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко ск |
| воримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад по |
| је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> |
| е....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, |
| м се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n=" |
| Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку де |
| мо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас |
| вој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} |
| знемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно |
| би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће ун |
| , тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји з |
| пе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити |
| е тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша |
| аке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте мн |
| о у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргн |
| о мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, д |
| њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже |
| одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе |
| реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је гов |
| остајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га |
| кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друг |
| шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у ш |
| ти одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би |
| ештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша при |
| } Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много м |
| слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права |
| , да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом о |
| умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да к |
| чећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучит |
| </p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... |
| дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам |
| казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p |
| нализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталисти |
| ем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како |
| ебити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у |
| ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.< |
| > <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p |
| дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поу |
| е теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те |
| век.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо |
| <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особам |
| мете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мо |
| } - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговор |
| ва и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живот |
| могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо |
| је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При ова |
| ко много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело |
| их познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити |
| .{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам |
| а нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, |
| ога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је |
| е рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Ре |
| варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка ж |
| а мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> < |
| ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n |
| ините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше преко |
| пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утвр |
| S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Какв |
| ек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгод |
| е.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га |
| јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим и |
| ње, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — ре |
| на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а |
| то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће |
| грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам |
| о мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Н |
| звесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, уп |
| и сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном прија |
| да је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, д |
| има, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није |
| осталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, з |
| еким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли |
| “... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да ув |
| че он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на с |
| диности у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим дру |
| >- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не |
| , да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана зат |
| се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште |
| нув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињ |
| ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте |
| {S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, |
| ље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука з |
| знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до |
| то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвоват |
| не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке лично |
| по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али м |
| та друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други прав |
| а.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо ни |
| ије био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију пам |
| чина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута по |
| јао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструк |
| ашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих |
| Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад |
| брисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само |
| реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиж |
| ода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничк |
| — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само он |
| — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и суви |
| скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... прого |
| адно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, |
| </hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само о |
| уже другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без ра |
| места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео к |
| тионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и |
| и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две г |
| девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да и |
| еки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те ј |
| иста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихо |
| врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи |
| оследње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а ова |
| Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти. |
| ије ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о ва |
| ..</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> < |
| илици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би в |
| а ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Мар |
| >— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме... |
| потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> у |
| </p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је |
| т и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме ра |
| и; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако в |
| задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаз |
| енидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p |
| его да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш ли |
| у наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, |
| ије ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа |
| Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може |
| о.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.< |
| после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек св |
| вили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрп |
| ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чи |
| што?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вам |
| тац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам в |
| } Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама? |
| затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка |
| ајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја |
| уду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете са |
| сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} |
| о слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије |
| е то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нек |
| , које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао ра |
| можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ |
| то за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекула |
| > <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ћ |
| е можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то |
| сте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју ст |
| је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb |
| Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разгово |
| а смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у р |
| не, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то нарав |
| , свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, ко |
| ер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај и |
| се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок |
| аке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори |
| се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слаби |
| руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на стр |
| n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола. |
| !{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— |
| еломе заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S |
| мотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније неп |
| н.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако м |
| врстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за њего |
| .</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрест |
| руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњ |
| она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш п |
| достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје в |
| собито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви др |
| ебични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између лич |
| p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадн |
| затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући |
| и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа инте |
| манципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи с |
| им нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p> |
| х!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p> |
| <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено б |
| „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним уч |
| меја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; |
| е, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписа |
| његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играч |
| Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео |
| би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title> |
| о си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господар |
| сам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је ра |
| гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} |
| вори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим.. |
| Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакој |
| узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама |
| ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.< |
| "81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело |
| наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајм |
| слите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то |
| је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као |
| да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео... |
| ре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p |
| — Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув |
| ије то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="10 |
| врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Ниј |
| о се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у крет |
| {S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то у |
| илана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да г |
| можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p |
| ај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала н |
| па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Ниј |
| о наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до ду |
| тампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио н |
| ка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, пл |
| ла су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег ста |
| и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{ |
| ости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n=" |
| По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{ |
| На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према |
| што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детет |
| негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према цел |
| друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпи |
| о правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву |
| но, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове ул |
| у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на ш |
| у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврд |
| ам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати |
| е. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта ра |
| лодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра |
| мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних |
| ички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, |
| и неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и св |
| дзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних сре |
| беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње |
| био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би в |
| /p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да има |
| и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и ен |
| се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио с |
| видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос |
| но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може |
| му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси с |
| — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могл |
| есто и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је ј |
| <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно |
| исана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> < |
| /p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у |
| раћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви |
| те радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ сит |
| шњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога |
| ити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно |
| зује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело каз |
| >Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли. |
| } Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...< |
| свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам |
| Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш |
| /p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Т |
| руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за р |
| ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но |
| ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити |
| рекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књигове |
| > <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n= |
| ва једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на |
| .{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али |
| тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица |
| тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће |
| каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — гово |
| и ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да пос |
| онижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа |
| чити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој |
| нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</ |
| p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако |
| устити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с т |
| лан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гла |
| десна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Ва |
| местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација им |
| т природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би |
| екао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем |
| будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега т |
| се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим |
| то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никак |
| жња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познат |
| х друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим ваши |
| они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапре |
| ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, |
| м, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па |
| у! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — пре |
| су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио |
| сте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет.. |
| е и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне зак |
| p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају |
| ијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком |
| казати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се попр |
| аше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у |
| озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најг |
| Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провид |
| одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шт |
| ово Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи лати |
| Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или |
| тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем |
| сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће |
| могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Мил |
| ом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не ве |
| аза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и |
| апретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде г |
| а и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p |
| и у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути |
| о.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувиш |
| ам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Пе |
| ро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одгов |
| {S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Т |
| даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јел |
| од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње |
| а, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Мил |
| — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Си |
| .{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће |
| изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи |
| штво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот |
| } Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре т |
| о <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашт |
| м на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим планов |
| су, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиш |
| нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас огранича |
| но, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За оз |
| ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сас |
| тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уж |
| Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врс |
| .. насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше врем |
| или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се б |
| човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом од |
| ато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на пос |
| А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се |
| еч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја |
| аде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не |
| м!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их |
| је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће в |
| отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случа |
| рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „ка |
| — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} |
| ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код јед |
| . „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, ш |
| јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба |
| азговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на ж |
| то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигош |
| ох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“ |
| лисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} |
| ребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна са |
| бама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније |
| , кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S |
| м правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар |
| дава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — р |
| силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и |
| ead> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} О |
| еколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због |
| женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разли |
| <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојак |
| међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помага |
| друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несн |
| говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први сп |
| акле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладат |
| градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најма |
| д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје |
| списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једин |
| одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је |
| в; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — |
| авно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим бр |
| Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Н |
| збегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом распол |
| жно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} |
| су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем р |
| S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у н |
| аше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у гла |
| и уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} |
| на је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено. |
| ним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био ни |
| се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— |
| коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше |
| најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу |
| не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и |
| ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас та |
| а томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђат |
| а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све |
| не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална нач |
| који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја |
| е би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који |
| ша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својин |
| и у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом пот |
| д постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део њ |
| окажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што н |
| сам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али уз |
| неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — д |
| узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} |
| ичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе |
| аву је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и |
| оме уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић |
| м позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} |
| млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада |
| <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам |
| рилике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; |
| кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Н |
| ој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му бил |
| усте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему кр |
| с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је к |
| s"> <note xml:id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note |
| Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени с |
| ија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет |
| ам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре прем |
| — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и |
| овор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно пи |
| тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са зем |
| итати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делим |
| </p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учин |
| и ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Нек |
| пред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад прим |
| е дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, н |
| <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са |
| ану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала мно |
| је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Р |
| лови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са |
| ју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле ј |
| ање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је нај |
| учам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— |
| да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не жели |
| доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео сво |
| зир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи рад |
| и био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се |
| је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити ње |
| старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који са |
| ла...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по тво |
| живали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да с |
| то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смеше |
| — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— |
| ла је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под ру |
| онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ |
| тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу |
| жа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога |
| оликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p> |
| роких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слуша |
| и тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то ж |
| штву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> |
| морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља! |
| о трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто с |
| аринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара доб |
| му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, ко |
| акви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви рад |
| о је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за тр |
| } Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити ж |
| сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе |
| ти.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“< |
| примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бит |
| {S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико |
| мо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крс |
| ш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> < |
| за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{ |
| е, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — см |
| е.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку |
| p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговор |
| по повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га ј |
| је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због н |
| ог времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити н |
| шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати |
| дитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{ |
| телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> < |
| ју ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дак |
| гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица т |
| „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте з |
| стар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно |
| о само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас н |
| за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњос |
| е.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу д |
| а.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабра |
| добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S |
| ам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Д |
| Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бег |
| " /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме ос |
| pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим ви |
| ођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S |
| <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Ч |
| Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, |
| је заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — до |
| ор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p |
| его се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и |
| баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим н |
| ела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| {S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; ни |
| Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што з |
| акле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравн |
| ика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема н |
| де, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врл |
| рукчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видеће |
| ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; |
| >Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде |
| од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Св |
| 60" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — прог |
| који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема) |
| то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овам |
| оћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, |
| хвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио с |
| искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај |
| осподин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — з |
| е ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би |
| ле усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је |
| вога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се н |
| бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настад |
| е непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала деба |
| ледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту |
| } Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за по |
| > <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, мел |
| о...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, |
| остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масл |
| отичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга излас |
| то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од |
| еда нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге соб |
| ј; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупо |
| о време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на с |
| пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говора |
| е се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете |
| е у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> < |
| осета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута сас |
| тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софи |
| која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — н |
| ојима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, |
| еноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу н |
| “, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књи |
| о редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, н |
| али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођ |
| спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социј |
| Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуш |
| те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што |
| довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, в |
| воје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се та |
| исао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима ј |
| Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја |
| Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме |
| угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> |
| еханике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, с |
| <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега тутор |
| а даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породи |
| кусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас виш |
| ка и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах пракс |
| људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима ј |
| ашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} |
| ао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; ал |
| проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — вид |
| ло...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А на |
| рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, |
| у“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је |
| шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{ |
| ед њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћ |
| } Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што жел |
| а устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају |
| начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој |
| е мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за в |
| <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново др |
| уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим година |
| {S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у |
| рију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за |
| е, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и се |
| техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивиј |
| а е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, ка |
| јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примет |
| ем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са к |
| изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољ |
| после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му д |
| дмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> |
| — Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по |
| и он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— |
| Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари об |
| постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — |
| бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запит |
| олим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче |
| није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то |
| — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S |
| ци увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктр |
| — Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док |
| ма ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с ч |
| нскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово |
| ругу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не с |
| ло напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и из |
| <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Ни |
| те престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било вр |
| рите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да прист |
| и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио |
| /p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају |
| ка неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више дај |
| Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање |
| есто посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није |
| е са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та рад |
| у све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Ми |
| па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је са |
| а.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, кој |
| вала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говори |
| естрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те |
| и се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не |
| Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми |
| акса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступањ |
| Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је |
| чно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при пра |
| наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До |
| етресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S |
| ора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све |
| етка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она јо |
| риметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро |
| веде до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време |
| певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, |
| то смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никакв |
| ачела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“. |
| сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се |
| у Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни? |
| мо умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама им |
| ци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну |
| ту.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, |
| се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити |
| у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све кон |
| га за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, |
| оцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне р |
| </head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Уз |
| ало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопш |
| на већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак ј |
| ет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разл |
| на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „ |
| и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је |
| } Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћ |
| жи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде ра |
| ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над |
| се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора |
| ње огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити |
| ико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осиг |
| тицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу бор |
| поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја |
| ма, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Х |
| се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што с |
| ада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи |
| ти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилај |
| ине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи |
| боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, д |
| сти ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина н |
| лесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузен |
| а.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелази |
| ило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже уну |
| ..{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> |
| {S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p |
| го по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за ко |
| свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, |
| је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе уста |
| /p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи пр |
| и представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ћ |
| р не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа сам |
| ично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него нап |
| буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће с |
| ло.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су иг |
| раведан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, ко |
| треба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који с |
| и са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ства |
| не шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми |
| жњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зац |
| ло.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p |
| пате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживањ |
| ма таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза |
| оду, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га за |
| искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан в |
| /p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам. |
| , кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-она |
| том.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарнос |
| азговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</ |
| ку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно |
| а њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде. |
| вање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна. |
| које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} |
| {S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у кој |
| тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступа |
| нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} В |
| ина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружб |
| огућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужнос |
| p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разум |
| ти све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} |
| ање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју ра |
| ро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити ис |
| ; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> < |
| ројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне |
| ти при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услов |
| да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историј |
| изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и дал |
| мо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у |
| како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ва |
| н.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и ј |
| не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она |
| илан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим заба |
| “ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном т |
| тературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, оба |
| ди?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи неми |
| е промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогм |
| отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши |
| у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} |
| асвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах |
| о блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" |
| мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег то |
| ме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху |
| — Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од р |
| свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" |
| .</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи |
| <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а М |
| стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ уз |
| поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се |
| .{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено доче |
| ије пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и И |
| насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте |
| позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Х |
| ега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изост |
| у.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праш |
| ју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после |
| ака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чуј |
| d> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из |
| ла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше м |
| нка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немој |
| ј соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани |
| у живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> |
| етње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него ј |
| то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што |
| > <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један |
| p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, |
| ad>V.</head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собам |
| дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам б |
| дин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу |
| устао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Док |
| ао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} |
| ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом т |
| да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћ |
| аве.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> |
| а је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207 |
| бично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ двор |
| P18780_C1.1.3"> <head>III.</head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је М |
| <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се прид |
| ше нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} |
| помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера |
| P18780_C2.2.2"> <head>VII.</head> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше р |
| ше о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n= |
| ица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се |
| ај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је б |
| нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада ст |
| собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Ол |
| <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се |
| ан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао с |
| риште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јов |
| ан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни б |
| авала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случај |
| а још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се |
| а концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} |
| вим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, |
| адити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је оч |
| адржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остај |
| е да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем |
| {S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те |
| реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — преки |
| </p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се |
| аместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, |
| е и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не п |
| поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да |
| ше, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p |
| то су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби |
| сле од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште бор |
| га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети М |
| тева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници за |
| ва. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научн |
| — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса |
| су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, |
| а, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са заним |
| рати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особ |
| арао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разгов |
| него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња |
| а невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у св |
| p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незн |
| бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомиња |
| је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови сво |
| против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за кој |
| ије видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете |
| Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и |
| с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У т |
| за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате с |
| може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— |
| да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мр |
| лика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим |
| — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} |
| уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С |
| е, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упу |
| о као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав н |
| је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ј |
| и ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не |
| амери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате о |
| што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, с |
| ема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што см |
| у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у |
| ао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, з |
| {S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати јо |
| p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — преки |
| ругима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин |
| штво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да у |
| зирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни |
| е излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то |
| ма, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да ва |
| ив закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклев |
| о је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разб |
| дају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакида |
| у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу |
| пали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, ш |
| то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелиц |
| ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских |
| другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за пошт |
| у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које н |
| те нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако |
| кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете ч |
| ацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како м |
| — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах |
| та она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве |
| ино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опш |
| каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног |
| ма њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ла |
| и, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А |
| настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да на |
| {S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да з |
| рости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја прибли |
| кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала |
| бијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таки |
| е ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него |
| да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда |
| је пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, шт |
| е не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, к |
| мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри |
| p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми |
| а Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм |
| ао лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати о |
| н старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — |
| ...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те |
| ве ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној еконо |
| ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неогран |
| спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да |
| , видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците ј |
| еба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама |
| и она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... |
| е.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао с |
| ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што |
| S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима и |
| својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Мил |
| /p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за |
| ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да сво |
| те досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{ |
| промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам |
| пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, |
| љима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насм |
| асвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним пра |
| лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом |
| ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, |
| > <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женск |
| </p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му ј |
| и ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме б |
| — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане. |
| ло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципац |
| <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господа |
| ав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан |
| ..{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи |
| насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> |
| је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало н |
| п је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе. |
| јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— На |
| ла, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, |
| танојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих има |
| са, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{ |
| ио баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Пого |
| оред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гла |
| публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ |
| треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и пл |
| нув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S |
| дамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће оста |
| ојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом лич |
| S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Как |
| поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, п |
| док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама чове |
| чнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појези |
| } Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима |
| у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју |
| , који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисн |
| завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате |
| ају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Даб |
| Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли |
| и ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим |
| ајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, |
| и...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ј |
| , да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говор |
| ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо |
| чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је |
| ечима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> |
| ранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није л |
| тао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Ниса |
| а се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} |
| ће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја н |
| начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје поглед |
| stone unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој |
| иђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се |
| ви спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, ви |
| тну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрес |
| згледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење |
| те.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима? |
| Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погле |
| {S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то какв |
| ке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да н |
| ...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за |
| нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} |
| орским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које |
| е и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само |
| д не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврн |
| лашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> < |
| видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— |
| долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} Т |
| једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кр |
| варење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— |
| ли нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста |
| иход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки де |
| адоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ос |
| оцијалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми |
| ити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Д |
| сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам |
| ј, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— |
| је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама. |
| већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за ва |
| изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру |
| вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одат |
| оћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је н |
| раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми с |
| развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше уп |
| пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно. |
| далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у |
| о гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита |
| разна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не у |
| те те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао им |
| ом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро... |
| ри домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би |
| их начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њ |
| оведати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја |
| е иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми с |
| е одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p> |
| орим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица |
| ерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете глед |
| мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близ |
| него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним |
| Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви |
| после с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо |
| <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> |
| поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разли |
| је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p |
| празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћ |
| се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} |
| ћу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте |
| ...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну н |
| видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му с |
| човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год |
| су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то л |
| ти.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предл |
| /p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Васил |
| но полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n=" |
| разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поч |
| ет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи сл |
| бне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та п |
| ни се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме осни |
| бију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви |
| е чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после неког |
| штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа д |
| отање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наиш |
| и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два |
| ћи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и м |
| има, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним дру |
| а, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињен |
| м прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и посл |
| натан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љуб |
| вољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што |
| људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби |
| бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и п |
| Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са сви |
| границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао |
| еда зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Може |
| а га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="8 |
| ик ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да |
| /p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Д |
| м докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, шт |
| ли права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; з |
| значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун. |
| зостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је о |
| о и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам в |
| ношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већ |
| {S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли ад |
| траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да |
| ашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па |
| сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развиј |
| м, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигура |
| ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза |
| го (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марко |
| ошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскињ |
| , да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Ми |
| — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S |
| те представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна во |
| е поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликов |
| твена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на овако |
| да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га |
| окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њем |
| ле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Он |
| {S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> |
| т и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — |
| слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, д |
| верење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледи |
| а тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> |
| а установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p |
| , како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало про |
| је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S |
| очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Пер |
| се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а дру |
| ; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љуб |
| Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" |
| Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, |
| лазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без |
| <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да прод |
| рстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио с |
| лабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, |
| т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо м |
| анити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да |
| p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам |
| а — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су |
| Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руко |
| ако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ |
| <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — о |
| м хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није са |
| би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај |
| наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, |
| — Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се о |
| нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али |
| а вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све за |
| проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан |
| њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрм |
| ан.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — |
| који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Се |
| д, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да |
| „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пр |
| не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи |
| м увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим |
| то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би с |
| он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступ |
| еђу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мис |
| аћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати |
| на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој припо |
| ије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо м |
| буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набр |
| лаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да н |
| прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слобод |
| ћи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљ |
| поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не б |
| олико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене |
| што ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица. |
| зику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S |
| не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете |
| “ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњак |
| цати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост. |
| пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} З |
| а за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешено |
| ку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се |
| не Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе |
| и изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те |
| о — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се доче |
| а људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним сре |
| је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни |
| кима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и |
| напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше п |
| то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упо |
| ром највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то пита |
| ривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке |
| лазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме |
| обије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да |
| време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Ст |
| но.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је в |
| те чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја в |
| — Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога |
| ка, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фин |
| м чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само ка |
| > <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не |
| производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза ка |
| еда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, |
| <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на |
| м, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у |
| p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу... |
| ој вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошк |
| о сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта ва |
| осту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — н |
| е Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак п |
| е сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Как |
| ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисал |
| на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и п |
| <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, |
| е још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам д |
| уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се пос |
| тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим |
| ан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуж |
| 2" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког време |
| ме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку зад |
| ој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> < |
| <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} |
| један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, |
| у и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетк |
| ама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> |
| Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</ |
| } Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве |
| практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Зна |
| а ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S |
| е. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам до |
| и.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, |
| е да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је |
| узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону стран |
| ових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао из |
| са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... гово |
| вило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за само |
| е куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— |
| на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава хран |
| — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p |
| из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним |
| о може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или |
| ије природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуст |
| дницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би |
| — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{ |
| се, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш уту |
| све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мис |
| ио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ниш |
| ити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ћ |
| Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Сва |
| Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У |
| вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој |
| и затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била |
| реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и дру |
| ?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мен |
| уку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви та |
| ограма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје на |
| је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Ар |
| ица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из соб |
| се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна л |
| нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и д |
| о у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" x |
| н пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких брошир |
| осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасви |
| тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадит |
| ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у |
| а их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком. |
| le>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које с |
| мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту |
| } Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А до |
| из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби |
| етљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...< |
| ило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога зах |
| осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може |
| ага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад ве |
| пособностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме |
| е неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друшт |
| њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — с |
| ом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мал |
| диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умет |
| чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе |
| ите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече пос |
| — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате ок |
| ове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не м |
| но, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У в |
| кшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да |
| ам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, |
| ем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви ст |
| уром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напре |
| ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} |
| е са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња |
| што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S |
| вим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала са |
| аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“. |
| , да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n |
| ња.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У т |
| моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас |
| та је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи т |
| е, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није |
| ако је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај |
| орим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена пр |
| p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умн |
| је добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичн |
| ја истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од |
| тање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у |
| у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот пос |
| се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки |
| сно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим |
| од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, |
| ећ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви ра |
| тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на не |
| Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство |
| ас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим |
| да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима и |
| ћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} |
| та Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- |
| у, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам ж |
| аметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрес |
| еж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му |
| твовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, и |
| киде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми |
| е...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи |
| ар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други |
| али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> |
| способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као |
| > <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, |
| глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам |
| рђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће |
| шљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ћ |
| дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зави |
| > <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам. |
| адоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део свој |
| ружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао |
| ме, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој |
| <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвест |
| ас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађуј |
| .</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам |
| етка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још |
| а та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ пр |
| ти вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела н |
| разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо с |
| а не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви |
| ће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак |
| то је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо увр |
| љавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто |
| држава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи |
| о ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случај |
| а што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него д |
| евидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују р |
| нику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p |
| ају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зл |
| већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер |
| ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља |
| ожда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена беле |
| .{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма |
| .{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика |
| то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се ман |
| кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота? |
| љашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у ест |
| злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члан |
| на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви |
| илан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} |
| Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи |
| а и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врл |
| она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута иш |
| обро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту |
| е канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насме |
| удо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од св |
| езиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> |
| {S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ј |
| м већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми |
| с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако |
| ише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико п |
| p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема |
| да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за |
| /p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело |
| но само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док ниј |
| је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити ч |
| што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер! |
| чив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој |
| у, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека |
| ше да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заог |
| и пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} |
| о сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где |
| есту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти |
| е крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Дарин |
| штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше |
| на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме м |
| ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на стран |
| <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Дар |
| ла, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим |
| ка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се |
| </head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Мила |
| сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме |
| стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу |
| о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 годи |
| ерени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да с |
| <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — пред |
| да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гест |
| ао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Бана |
| /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они |
| на; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да ј |
| } Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у је |
| во.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну |
| .</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умн |
| сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног |
| услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је |
| т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна |
| коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе сп |
| ек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савл |
| с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашњ |
| јете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руск |
| зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што з |
| збегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по |
| а...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све |
| ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S |
| — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мал |
| у јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге с |
| не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — |
| а, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... |
| е, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према то |
| а?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} |
| и и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихов |
| додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> |
| вање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању |
| и.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то за |
| о ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), |
| вори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{ |
| Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јо |
| са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога с |
| ли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за ва |
| с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се |
| лима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно пр |
| е све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> |
| га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, |
| аје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, зан |
| ећина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види.. |
| какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> < |
| ="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот |
| не и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> |
| али су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опи |
| иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, се |
| S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је сед |
| ружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита |
| остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре и |
| имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та з |
| сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — р |
| својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га |
| мам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> |
| видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде |
| ш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад |
| езач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поп |
| ред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножава |
| сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{ |
| еђу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да |
| и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних пи |
| ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих и |
| редној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и |
| </p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је н |
| з који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше |
| ите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не м |
| и ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</ |
| мо</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за |
| /p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода ни |
| ико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, |
| >Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, |
| тао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих бли |
| меном: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суш |
| нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо д |
| кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према о |
| ао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих |
| ли док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и |
| бу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, |
| а какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По |
| имљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарк |
| о, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да в |
| о.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се м |
| тањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n= |
| затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да б |
| д храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прил |
| а.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каж |
| столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узруј |
| ацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам |
| е тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> |
| о нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких при |
| љим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, |
| руштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају |
| , да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито |
| рло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњ |
| страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како |
| а код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озби |
| ти никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и |
| сних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са |
| е је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе |
| — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме д |
| м средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штет |
| „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако ти |
| вршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се под |
| су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек ид |
| шенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да с |
| о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталног |
| рави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брз |
| разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много пис |
| изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој про |
| ао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, |
| пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше оз |
| врсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „ |
| ади праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је го |
| етан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу с |
| его да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане |
| нтересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је з |
| ука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу ш |
| се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да |
| ћи се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Дос |
| е: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду из |
| упали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили о |
| удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, кој |
| амети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S |
| ријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p |
| ла слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој фор |
| ? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо |
| ти по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} В |
| мена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословиц |
| ти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе п |
| у се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржа |
| ра од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по |
| за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упус |
| обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове |
| ај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо ба |
| ј опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случа |
| пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно |
| те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине |
| беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је |
| ра цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека доне |
| — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике м |
| мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви |
| ецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока |
| више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и |
| ан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажу |
| ма не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д |
| и, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде |
| уком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, |
| неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној сп |
| учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту |
| суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан |
| опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући |
| је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{ |
| да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу |
| <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није |
| бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами |
| свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и |
| уштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi |
| еизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не б |
| ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слобо |
| де су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали |
| на, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И |
| же врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретич |
| љу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште |
| о швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи с |
| тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера г |
| не, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе гово |
| ље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, как |
| легаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазар |
| руштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; |
| ајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом вид |
| патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p> |
| вога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле поло |
| осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год |
| еђеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад с |
| и за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, ко |
| } Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се |
| ти беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и ова |
| х догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе н |
| ју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- |
| дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распрост |
| ија, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у |
| то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене же |
| {S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешк |
| најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвен |
| лгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. |
| ствујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно об |
| борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; |
| нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} |
| оси једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се те |
| у, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <p |
| и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Д |
| н, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им пох |
| немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препор |
| p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одго |
| ро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједнач |
| Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либ |
| о у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћ |
| > <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматр |
| време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пр |
| </p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, |
| , а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и |
| смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се ж |
| </p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Љ |
| ка.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да с |
| .</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су из |
| ом.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу стран |
| еки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринч |
| но, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том |
| ено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шале |
| /p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, |
| > <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском пр |
| увише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за |
| ...</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строж |
| Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну |
| ло шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз |
| рзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако? |
| ера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његов |
| ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави о |
| жи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с |
| ах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не |
| >— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женско |
| онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру |
| је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве доса |
| “.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љу |
| је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њ |
| неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила |
| оћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. |
| најте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.< |
| ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p |
| ти и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, |
| ј овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{ |
| p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености. |
| онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што |
| ку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Д |
| ван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те љ |
| им упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брз |
| он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја ј |
| ет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му б |
| решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се |
| ли узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго трај |
| тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацел |
| то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи |
| а угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло мног |
| Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је дал |
| > <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Виш |
| асполажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Зна |
| о ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а |
| ерг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је вр |
| у.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из неп |
| — Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</ |
| и.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла н |
| је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истин |
| ав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима с |
| е љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, |
| ма и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га |
| ио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас настави |
| да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из |
| лико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим |
| договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са св |
| {S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у |
| ему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о жен |
| то да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} |
| е смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за так |
| /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} |
| сле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно |
| ћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање |
| ао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— |
| вештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Н |
| ржим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда |
| па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против |
| пост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш расп |
| с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слу |
| уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога |
| и створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и мате |
| Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не м |
| иноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих по |
| у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се стар |
| бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на сто |
| му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би |
| тао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако |
| </p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове |
| ма и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти ј |
| је смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и бац |
| ших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — р |
| ка, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} |
| екивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом б |
| чи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост |
| е почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбор |
| ав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђ |
| арали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда |
| је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отво |
| Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било |
| ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа в |
| мела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p |
| мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан ни |
| ољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S |
| ала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он |
| рно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. |
| ел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да рад |
| ј је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, |
| и ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је соб |
| ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов с |
| еше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с дома |
| овори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није |
| отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олг |
| јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... |
| ацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Он |
| ј је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и преб |
| {S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Ст |
| и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је |
| н затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врл |
| /p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристад |
| којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет з |
| авила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код |
| — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разго |
| арко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она |
| ошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, |
| а не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана на |
| ад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах ка |
| кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тим |
| сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ак |
| е други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису д |
| се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног |
| ђу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.< |
| е ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграф |
| управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрз |
| p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда си |
| мо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обој |
| ако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку |
| напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је оста |
| , дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово бољ |
| се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| том тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, п |
| површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које |
| она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам |
| као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нис |
| кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њ |
| је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; |
| ајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљен |
| — Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пи |
| лику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо |
| ицима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представит |
| новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њи |
| донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај д |
| ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привре |
| осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њи |
| вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не |
| х ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредн |
| осе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеали |
| спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спал |
| обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико |
| бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у в |
| у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се са |
| од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бис |
| ију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — у |
| S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те |
| шаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и |
| ишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да ј |
| о ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу |
| {S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачк |
| ко би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би он |
| ије <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију су |
| вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље |
| тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ О |
| Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Но |
| се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним |
| е, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, |
| дија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — |
| која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина прем |
| је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две н |
| е; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) |
| имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— |
| што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта им |
| е због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али |
| и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за |
| у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, д |
| ржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се у |
| ружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностим |
| је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се |
| своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али с |
| едовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше |
| тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо са |
| ка текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово |
| и због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих |
| ти, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не |
| оју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} |
| , <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Мил |
| а или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изг |
| Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још б |
| е уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради про |
| храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml: |
| да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.< |
| Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не наста |
| ега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> |
| азборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други заба |
| ) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” |
| д је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату |
| .{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану. |
| тоду.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онд |
| тати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта |
| } После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} За |
| дно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је |
| јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љ |
| лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и пред |
| видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{ |
| ште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога вр |
| чно тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с |
| а се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио и |
| е извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше |
| А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја н |
| сима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div typ |
| вора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њ |
| де.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који вод |
| таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} |
| снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то прес |
| дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се прав |
| оћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми мед |
| у, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видит |
| Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина |
| а...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположе |
| са је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим мест |
| блаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре |
| да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћи |
| у врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелни |
| н је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се т |
| платити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичн |
| о сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре раз |
| ка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што |
| е бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је н |
| ије могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој |
| сак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема и |
| кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те зам |
| љ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао |
| — Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека |
| био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варош |
| се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S |
| одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те |
| спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{ |
| она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао о |
| сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин |
| одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S |
| дом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?! |
| 8780_C1.2.1"> <head>IX.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говора |
| како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредно |
| вом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> |
| н у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало |
| од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уна |
| еш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били ну |
| а Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше |
| неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Пост |
| код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столи |
| ку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и |
| још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не з |
| иста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима... |
| вој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре пол |
| ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори |
| ра у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се п |
| ривредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да с |
| је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после ус |
| > <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради дого |
| ad> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Ј |
| е врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато с |
| е више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, и |
| а је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо дан |
| азак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не |
| цело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има та |
| могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо |
| ма, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важни |
| ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога и |
| кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се |
| ли ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потп |
| за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих п |
| што не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уж |
| Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да буде |
| промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја не |
| тку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те св |
| и за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек мож |
| ожда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је сам |
| нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких п |
| њем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са |
| служује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говори |
| ата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капи |
| ике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својо |
| огоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само |
| на, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више п |
| нуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпун |
| не установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није ст |
| .</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча |
| је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време. |
| тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта |
| виће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што ј |
| {S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изуч |
| елу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је у |
| скињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; |
| еника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раши |
| пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не г |
| ога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више |
| ђосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познан |
| јем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p> |
| ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те ја |
| <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем уч |
| и ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? |
| осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе ок |
| а да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, ка |
| .{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорил |
| ељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које с |
| е.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после по |
| је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, ско |
| њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па |
| које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у це |
| говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; в |
| обито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Дари |
| Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; |
| орали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радн |
| опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих |
| S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, зг |
| е зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; д |
| p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у с |
| вски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које пре |
| <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајет |
| и и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се н |
| дговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даљ |
| а тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неки |
| е у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбу |
| че опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је |
| иста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до оно |
| који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни |
| у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запи |
| озницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после крат |
| ше, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи се |
| оја плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плов |
| {S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</ |
| отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како |
| се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније |
| кнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понаш |
| ева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтин |
| ше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше |
| ба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да |
| делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са |
| оје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Оста |
| позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само |
| ба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div |
| лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за |
| .{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних сна |
| ода осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице |
| вна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> < |
| а се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А |
| сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? |
| ако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан |
| дојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Мила |
| зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или |
| а дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновн |
| и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да о |
| тно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други и |
| и и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла |
| Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао примет |
| > <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из пис |
| твари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно |
| робудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се п |
| еда дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале сав |
| узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену в |
| н, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Бе |
| ли.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „при |
| као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не м |
| могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће с |
| се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што |
| , разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности м |
| имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До |
| коро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живља |
| гнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јели |
| евљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} По |
| главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „на |
| оду.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати време |
| којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мери |
| ио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови |
| раше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богд |
| — Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И |
| изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средње |
| седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различи |
| n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{ |
| , а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-к |
| — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се го |
| , Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Ш |
| ву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше уве |
| о сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма |
| нку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива |
| као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаш |
| с примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она |
| твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим т |
| оведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло |
| докнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудес |
| бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са же |
| .{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, ба |
| ори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се саст |
| одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Дар |
| м за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p |
| ш особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па |
| још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Им |
| бу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p |
| е — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја ниса |
| ореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад т |
| се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу на |
| љда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb |
| n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофиц |
| е тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда д |
| вот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што ј |
| учај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње |
| и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта |
| има напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други примет |
| рбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која с |
| Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога |
| о што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзап |
| <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> |
| {S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу ви |
| ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарно |
| окушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуство |
| сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознал |
| на, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавањ |
| е ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене |
| ре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла |
| ним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} |
| наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су |
| сећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, |
| доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви јо |
| добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све |
| већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео |
| греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а куп |
| ле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по соб |
| ња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — преки |
| васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена |
| и, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и так |
| {S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> |
| <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p |
| узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} |
| S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— |
| полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разуме |
| да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нек |
| мао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; |
| } Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, |
| јатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе |
| p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — преки |
| који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потањ |
| је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма |
| е писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоћ |
| тева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{ |
| и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао ра |
| ше са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кр |
| Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу с |
| ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке н |
| љењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није мог |
| <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао |
| рим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите н |
| прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја |
| јући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да |
| ам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... му |
| } Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отиша |
| атак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њи |
| је смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајућ |
| скујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, |
| едала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашњ |
| м се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Са |
| еву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима |
| је, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао с |
| ога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, |
| нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек |
| е ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> < |
| а и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S |
| е бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека |
| ека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног по |
| лазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и ус |
| <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мис |
| </p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хо |
| није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — |
| ута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планов |
| јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, |
| бјашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — |
| о све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — нас |
| нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својо |
| p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш |
| настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>П |
| је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дера |
| а нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одг |
| надох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата |
| Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} |
| осла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихов |
| е посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га ј |
| оро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати |
| отивник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше |
| е ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш да |
| >- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</ |
| е те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао м |
| зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје заст |
| буњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао |
| али.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>П |
| ио скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се |
| .</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — К |
| р ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Си |
| чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од п |
| е послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и |
| Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобра |
| отражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста |
| има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чуди |
| ара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у дру |
| те ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете |
| ам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је т |
| знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него с |
| само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега завис |
| ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају з |
| оша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе- |
| н је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава |
| <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се п |
| ного давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете с |
| не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте |
| ребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, |
| .</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Мила |
| ...</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она да |
| те другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он б |
| >— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — |
| оменити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, раз |
| Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог |
| p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим |
| <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода мо |
| тишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одан |
| не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Воји |
| p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет |
| <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та |
| ог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако прав |
| .</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас |
| ...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазно |
| ње...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... ил |
| Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не |
| аске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на |
| /p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много |
| ..</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога |
| идео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, к |
| шана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не |
| <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свез |
| /p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добр |
| им околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима л |
| .</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{ |
| ичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту покв |
| p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље на |
| неву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> |
| е...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да оз |
| — Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда |
| p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т |
| <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацел |
| <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> |
| љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметниј |
| розор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> |
| ока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегава |
| Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Ка |
| ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с к |
| То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постат |
| о.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p |
| естаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно деси |
| Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде ј |
| .{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били |
| мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{ |
| специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} |
| е постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и т |
| што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај б |
| утака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против |
| овора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и с |
| инити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се |
| шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— |
| зумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, |
| .</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не о |
| како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ |
| те ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ |
| њу.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. |
| ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само м |
| их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику тргови |
| </p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето |
| рода не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промис |
| , кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој с |
| ер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би |
| то да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе |
| вет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима не |
| ек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педаг |
| ом путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} |
| зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим ок |
| д невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега о |
| али.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Гово |
| инско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће про |
| е ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут ви |
| олицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спаст |
| ити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући |
| више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи п |
| се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш |
| омрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ј |
| ш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S |
| ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала ј |
| отуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без реч |
| и гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушки |
| з којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у |
| еси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђ |
| нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити. |
| иви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад |
| болеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Л |
| ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, шт |
| она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и |
| ле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им |
| ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Ви |
| ражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дође |
| S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за ст |
| ки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам п |
| беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако б |
| доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки |
| редузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца. |
| о? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога... |
| у ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то |
| био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрест |
| Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, с |
| озајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар то |
| слетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ п |
| , него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације |
| има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степ |
| већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати |
| {S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора |
| целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са рез |
| на.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвредни |
| еко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</ |
| ио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је о |
| .</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у |
| збуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>О |
| Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре у |
| е би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар сп |
| уства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај теме |
| дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претп |
| ожемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где |
| <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и |
| поведио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе |
| мо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда |
| <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— |
| ?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јес |
| ако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде наба |
| могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на |
| p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— |
| пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници |
| неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, к |
| сна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућуј |
| без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви с |
| воље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не |
| спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на т |
| је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непозна |
| вету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако |
| а, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељ |
| и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм |
| г начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама |
| ати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути |
| p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчиј |
| пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на в |
| дали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и |
| ... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он оби |
| аилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадово |
| а добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} |
| ко му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> |
| дње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче |
| ма беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђак |
| бљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је О |
| тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и ње |
| Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко |
| , човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— |
| оравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не |
| су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Р |
| о с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да |
| увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ћ |
| цијалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснији |
| то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света |
| равилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако |
| е неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога |
| адницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај |
| <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без т |
| не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини |
| адом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику |
| мнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као |
| та се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да С |
| јој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{ |
| знаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да п |
| с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота |
| оље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже |
| ђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му |
| да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако |
| јамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за |
| се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами |
| там ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и |
| ам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... |
| ику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{ |
| та овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је |
| новић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде |
| се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли н |
| очеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, |
| смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа |
| енитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију по |
| друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу бре |
| ма, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав дока |
| ном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, д |
| о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много да |
| „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} За |
| то је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се ишт |
| човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте |
| е.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њ |
| етко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло |
| стом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састане |
| асвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похват |
| посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претп |
| о није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли из |
| е ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разгово |
| а сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по |
| оје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћем |
| и бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S |
| то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим нез |
| p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављу |
| иле, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само |
| чајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним |
| адити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо |
| за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају м |
| због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> |
| p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас А |
| су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> |
| а и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући |
| оје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} |
| да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради то |
| ко?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — ал |
| е Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро |
| ас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је |
| прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у |
| ти; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — Н |
| цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одм |
| кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су те |
| ерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почн |
| а?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам |
| ас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набу |
| би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, н |
| први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, п |
| е никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та |
| икакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д. |
| </p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда |
| а су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте |
| ешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— |
| ва Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Ј |
| вао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с |
| у П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био |
| јаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипенди |
| ти, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од |
| а би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рач |
| ла у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо |
| себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, к |
| ље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бун |
| , јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он |
| до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зб |
| лану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији. |
| .{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које и |
| и немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У |
| атим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Дар |
| свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Т |
| не.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква |
| јем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, |
| а мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свег |
| ство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном ек |
| о то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба |
| иком размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта м |
| его видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој вр |
| до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.< |
| ми пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их |
| и се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршениј |
| ћем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а |
| никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p> |
| долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...< |
| ом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и |
| , стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али |
| е, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и и |
| — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има |
| њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без |
| м.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— |
| , ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи |
| је тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта |
| </hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се |
| гим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, п |
| еђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен. |
| и она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако |
| ен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар прија |
| ђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на л |
| говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљ |
| имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заи |
| ни.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи пос |
| , која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та наче |
| p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.< |
| невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су ок |
| ; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Ал |
| неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закљ |
| ну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуре |
| з посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју мож |
| ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сре |
| тано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ре |
| Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати |
| ијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише... |
| } Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либ |
| бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, до |
| што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра |
| о човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; распол |
| ас и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог пр |
| тем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које |
| разила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, к |
| дговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некак |
| сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на |
| } Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га доб |
| Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш |
| овор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва сам |
| .. ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за ч |
| лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у пр |
| наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач |
| одаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није |
| у.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско |
| обар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њо |
| и?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још некол |
| дајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба д |
| ељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним мести |
| чанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која |
| очеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо |
| чина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се |
| две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић |
| оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше са |
| де могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштв |
| Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и |
| прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности |
| дан од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> |
| ах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета |
| беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим нас |
| и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси пев |
| во — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни а |
| а је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам |
| У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свира |
| ти, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је |
| и ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите |
| Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста и |
| “... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом гро |
| ори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема с |
| — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би в |
| узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста |
| до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="c |
| p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никак |
| те ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настав |
| гије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје ф |
| етник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он.... |
| шак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Пр |
| прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слу |
| вно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не м |
| {S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув ј |
| г.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда |
| а стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких |
| Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ |
| треба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на је |
| не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слаб |
| о цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год проме |
| тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радниц |
| е још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — |
| рло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или ст |
| <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим |
| и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— |
| Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео са |
| изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете бл |
| у своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и |
| у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будал |
| Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном |
| та, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попиј |
| ћи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим н |
| е њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је |
| <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</ |
| ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за ж |
| — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" |
| врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали |
| добри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја |
| е ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех |
| ђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он п |
| јте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— З |
| ило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи н |
| цу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она |
| оследица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао |
| е операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабриц |
| а њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — и |
| ост спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио |
| ма.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма |
| .</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — прог |
| одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име пи |
| је ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p |
| ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите |
| атрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било од |
| њем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упут |
| а тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља и |
| еђу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интере |
| л’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у |
| а нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности униш |
| очекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речим |
| ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се |
| и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцниј |
| Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствар |
| ети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p |
| ити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека неп |
| шњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта |
| ве друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настав |
| у сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} |
| е што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огле |
| ити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку |
| т и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.< |
| ; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је б |
| а устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ни |
| шта.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнет |
| ћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима |
| е могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, ко |
| пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се мо |
| раничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ог |
| х поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Ос |
| а, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји |
| ледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавск |
| руге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то |
| ме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку |
| безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори |
| е изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад с |
| тним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, |
| орни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одго |
| вако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад |
| ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заист |
| вних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истиче |
| би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разум |
| емља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је огр |
| ца описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих |
| даје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{ |
| прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је |
| >— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који |
| ијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати |
| , гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према око |
| ма се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и н |
| гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... |
| што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} |
| озната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским јез |
| вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите и |
| че домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку |
| оглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и |
| оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио |
| сиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш |
| беди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која |
| ну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њ |
| е потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била |
| >— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу та |
| ше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми уве |
| лободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да рад |
| и нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтев |
| је — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спо |
| репирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у |
| S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим шт |
| паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим в |
| кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— |
| већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, |
| ачела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи з |
| е бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па |
| .{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих р |
| имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досада |
| картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p |
| добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, |
| м начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и так |
| , дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва с |
| еђашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако |
| О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, |
| започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати. |
| „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се |
| ди</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, |
| дити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј. |
| } Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле |
| ачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, д |
| земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опе |
| е било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="15 |
| ни и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — пр |
| онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у |
| , сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржав |
| <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је ба |
| /head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилиј |
| /p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао ту |
| Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, г |
| Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радозн |
| м мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p |
| алио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви |
| кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</ |
| ичином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околи |
| жећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина |
| ше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што |
| ачелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садаш |
| ејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па ј |
| живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим |
| ђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и |
| Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разу |
| уде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, |
| ише пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сас |
| не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба за |
| ити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим пра |
| њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељиц |
| ају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ст |
| рдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде нап |
| м слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што го |
| то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој |
| p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја |
| ховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су о |
| добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они упра |
| поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина... |
| је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да о |
| ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— |
| — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају. |
| да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ј |
| нципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то пит |
| </p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</ |
| деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта |
| њи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва оз |
| рну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раз |
| и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко глед |
| и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш |
| на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и р |
| у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} |
| се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек |
| евамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али о |
| оследње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се |
| се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети |
| она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учи |
| ш већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приб |
| с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. р |
| не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекин |
| ’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо |
| нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта д |
| } Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно |
| ористи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се в |
| лучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пр |
| вољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сас |
| седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи |
| његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасв |
| а ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то |
| лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, |
| овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек шт |
| к. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“. |
| колини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енер |
| је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је д |
| же познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала. |
| ="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се ка |
| га. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако |
| саврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим ст |
| другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га |
| а беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Милан |
| један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одри |
| би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је н |
| части добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и |
| кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могл |
| ила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снаг |
| мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Г |
| е се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то |
| ече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим |
| ро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад м |
| исмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико од |
| ем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањи |
| шњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора |
| ајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад п |
| говараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— |
| овору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради |
| су. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особи |
| a</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племени |
| одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна наче |
| говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте е |
| радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај |
| та друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та сре |
| ми је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста |
| којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стај |
| брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња п |
| зносити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за р |
| Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла |
| у усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само т |
| труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах |
| ђати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао |
| енске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не посл |
| рали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити |
| ри она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би мож |
| шћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће |
| ако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али |
| нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадав |
| , трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо |
| нимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољ |
| м довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озб |
| нећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у живот |
| ица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно |
| S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нуж |
| оће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... |
| рим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво р |
| ом нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но |
| ша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд |
| n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт |
| ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су пи |
| е господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да |
| или су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам |
| педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} М |
| говор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим пр |
| у и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на |
| астанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу сл |
| рнишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref targe |
| на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту ф |
| а према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје |
| иташе: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и |
| овоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{ |
| има</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} |
| у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од |
| а сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измак |
| сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све |
| лног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена. |
| „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против |
| кве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао |
| рафа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистари |
| био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се труд |
| учни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — к |
| жда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — реч |
| Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и |
| p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком пита |
| ћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — |
| х, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде |
| д у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли ско |
| ању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком в |
| темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није на |
| о није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Си |
| аше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.< |
| S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње |
| ењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласн |
| ач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и до |
| њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пут |
| а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напр |
| иња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђ |
| на говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} |
| Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно бол |
| ете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење друг |
| .{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Бил |
| ава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>О |
| бито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и разви |
| сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Изм |
| м већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме. |
| Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтиво |
| Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико окол |
| купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било |
| е знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{ |
| нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у |
| е Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди |
| био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, |
| е седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља неш |
| шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајућ |
| могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје |
| тно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите п |
| неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — у |
| во, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, |
| уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте дои |
| но више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> д |
| багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли слож |
| наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слов |
| душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао |
| сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви |
| ма их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним сп |
| затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слобод |
| јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви |
| не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја ка |
| цом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам |
| — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети |
| и са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја са |
| /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов п |
| но покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете чита |
| и...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је |
| ругом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу |
| има руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеј |
| >— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле план |
| !</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S |
| — Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе леп |
| !</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p> |
| амо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле |
| тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај т |
| изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Руск |
| на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу |
| иту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим и |
| им неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад |
| м ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи кри |
| у љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогм |
| питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с дру |
| тан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Дар |
| ти на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај |
| нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} |
| и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрх |
| лизу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему у |
| х дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да |
| ао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате |
| дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, |
| и на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне он |
| ећ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито |
| било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису |
| дничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год |
| ајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна с |
| остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радит |
| нога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде |
| јући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који |
| његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се |
| а, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим п |
| уштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме |
| ви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својст |
| адост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине пр |
| ико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела т |
| ристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала |
| нате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њ |
| ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од |
| бог великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло |
| једничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="2 |
| т, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких |
| ити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и срет |
| S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам |
| рахом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; |
| ћи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И |
| , али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе |
| се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се д |
| .{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још |
| а.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пост |
| <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Е |
| иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? |
| киде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мис |
| сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При ти |
| к расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати н |
| м, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, |
| ље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили |
| о?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p |
| сто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да не |
| постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он о |
| ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и |
| И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости |
| равно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит |
| , само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати так |
| сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја |
| да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Ист |
| дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем |
| сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је ви |
| > капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— |
| је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поре |
| збегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољ |
| род нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не м |
| о дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати |
| Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао ни |
| у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p> |
| в јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима |
| pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да о |
| {S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја д |
| та, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је вра |
| тно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без |
| аше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из |
| истичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским раз |
| ар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса |
| свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилик |
| <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, упра |
| ко сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p> |
| о све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још |
| тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала |
| нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац ј |
| варима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, |
| е, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и та |
| ца беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мал |
| корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од њ |
| ви...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та |
| васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и д |
| у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђал |
| и ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, ос |
| имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је |
| отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је |
| задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу. |
| пан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци |
| и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отрес |
| занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање ч |
| ачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по |
| и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде? |
| послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p |
| аш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се н |
| и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудо |
| Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— |
| .{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и |
| је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да |
| следњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на о |
| ио чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> < |
| у под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та гр |
| /p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше виш |
| {S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада |
| слим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива |
| у постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам о |
| иланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како с |
| људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас д |
| ви морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу |
| о, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији ав |
| , онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно |
| апиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и п |
| угој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармо |
| све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу ил |
| ом?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, н |
| дузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, |
| грало је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капитал |
| и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, к |
| ет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда прост |
| хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију |
| ану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек |
| те на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, |
| данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, ка |
| ности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време |
| лан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонит |
| г тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се |
| ; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавн |
| <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, д |
| ше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једн |
| но зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше станов |
| итао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} |
| {S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рук |
| еда на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке |
| ом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се с |
| разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — |
| е могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и |
| нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горег |
| игурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао б |
| Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и |
| у оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет |
| </p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љ |
| е питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шара |
| најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакл |
| емље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколи |
| с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на окол |
| ују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се |
| ху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне за |
| ла ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" |
| ој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се |
| Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако |
| — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред |
| доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} |
| између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економиј |
| ви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и |
| ли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело |
| бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, |
| з чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво |
| а Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.< |
| , — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призн |
| уди!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и |
| е никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> |
| ако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме јед |
| ш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе п |
| правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</ |
| чина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво |
| за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, |
| трести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте |
| иланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.< |
| тановиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу |
| и знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело |
| увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ј |
| <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви прика |
| воје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он от |
| вор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се |
| заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах ч |
| о; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати |
| упљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у |
| обро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију. |
| слобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што |
| еће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убе |
| ше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позив |
| сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жесток |
| вора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце |
| ло је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, |
| .</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, госпо |
| узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него |
| ка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад |
| Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, |
| жице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва |
| да ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој ле |
| ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Стано |
| им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него зби |
| лац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разгов |
| ћевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем |
| глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одго |
| RP18780_C2.2.4"> <head>IX.</head> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика |
| х се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— |
| мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја |
| уже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову т |
| Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље |
| цише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледа |
| и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседа |
| сно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за и |
| /p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, |
| те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не б |
| еву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па |
| едног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи да |
| дан „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у б |
| био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна |
| ме дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала |
| чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту ка |
| к... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само |
| бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код к |
| дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p |
| себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасви |
| ина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „ |
| амо још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи с |
| једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма збо |
| ти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе |
| га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, при |
| ле ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што |
| и се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. |
| пособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Око |
| ој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава |
| ... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто неве |
| руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа |
| Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подн |
| лицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој ј |
| о...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Т |
| сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умирив |
| <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; сп |
| Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти |
| p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих |
| </head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — Н |
| одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међ |
| а намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казат |
| <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— |
| еђутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>Пос |
| му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда |
| ма ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље з |
| је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с к |
| доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузим |
| и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање ти |
| ..{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ак |
| и је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђив |
| Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилат |
| а глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачко |
| у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необ |
| шљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине о |
| и баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не ве |
| избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих |
| и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли |
| сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасит |
| те изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се |
| у слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити за |
| роширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентније |
| опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује п |
| бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начи |
| , јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш и |
| акмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натица |
| х могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p |
| ти више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, |
| здано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду |
| м сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из нов |
| тника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући |
| аво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, а |
| } Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— П |
| и му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, |
| у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представ |
| же под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разум |
| што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, |
| ратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се |
| окретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у |
| ни до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге |
| а тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да п |
| прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за нач |
| ема тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет к |
| ребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n= |
| ерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрози |
| е — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.< |
| Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора раз |
| ог времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћ |
| њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити п |
| и говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног и |
| у, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S |
| илан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, |
| ичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играч |
| рекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш |
| с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку виде |
| ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сц |
| ади.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хте |
| их.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с |
| љне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула послед |
| Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин м |
| ад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она |
| н прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек |
| Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре |
| p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је |
| менуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да о |
| вари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор |
| , знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале |
| приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... |
| и гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{ |
| ов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње ста |
| ао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите |
| и нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим зем |
| ка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој б |
| шавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у н |
| а у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући у |
| јпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А |
| .</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— |
| било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последњ |
| економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште |
| нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот. |
| упу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p> |
| тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која к |
| непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви - |
| каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се д |
| ро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању заб |
| претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер |
| рави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудори |
| допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно |
| олико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет д |
| допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занима |
| таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији |
| владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо |
| >— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше |
| рајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста |
| аљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу |
| м и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни др |
| , што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теж |
| га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је |
| рила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Н |
| ним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али пи |
| за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} |
| , наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ з |
| али, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га к |
| дан више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају |
| на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала ј |
| а гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавр |
| на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна сна |
| , кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово др |
| трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста д |
| акле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; |
| вци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и |
| у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико |
| уршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фа |
| вила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стра |
| справљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштв |
| и јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго |
| е за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племенит |
| сак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне |
| , не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и о |
| , да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, кој |
| њига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у ста |
| ао да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихо |
| им сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> |
| Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже п |
| о на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта им |
| требу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на ужив |
| је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се |
| кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ј |
| ан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особит |
| н део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био до |
| рло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није ра |
| има: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пре |
| омагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њем |
| о ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи |
| њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја? |
| и користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми |
| о не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе од |
| огох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах |
| вити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегав |
| </p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Проч |
| јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за ве |
| женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените ст |
| розницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде |
| старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али с |
| роватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ак |
| дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине |
| а земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има изм |
| ини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде мо |
| томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлач |
| се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, д |
| не?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели |
| м.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што |
| ледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, |
| > <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политич |
| е се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни |
| о у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да |
| ли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, |
| тимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!. |
| друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно |
| је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и |
| Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> |
| сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати вер |
| веном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити ку |
| шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знал |
| јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо |
| а не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ст |
| е имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој са |
| живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер |
| блику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: |
| ало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако н |
| а је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год н |
| идети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође гов |
| о стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> |
| отивно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више |
| ба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било |
| тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p> |
| се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде |
| Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад г |
| ме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћет |
| бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, п |
| душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</ |
| ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на сво |
| њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на које |
| S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p |
| анас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него |
| аучимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за наче |
| н -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену орга |
| како са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p |
| ти.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих |
| е друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помисл |
| ли сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена. |
| разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше св |
| довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обо |
| епртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="14 |
| на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно т |
| жда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно г |
| уга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од ње |
| ло таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у на |
| замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одреш |
| саше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњ |
| ва изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до |
| елеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? |
| иланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не |
| , и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде т |
| видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „ |
| та тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „ |
| ресу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава |
| јој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун с |
| но расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разгово |
| а.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогм |
| ли и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала |
| о утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И нај |
| именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више о |
| ...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе |
| и, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износ |
| е не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Ми |
| удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће |
| а у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} |
| паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите.... |
| .{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољ |
| - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пођ |
| виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с |
| ала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућут |
| а.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; н |
| ти.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам |
| еда као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба |
| и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, |
| м умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света |
| а по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајс |
| угој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Ма |
| , опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су |
| вања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за |
| жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повише |
| е својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} От |
| у то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јес |
| општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одгово |
| и, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p> |
| лна начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi> |
| есуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и је |
| руштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али |
| а, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело чит |
| их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта ра |
| је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{ |
| вало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма ка |
| ти на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} |
| лаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, |
| ..{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекрија |
| мљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је |
| Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне |
| и уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чин |
| Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отп |
| осле краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који рад |
| знату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше |
| енкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити ја |
| /p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то |
| ћи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако |
| стати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управ |
| {S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да |
| вој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може л |
| бог неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверен |
| ито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S |
| зе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу све |
| ; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је би |
| тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рек |
| и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да с |
| требу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време прожи |
| и доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} С |
| тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам |
| ови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико с |
| астави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија |
| кле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друшт |
| е се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му теш |
| доје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа |
| кога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила |
| су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац неко |
| пријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о то |
| — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поред |
| је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њ |
| ану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се ув |
| зио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се на |
| n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер.. |
| тети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати |
| стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, |
| но и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба |
| преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао |
| це у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много |
| вај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опе |
| ћ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато |
| ....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају д |
| рашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви и |
| у и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се |
| о с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да |
| сте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогм |
| устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг |
| е пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразлич |
| ша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи |
| а све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове |
| разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што |
| ва врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало по |
| е...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде |
| упштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да |
| стионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једн |
| а љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах т |
| угих већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; |
| о ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створ |
| у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо |
| ост.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то је |
| питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претре |
| ат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да б |
| е захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околнос |
| с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици |
| те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Ш |
| ити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заос |
| ади по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађуј |
| рема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као |
| <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало з |
| ко заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: |
| аном; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде |
| ако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као |
| душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бит |
| право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према |
| ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</ |
| и срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, оп |
| ез одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допу |
| > <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — пр |
| јпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна п |
| А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, |
| а би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S |
| ч или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у |
| а, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p |
| даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно. |
| а у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч |
| ојој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвор |
| олико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Бил |
| ец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли по |
| нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ < |
| ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али ње |
| нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била ј |
| ој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет у |
| и одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</ |
| у да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви |
| промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун с |
| осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Ал |
| ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби св |
| ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда с |
| м промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има ле |
| ати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви |
| е књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{ |
| — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи |
| е тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тр |
| роведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „ |
| а нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста |
| су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се |
| о ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мо |
| рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S |
| ава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{ |
| о, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се тру |
| ре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то |
| — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо |
| ан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озб |
| а, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало посту |
| тавља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p |
| своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и |
| шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако |
| борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле |
| о ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да |
| езгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, шт |
| ада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у ње |
| т настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на |
| ч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу н |
| к, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади ду |
| е?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као дан |
| — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него |
| ривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практ |
| , верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, |
| ановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — уп |
| амо бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, |
| на није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља м |
| а уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку до |
| смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило. |
| е.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производњ |
| е кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — ум |
| о стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та наче |
| чење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p |
| {S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign |
| е; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изуч |
| .</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.< |
| и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се |
| ила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли д |
| >— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какв |
| е за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле забо |
| спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Зно |
| <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ |
| рне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — од |
| у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху |
| p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна |
| нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите д |
| је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p |
| адивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту |
| је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост |
| .{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице |
| ема томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили |
| олико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче |
| атрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} |
| рми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини п |
| p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p> |
| н, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко нема |
| и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p> |
| а да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја с |
| стави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљ |
| зећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима б |
| изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му |
| е, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја |
| и сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— |
| асти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао п |
| е: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природн |
| јављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потп |
| слите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесн |
| рце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} П |
| ли не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чи |
| зију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слаб |
| ст и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком дру |
| p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> |
| је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако |
| неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> |
| амо као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — р |
| ражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо л |
| имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да |
| та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Ка |
| против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему |
| то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, |
| десити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љ |
| ер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куг |
| е задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не |
| ј природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињеност |
| да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ |
| равку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Воји |
| подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати |
| напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јес |
| таше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима с |
| Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљн |
| >— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни т |
| роба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке |
| ло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете с |
| о у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између о |
| {S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче о |
| огла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах |
| поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и |
| први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас |
| т, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га исп |
| је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} |
| ад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно врем |
| су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељ |
| аљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би св |
| , нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што г |
| рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што г |
| на.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> < |
| ном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наст |
| шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је |
| игу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан пог |
| бије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта |
| пуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за |
| их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с М |
| новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, ос |
| једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Мар |
| смеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што ва |
| ="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији |
| е, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; ист |
| и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене н |
| заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Ш |
| и тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви |
| У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не мож |
| у и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се на |
| ишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијениј |
| „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза нео |
| у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</ |
| морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислит |
| редставничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?< |
| редак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати |
| а организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком те |
| {S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву |
| е Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је т |
| ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она бе |
| што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снаг |
| ужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим по |
| већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две |
| ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујан |
| се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније |
| оје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> |
| га нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значит |
| Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни п |
| у непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што |
| , да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти з |
| е мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим |
| и је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>З |
| ети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако |
| али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма какв |
| правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у т |
| а се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>М |
| , то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А |
| ике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радн |
| истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој ст |
| ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот? |
| ијатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове |
| само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света |
| и у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, |
| бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничко |
| А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је |
| у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи |
| оме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико да |
| да из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног ин |
| ије била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се |
| рати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, |
| закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Де |
| амо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина |
| ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле |
| > <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако ник |
| наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} |
| дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава |
| и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо с |
| сао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било |
| Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх |
| .</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> |
| ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— |
| пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпре |
| но наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати |
| на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна |
| а.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим то |
| ш не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати |
| каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и |
| еобразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А т |
| је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „ |
| бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна поли |
| ве пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И |
| све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли |
| да и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се мног |
| чинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они с |
| им пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се |
| ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то |
| премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и |
| ђу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што го |
| 6" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако |
| гогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на |
| јим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем ували |
| <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално сп |
| ?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — приме |
| и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим с |
| А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је |
| али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте ис |
| н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би он |
| радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде с |
| писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“ |
| да с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те |
| ут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да |
| публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја |
| их зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за |
| ом, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива из |
| спитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</ |
| а није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или |
| боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће а |
| и, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па о |
| лести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гом |
| заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — |
| ако бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видел |
| ве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву |
| .. одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори |
| е користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим |
| онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај |
| о време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је |
| и набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане с |
| p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад? |
| радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и ле |
| Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностим |
| у вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} |
| и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима |
| сти.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени з |
| чунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо |
| ко суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опер |
| он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така исп |
| је у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Шт |
| вечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми |
| продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма |
| о себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то |
| у је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако |
| о доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпос |
| и унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, |
| аца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад |
| S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ра |
| а њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином |
| ..</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говори |
| .{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима |
| између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане изво |
| јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другим |
| зом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком |
| је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета н |
| то му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа |
| ком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро |
| се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу |
| одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али нам |
| услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, |
| ем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомен |
| мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> |
| дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле |
| слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На св |
| ца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу |
| ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природ |
| стварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у но |
| јати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у |
| ш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако |
| треби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреб |
| тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ј |
| уланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку |
| лазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито |
| ако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању пост |
| тал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „м |
| > <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљи |
| него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, |
| а.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела |
| иљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} К |
| те...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био д |
| ажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору |
| разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> |
| раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста л |
| би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли |
| обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе пос |
| мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производ |
| се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због увере |
| о бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; |
| ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, ч |
| “... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и |
| n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си ста |
| <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одгово |
| мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њим |
| — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, д |
| аде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло |
| шити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте |
| доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњ |
| ти у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке |
| наче не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или друг |
| да по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше ориги |
| — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена |
| са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи. |
| рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S |
| емогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није д |
| е жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и |
| што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А |
| оме да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да |
| у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и н |
| јало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на с |
| е сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њихов |
| а, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више |
| , што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и |
| ослетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} Т |
| нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу зна |
| S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте |
| и садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету тре |
| — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упоз |
| .{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се |
| <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али |
| против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји |
| т?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванред |
| p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја пре |
| Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то так |
| {S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја |
| S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам |
| наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али |
| а „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма к |
| Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио |
| е дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом пр |
| заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се д |
| ареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни вели |
| нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви |
| а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} До |
| о Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па |
| .</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишенос |
| риродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После кратког |
| сле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћ |
| е му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим н |
| p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба |
| лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га М |
| ош већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити |
| до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због с |
| ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — |
| то им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све |
| ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тр |
| па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан |
| е жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n=" |
| ачин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили св |
| тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи |
| шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж |
| о ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у некол |
| шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти |
| на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је |
| — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина |
| се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" |
| .</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњ |
| м) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али |
| — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво. |
| ело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам го |
| ем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пиш |
| е може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82 |
| о сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће заним |
| а се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу |
| да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, |
| е отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да ж |
| ње и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви зах |
| се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да |
| ћи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало |
| ња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш |
| умели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим н |
| буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са сво |
| S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо јо |
| м.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно ж |
| се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да |
| и на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда св |
| већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напред |
| нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> к |
| > <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка |
| {S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је в |
| баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је бо |
| него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што |
| је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако боле |
| и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија п |
| до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако д |
| правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штамп |
| у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није н |
| пеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле |
| стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; |
| угова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби пр |
| будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} |
| д да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још ни |
| Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле |
| њев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напр |
| типендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста |
| , и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означе |
| а. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми иску |
| о нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити |
| а, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанств |
| обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p |
| држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта |
| е ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> на |
| кле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима пр |
| а расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој ј |
| о, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао |
| ; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се |
| форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђ |
| паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, |
| на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења |
| аравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ ка |
| кси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са своји |
| ти тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар осн |
| ко се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би с |
| од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Руск |
| га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћ |
| човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после до |
| е године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и у |
| ише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу пос |
| неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога д |
| димо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у |
| ишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он ос |
| ј је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Соција |
| а и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му к |
| више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у |
| естио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би |
| асвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та н |
| нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </di |
| говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n= |
| обности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава љу |
| има бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} |
| око у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио |
| у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сим |
| он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост |
| чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене |
| а њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} А |
| трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим |
| и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам |
| љивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим наче |
| и и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем |
| опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на на |
| ко ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за |
| о.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у пој |
| ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме |
| ако си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се ду |
| пет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати цел |
| звесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и п |
| Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам намес |
| Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчи |
| ред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто |
| је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин с |
| суђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био ув |
| што о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са з |
| медбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег неп |
| овори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" |
| то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва |
| ...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Дру |
| Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше ориги |
| <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала |
| зме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена чита |
| чном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је с |
| ија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправи |
| — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— |
| е ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста с |
| } Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но |
| у драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се уп |
| /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Нек |
| м ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, н |
| да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита |
| дио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да |
| аде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш |
| ја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретк |
| тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш |
| ешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} |
| лим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити |
| можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, д |
| сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову пл |
| олико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по со |
| ема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотл |
| че опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да |
| ник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музи |
| ов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S |
| те већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> |
| нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; |
| збиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује |
| општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учини |
| ењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да |
| шевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није |
| „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплат |
| дир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Глав |
| и требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без с |
| ју не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно |
| S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво г |
| ли не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женск |
| вокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и т |
| Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географи |
| оста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава |
| S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S |
| е зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли т |
| је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само |
| а мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе може |
| p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гле |
| .{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење |
| е чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси наро |
| тац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи беспл |
| одаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то |
| а нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве |
| ако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не |
| од хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и д |
| слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због кој |
| су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — уз |
| ек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о т |
| .{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми |
| за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} |
| радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образов |
| да не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дак |
| .{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не |
| а права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле в |
| аља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у све |
| лушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{ |
| <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два бра |
| <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар с |
| тпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да |
| ожити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, д |
| <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — п |
| лите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забрани |
| лучају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несн |
| ике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зар |
| а бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи |
| је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наш |
| на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шт |
| Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него б |
| м човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} А |
| ојим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје |
| маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба |
| је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље |
| несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, мо |
| рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори |
| а решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се |
| ту нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога м |
| ити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан |
| лику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу изба |
| својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају |
| тати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напреду |
| и народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а д |
| занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изра |
| живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму |
| аја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду ра |
| савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме доче |
| .{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а |
| ејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није о |
| ађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље |
| олико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зац |
| >— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, |
| итање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува |
| склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и д |
| н о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друшт |
| и - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према н |
| узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У |
| мо шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у |
| ложају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ |
| оворим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорит |
| } После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <p |
| ти Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац |
| неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њих |
| > <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи |
| ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Руски |
| цам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се |
| боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности |
| нога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Ф |
| в, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „присто |
| и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпос |
| е баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не мо |
| > <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, |
| о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови пос |
| сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на |
| p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега |
| полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{ |
| ва сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађ |
| е, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободн |
| едства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И ми |
| положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изглед |
| е — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудори |
| да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у |
| то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се |
| у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што вели |
| <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није |
| организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута |
| ника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још |
| , да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање св |
| ономске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} А |
| изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан побе |
| и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве но |
| мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), |
| > <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари |
| шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} |
| една од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше не |
| ли сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постан |
| то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже |
| што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} |
| ли у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну нак |
| то наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне |
| — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом |
| вет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део |
| е он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији не |
| и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{ |
| развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија доне |
| с ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и к |
| S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заи |
| личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у |
| а на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатст |
| но и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који |
| е и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају |
| ац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, за |
| бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и |
| о, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или пос |
| и само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком распол |
| рала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких т |
| тив старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим |
| том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не д |
| И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима |
| ој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам |
| е говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични ж |
| он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није |
| сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савреме |
| м богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго |
| .{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би |
| ме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то |
| </p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S |
| како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испу |
| е право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њи |
| ица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп |
| о.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте д |
| 2" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново |
| зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте |
| 226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они |
| .</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваљ |
| на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да |
| е Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло р |
| отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> |
| ам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ј |
| ове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању |
| али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако с |
| ну Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише |
| з толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— За |
| то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз |
| ра, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p> |
| итети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него |
| } Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто та |
| ила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викат |
| изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, |
| изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то б |
| да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба |
| S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити |
| n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — |
| аваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзи |
| о.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није у |
| ем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га о |
| лоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кр |
| шавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се |
| амо имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која |
| , јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али |
| војим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви с |
| еха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати |
| Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, |
| његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бада |
| сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима |
| није.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна... |
| тише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, |
| Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што ј |
| рковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему с |
| нао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они с |
| ду, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствар |
| највећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћ |
| то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим |
| и се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радика |
| е новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би ш |
| дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки |
| Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио |
| S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> |
| ршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико рад |
| биљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што |
| титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се |
| мо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који да |
| што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи зав |
| упост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или |
| ећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти |
| на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда |
| али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађа |
| рим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> |
| продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p |
| ије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Ш |
| же бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више за |
| међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су ка |
| љавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{ |
| ажена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи |
| простирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то |
| , не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знају |
| ну... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.< |
| одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не |
| а он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових н |
| никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она донос |
| знесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, |
| е тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од ваше |
| стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива |
| одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Ж |
| нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан |
| не сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста |
| S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све |
| м на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како |
| и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} |
| ти потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се |
| у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрест |
| осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега |
| држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако |
| је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако раз |
| њу; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у |
| водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар? |
| ложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n |
| хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран млад |
| е знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; |
| рекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забавља |
| о све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се |
| том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> |
| <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално |
| атељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Је |
| то ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да |
| ао што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така при |
| >— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јач |
| етно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сам |
| зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} |
| аних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо |
| е ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Зна |
| евидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње је |
| на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја |
| оследње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантни |
| Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, уми |
| <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</ |
| о.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке |
| га, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта |
| а столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није о |
| <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако |
| .</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако |
| ећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} |
| отине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{ |
| — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитив |
| ем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти про |
| а то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо т |
| p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу пра |
| укама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљд |
| " /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем од |
| </p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан с |
| И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} А |
| p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов |
| p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— |
| >— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Но |
| — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће |
| пет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговор |
| а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда ј |
| Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, |
| као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са к |
| гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита |
| .</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам |
| меши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима |
| p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и |
| <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме |
| још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка бе |
| е.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама |
| пустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S |
| о.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" |
| </p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити х |
| у.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекај |
| ећ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један р |
| ам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Неће |
| одужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</ |
| — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; ра |
| — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом |
| ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што |
| доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, шт |
| <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је |
| се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше |
| а прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у П |
| ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој |
| </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ов |
| оговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста п |
| кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div |
| д друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p |
| грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на т |
| то велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њих |
| који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче св |
| /p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је ни |
| жава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате |
| треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене |
| То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нес |
| то смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би |
| нутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> < |
| Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> |
| то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — С |
| азвитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софиста |
| , — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога... |
| дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натр |
| оро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. |
| мер ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} С |
| е то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— |
| сам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одгов |
| суру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашал |
| </p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> |
| — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући и |
| — То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан уст |
| а Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p |
| му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропа |
| Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?< |
| Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко вр |
| застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега |
| н и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде |
| , но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих л |
| рити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} |
| ало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — н |
| не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зац |
| асно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и |
| Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје |
| но, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо |
| гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да ос |
| ђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, ш |
| го седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти |
| Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спо |
| нутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— |
| мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не м |
| еш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>К |
| хова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици ме |
| рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у |
| <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се |
| е... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена |
| вирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — ско |
| огледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то вре |
| ита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти гла |
| да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И |
| а, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— |
| он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био |
| не, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на |
| страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет |
| , који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванреда |
| љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љуба |
| удила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред |
| забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употр |
| а.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бег |
| е трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми с |
| те владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропага |
| ој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор.. |
| на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам са |
| дом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу |
| </p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разгова |
| надити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Н |
| лан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине |
| овори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени с |
| и их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} |
| hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, нег |
| нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени с |
| зговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и |
| е тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ниш |
| основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај с |
| е не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумел |
| ала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај |
| о све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} |
| ти и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она |
| ење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, д |
| е, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докаж |
| Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама |
| ба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Ми |
| сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и |
| више далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија стран |
| и, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у но |
| тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шт |
| ни потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi |
| не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} |
| амо тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— |
| што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у кој |
| а пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити у |
| једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него с |
| даљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава. |
| {S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стра |
| о је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. |
| наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне |
| а се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода |
| ше снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, как |
| већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек п |
| о певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; ал |
| ку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљ |
| мао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb |
| е ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији мо |
| а га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам |
| цу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксе |
| е последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он |
| а, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи |
| енила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој дав |
| је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте прим |
| епој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> |
| дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма |
| вим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена |
| S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с па |
| срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нар |
| у ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које не |
| леда књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао це |
| с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њ |
| ојима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — по |
| на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p |
| ло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има раз |
| е се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по |
| брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што ј |
| S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисањ |
| ступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом б |
| hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бира |
| не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начин |
| лива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опе |
| је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику до |
| никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматр |
| примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруме |
| о је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала |
| ајзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, |
| мирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете сво |
| пирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад |
| да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и |
| својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћ |
| е?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колик |
| им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у |
| треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ства |
| већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу |
| ли опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} |
| в...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или |
| ћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако. |
| о, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, би |
| авља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је |
| му је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањас |
| ад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно |
| сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац. |
| а говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збу |
| ости могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда в |
| може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може п |
| против хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту ник |
| би мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— |
| ена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја м |
| сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с на |
| во...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала |
| која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког |
| Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по |
| опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да наба |
| непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су |
| > <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него тре |
| лату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева прогр |
| поставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том слу |
| ли се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Прим |
| чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не по |
| мешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — з |
| а?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за |
| у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш |
| ут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љу |
| ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се ра |
| ...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... неп |
| или о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој м |
| ана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала ка |
| илику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна го |
| тавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима ва |
| о је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али прем |
| да, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али |
| Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, |
| гло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена |
| да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за |
| се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, |
| à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа плем |
| ој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>Посл |
| Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим ло |
| Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — |
| — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире п |
| е, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...< |
| наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опш |
| уде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да |
| а узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} О |
| онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући |
| е асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} |
| а сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... |
| чна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевск |
| гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу ве |
| хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде |
| ти кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она с |
| је, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, |
| е две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он. |
| у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан. |
| — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је |
| јима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уо |
| <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах |
| ого говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио |
| ам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању |
| еоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је ист |
| — То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p> |
| а, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости гр |
| стиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се пром |
| 25" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живот |
| ки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна н |
| игурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да |
| сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после |
| .{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, |
| се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла. |
| оре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{ |
| ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не доп |
| S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p> |
| Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он |
| рко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Как |
| Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распр |
| жну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно |
| а и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка |
| ци имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје |
| управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми пропов |
| и, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи ра |
| орена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разл |
| Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много т |
| Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па |
| мо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом |
| идим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци |
| те ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико |
| треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу сл |
| агу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански жив |
| да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено скло |
| е тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогм |
| алу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг.. |
| то треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ ша |
| {S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слоб |
| , да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите в |
| Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ мож |
| е општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и |
| га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} О |
| {S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије |
| ек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим пу |
| слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим |
| е икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно |
| на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не |
| а ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — |
| S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нам |
| ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{ |
| , да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за рук |
| баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди |
| ли бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прв |
| евао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је ну |
| е дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S |
| наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два п |
| дбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан ј |
| > <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> < |
| те олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке |
| е; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично |
| И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је |
| а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам ј |
| „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећ |
| , — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Дар |
| е остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> < |
| крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она |
| развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените ос |
| е с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрица |
| човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја ва |
| ди.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза |
| ма бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да з |
| де у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О |
| ко су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> |
| н све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја не |
| > <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њихови |
| — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се |
| на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но |
| ште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира |
| звуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћ |
| уздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, и |
| ...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> |
| ли она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло |
| зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи |
| није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим |
| тране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али |
| да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најже |
| наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми |
| оворе, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p> |
| ећина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања |
| изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, |
| им правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т |
| јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не м |
| ч узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како |
| — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} |
| — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, |
| но дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је о |
| одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе |
| , поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; |
| остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торб |
| твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с |
| но говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врст |
| кон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на |
| и.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се |
| .{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је от |
| се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о |
| ма донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у |
| а строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде уд |
| ана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспослен |
| ји пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како |
| ри велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит |
| д. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не мо |
| се пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих |
| но, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева |
| о дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разго |
| а је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног ус |
| има ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Как |
| евидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико |
| па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак |
| би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које ст |
| ривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за рук |
| у им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле |
| иш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере |
| основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на |
| треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложил |
| још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се п |
| несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако ј |
| је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба |
| јбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете |
| дицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управ |
| ли: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... те |
| ад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има |
| је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женски |
| ; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Р |
| ате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се по |
| ко збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једн |
| ам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као ч |
| ради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосл |
| знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање ом |
| задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од |
| распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је т |
| Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то ос |
| о приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} |
| варала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, |
| Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста |
| руго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према дру |
| њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећ |
| е у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење п |
| ла послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> несп |
| > <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних |
| p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне. |
| ланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сам |
| огу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S |
| гдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. |
| ети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за |
| S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, ша |
| , па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очеки |
| тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имањ |
| вим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p |
| само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би с |
| д ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узи |
| нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, |
| ла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата |
| ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо униште |
| г, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам би |
| проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако мора |
| а Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једн |
| она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло |
| ка; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ |
| ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та |
| и ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли |
| ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхо |
| мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али |
| ад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него б |
| ећ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p |
| да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога дед |
| "83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дозн |
| догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} |
| да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко |
| није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледа |
| {S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, д |
| езао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људ |
| — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, п |
| е, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на пам |
| у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни поз |
| свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима |
| — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи |
| е је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је |
| рајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... |
| вијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у гово |
| 43" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би он |
| нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само |
| > <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро су |
| аћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми |
| че мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч |
| тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Заце |
| учак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топли |
| ажај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „д |
| м речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....< |
| рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не |
| питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните |
| ите само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Мора |
| приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} О |
| ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> ш |
| Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње б |
| посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад в |
| S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и он |
| што добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве |
| а ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} |
| орити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ј |
| рао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ т |
| не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч |
| ао да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с |
| } Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смеше |
| одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> |
| ше говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре |
| што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку |
| , од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је |
| које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и л |
| ше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у в |
| и обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме с |
| непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Ру |
| за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — |
| ела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ го |
| а се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах |
| о и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и д |
| скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно |
| телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто са |
| за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Мила |
| мо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности. |
| ма напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</ |
| S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. |
| траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па н |
| м наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути бун |
| м људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да |
| садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека ре |
| "68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једн |
| е Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део с |
| друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме |
| <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разу |
| ринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> |
| повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се |
| удије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сеља |
| етан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без н |
| узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је < |
| још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога позн |
| асвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" |
| ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— |
| ано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> < |
| шно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „ |
| по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше |
| а...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим |
| чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројс |
| е најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да т |
| него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по ком |
| рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као |
| ....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори |
| — Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овд |
| којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет и |
| ути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, ш |
| То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за р |
| нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађ |
| а би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уоп |
| што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакми |
| ите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Де |
| ући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То |
| стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пусти |
| правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје ми |
| да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуш |
| ...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и |
| вања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим ст |
| ао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоћ |
| говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву |
| с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније |
| а земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога |
| лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више |
| даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па заш |
| га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све |
| пацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штет |
| оцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живет |
| есносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за му |
| ење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, |
| х доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, д |
| е боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“ |
| ни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра та |
| естанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, је |
| а слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с |
| ј начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који пор |
| да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.< |
| .{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те д |
| тву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то |
| штвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива |
| ћу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакл |
| ше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом |
| а и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које |
| се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћет |
| ј други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су |
| знању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама |
| нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од н |
| арија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин |
| икако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање ил |
| о с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је |
| бро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправ |
| ње или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се |
| штијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу. |
| собностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на |
| и хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевно |
| ности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч. |
| и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према ко |
| Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуч |
| организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ б |
| оме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S |
| у беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку м |
| ражење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учи |
| .{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутр |
| постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи |
| мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и т |
| , а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво з |
| нструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допа |
| Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело |
| но тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би |
| p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирн |
| руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положа |
| арио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развиј |
| S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски |
| особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих ов |
| ство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколиц |
| бре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, |
| ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад са |
| ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем у |
| то то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потр |
| тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Ниј |
| </p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је ме |
| што да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите |
| да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање |
| говарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши |
| прави? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то |
| ену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да |
| им тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко |
| , кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p |
| њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала ле |
| личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити |
| То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој |
| а сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим |
| ир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одг |
| Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Тр |
| ај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе с |
| о 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та |
| гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољ |
| вари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако и |
| е не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, |
| плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које |
| а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања |
| да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам м |
| о дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван |
| </p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> |
| те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да оствари |
| сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} |
| и сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле |
| пушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим |
| бијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда б |
| им околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на |
| готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него |
| ан пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p |
| , него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни |
| које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, види |
| ти.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слуша |
| ве је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога |
| да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано |
| дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање |
| >Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други до |
| игатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знат |
| фесор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које |
| у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би с |
| о, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије |
| мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Да |
| , онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалос |
| им...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас |
| сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и бе |
| и из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb |
| "189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неуч |
| не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те |
| рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржавах |
| ера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, б |
| то од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она |
| ој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</ |
| м једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се |
| део је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се ниј |
| руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто |
| прилике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се |
| планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предви |
| не неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлик |
| и?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, |
| ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да |
| b n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између о |
| пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљу |
| ху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изне |
| урзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, мед |
| ко га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих б |
| ужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после |
| оје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој пр |
| у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили ст |
| му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али |
| >— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Б |
| — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том |
| ам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са сво |
| Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с |
| ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Н |
| ликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш |
| pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, |
| му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се |
| човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрест |
| тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му т |
| ите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље |
| под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} |
| мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа.. |
| шући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, а |
| > <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Го |
| авно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, |
| <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, з |
| ш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{ |
| ран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод |
| он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зат |
| опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто д |
| аслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се... |
| /p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, шт |
| аиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита |
| атељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> < |
| то ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које |
| у довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} А |
| далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S |
| мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо с |
| непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније |
| метио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стал |
| на после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постај |
| ало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље |
| а ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се |
| омуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате |
| и, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усав |
| на, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљеска |
| ви пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише п |
| Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери н |
| о тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће п |
| <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима |
| ама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p |
| {S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, |
| и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неиз |
| ј уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као по |
| овољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имањ |
| p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{ |
| а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусил |
| могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многи |
| елесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој п |
| је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има |
| да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{ |
| е, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси мо |
| и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече |
| т један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена о |
| ичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му |
| да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико |
| , ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на ма |
| — Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— Т |
| пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је |
| могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и он |
| непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, инач |
| вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник |
| м и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такм |
| .{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p |
| у у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свег |
| су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, напра |
| увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то ј |
| орализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а |
| мо запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} |
| љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према |
| носи са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а т |
| писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хте |
| да се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ст |
| указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне устан |
| е пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанс |
| После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} |
| послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и ра |
| њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот |
| а, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њи |
| авне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и инач |
| а има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих подат |
| но приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Ал |
| га.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно |
| оровима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињ |
| ак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није с |
| ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се о |
| имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем |
| .{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, |
| зумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате |
| ојом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте |
| адити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима дост |
| <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске по |
| се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Мил |
| авила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о |
| друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до јед |
| стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајн |
| раничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жал |
| сти ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих ју |
| е сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а |
| ци, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непоср |
| имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се јо |
| кнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист п |
| к јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.< |
| у“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле |
| к, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па |
| има у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге |
| ст, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим |
| оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као ш |
| <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни с |
| стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста |
| еломе.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и в |
| ушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он |
| постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њихово |
| чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, с |
| заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допу |
| а тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за |
| ућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје |
| p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то дели |
| ма осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се н |
| ћно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто |
| јекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја зна |
| куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, |
| реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из ког |
| ак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досад |
| ћи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пр |
| даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, |
| ист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику н |
| p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</ |
| злагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњо |
| те себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и с |
| Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздра |
| е потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима |
| бу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се д |
| оду не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својо |
| .</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Ш |
| јој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог |
| .{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваљ |
| сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Н |
| е и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се |
| ашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од корист |
| X.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То |
| сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће |
| ђењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p |
| говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаш |
| врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> |
| никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку о |
| таноју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла |
| трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запит |
| Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуч |
| и, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због које |
| ојих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у дру |
| али у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како |
| пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кр |
| сте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} |
| свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, ру |
| е; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чист |
| е с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свест |
| о тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али оп |
| тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве р |
| може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, |
| ено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети |
| ском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста |
| оже појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни п |
| о може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} |
| ору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p |
| комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити |
| S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се мог |
| лазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} |
| се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: |
| , него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, н |
| неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. |
| репирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме |
| сни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему рас |
| је; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови д |
| рнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја са |
| предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, уплив |
| и Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја |
| у она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан по |
| и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} |
| склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, |
| е их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном ста |
| стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго н |
| удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S |
| ла још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом жен |
| дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ва |
| него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, з |
| ржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је срета |
| ати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам мор |
| ати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе |
| ?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљути |
| ћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да с |
| већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавно |
| њем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, |
| закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас.... |
| нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко х |
| е, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p |
| ра имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и |
| ба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то |
| , које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људ |
| аном, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Мар |
| таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у оств |
| пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, |
| а се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобод |
| а“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - О |
| е.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Мил |
| и је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — |
| ар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице |
| ај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{ |
| лике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, |
| продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у |
| огим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путова |
| стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више |
| га, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Д |
| ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем пр |
| {S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она |
| они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не |
| ин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} |
| p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од |
| чности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за |
| те народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у |
| овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може |
| >— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази |
| S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</ |
| нога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело мн |
| бро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих |
| сто сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје с |
| јим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добр |
| еде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, ко |
| е и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као |
| У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати м |
| S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчиј |
| људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно сва |
| > <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, |
| ше) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклон |
| лаве.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S |
| есме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до |
| ли опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити проти |
| ар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан полож |
| н, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет |
| после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У ост |
| сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се |
| до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћет |
| е он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одри |
| Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он |
| те будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да |
| ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега. |
| уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке годи |
| на ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад г |
| ш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других н |
| то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како |
| вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</ |
| отпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли |
| ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда |
| прам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те њег |
| у учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин в |
| го је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколи |
| рши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, п |
| ло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као |
| .</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по где |
| почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отим |
| Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; |
| лапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и дана |
| били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{ |
| н.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше м |
| Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пун |
| а износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим и |
| и ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у П |
| наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањ |
| Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, |
| н још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове годи |
| он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Са |
| не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет ост |
| — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога |
| дмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се |
| се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су осно |
| ла, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ва |
| S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, |
| ошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ст |
| ле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа |
| p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препи |
| </p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена органи |
| ају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа |
| S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што |
| естано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржават |
| му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиљ |
| блике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да при |
| ити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћут |
| кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да |
| и, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропств |
| е. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги приј |
| .</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— |
| а, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу |
| друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ра |
| "61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржа |
| реба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у заб |
| ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p> |
| оди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту |
| што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало |
| p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћ |
| ц купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је н |
| овори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудр |
| а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбаци |
| овим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније |
| управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви с |
| p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нем |
| знате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шет |
| рагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{ |
| гао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који |
| анашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше о |
| ј лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео |
| ти и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам за |
| оја не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од |
| ико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је |
| .</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква |
| ријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не м |
| и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно |
| те признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с |
| ема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбо |
| ј форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти ја |
| та друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају св |
| уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим |
| љске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за п |
| шем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и |
| се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му пот |
| {S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се |
| х васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле |
| але присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан о |
| ор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им |
| а се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — |
| } Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда |
| ући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како д |
| ромени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама. |
| заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на |
| а дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ства |
| је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, |
| </head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</ |
| head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући ча |
| рао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је |
| сположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка |
| з, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако до |
| тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта |
| ледњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој дол |
| могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јест |
| } Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на |
| ечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засе |
| себан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одб |
| фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав |
| ., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газ |
| сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.< |
| дне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} П |
| а, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S |
| итеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обоји |
| мејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, гд |
| атвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, |
| ме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио и |
| b n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси |
| је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву |
| head> <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов |
| и нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев |
| а Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, |
| ајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} П |
| ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресел |
| давно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо годи |
| ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја ми |
| ао гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</ |
| и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму. |
| њи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Дарин |
| анемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вече |
| мо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разго |
| испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењ |
| и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишл |
| , колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... з |
| еђу Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} |
| ам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не мог |
| још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали. |
| уго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав |
| на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван с |
| а коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им |
| е одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин |
| а то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Р |
| о осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љуби |
| 9" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже |
| <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S |
| ли за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је |
| ствује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Ш |
| на је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми он |
| карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Бех |
| >— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и ј |
| озвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро ра |
| одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње < |
| с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, ни |
| и.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на пону |
| лазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили |
| оља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код ко |
| га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је в |
| о.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> |
| и на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p> |
| о си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни с |
| ам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане б |
| и позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пош |
| а сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није |
| сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> |
| примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Ист |
| м на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничк |
| шао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је |
| и га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— |
| , боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује |
| ладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за |
| ако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. |
| ета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се |
| /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек |
| е знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у |
| ити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, н |
| није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би |
| дну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем |
| мећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја |
| ге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле |
| } Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињ |
| ипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и |
| бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ј |
| међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на |
| и у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш |
| ље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p |
| ће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тирани |
| ез сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} В |
| p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о |
| и, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам |
| га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, |
| н, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика |
| м о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот ниј |
| ка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се з |
| т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ |
| чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, п |
| .{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, кој |
| ="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопшт |
| е ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше крит |
| , који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени |
| у....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, не |
| бито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора б |
| ја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на |
| ивљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да |
| оређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге р |
| <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру |
| ономска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гоми |
| сле Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћен |
| реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— |
| би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина технича |
| ц измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} В |
| их радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле |
| м новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и |
| књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се |
| /p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они |
| и мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао и |
| ао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да б |
| , треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе. |
| зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те |
| се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се ос |
| еднога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), |
| рошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њ |
| оме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отво |
| вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а М |
| ...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно тру |
| зболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би с |
| нате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p |
| дакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с |
| знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо глед |
| е је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знат |
| и стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она |
| другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благ |
| .</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљ |
| тњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Зад |
| који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић |
| ко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло доб |
| ве године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жел |
| тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим д |
| </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше з |
| од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} |
| евљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — з |
| бе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало |
| о мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та нес |
| >— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милан |
| екао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је |
| ве казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што |
| /p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, |
| заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— |
| <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме. |
| снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је та |
| ећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена т |
| pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. |
| толицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор |
| инка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову |
| даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе и |
| ела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима< |
| > <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се н |
| Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој ску |
| има могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А т |
| > <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој с |
| ош никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте л |
| <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче |
| /p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показ |
| од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сет |
| јаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме |
| ..</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друг |
| p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли |
| кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се. |
| /p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор тр |
| еднакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће |
| д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу |
| још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с |
| оравимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али |
| м...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој |
| ности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{ |
| а му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p |
| } Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књиз |
| пита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш |
| ринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним |
| која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду. |
| коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; |
| муца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше и |
| ам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала |
| ити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака |
| те ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам бол |
| зраз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој |
| ећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколик |
| S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се |
| ан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до |
| представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје с |
| Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим |
| неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једн |
| <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати н |
| о.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више |
| се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће с |
| а рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико годи |
| одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити |
| е проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> |
| ру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p |
| у.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо |
| Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборави |
| разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину |
| о редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би оби |
| исто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> |
| пак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природ |
| а свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога в |
| кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?< |
| Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро |
| — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" |
| ан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{ |
| вирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се |
| медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и |
| јући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напа |
| са свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле |
| .</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — наст |
| </p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> |
| д би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ни |
| рулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојанов |
| заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у |
| био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорит |
| уговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p> |
| аднити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од как |
| ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ н |
| е крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова и |
| видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> |
| што ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили |
| мо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас м |
| света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Пе |
| оследња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној |
| шту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше |
| господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина |
| јћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође ни |
| .</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабог |
| S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало |
| .{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне и |
| је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо п |
| седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је |
| већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисв |
| слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> < |
| је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је з |
| о послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим по |
| анизације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати усло |
| о.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних нау |
| ада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевид |
| многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али |
| вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам при |
| еђу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно. |
| куснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху |
| о вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа |
| ло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да |
| један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То б |
| рене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон |
| о ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радн |
| уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после и |
| му смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану |
| спод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почне |
| стали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи г |
| челима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi> |
| јатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне оп |
| у, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јели |
| Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим врат |
| ед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и б |
| исте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако |
| ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе |
| мо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће |
| водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“.. |
| е на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не |
| titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> |
| тари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати |
| ромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по катка |
| пет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техни |
| Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде п |
| ловица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра у |
| н се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отид |
| тивно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друк |
| } Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела |
| ове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако о |
| о је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понаша |
| у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мал |
| ш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n= |
| ? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли с |
| пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном |
| аде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У шт |
| во засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла.. |
| ршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— Т |
| p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, пра |
| куша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> |
| женити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто |
| {S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — |
| 30" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> |
| овориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разгова |
| а то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред ве |
| прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакл |
| а даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рад |
| Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње ве |
| о је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Са |
| тављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку |
| .</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S |
| рло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чул |
| ..</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну |
| и повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и ви |
| и отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дво |
| се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилази |
| ор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као шт |
| тима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црнома |
| ава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да |
| ао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p> |
| ло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало |
| тског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникаци |
| је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у < |
| е правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што |
| добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо с |
| изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима |
| жасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, ко |
| азе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече |
| р!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са |
| <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку |
| Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p |
| ше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачк |
| >— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем о |
| н; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на |
| је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радн |
| алена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка с |
| шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте |
| Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља |
| воје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих |
| љи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Ла |
| коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху по |
| е у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} При |
| лика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући м |
| p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Го |
| јаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живо |
| ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је |
| плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико друго |
| ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S |
| Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, ш |
| кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази |
| S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо м |
| {S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда |
| путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни тро |
| Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојка |
| акве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, вид |
| д деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телегр |
| олестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цири |
| олитична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на приме |
| глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропада |
| epage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У |
| , да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да с |
| оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога пр |
| не за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гле |
| Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— |
| не.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допа |
| се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то |
| у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику |
| и и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем не |
| Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једно |
| ја се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и |
| оману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту и |
| ре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А |
| дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, п |
| S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели |
| жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је |
| елио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</ |
| а не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико |
| врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то по |
| оглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да с |
| близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може |
| ању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику |
| — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ |
| би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него б |
| јављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, ш |
| поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као |
| и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно |
| аћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — р |
| роменити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са м |
| има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину |
| њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопш |
| , које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно |
| је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција |
| — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{ |
| group" xml:id="SRP18780_G1"> <head>ПРВИ ДЕО.</head> <pb n="4" /> <div type="group" xml:id="SRP1 |
| RP18780_G2"> <pb n="127" /> <head>ДРУГИ ДЕО.</head> <pb n="128" /> <div type="group" xml:id="SR |
| , зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и так |
| да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало |
| лико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То |
| најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати |
| тим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнем |
| зда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред с |
| ешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов |
| звести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало |
| месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може та |
| е особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еман |
| друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се |
| лико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошт |
| после од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те б |
| боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, к |
| } Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има |
| {S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори н |
| љаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је |
| {S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да |
| а, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они |
| о часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одр |
| слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је о |
| d> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, к |
| осле доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупшт |
| унио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. |
| рете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да |
| н пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиље |
| о неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, изра |
| вестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, |
| е допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори |
| спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју |
| — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а њ |
| е извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапр |
| није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдог |
| и, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друш |
| живелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, |
| шњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам ш |
| ње слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште на |
| вање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упут |
| дна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из уве |
| сити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треб |
| осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуш |
| било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само |
| м се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се |
| шљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не т |
| што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне пр |
| потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људ |
| нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" |
| сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничава |
| ега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасв |
| одитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се он |
| м, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост |
| p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити |
| ије тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће |
| ам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику |
| } Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> |
| и, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник неко |
| м на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говор |
| > <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> |
| м је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто |
| а.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече |
| дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите |
| .</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така др |
| ?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p |
| вић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом и |
| м, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разуме |
| што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> |
| тина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права им |
| оговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p |
| смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено |
| , како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та г |
| љење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S |
| >Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодиј |
| ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој п |
| одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледа |
| Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно ка |
| Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Ка |
| рила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места |
| станове, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи с |
| нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао |
| ро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде н |
| средан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим |
| о.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нуж |
| ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то д |
| Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет |
| !{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} |
| могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} |
| а беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло неприј |
| сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш |
| а се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример ра |
| од мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе |
| а трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, к |
| ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив |
| да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — р |
| овна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто о |
| оуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осе |
| с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи но |
| је ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једн |
| већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је с |
| е све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би з |
| го мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом о |
| има са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у ње |
| ола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне в |
| г тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} |
| сти, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начел |
| у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћ |
| ога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Б |
| снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— |
| адати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за |
| } Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Ал |
| а онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра < |
| е ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... |
| ли јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака |
| и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба с |
| почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га с |
| — Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву |
| >— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло |
| илици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од |
| S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n= |
| дговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређ |
| едаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавешта |
| едрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи. |
| ји се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање и |
| и пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас по |
| би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.< |
| бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану е |
| запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш |
| бодна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим осл |
| ало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али |
| р је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало |
| ао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чај |
| жи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с |
| једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, мор |
| и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> |
| Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван ч |
| о сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> |
| ину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у |
| о је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времен |
| глога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на после |
| дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио |
| {S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на с |
| ште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је за |
| и на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, |
| шао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима |
| о срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А и |
| о — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — |
| чуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није |
| е, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему п |
| ом, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је ос |
| ана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува |
| еријал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правил |
| да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, к |
| ива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи ис |
| га хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којим |
| ј сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су љ |
| ана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дош |
| појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње за |
| сао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима |
| е нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то н |
| ећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се нас |
| ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, ко |
| <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околин |
| руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је у |
| ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у |
| шта у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Мила |
| , у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него |
| ћи ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше ве |
| права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до б |
| <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није н |
| надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће би |
| питивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаж |
| ка и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из |
| е ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, а |
| ремда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим бога |
| те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један по |
| ани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и ра |
| руги заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свим |
| жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесн |
| и ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је |
| ниће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гон |
| ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим |
| завати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће чов |
| дно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључ |
| аљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одоб |
| алупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах |
| а свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити о |
| де — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине |
| иније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидо |
| ешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако |
| ењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им ј |
| да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и |
| ану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не мо |
| опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то нећ |
| оце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрав |
| "192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да см |
| а, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до стал |
| о изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд |
| сталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати ц |
| аљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике изно |
| нају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади |
| ашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, к |
| о.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је |
| има.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мер |
| и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш |
| Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и до |
| је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступ |
| толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега |
| ти дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p |
| знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, |
| а могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} |
| али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то ве |
| а...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисн |
| а је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори о |
| ако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није оче |
| а зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити приј |
| ро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А |
| успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ о |
| сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле н |
| ам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па |
| потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушењ |
| гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслу |
| е вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и |
| на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се на |
| к и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То |
| меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да с |
| по, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то ниј |
| та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Но |
| , је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би |
| ћа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгодн |
| а воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неогра |
| тода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако |
| ства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим |
| доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше |
| јте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност |
| цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говори |
| спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте с |
| одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српс |
| м приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пр |
| а <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним |
| начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим |
| p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, н |
| d>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још не |
| ити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, |
| има сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...< |
| ?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а же |
| ј соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана ни |
| Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су |
| емарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претв |
| и не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Т |
| ворећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш об |
| учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Пер |
| добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} И |
| строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сет |
| ли.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може |
| опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погле |
| м.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| сплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је |
| и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — |
| је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био |
| ића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али |
| <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> |
| } Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ |
| у, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарен |
| г имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... приме |
| да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организов |
| о је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја са |
| едан пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друг |
| ању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је т |
| да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та с |
| по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружа |
| неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за др |
| ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> |
| штао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су п |
| а.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђа |
| ад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сас |
| , Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена ту |
| зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намеро |
| и је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 |
| } Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предав |
| унг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Д |
| теле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, |
| ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не б |
| ела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила |
| /p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако д |
| едовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у |
| вима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разг |
| p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци поче |
| е мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо |
| е рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</ |
| не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се |
| на.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се м |
| љада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу |
| „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је |
| о на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатил |
| о, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што |
| еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у пр |
| да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена не |
| анимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, ш |
| кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и |
| > <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће |
| /p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очеки |
| то се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између |
| не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бо |
| ?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често |
| ј у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај н |
| >У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво |
| показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пу |
| трасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио с |
| злози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора ос |
| ште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после д |
| ог тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, |
| их, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у п |
| у вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне огр |
| су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{ |
| а су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар увере |
| соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и |
| злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да |
| су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишље |
| унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве м |
| лониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така |
| та...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате с |
| ам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, д |
| асвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето |
| ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите |
| анимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни при |
| } Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после д |
| не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви н |
| } Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ |
| мо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, |
| крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> < |
| мет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај |
| ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста св |
| киде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узр |
| се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чу |
| те ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> |
| сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у |
| свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицат |
| о ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало |
| и и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} |
| Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би сам |
| елима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, нег |
| еж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, |
| приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клин |
| но да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уко |
| ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-с |
| ађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „ве |
| ашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном |
| Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљд |
| лана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала |
| томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставо |
| Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно |
| /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју д |
| г друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу |
| ешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш |
| <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p> |
| ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, к |
| кардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцни |
| г стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> < |
| и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново |
| илан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То |
| оштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је |
| се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што зн |
| аткина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| вости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу уп |
| и стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе |
| вачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p |
| /p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и |
| креће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— |
| , па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb |
| бу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву би |
| примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих |
| е тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он |
| {S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ћ |
| т...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо |
| </p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— |
| ају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични ство |
| вде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отид |
| ово стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они г |
| ти сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема оног |
| ог имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да |
| .{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихва |
| је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па ш |
| д споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој раз |
| ако је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви н |
| > <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олг |
| нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви п |
| ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору |
| ао и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — |
| да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способ |
| покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на јези |
| ...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се |
| шици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да |
| се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите |
| Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су |
| обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка н |
| ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се |
| о, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких нес |
| Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, с |
| судила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш |
| мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу д |
| уме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може п |
| и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино |
| же, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем ста |
| ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма глав |
| кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога л |
| шаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка |
| те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p> |
| бито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у |
| шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и |
| оче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Б |
| а „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кад |
| ротив друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се мог |
| за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> < |
| , а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може зах |
| ао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји |
| е пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покр |
| стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају чи |
| е никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су |
| ју, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужи |
| их ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела сн |
| њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш |
| рега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити |
| се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад |
| " /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је к |
| .</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја |
| p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дош |
| с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“ |
| умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакл |
| у сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, оглед |
| грама може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из г |
| >У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковим |
| а.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет... |
| зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не |
| му.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, |
| , да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у кра |
| е по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га |
| н има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој уп |
| *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> |
| рили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се н |
| ца можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам |
| аља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправд |
| уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга |
| добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би |
| који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљ |
| у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им |
| м отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије. |
| ма иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> ко |
| за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави |
| науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, ш |
| не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском бо |
| ам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад п |
| расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору. |
| оници.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне с |
| ац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p |
| Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега |
| ислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос |
| м, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухва |
| ике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову вели |
| ица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женс |
| тању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S |
| и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваља |
| е, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакош |
| амет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у и |
| слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, по |
| а иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним строј |
| д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{ |
| а добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да с |
| сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа |
| што ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> < |
| чни створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да зн |
| ш неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</ |
| је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ћ |
| вари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидн |
| и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, ко |
| би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економско |
| ењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, |
| да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би |
| е.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло |
| а је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде |
| ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{ |
| Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ст |
| а.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом. |
| вом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи |
| азумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знат |
| о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Доп |
| ен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, ка |
| амом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</ |
| ...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао |
| људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} |
| друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поуздан |
| ђаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачније |
| ога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али |
| новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са |
| ањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима проти |
| еду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари |
| гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не зах |
| опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — |
| ободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују св |
| реди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе |
| се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије |
| штво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају |
| о у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ има |
| d>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановић |
| јао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још |
| е он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињо |
| , да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао ј |
| где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, кол |
| ћ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је зат |
| м.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На једа |
| ље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} До |
| p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе го |
| дорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не м |
| ти чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— |
| се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, ш |
| облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> < |
| цијалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста |
| S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не зн |
| е добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изј |
| има поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начи |
| а је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је |
| ак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и |
| астави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, |
| јатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама |
| употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио |
| јег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста |
| она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам |
| штавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ ра |
| твом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне при |
| ане друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Г |
| хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу рад |
| и једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна |
| 186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска. |
| школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на |
| годним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана |
| ховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> < |
| — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупит |
| Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан |
| почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} |
| угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све ве |
| од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на |
| дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је |
| обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога го |
| ним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — |
| же човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије р |
| орити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </d |
| следица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</ |
| е наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше тргов |
| и на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче |
| тати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</ |
| сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} |
| ознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили |
| наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне с |
| после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на руча |
| ори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га |
| но...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу |
| састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му |
| е уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично |
| војица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати. |
| ј „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сре |
| Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено |
| /p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступ |
| павати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у нар |
| еше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и за |
| ме у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између остали |
| је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гости |
| — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од к |
| тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — |
| познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је |
| обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у д |
| ам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју даје |
| место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун |
| {S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „кр |
| то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али |
| а говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p |
| говориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S |
| е за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим |
| н правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући |
| , Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаш |
| амо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви ни |
| {S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала |
| од куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутр |
| е знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва |
| разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Б |
| стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота! |
| екакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има |
| о опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други |
| илан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо |
| ну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица |
| звитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p |
| <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће н |
| уком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишља |
| у, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га |
| } Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и |
| ију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Ру |
| есује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он с |
| ашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Ми |
| /p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати |
| ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} П |
| .</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би |
| јбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказива |
| То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји |
| стави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним посл |
| и, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је |
| крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Не |
| будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о д |
| ма школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — |
| тив свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка. |
| е већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није м |
| арите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се |
| два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да ва |
| аваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укра |
| .{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p |
| , да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене д |
| {S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам |
| > <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није ум |
| а у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p> |
| вот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на С |
| Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „з |
| е.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођ |
| ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две |
| размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових при |
| а смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође пу |
| свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све. |
| и ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а нем |
| те, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше н |
| а учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предме |
| уго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде р |
| „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја п |
| > <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања ос |
| ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разум |
| добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, |
| у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја |
| једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече о |
| ко верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне |
| >— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти |
| б, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете |
| ишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, |
| ло већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе |
| оле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смр |
| ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о |
| о привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, м |
| ом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о ист |
| Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиром |
| само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли |
| го шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њи |
| ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Мил |
| жио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заис |
| знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити |
| </p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С |
| али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други пот |
| емено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може про |
| ...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га |
| азао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво |
| х услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога |
| црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И так |
| приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам р |
| глед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло |
| p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве |
| стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} |
| ети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити |
| го ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним сп |
| S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним |
| икакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необорив |
| и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све |
| Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и |
| е то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али св |
| енито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогл |
| рка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> |
| и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} |
| : свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — |
| чке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег |
| орме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на сред |
| време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво р |
| њу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и у |
| ерујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пр |
| оста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. |
| нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и |
| опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разб |
| ању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докл |
| цу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренут |
| е Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у |
| емајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, |
| не од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> < |
| стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</ |
| рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... п |
| уде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ прив |
| RP18780_C1.1.4"> <head>IV.</head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у |
| бати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећ |
| ити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете б |
| , и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раз |
| примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор т |
| станио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с |
| Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| ају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и п |
| p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим н |
| ан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити. |
| S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва жи |
| </hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није |
| а је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је пре |
| шним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја |
| p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он с |
| <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За т |
| уже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се |
| једно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>М |
| ислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно ј |
| — Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам би |
| био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се т |
| развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“ |
| података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима ба |
| {S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, как |
| пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног |
| то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па |
| остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често |
| е, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А т |
| „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате н |
| ни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо |
| > <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти други |
| за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то |
| које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту до |
| нским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле н |
| а и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћ |
| самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви мож |
| јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате. |
| ојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, |
| ељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разу |
| узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз |
| дноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „ |
| 780_C1.1.2"> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Ба |
| го јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савл |
| Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године |
| д прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Ш |
| лан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацел |
| >— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту сед |
| иње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам |
| између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та |
| ао свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа |
| /p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> |
| устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Преми |
| ану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро |
| RP18780_C2.2.1"> <head>VI.</head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S |
| ја и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави. |
| ко огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, |
| ашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да ника |
| у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беш |
| м случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Ме |
| то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, наста |
| је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите |
| е знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице |
| „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или ни |
| друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, |
| — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на е |
| старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао |
| баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст чове |
| акао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиром |
| а опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао |
| би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао |
| ен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам |
| рестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита |
| само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим о |
| д настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Ст |
| — Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком. |
| , лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, |
| аљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — |
| <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, к |
| gn>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а |
| отив њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно вр |
| p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на |
| ернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у |
| утра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олг |
| зио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком |
| говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те |
| о је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљ |
| ања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се бу |
| ли та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, |
| ди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој |
| етку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова си |
| само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би мо |
| ли ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање. |
| Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на |
| ши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Т |
| ве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У тел |
| у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве кори |
| кост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека дру |
| план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине |
| и сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фо |
| S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, хода |
| лабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уо |
| вом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се |
| аже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што |
| тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја зна |
| врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаш |
| т.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о |
| , без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, |
| нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и |
| нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не |
| ти сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} |
| читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше стр |
| ли — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви |
| штвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањ |
| дашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те сл |
| ом и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако рас |
| да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступат |
| , да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после так |
| м предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не ос |
| којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже гово |
| је у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, коли |
| ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и угла |
| цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — |
| ћути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соб |
| одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим |
| — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и |
| радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених |
| маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чи |
| у песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} |
| — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} |
| рса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ва |
| није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како м |
| дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дур |
| ла у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе н |
| тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Нег |
| p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ Т |
| ога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један |
| чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је |
| од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би п |
| жете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} |
| сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} |
| да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да у |
| , како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој н |
| ојима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако мо |
| ије него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и н |
| тварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети. |
| и, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, как |
| се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који |
| p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— |
| итељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и |
| етну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу др |
| је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад с |
| строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свез |
| з Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То ј |
| сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, |
| е, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S |
| они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, а |
| потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И с |
| на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док |
| ку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из |
| више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити б |
| оји носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се |
| лободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хо |
| — Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилн |
| педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере |
| ити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигд |
| изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело |
| и рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге по |
| о се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислит |
| грешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о сада |
| ро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, ј |
| тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у |
| се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало |
| женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да |
| их мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису доб |
| а провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— |
| ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ |
| ="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али |
| па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и |
| рах сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свес |
| ити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Д |
| Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није т |
| ика и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, |
| ко је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на приме |
| се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потре |
| > <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство |
| а својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива |
| икој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за реш |
| су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање |
| управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што |
| ш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Ка |
| , да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ј |
| је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру |
| ко ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како |
| , да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, |
| и предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да им |
| м се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — |
| да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечењ |
| {S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кири |
| Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А |
| нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та н |
| ко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помис |
| инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, н |
| Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у |
| у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и |
| аћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за п |
| ле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: з |
| ола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у |
| — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста. |
| нскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средст |
| /p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али сам |
| а, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> |
| рско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробу |
| још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па. |
| ла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече |
| Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, н |
| ао средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за |
| ема својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да с |
| и.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за |
| а допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени не |
| ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде |
| ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају ма |
| лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је зани |
| такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предра |
| /p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко д |
| кчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга |
| . ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер |
| Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, к |
| спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треб |
| Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са свој |
| то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њи |
| е тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да |
| ка само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштв |
| ту и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, |
| , да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињ |
| у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупшт |
| са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо |
| лабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено |
| ори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — |
| себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком |
| многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терет |
| ју њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан п |
| ика.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним |
| одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој при |
| оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласич |
| а.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачун |
| алеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — пре |
| градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; |
| алом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда |
| дицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више време |
| Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, п |
| одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме |
| ења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању |
| /p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиљ |
| а није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега |
| лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редов |
| е пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњо |
| сто у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео д |
| да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А |
| им, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу |
| у, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је |
| ако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ |
| се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелиге |
| ош пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више б |
| рала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То |
| и ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ тол |
| ашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — |
| од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због |
| ше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је |
| Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појав |
| приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде |
| је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при |
| он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово дру |
| ма много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет |
| њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, |
| о и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја би |
| Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.< |
| <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто в |
| ње представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— |
| тво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све м |
| женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љуб |
| питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким |
| атњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говор |
| према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав ј |
| спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У |
| а објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> в |
| се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p |
| исивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга |
| ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— П |
| осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се |
| ма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} |
| оредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе |
| ок постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као м |
| а се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници |
| јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам |
| га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цел |
| ..{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> |
| из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша |
| и неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</ |
| веснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, |
| сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша с |
| зговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, с |
| икао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихо |
| 2" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не |
| анатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тв |
| насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да |
| богме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да |
| и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао |
| ео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо њ |
| к, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наст |
| p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} |
| и би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевн |
| своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} |
| извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <di |
| ико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{ |
| ојима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p |
| к некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем. |
| им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им н |
| апредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да т |
| ројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилаго |
| и — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону |
| нити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступа |
| већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јест |
| да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и жен |
| тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удеш |
| едну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима н |
| еде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. |
| стварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност |
| Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно |
| > <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања |
| е слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот. |
| мо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју |
| а, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type |
| знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била |
| ства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за с |
| огли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p> |
| ако то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— |
| било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете до |
| а Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије |
| мејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао ј |
| у снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, шт |
| Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они т |
| читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати |
| Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста |
| го пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. |
| p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{ |
| ој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећ |
| где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— |
| pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, |
| нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до |
| у, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора |
| мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав |
| , које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{ |
| илан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелиц |
| ко.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — про |
| напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Та |
| могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно зап |
| ах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим закони |
| једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвор |
| ; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег |
| ију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но |
| и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и к |
| {S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што з |
| е склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и |
| е лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па |
| је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По с |
| ог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету |
| P18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref ta |
| да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} |
| т, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности |
| олазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како в |
| особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедам |
| фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по |
| p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, |
| амо свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p |
| дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим |
| нидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико |
| очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су ј |
| описиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познан |
| борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо та |
| им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да |
| утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и п |
| илу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немог |
| лијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већино |
| оме.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај |
| ријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад б |
| оне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан ч |
| Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта зна |
| је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвр |
| апиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе |
| приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би |
| склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, |
| сле равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни неприј |
| , она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спо |
| већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на |
| е осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су |
| — Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на т |
| и ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић. |
| Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и гово |
| и...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди |
| воје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их |
| а га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> |
| а мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да |
| , да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где и |
| л’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S |
| Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од уј |
| говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} |
| >VIII.</head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се саста |
| ца, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење |
| ана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца. |
| , господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље |
| ло, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обичн |
| а.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим |
| за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Т |
| најем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то сл |
| овори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наго |
| ало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсе |
| му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Ње |
| та је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да |
| тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — б |
| т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу |
| рестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад |
| рења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разја |
| не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана |
| убио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење |
| о ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се мог |
| ако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сам |
| >Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло |
| — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мисл |
| ругога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радо |
| је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из св |
| то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} М |
| врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... п |
| посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљд |
| веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} |
| иштиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи. |
| к у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та жен |
| бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме л |
| Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих тр |
| к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта |
| е одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам |
| говор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашт |
| за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се т |
| инку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица |
| у у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, |
| у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретк |
| по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то не |
| у, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари на |
| ван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћем |
| ика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта? |
| p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, жи |
| јући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који |
| Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз |
| p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p |
| после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршета |
| свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он ни |
| .{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и г |
| спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе но |
| то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најг |
| збиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи |
| ему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бит |
| Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле свој |
| вање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недо |
| Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него |
| тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разг |
| , да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корис |
| начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што прија |
| и.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— |
| а на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уо |
| ли бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} |
| ако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, д |
| угла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, |
| акав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и за |
| ирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега |
| по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А прод |
| а</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији |
| ше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој ку |
| арко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да |
| ма никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S |
| ци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дођ |
| одно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— К |
| самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким зај |
| рило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његов |
| усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није мо |
| те, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, |
| повао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред ње |
| запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али г |
| Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га |
| стати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облик |
| ше у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На р |
| обито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стево |
| динама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарен |
| о се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а дру |
| ији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Он |
| азаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му о |
| дан, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а |
| има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по н |
| пут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца |
| ли остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који о |
| тајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жал |
| своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме |
| ошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте ас |
| киде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задо |
| } А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говор |
| едемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S |
| после не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <p |
| еба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ћ |
| упнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву |
| а је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње ста |
| Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација до |
| могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла о |
| > <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја тр |
| одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{ |
| ка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанств |
| љи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласнос |
| го да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — прим |
| х, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За же |
| исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде |
| познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, |
| зводња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, оти |
| седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— |
| ди често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред |
| ој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не |
| p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите |
| сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. |
| и; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити |
| свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, |
| огао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако |
| тарањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију л |
| далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, |
| вар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце |
| сна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако ј |
| расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у |
| . — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указуј |
| свим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се |
| љала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим |
| се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће б |
| имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду за |
| ена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили |
| ло време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор. |
| заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи из |
| мештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да пр |
| ко зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично |
| ави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећ |
| овала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој |
| и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множ |
| избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, дов |
| ред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку |
| жу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они |
| и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим. |
| ском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега |
| добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то |
| приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда |
| милати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чиње |
| су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и ге |
| } Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта зау |
| потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим |
| рого научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистри |
| иста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неос |
| киње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а |
| популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у м |
| ња и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у сво |
| же Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у ш |
| то је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употре |
| равила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који |
| е општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на |
| огодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, |
| и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, |
| вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, |
| ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, раз |
| се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од друг |
| врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то т |
| једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, ко |
| .</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао |
| оследње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично располо |
| их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Ми |
| га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{ |
| о.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времен |
| дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно |
| дава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Ча |
| остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничен |
| рим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по св |
| што налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја |
| ом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми до |
| о, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треб |
| .{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку |
| арати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што |
| кога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отић |
| о често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од теб |
| и и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговара |
| напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „ |
| а радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, т |
| а није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беш |
| акле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најам |
| леда, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами леп |
| и свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац |
| дно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу |
| дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, д |
| твар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, |
| би?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћ |
| изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не д |
| кријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко иш |
| ..{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Мила |
| може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="g |
| ебили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито. |
| , да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога |
| ста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си бе |
| и стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које |
| а да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — |
| чајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па |
| дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медиц |
| e="group" xml:id="SRP18780_G1.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| e="group" xml:id="SRP18780_G2.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| :id="SRP18780_G2"> <pb n="127" /> <head>ДРУГИ ДЕО.</head> <pb n="128" /> <div type="group" xml: |
| >XIII.</head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме ст |
| >IV.</head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувај |
| сао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} На |
| ве, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи н |
| ему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљ |
| е време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p |
| ом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога пр |
| којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори |
| еки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна |
| м захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео |
| о усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро ув |
| ским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао |
| имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а |
| {S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он |
| опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки |
| ј и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, а |
| ка, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија р |
| ало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да |
| то међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје |
| та.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им ј |
| т, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом некол |
| ним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> н |
| иљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело ш |
| о ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о н |
| ако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Оби |
| неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сим |
| за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у каван |
| е наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им |
| мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, |
| им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођ |
| ... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запи |
| ђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје општ |
| очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као о |
| има, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| о се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с које |
| значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С т |
| м шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, М |
| има, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи ба |
| дство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ к |
| ше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајал |
| јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одгово |
| душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште |
| ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у др |
| привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стра |
| во најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Слав |
| ри?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што |
| за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе н |
| } А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овд |
| {S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би р |
| <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити |
| а и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашњ |
| нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у |
| гаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао н |
| не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} |
| ађивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и непра |
| песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на |
| лив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколи |
| дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег |
| ји су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да |
| упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толик |
| е ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p> |
| се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тел |
| разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— |
| им пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга |
| на, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква |
| приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо виде |
| о ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета нап |
| та прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више за |
| > <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да |
| > <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом за |
| г...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић |
| ем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама |
| ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном |
| емо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђа |
| е намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје |
| рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће |
| орити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у |
| ко, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њем |
| го непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том |
| А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг |
| мо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страс |
| <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S |
| вате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то |
| лико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда |
| ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање |
| ање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је |
| е оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} |
| ози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности остав |
| емо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг. |
| , мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А |
| а деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверење |
| гати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањ |
| опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка |
| се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој |
| вном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарал |
| ли сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том рома |
| браном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, д |
| у тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Рази |
| } Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмиц |
| зања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква |
| , да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледал |
| а — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из |
| рста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште |
| остао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у ше |
| е, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као ле |
| , погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута |
| лагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесм |
| аше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, |
| ; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да пос |
| ихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} |
| право имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — |
| мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не |
| им тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо |
| али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је т |
| ном потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онак |
| а буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p |
| о и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено |
| се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка- |
| ико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравн |
| ио је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхе |
| век имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је чи |
| чера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима |
| ни су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила ме |
| знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па ра |
| ве веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сироти |
| посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако нег |
| орамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачу |
| не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> < |
| сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удов |
| свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине |
| х црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{ |
| вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с н |
| дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви |
| p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади т |
| } Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chapter |
| лушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и д |
| а толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда |
| угој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби. |
| е нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој |
| истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они виш |
| огао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним спо |
| , али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколи |
| head>II.</head> <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с а |
| авив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је ос |
| оме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — |
| учи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p |
| ику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогре |
| , да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су н |
| лана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... |
| једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p |
| стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа |
| вола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут. |
| пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је |
| — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> |
| н, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш |
| јавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употреби |
| овину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он свак |
| у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и |
| ји, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнем |
| ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и лич |
| тпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према р |
| <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не |
| мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љуба |
| угова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између |
| ајређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје и |
| ружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та др |
| {S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој |
| ла.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n= |
| и писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.< |
| и Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким |
| о, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао |
| — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су в |
| које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито |
| о, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је из |
| ила у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси. |
| и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака |
| о решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S |
| реже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за рево |
| .</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима. |
| ам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, ш |
| тности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умни |
| утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће |
| ца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа |
| тва, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело |
| о прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Ми |
| аврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{ |
| бична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађа |
| рских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише ус |
| уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то би |
| тено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S |
| {S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога |
| овек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Ист |
| бично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удеша |
| <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од н |
| ...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисл |
| >Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p> |
| добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога бил |
| и на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, |
| ад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p |
| ре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{ |
| то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате |
| као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све |
| х људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте |
| је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb |
| бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче он |
| Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на |
| годније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што. |
| до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — ре |
| ан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да |
| ећи о економској организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснив |
| штих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљ |
| р о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чуди |
| остану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, м |
| тима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> |
| на упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао |
| S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те |
| у главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „ |
| оји су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом |
| ећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте |
| ише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи об |
| p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што в |
| сле тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у |
| и се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштв |
| стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни |
| се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са теориј |
| даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је з |
| временим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи |
| та труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb |
| ма здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора |
| научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стој |
| своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта знач |
| му почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и |
| о су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тог |
| уштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пр |
| т слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно дока |
| је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, к |
| гра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми не |
| ити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људим |
| друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим |
| да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви ра |
| њем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, ко |
| ема друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све дру |
| отребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре |
| виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{ |
| доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи п |
| као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не |
| је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; ал |
| стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје ка |
| ања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад |
| има би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n |
| да, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго на |
| ротив те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, |
| економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке п |
| просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о |
| слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо |
| , а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак? |
| .{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једн |
| ва начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у |
| “ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} К |
| ма, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити |
| ве, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што ј |
| правде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехн |
| заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се в |
| гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Ла |
| га теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разуме |
| Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење ж |
| и у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред |
| они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају сла |
| остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Тру |
| н због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, ка |
| Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив оп |
| ика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на па |
| Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се на |
| ском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребам |
| тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али с |
| одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови бу |
| ао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избе |
| на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Л |
| ту, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Ал |
| према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може би |
| } Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту изме |
| а је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећај |
| оизводњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља |
| ати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је |
| а ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот |
| само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} |
| потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери |
| х установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друшт |
| свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање рук |
| ву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијањ |
| е и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — |
| лни, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење р |
| ислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени |
| о хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се о |
| те ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{ |
| сновне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме р |
| ао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Са |
| е би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је с |
| стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупос |
| лан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што |
| живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и |
| престано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и д |
| жу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су ода |
| утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, ук |
| ништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште им |
| алупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене фор |
| да би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад м |
| рво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општ |
| редмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи |
| .</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише с |
| еднога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У |
| ушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Н |
| ела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи мож |
| У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, |
| га нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} |
| ет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и уд |
| лико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете |
| <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говори |
| ирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} |
| n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, ње |
| , који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је н |
| и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а |
| остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може |
| а у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> |
| еху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад |
| а изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Сва |
| да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, к |
| стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је зарази |
| роје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављ |
| овања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их |
| е можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме с |
| е темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и си |
| а и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> |
| его себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свест |
| с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде |
| је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> |
| ти општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, |
| ије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг |
| их људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно |
| ло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са |
| о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањар |
| и испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај |
| ене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је |
| твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да |
| ок се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот |
| е да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така у |
| зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњег |
| } Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво св |
| зговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> |
| породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би с |
| рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезањ |
| у.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у дру |
| > слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измен |
| јте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Заш |
| обода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата |
| литични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садаш |
| боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преобража |
| а за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими ње |
| ико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за |
| бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе с |
| он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање |
| авно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којо |
| пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борит |
| } Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста |
| употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потре |
| онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, п |
| мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> |
| за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и шт |
| 98" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње |
| го их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би ка |
| мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу к |
| село и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је п |
| вићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар |
| , да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у ра |
| , као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљ |
| долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, |
| аљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме |
| остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p> |
| > <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе са |
| <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не |
| мања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачењ |
| сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као пит |
| ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек шт |
| бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или сед |
| ов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју при |
| е ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одма |
| је марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им св |
| способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших |
| равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно н |
| се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског |
| ра и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било |
| е, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} |
| говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, р |
| примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати... |
| те се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га |
| Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и ст |
| е дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том саст |
| уна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица раз |
| и са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је |
| но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ бил |
| и 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, к |
| Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора см |
| мети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нови |
| кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчин |
| и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног обј |
| има му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњег |
| пак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад |
| т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на п |
| очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема тем |
| о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — на |
| ије, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да оста |
| е не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то |
| је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Би |
| е, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад м |
| особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени |
| Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова вин |
| >— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за с |
| сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: |
| поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међ |
| а да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов |
| дућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима |
| на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је |
| етима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> < |
| промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало |
| с и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана. |
| е Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу |
| и и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао в |
| ји су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се |
| израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу. |
| ора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а |
| S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узр |
| ...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше |
| ло печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу ј |
| свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најп |
| што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се нај |
| и нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима |
| га човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, до |
| почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То вре |
| месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а поз |
| ажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало |
| ица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После |
| отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — прогово |
| Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не пос |
| стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети ос |
| О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу ре |
| м чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, |
| године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка. |
| Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} |
| даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{ |
| ко је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши |
| но сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочек |
| и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прело |
| ве планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> зад |
| рава, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и др |
| Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> < |
| ма каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много с |
| Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у |
| је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији р |
| >— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхо |
| , није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави пон |
| амо по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S |
| закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> < |
| тко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с га |
| ће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу |
| е, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло би |
| " /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелн |
| задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне по |
| орити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и |
| ако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не |
| ближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преобража |
| одазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна сол |
| адити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, |
| да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је ј |
| е не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштв |
| ају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} П |
| дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама. |
| е л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још |
| сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, |
| је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л |
| таде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S |
| љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међу |
| ћ, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — д |
| посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образова |
| , којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претре |
| учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек |
| а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случа |
| околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакш |
| и одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се |
| је мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само |
| ?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треб |
| зликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним спис |
| са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његов |
| остионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с |
| у бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али з |
| јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака сл |
| та?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, н |
| ци.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од ка |
| О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="23 |
| вори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњ |
| ином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p |
| јаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еман |
| радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али не |
| е ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</ |
| ном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају |
| и ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љут |
| како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позн |
| која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао |
| јмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забав |
| и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бес |
| уждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то ника |
| мо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскор |
| у и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али |
| не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим љу |
| ати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку |
| у, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не |
| м — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као |
| пехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одав |
| <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напр |
| племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није п |
| е победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дал |
| да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији |
| оља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неогранич |
| омињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се ј |
| } Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, |
| па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, |
| <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, см |
| да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега н |
| и ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; |
| го таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, нас |
| а Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— |
| чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само ј |
| творе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, |
| о међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније |
| > <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на |
| писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— До |
| је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи ј |
| и, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко |
| , па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p |
| бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекл |
| анци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састај |
| едно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него |
| смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших |
| енских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи. |
| у своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем преда |
| лише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много го |
| едицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њихо |
| би рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих годи |
| Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ћ |
| о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с к |
| кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље |
| авим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S |
| м начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да |
| према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> |
| збиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, |
| <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар |
| одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћут |
| е приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у в |
| приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше |
| уте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, |
| никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде дру |
| ла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" |
| ко вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због т |
| >— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га |
| ме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта в |
| е од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене. |
| је био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при то |
| , па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде зај |
| и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, |
| ? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједн |
| сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, д |
| /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једн |
| есретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он. |
| pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са св |
| и га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином |
| све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено |
| Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарат |
| м?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не мог |
| „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. |
| м и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василије |
| аљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међут |
| орили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо сврша |
| p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чла |
| темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Произ |
| и Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Пр |
| ало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с ко |
| представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша нач |
| је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли |
| </p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте м |
| је вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гле |
| уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један |
| видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телег |
| „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко от |
| замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економ |
| и несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начин |
| ј закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло |
| јући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му доне |
| ра?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавал |
| ло сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суш |
| ну у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостај |
| доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широк |
| једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео |
| мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задов |
| ом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с |
| на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, кап |
| При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи до |
| рење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма |
| сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина |
| така. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политичн |
| напред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте |
| ње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које сас |
| икако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистич |
| заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна св |
| Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним за |
| , као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске |
| в натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi |
| Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом. |
| родице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он сво |
| одицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се |
| о средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је л |
| неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ћ |
| ли каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле изл |
| ма. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвено |
| да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Н |
| .</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на т |
| мишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да |
| својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непок |
| ајамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} |
| иће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачк |
| трукција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на т |
| што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу. |
| мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то с |
| епе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће |
| основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се |
| ти та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се |
| у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако |
| лате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њ |
| ната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женск |
| спођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чуд |
| од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћиват |
| а једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте са |
| врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у |
| , како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености в |
| а се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ и |
| имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по сво |
| екао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође |
| у, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стев |
| изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} |
| 71" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишл |
| ате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не тр |
| о, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим.. |
| вилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато тр |
| е уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, |
| нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p |
| ису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац при |
| ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тич |
| ебе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам д |
| сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам |
| зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би з |
| 32" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како |
| како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране крећ |
| ив нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наши |
| придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од кор |
| аћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином сто |
| запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> |
| лико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гле |
| ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво мес |
| како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све |
| овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па ник |
| рима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се осо |
| више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поник |
| ј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене |
| Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту сл |
| би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, д |
| аучну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис |
| меја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не |
| и се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш |
| уго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Ме |
| ате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледа |
| Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима |
| S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говор |
| ам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{ |
| ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и С |
| реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и |
| аш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— |
| и — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дођ |
| сте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S |
| још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, |
| е то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у з |
| има, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала б |
| ам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала. |
| ако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да |
| речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се раднич |
| и, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S |
| {S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је м |
| сле и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари |
| ме и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је т |
| није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити... |
| који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је с |
| е речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је |
| ма просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавнос |
| им, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим стр |
| н на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се би |
| вно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло пр |
| м погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Мила |
| своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се ме |
| бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам п |
| е употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озби |
| ди, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он |
| и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних н |
| >— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p> |
| ику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен о |
| <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам |
| опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Г |
| >— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p |
| једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; |
| /p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна |
| обро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} М |
| воје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке |
| ао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштр |
| Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, |
| е — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да |
| на.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, а |
| би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно. |
| Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али |
| видети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба обј |
| {S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазр |
| апротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...< |
| госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанет |
| , не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> |
| ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не |
| и.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пре |
| је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гости |
| ина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „б |
| ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако о |
| после — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати |
| кујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је |
| д се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник о |
| } Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други баци |
| то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да в |
| а женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим то |
| им, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за |
| ме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној при |
| и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поч |
| који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне |
| ма...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот |
| ага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учин |
| не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се |
| угу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустит |
| никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на |
| .{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче |
| ива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено |
| је, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтеват |
| опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Н |
| лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{ |
| {S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — |
| S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо |
| /p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита наша |
| усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одго |
| ка нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добр |
| ли није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако |
| е се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдо |
| ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још в |
| о би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака |
| не спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{ |
| ори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега |
| S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него шт |
| ога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Дари |
| , а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити чове |
| амо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим д |
| раше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па к |
| тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу |
| које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне |
| љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином др |
| за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му |
| и закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физично |
| ти.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Са |
| аобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава |
| и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и |
| се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Тре |
| а.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извин |
| ма та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора |
| и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у дод |
| тпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста приме |
| е, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та |
| укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S |
| развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све |
| другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, |
| е с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку попра |
| х, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је разв |
| , тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} |
| вота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} |
| ј позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај |
| о и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то |
| средна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — |
| сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — |
| којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме пром |
| и се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— Т |
| оја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити |
| еобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права |
| рукчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, |
| — Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима |
| ем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће |
| ога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јо |
| ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, н |
| сподин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{ |
| ство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалу |
| рих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, |
| но; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших |
| у она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али |
| } Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p |
| а, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се |
| „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао |
| се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на |
| победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окрену |
| га врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> < |
| трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати бе |
| јом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној кр |
| људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспосо |
| на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте |
| асвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим |
| који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака |
| Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речен |
| рачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо |
| да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допусти |
| обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде да |
| стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу н |
| што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин |
| у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском ф |
| иња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек |
| значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавањ |
| љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да с |
| живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решава |
| е? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, т |
| та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ев |
| вори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут |
| уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне |
| ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох о |
| е само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S |
| мену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он н |
| ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, |
| ми врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомуће |
| ле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женск |
| страг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази |
| 94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и |
| а у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али |
| ђе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним |
| (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала з |
| заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} А |
| след дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилиц |
| страније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и |
| , да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад |
| , — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена |
| {S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се у |
| добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та |
| захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, кој |
| никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту |
| није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако |
| у околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што ре |
| читељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним |
| рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушав |
| рену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настан |
| и дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили |
| тара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она |
| — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом пу |
| ити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се |
| ио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме |
| ажаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако |
| ија, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стра |
| и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубо |
| } Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше у |
| таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде |
| , са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило |
| знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази о |
| евом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник |
| е да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду о |
| извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у |
| о могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, |
| ијатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танк |
| година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновнич |
| ек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко с |
| сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велик |
| , што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се |
| ела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; |
| а, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; |
| а то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови с |
| ођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је |
| ег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике |
| ан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, |
| варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошиц |
| ехничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек има |
| у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена ве |
| мах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницо |
| но?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се дру |
| /p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај |
| } Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам гово |
| ема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли |
| што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку |
| што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кућ |
| им младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајат |
| — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, рас |
| о тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар н |
| суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендиј |
| е с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, по |
| реба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи |
| Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p |
| да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи |
| ав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, |
| нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и |
| њем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио ј |
| ања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има |
| испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, је |
| који нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велик |
| о, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим |
| ли опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па и |
| непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али |
| ин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ |
| е опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу |
| ка, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима доби |
| p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Је |
| им искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у |
| ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међути |
| аме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви |
| била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, как |
| у.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он прест |
| а знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину |
| и народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да |
| или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се ап |
| удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — преки |
| в нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затек |
| ажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова по |
| <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{ |
| p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него |
| једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говоре |
| н. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, ши |
| пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био ј |
| ецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „с |
| /head> <head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он н |
| ти.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса |
| сти у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да |
| не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У остал |
| рко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{ |
| ока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францес |
| ни...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p> |
| се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се |
| ло на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је |
| дно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обр |
| некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи изв |
| допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је г |
| , да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то |
| љнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних с |
| е.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би |
| не, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који ку |
| а се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се |
| оји би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити др |
| будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и ма |
| с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено |
| {S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити |
| ди, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убија |
| све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се |
| S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, виш |
| развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде г |
| , да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S |
| , много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се о |
| а све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради пре |
| ој већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либе |
| еизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треб |
| о питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело н |
| које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да ид |
| организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама доп |
| {S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало ш |
| вршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али |
| и брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несн |
| и Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} |
| а породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и зб |
| би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с п |
| ед уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева |
| ?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола |
| онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" |
| ве, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи |
| ица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} |
| и оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, на |
| члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано разв |
| уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... |
| потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме |
| је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила. |
| коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од н |
| ља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и ус |
| на улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу |
| ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није у |
| друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода о |
| а све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети нек |
| 4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза оп |
| разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад у |
| под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотл |
| та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу б |
| оред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да |
| S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене |
| раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — |
| Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> |
| овна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијо |
| сти глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти |
| и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли |
| ајважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сас |
| же доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе осо |
| ане дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које |
| равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња чове |
| х „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људ |
| дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим |
| то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренци |
| чаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} |
| /p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против |
| руштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} П |
| бро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасн |
| како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> |
| зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојит |
| p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнај |
| обру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напроти |
| скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова п |
| огме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била с |
| ио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима |
| е, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољ |
| не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи бр |
| аги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он ми |
| <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у |
| ј, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика! |
| о мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убе |
| он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; т |
| себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... |
| антастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењ |
| но писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париз |
| је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са |
| но читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим д |
| даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није |
| /p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пу |
| а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S |
| " /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S |
| у, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, г |
| о волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону |
| , нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи бра |
| „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине |
| , шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако... |
| ајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање. |
| ећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Ц |
| чније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Про |
| једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а |
| се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То ј |
| престано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Од куд |
| неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У изве |
| ад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему о |
| } Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, |
| > <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па в |
| од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ће |
| Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад ва |
| и спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милут |
| и.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та |
| о остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше н |
| ко је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и оста |
| ао свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутр |
| онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост |
| и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега пре |
| доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ак |
| девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је з |
| се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, кој |
| език.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито |
| не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет |
| и у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких |
| Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да |
| итаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати пр |
| једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив н |
| не задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч |
| вом увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и пр |
| p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </ |
| ости — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон огранича |
| због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди |
| е скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, ко |
| д „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је не |
| ода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите с |
| ели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико |
| и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренута |
| ад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике |
| сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала |
| она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од неког |
| за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> |
| лица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на |
| ање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом |
| ост и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год |
| карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али те |
| армонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправност |
| а вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита о |
| послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на |
| стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том п |
| пет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У ос |
| отиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло |
| hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмач |
| варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренута |
| реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажњ |
| уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу р |
| може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами |
| доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да ув |
| м развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало |
| се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>к |
| у <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго |
| друге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та |
| а оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који |
| се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на д |
| и и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне |
| им ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштве |
| } Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за на |
| кој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за |
| је био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло |
| се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престај |
| у — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабије |
| лове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а |
| и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтев |
| } Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би |
| рода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Пари |
| упа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на с |
| е чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако произво |
| имети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — з |
| асвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравн |
| накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични |
| S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, оп |
| } А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим дога |
| друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке има |
| Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би |
| лога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, |
| о, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако буд |
| икалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја какв |
| тави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако |
| а не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту |
| има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, |
| могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и |
| — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не |
| не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зац |
| о).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> д |
| Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кућ |
| е давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом слу |
| Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти мога |
| „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је |
| а, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, ко |
| личини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би ост |
| а женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то? |
| чину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доб |
| так, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само уто |
| ањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т |
| адруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а о |
| колико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још |
| и Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она н |
| и, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брег |
| га тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућн |
| те намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д |
| м пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели |
| Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто |
| .{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с љу |
| уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину сам |
| вега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те |
| о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мис |
| зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш док |
| авање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржин |
| рави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, |
| рена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у |
| — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је |
| тву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, |
| шта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потре |
| ти.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам вели |
| сти.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност |
| ао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре г |
| ор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек ра |
| на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна |
| ребају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевност |
| изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p |
| помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за к |
| {S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих |
| квом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покуша |
| ајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} |
| <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали |
| ало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Д |
| е не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оно |
| , каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утица |
| је напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви з |
| е означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумер |
| о, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и |
| ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једи |
| говору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалнос |
| му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да |
| у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“ |
| тег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у |
| ростом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати |
| се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| ај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Ка |
| јним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор |
| игде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја |
| ићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. |
| ра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ |
| Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се |
| учиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет ма |
| новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, |
| ити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — за |
| и Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако |
| само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, |
| зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— |
| тан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има |
| хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишља |
| ио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти |
| о рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на осн |
| а да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Ис |
| је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али |
| где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после |
| нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борб |
| толико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се нар |
| су.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што |
| ше чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, от |
| ача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси |
| ј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекид |
| а непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази |
| , да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак |
| ути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их |
| ма, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свет |
| се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила б |
| вим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Им |
| а и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; он |
| аните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам? |
| путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, |
| патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, ка |
| естано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба |
| {S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није ре |
| ати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је се |
| ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај |
| оше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, кој |
| је имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са соб |
| не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалу |
| ечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави б |
| е тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичн |
| их радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ств |
| оцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију |
| своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} |
| ј женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, |
| и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размиш |
| <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слег |
| ; али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Ру |
| де га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примет |
| ј, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наш |
| ео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она у |
| тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — |
| , али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном прили |
| хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мо |
| , — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> |
| аша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и |
| , него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш |
| оже остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије |
| е и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми п |
| ало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу ли |
| ну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да раш |
| о јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себи |
| ости, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни |
| сна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милан |
| јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — наста |
| ...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извл |
| развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за кол |
| у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се |
| нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{ |
| е и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала прав |
| зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, |
| дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у же |
| у такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на |
| актеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим |
| е имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас |
| оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем др |
| ућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарно |
| о због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доно |
| се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан прег |
| ономски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Со |
| н живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и |
| друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљају |
| а сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народ |
| Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан р |
| се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравн |
| н ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по |
| м — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита за |
| онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла |
| много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Нем |
| је ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише |
| ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих нач |
| е лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задо |
| је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, |
| у врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама с |
| ће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху |
| — Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S |
| е и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам доша |
| од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} К |
| ој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек ш |
| а.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне |
| у страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећ |
| гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећ |
| ушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала |
| осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетн |
| .</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... п |
| као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, |
| је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а друго |
| као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> < |
| за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим |
| наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покре |
| са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мисл |
| озориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари |
| д крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хт |
| тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији |
| да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, саст |
| које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је о |
| га разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. |
| у доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — приме |
| ног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људи |
| има донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече ова |
| ко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, |
| на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="1 |
| А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нима |
| его имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало о |
| реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гле |
| } Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{ |
| шли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по наши |
| о било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњ |
| и ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мисли |
| шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— |
| ига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — |
| бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, ка |
| ражај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економско |
| лова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично нај |
| е тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је |
| оро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би |
| } Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет прир |
| тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве |
| ћи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да |
| бринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том по |
| реме, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брз |
| ег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, |
| убићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и |
| начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена |
| за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та прет |
| ућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у |
| > <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме |
| само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки |
| авно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Н |
| ничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађ |
| не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он |
| људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо шт |
| гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви ч |
| без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја с |
| Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није |
| том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што ве |
| имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећ |
| мета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{ |
| би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> |
| дина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандист |
| ј кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате |
| S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то мо |
| } Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек |
| од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисан |
| S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно је |
| и да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага |
| јако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се он |
| ко тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега остави |
| о је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом |
| од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, |
| а се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> |
| ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, |
| види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; |
| путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, а |
| слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђ |
| о ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада |
| , који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити |
| њу, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у |
| ра свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Ути |
| ош и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако нем |
| ка друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањас |
| ред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“. |
| а самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обич |
| новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опоме |
| , разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утв |
| будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> |
| .{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chap |
| ко моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештав |
| у и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико бу |
| себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко |
| кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том по |
| цати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али заш |
| вом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је сврш |
| вом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као го |
| баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добр |
| никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан |
| баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} |
| ећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни бл |
| ије имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме дос |
| е о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како |
| прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у суко |
| чношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће у |
| а његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако м |
| де јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> |
| право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разн |
| } Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима |
| истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини г |
| — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Нег |
| а их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно ч |
| том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло ле |
| ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају |
| ули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да о |
| најем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познат |
| стане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био |
| обро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична ек |
| служујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим о |
| у и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје припов |
| ни на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћута |
| ито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела |
| ућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — п |
| могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за об |
| и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место жи |
| пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из њего |
| стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче. |
| на привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинс |
| — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам |
| авао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и други |
| лан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на при |
| е, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објаш |
| алан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликов |
| ију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, на |
| себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према |
| х родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином |
| .</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који м |
| дати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда мог |
| и бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала |
| гљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса |
| амери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта |
| ремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, ал |
| вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У ј |
| н је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радоје |
| {S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо д |
| и о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</ |
| Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаће |
| >— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати |
| одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути ње |
| у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она |
| („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практи |
| престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та |
| и кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате |
| нуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p> |
| и целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не |
| м којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би |
| ично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као |
| ро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{ |
| мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може би |
| едан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразум |
| дани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога |
| оје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?< |
| је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима п |
| реба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, |
| у врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се в |
| вори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан |
| ој радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутак |
| био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нима |
| егова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људск |
| рао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану |
| отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>К |
| оведач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне |
| не дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од |
| једно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало в |
| ере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити |
| е много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад с |
| јанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј |
| } Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа у |
| што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило |
| е је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно вре |
| што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практичн |
| , да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе с |
| а различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једном |
| оји паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се |
| они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама. |
| </p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, д |
| аш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи д |
| S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо н |
| екорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћ |
| за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша прир |
| ално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће |
| <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има |
| е друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћ |
| и ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, |
| с ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, з |
| шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама т |
| снову општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имањ |
| ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и |
| чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и |
| ом друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном |
| свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништ |
| тан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то из |
| прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се |
| , у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S |
| а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али т |
| и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се |
| ругима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опш |
| и сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да мо |
| бум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар |
| ите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морам |
| и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек |
| ори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо ј |
| прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наст |
| у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расп |
| другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, |
| све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно в |
| таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p> |
| рвом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет |
| атње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршав |
| вег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене |
| есом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше пре |
| } И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје |
| ко је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање |
| озив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати |
| уме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, ка |
| ез муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао ст |
| аша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости |
| ете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} Т |
| друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у окол |
| његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, г |
| ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="4 |
| , — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешт |
| вољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али |
| се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик |
| а и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавај |
| еспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам п |
| т од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћ |
| су их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе |
| што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су вр |
| који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, |
| ао што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће с |
| мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих м |
| ти, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с |
| ма да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — г |
| бом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање |
| .{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друшт |
| исма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имен |
| радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште п |
| остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известа |
| уо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки на |
| едметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p |
| на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет |
| гледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истин |
| друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена |
| ија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио до |
| RP18780_C1.2.1"> <head>IX.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — гов |
| једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично |
| сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика |
| } Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у го |
| 1.1.3"> <head>III.</head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан сти |
| пет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би |
| њижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним у |
| има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је тре |
| је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме д |
| а, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју |
| ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, |
| ле рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али |
| Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том |
| оме, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се т |
| а дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем. |
| дом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити |
| домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење |
| с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам |
| b n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која с |
| ему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у ње |
| } Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар. |
| Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима |
| раж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p> |
| јом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме са |
| ., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично |
| зговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише |
| ељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и |
| аринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошло |
| после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен |
| вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој |
| ма, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина |
| тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема |
| је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, |
| ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, |
| одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је з |
| оведамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то припов |
| нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити н |
| обре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште на |
| апита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у заб |
| ма лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и |
| ли нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано |
| ти?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговор |
| чуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма |
| ло опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли тре |
| итам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, |
| во за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом од |
| шановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, збо |
| рити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном н |
| главније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају шир |
| а, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни р |
| талачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносит |
| што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевим |
| видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњ |
| тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још н |
| е лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној |
| производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није |
| е, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, |
| арко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, |
| е се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту |
| и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли |
| спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лаз |
| риродна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се изве |
| једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста ти |
| емо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према |
| , које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његов |
| му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> |
| о, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је т |
| ед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p> |
| Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе |
| од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо |
| поветкама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем ле |
| је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом при |
| м, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из |
| аишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно |
| за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам |
| љда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, |
| или на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго |
| е хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- к |
| Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.< |
| о па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чу |
| не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> |
| у приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива |
| ва, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штош |
| а храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузет |
| идим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, в |
| нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мут |
| станова.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> < |
| ико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време |
| жемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устр |
| ебе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на ме |
| развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима |
| ати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање н |
| што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њ |
| До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљуј |
| сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико ни |
| вимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да н |
| га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, |
| S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до |
| а тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио |
| а је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> |
| и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како |
| ; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, |
| ње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време |
| дно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима |
| аву. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, |
| ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна пој |
| ви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успех |
| и.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше н |
| колико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, оси |
| {S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застад |
| То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи в |
| ва на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{ |
| дио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна |
| немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} |
| чно, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личн |
| на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколик |
| борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и к |
| држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу јез |
| а сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немој |
| т.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није из |
| или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послу |
| непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ разв |
| е бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити ника |
| ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уо |
| оветка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој |
| ан победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S |
| је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одго |
| во друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, оси |
| ло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах с |
| и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељс |
| ћином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са н |
| ?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој моз |
| не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, мол |
| заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, н |
| е слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> |
| не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, го |
| опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и п |
| остом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе |
| д њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} |
| <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „ |
| за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне св |
| то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало примени |
| ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате прав |
| оворио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађа |
| на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема |
| са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захте |
| ико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки шт |
| сао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Ми |
| сте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, ви |
| дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нем |
| огађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена то |
| SRP18780_C2.2.5"> <head>X.</head> <head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јов |
| ишао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко раме |
| се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова посл |
| она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане |
| ће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једн |
| а јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, би |
| раће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију |
| еђивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавају |
| о је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир погл |
| S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, |
| а што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и |
| сок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дош |
| треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново дру |
| приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања. |
| а ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, ж |
| имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би м |
| ри Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме |
| ући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не мо |
| ако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на ра |
| е може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се на |
| ="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, в |
| н је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да побе |
| р, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, |
| уме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави ка |
| о они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} П |
| pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви прем |
| Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљуд |
| непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је ку |
| p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари та |
| пчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „оп |
| неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, ш |
| .{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} О |
| ећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за |
| је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим п |
| омне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} |
| ра, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редов |
| је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свес |
| гу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед |
| ва без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот |
| ла је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћере |
| Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за ж |
| а подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад ужив |
| себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} То |
| да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— Т |
| сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>с |
| а никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, |
| к расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и |
| ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, как |
| ње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чво |
| га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разгова |
| сле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задов |
| јатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности у |
| т?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али тре |
| вима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тра |
| адожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог мла |
| ате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше |
| опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и |
| м нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, |
| а њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а најви |
| } Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце и |
| тави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење |
| Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — по |
| и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођиц |
| готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и дост |
| том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и вре |
| заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с који |
| е само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не у |
| је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи ј |
| згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Пр |
| пособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за при |
| ујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се |
| то дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат чове |
| не и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвен |
| на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питањ |
| ело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околн |
| Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне ј |
| сио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на руч |
| ставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} |
| руђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али н |
| , да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу |
| ва.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радо |
| о нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење со |
| ало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</ |
| <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </div> <pb n="2" / |
| и, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на п |
| ао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад |
| тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је |
| од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода т |
| м увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мал |
| зе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Д |
| та посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а о |
| .{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе. |
| ратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — п |
| } Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звал |
| — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, |
| Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, |
| а сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не ост |
| ређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, и |
| о.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ј |
| Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, к |
| а копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нис |
| ским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је |
| S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео |
| ам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме |
| би остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно из |
| </p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се |
| арате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и |
| им пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb |
| хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мисл |
| бу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али |
| нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, д |
| по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинал |
| сположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у ју |
| — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и с |
| рзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> А |
| ор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође |
| , да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту |
| лази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена з |
| низација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, |
| смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се са |
| ринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико годи |
| слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Дарин |
| и и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али сада |
| је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својс |
| ј може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из осн |
| једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље п |
| {S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} Т |
| н, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам с |
| Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није |
| шњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што |
| ар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се |
| професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још з |
| оворио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> |
| би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продир |
| иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Ср |
| ри; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од д |
| </p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p |
| олико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узим |
| <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо |
| штачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унут |
| ти, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, д |
| аклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али о |
| у.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је |
| мет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „фи |
| имер мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био н |
| — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, д |
| бало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задрж |
| нити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматр |
| че завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, |
| млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта |
| новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек |
| приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари. |
| ору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако дал |
| а?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг же |
| се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачун |
| ењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слобод |
| општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача |
| ир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер тр |
| ле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба. |
| вору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSect |
| друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа др |
| ам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, п |
| њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове з |
| куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га |
| „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{ |
| арају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка |
| овек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева |
| Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све |
| ве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи |
| но.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? |
| Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употреб |
| p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе |
| звила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосл |
| <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих |
| и нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он |
| д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да |
| и!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут ку |
| ди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> |
| а расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било |
| су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно. |
| о увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала |
| ичкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устад |
| ваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га |
| .</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад ве |
| е њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни |
| су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</ |
| > <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу |
| и, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види с |
| приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ј |
| мања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропас |
| о стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може ун |
| дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рад |
| а од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане непл |
| дима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смис |
| г убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p |
| е далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, |
| препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" x |
| и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћу |
| з топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Вер |
| би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био с |
| <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелаз |
| даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лич |
| а се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одго |
| шкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што за |
| лико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је |
| о сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа< |
| буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без п |
| сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb |
| ом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, |
| учити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му б |
| е већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.< |
| ивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с |
| и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из то |
| 2" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо м |
| S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је љу |
| о не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, |
| а дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> |
| престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност |
| м погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индус |
| а нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да |
| особност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин с |
| о доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у |
| које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постан |
| Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује |
| јалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том пог |
| ну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о |
| докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то |
| номија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем |
| не економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепрт |
| и према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, |
| а срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилн |
| шен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} |
| Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не изно |
| требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам |
| е.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вод |
| воље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се ник |
| да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p> |
| изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњ |
| привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као |
| у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му тре |
| /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критик |
| pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Д |
| ом је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Мар |
| ао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо н |
| Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире пр |
| а — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> < |
| е слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорчен |
| пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна чов |
| .</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили ник |
| деље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настан |
| ко би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљ |
| де и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу р |
| солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран д |
| и о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо |
| S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако |
| <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан с |
| е га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не мо |
| b n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити нас |
| </p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се |
| <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не |
| </p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако |
| дује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— |
| оласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?< |
| <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте |
| погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала. |
| оме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто |
| и-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, |
| им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој |
| и купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, к |
| S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света |
| — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</ |
| не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то |
| ило говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О сл |
| обитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се п |
| ободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим |
| о опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. |
| ет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но |
| ="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим |
| , он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После некол |
| о или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публик |
| ко.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само |
| црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — |
| поји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фанта |
| оме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој |
| о с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у т |
| ге научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и |
| бавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и |
| дете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сас |
| аших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мисл |
| ујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — |
| а, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Ј |
| , него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назад |
| ћер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу |
| говину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и да |
| жао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На њ |
| о тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; в |
| у.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од врат |
| је. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај |
| дићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела и |
| место једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте ве |
| p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога < |
| та тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То |
| има.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра |
| е огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти |
| у усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не од |
| доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према ме |
| сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их до |
| <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} |
| </p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво нем |
| то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и са |
| ршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> < |
| био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} |
| е врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих дво |
| <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — р |
| > <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно. |
| е... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} |
| таше неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</ |
| и.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо |
| ог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> |
| ледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— |
| b n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> |
| ад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго |
| а....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у прв |
| ивање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да б |
| е и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</ |
| Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га у |
| ростран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., в |
| си ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао |
| заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда |
| </p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разу |
| суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радо |
| ешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може |
| опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— |
| се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена ла |
| ако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сирома |
| е ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабри |
| А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као профес |
| маш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да |
| <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обо |
| <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p |
| Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, |
| <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одго |
| >— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин С |
| м зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> < |
| вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су т |
| има боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам |
| пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{ |
| — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месе |
| е и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме |
| /p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S |
| у.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Ч |
| те. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не |
| онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам за |
| е“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их |
| слите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „ |
| а бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} |
| смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући м |
| , да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштв |
| еким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак ра |
| мишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — пр |
| о обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њ |
| неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он |
| ас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву м |
| ажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} М |
| ори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате нај |
| "158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћ |
| — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично |
| им стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погл |
| ка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка ниј |
| ке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је |
| ају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам |
| {S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о |
| ам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато |
| <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим ц |
| ице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, св |
| о Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштв |
| он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутст |
| ј горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — д |
| се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бави |
| му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му |
| Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Мила |
| рилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дв |
| рске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у |
| боко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао |
| био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S |
| ти посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то |
| ом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, прем |
| не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околн |
| , биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће |
| колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху |
| кад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неко |
| пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је |
| непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје разв |
| свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и п |
| е од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако |
| времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице тол |
| нергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па |
| зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за |
| коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет т |
| о нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни |
| оже ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја зна |
| а чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким |
| нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она |
| авимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћут |
| {S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једн |
| каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра ваш |
| <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима н |
| оверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, |
| да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случај |
| на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати пи |
| уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која |
| апротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност |
| ено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи |
| но уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с |
| нута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет |
| .</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима |
| уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу н |
| У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете с |
| ло за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непр |
| требити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматр |
| А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на |
| и! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> |
| ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се о |
| корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у |
| зе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мис |
| ар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то |
| ерује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p |
| чињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особит |
| лици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— |
| штава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима уче |
| просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама |
| није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење |
| е, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према за |
| ио способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} |
| коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још н |
| зећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће са |
| акси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да |
| ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— |
| али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и при |
| ли нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећај |
| ше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви |
| домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, ост |
| >Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера сумор |
| де.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили с |
| итао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> |
| ена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хо |
| S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичај |
| за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво |
| деле!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим оз |
| за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне |
| дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узе |
| е ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој п |
| > <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки памета |
| би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „о |
| ња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се |
| ој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли |
| ло, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, |
| <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица |
| а зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p> |
| . „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћута |
| ме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити |
| <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</ |
| : „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а |
| дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварит |
| друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао |
| намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— А |
| е, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у це |
| е непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше |
| пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од |
| е Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече бе |
| е пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он с |
| по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад |
| зао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати радник |
| ату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор вод |
| нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, |
| ниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике к |
| стави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је |
| увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и |
| — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, ш |
| предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се |
| и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар л |
| лан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али |
| заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купи |
| нутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезан |
| сне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује бол |
| би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толик |
| , па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. |
| ије ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потре |
| зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело ниј |
| моћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу.. |
| ке по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни з |
| те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — |
| оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акциј |
| се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После некол |
| је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— |
| чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верн |
| и се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети зад |
| смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се по |
| аћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и |
| е постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаћ |
| еговим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу |
| де сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но п |
| муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Ми |
| <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из њего |
| ко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тог |
| , гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S |
| представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — |
| ка врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете к |
| ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко б |
| на, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Ла |
| </hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио |
| — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, |
| 9" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив |
| ање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потре |
| а је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има п |
| S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи |
| се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење |
| ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини дон |
| Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују |
| слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писат |
| ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице проти |
| рети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао |
| ма сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне буд |
| е чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских дру |
| тписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином |
| Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрок |
| > <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— |
| о нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; |
| 18780_C1.2.5"> <head>XIII.</head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с М |
| чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заи |
| Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале завер |
| амо зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположе |
| им приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стра |
| вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</ |
| њена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женс |
| то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења од |
| адњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он н |
| воме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не п |
| ника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико ј |
| и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје |
| девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, |
| <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом С |
| стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га |
| ако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међ |
| и с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извука |
| .{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због |
| бица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У |
| у рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше |
| ко тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја |
| а себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, д |
| ством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д |
| так науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних с |
| ди пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се извес |
| е, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао ј |
| има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини љ |
| нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женско |
| анову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стево |
| >— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, т |
| оде!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи |
| — Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — |
| једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим |
| ило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није |
| Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Мила |
| .</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње зад |
| овек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој |
| и позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико броје |
| е ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с |
| У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше |
| то, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати н |
| том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — тре |
| ке кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у |
| го испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не |
| о дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколик |
| нији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, |
| и... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћ |
| е одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? |
| иста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте п |
| узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питал |
| летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, к |
| — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори |
| а се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време п |
| ут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то |
| је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтев |
| асилијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну |
| и неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, |
| н. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче пес |
| инка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кр |
| лно.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Д |
| аноје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p> |
| ћност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стра |
| он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да |
| ку трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} О |
| на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао |
| </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} |
| зрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо приме |
| а на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуш |
| женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женск |
| адашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из |
| бог неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта |
| научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се ра |
| .{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, |
| е може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, не |
| мо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се |
| ет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам уве |
| асом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... д |
| настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга прес |
| ? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је |
| <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та око |
| апита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ј |
| је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p |
| <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не са |
| Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> < |
| да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповед |
| несе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуниј |
| који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело корисн |
| Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашње |
| умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као |
| сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама |
| остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потп |
| тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље у |
| ! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим проме |
| S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А ч |
| радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате |
| ривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле |
| де наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали |
| што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште д |
| !{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</ |
| овека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} Пос |
| видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као |
| абаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задов |
| орениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикалн |
| а употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, су |
| е и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се |
| а којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та |
| е личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки |
| нити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је |
| свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да |
| {S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заје |
| рскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилаго |
| уги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и а |
| како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате прав |
| Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и п |
| онити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је са |
| х у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова п |
| олност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну влас |
| и људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад |
| ље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с т |
| а томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научи |
| и.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане |
| <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уве |
| снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу на |
| и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није |
| е вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумет |
| по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јо |
| ло доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и |
| ења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати |
| протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у |
| с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта зауставља |
| вља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесног |
| дио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, у |
| љати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да |
| чноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о ње |
| ан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупниј |
| мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, исти |
| становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не |
| м. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора с |
| бинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја |
| исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична сло |
| оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с |
| је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учи |
| p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, |
| је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не |
| да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда |
| адашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато |
| рављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у наше |
| ребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, ка |
| ти; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом |
| тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друшт |
| n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по к |
| као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако рад |
| њу забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па |
| ење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Доб |
| p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало |
| или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити |
| је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма |
| .{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— |
| пет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећа |
| матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb |
| </p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове |
| е радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здра |
| рађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незна |
| но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити |
| е неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла пре |
| најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ва |
| а правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свим |
| троја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам |
| уда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} |
| ј одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељ |
| а се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система |
| ић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога |
| </p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то тр |
| p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви ч |
| то, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одг |
| да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била |
| део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко по |
| тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— И |
| и?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Ж |
| развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивн |
| идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори он |
| их откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ј |
| још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше |
| дговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} В |
| ојега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пун |
| а кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се са |
| мејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је |
| људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко у |
| ино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће ва |
| ика!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{ |
| и.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — п |
| е и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за бор |
| ца јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и так |
| ка буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</ |
| <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно. |
| га света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се из |
| , да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташ |
| то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији н |
| одне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недељ |
| /p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити с |
| нка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да |
| ти им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} |
| ивања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на ра |
| природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно о |
| ... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположењ |
| ематичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће |
| и из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живел |
| <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, |
| друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Ј |
| аш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачк |
| <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не с |
| намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде посло |
| Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћ |
| >— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p |
| у; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем |
| > <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и ко |
| се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> |
| ли се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку |
| ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врл |
| ете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А на |
| би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S |
| кле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, |
| уме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад с |
| е свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и |
| и издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онд |
| а издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврст |
| , да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосред |
| зговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опаз |
| > <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и по |
| p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — н |
| де сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и ј |
| други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путу |
| >— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</ |
| е могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заб |
| м.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не пој |
| > <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохонд |
| којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На то |
| а гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да сви |
| адовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање н |
| т.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори |
| } Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на п |
| имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} |
| поче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто та |
| Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио С |
| у Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> |
| сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго |
| иже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразв |
| и дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју не |
| — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро м |
| ли певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има |
| мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p> |
| ..{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{ |
| окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (к |
| <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он |
| лан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?. |
| > <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече М |
| уду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буд |
| а она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} |
| — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> |
| у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви |
| дмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И с |
| p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> < |
| атно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка наград |
| зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да |
| што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је |
| > старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> |
| а, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основ |
| о је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{ |
| скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак? |
| да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{ |
| рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би на |
| а.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква |
| . — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви |
| аву напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не бор |
| зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно п |
| на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите с |
| се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S |
| /p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запит |
| — поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, н |
| амо поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не |
| Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједн |
| — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — н |
| p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није т |
| > <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне н |
| е још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу и |
| ам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је... |
| и?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> |
| — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" |
| ћна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољн |
| ашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што |
| о свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима? |
| м времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — За |
| у пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, |
| људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац |
| та од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} П |
| њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је |
| о моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напр |
| .{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> |
| да затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само |
| да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...< |
| /p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат ка |
| љда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно |
| о комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не м |
| ду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја? |
| рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — приме |
| мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S |
| на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате л |
| , ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију |
| абава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— |
| она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то |
| се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже чит |
| ажним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем и |
| зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... п |
| > <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда с |
| p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови |
| рка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекц |
| видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она п |
| и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући поз |
| осле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изр |
| ржаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет св |
| {S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, д |
| ви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се ок |
| , да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и пон |
| еселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је п |
| или већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи но |
| истова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама |
| што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — |
| овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијск |
| о о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја |
| — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n= |
| би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се м |
| сталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво |
| продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Оста |
| који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је о |
| ред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није н |
| љније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље вид |
| лено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати о |
| ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам. |
| сима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали |
| воднога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћути |
| о баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране з |
| се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шк |
| о.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се н |
| .{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно |
| љао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма |
| ј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час |
| обро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не |
| ше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, |
| крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се |
| атвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похв |
| за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављу |
| и — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје |
| , па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна уло |
| о.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на |
| исце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и от |
| n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у |
| авилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познат |
| емља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и з |
| ало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаз |
| она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друш |
| мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога |
| су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па |
| е се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, оп |
| само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки |
| ка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људ |
| шена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретк |
| је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правн |
| непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тра |
| емда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао |
| ите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не тре |
| } Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, |
| се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А |
| у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам |
| ајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњ |
| лачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају чит |
| а су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и п |
| заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно о |
| ожити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцни |
| .{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час |
| оманима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевнос |
| сто избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом р |
| а те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљ |
| ругим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима |
| им књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо изв |
| е изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} |
| и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши |
| </p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих ре |
| а јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу |
| , могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А ист |
| ао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, п |
| и - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — |
| ирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не |
| оримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосл |
| ица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Пон |
| му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо. |
| буђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла |
| он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— З |
| скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, кој |
| аринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет |
| — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одг |
| p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана |
| е између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> |
| љење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} О |
| ве зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је пот |
| нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увр |
| у осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један п |
| амо за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тог |
| ко су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том мара |
| е не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама огра |
| тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гроб |
| ив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђен |
| ..{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p> |
| о музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном р |
| исте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво? |
| ролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у |
| обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се |
| , да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли ша |
| уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</ |
| А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средста |
| би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика з |
| орао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да з |
| опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} В |
| е начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, |
| да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на |
| Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима |
| интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> < |
| руштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт сада |
| м темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" / |
| но прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, |
| не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна сред |
| а новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S |
| ојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно. |
| их.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога ч |
| лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Р |
| оље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме би |
| изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе с |
| , да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фант |
| ти од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити |
| и и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, |
| но.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему л |
| згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, |
| љују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелиг |
| иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те |
| пособнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко |
| се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов |
| зује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи ра |
| у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ћ |
| сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив |
| оварају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мор |
| начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али |
| ло — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особит |
| и врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње |
| у у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој |
| ма осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разгов |
| строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нуж |
| е мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био |
| пет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су вла |
| о су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би |
| задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и на |
| реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог опште |
| рској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се и |
| сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, |
| опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон о |
| е сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, |
| ложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и к |
| да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и |
| м условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим н |
| најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у при |
| говој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p |
| сле његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, за |
| на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против ст |
| он остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у |
| де их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан |
| им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је |
| р они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} |
| мање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та |
| вши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор |
| е био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му |
| ањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а кам |
| етну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином |
| дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овд |
| веци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов |
| е с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се реш |
| у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће ве |
| рноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет |
| остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије пр |
| што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, |
| прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су |
| еше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} |
| проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после |
| имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стран |
| године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљ |
| водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n="21" / |
| а грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не |
| акнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, им |
| рчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и з |
| ар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Ми |
| е вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богм |
| нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Је |
| дгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</ |
| кчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особи |
| прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} |
| нско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са с |
| ма.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>прив |
| је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни и |
| и увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње |
| разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити и |
| а уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си у |
| ку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго |
| ити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> < |
| } Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипа |
| једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше ст |
| и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промен |
| о свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... |
| а му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је |
| дице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, оста |
| еће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бр |
| к имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем |
| ет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — ка |
| т тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — прод |
| лепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мисл |
| Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе зл |
| кли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није прак |
| „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, ка |
| љење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од приро |
| ти, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико сл |
| и оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворе |
| > <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није |
| асти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радо |
| .</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: |
| па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је |
| Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдит |
| нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају |
| рујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће |
| ри он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гл |
| ди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управ |
| о, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме |
| ам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докл |
| се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја зн |
| цина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> |
| ога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога изн |
| задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још пон |
| борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се пој |
| је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који в |
| ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се диж |
| акон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да п |
| на ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким ј |
| ки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Ма |
| мати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женск |
| краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије.. |
| седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p |
| е упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, |
| им шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мисли |
| се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на пит |
| е се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа о |
| еба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треб |
| на.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни |
| крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> < |
| зимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан |
| во узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове |
| томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде |
| осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не з |
| са свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у |
| <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би би |
| реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што |
| иховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога |
| о налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу м |
| разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на |
| га — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставил |
| у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што |
| а што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и |
| — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па к |
| ду, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом |
| ити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не са |
| у оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад јо |
| ће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи заце |
| p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове неприја |
| та је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — о |
| није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „к |
| Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од |
| ични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступ |
| иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин п |
| а би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> < |
| о само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, ш |
| ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А к |
| о је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола г |
| сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S |
| да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по кат |
| ржи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који ви |
| ледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту ре |
| м то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да |
| дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одгов |
| је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим ј |
| поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне к |
| о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао |
| ива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушит |
| онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А заш |
| а га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без |
| речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније каза |
| то одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није мо |
| ебе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није |
| у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу! |
| ама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у |
| друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу оств |
| пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> < |
| из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опе |
| о побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испал |
| !{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се к |
| ме питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те |
| и пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта каж |
| — Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али |
| ети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити |
| можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{ |
| Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n=" |
| пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете |
| а сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевн |
| данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и времено |
| S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли в |
| пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме |
| само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и о |
| ленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од |
| </p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас |
| <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се |
| ..</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња |
| ије — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом конце |
| ти, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо |
| .{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разу |
| је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али |
| у биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, п |
| ало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно на |
| ; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који |
| ло боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Ол |
| чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње р |
| /p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако нем |
| ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е |
| ад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су |
| , моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па |
| ом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</ |
| е и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљава |
| то не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} |
| „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте |
| А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слобо |
| шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао |
| ене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n=" |
| нка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S |
| Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </div> </div> <div type |
| о болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да сед |
| та мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, |
| сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, к |
| ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је |
| ни ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима. |
| да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да |
| ...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скуп |
| а, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовано |
| ису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима из |
| ма?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне на |
| врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њи |
| ба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p |
| а се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хо |
| сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испре |
| а.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда |
| ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> < |
| а, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сум |
| авите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да о |
| p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти каже |
| Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства. |
| те васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</ |
| и сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа |
| чињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија |
| и.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при |
| е најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам |
| е правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S |
| то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како |
| збијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S |
| в.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телегра |
| азда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} |
| а — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана с |
| анијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у ма |
| којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводит |
| ди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били |
| н и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а о |
| човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све т |
| {S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бав |
| } Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часови |
| ан живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране |
| а него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по |
| тко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћута |
| се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврд |
| шао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, сред |
| ио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — про |
| њавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда |
| епирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — од |
| ликом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пу |
| жно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио |
| ни говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о |
| и сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи |
| н то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у св |
| и никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јели |
| оникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново |
| све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватн |
| одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противн |
| {S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу р |
| о зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је |
| сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S |
| Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из об |
| а сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p> |
| — Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да ј |
| о воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног ж |
| знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патни |
| ериода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радн |
| толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — за |
| о то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, |
| пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Д |
| ла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</ |
| би се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — за |
| војом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огр |
| н случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, зн |
| ам.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити нат |
| ње, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам поз |
| оложени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво распол |
| ?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас пр |
| ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да рад |
| о живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{ |
| , шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си |
| ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасви |
| , прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, к |
| — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично зах |
| сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло. |
| Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој ску |
| и своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити |
| оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p |
| <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</ |
| ерсо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам |
| гу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи пог |
| је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и |
| вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тар |
| о главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло до |
| роговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, |
| Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слу |
| оје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, |
| овости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ј |
| не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их так |
| о је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која предста |
| е бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга |
| закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати |
| у и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашње |
| угова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштова |
| ло и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како може |
| сти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да са |
| Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар н |
| владао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли |
| е сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Он |
| својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестан |
| едате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</ |
| сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам |
| нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не |
| е послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се |
| слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, |
| ницу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је |
| а природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, гос |
| а питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и |
| , не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постоја |
| на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не |
| ам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и |
| историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ иг |
| мпар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ х |
| о.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{ |
| ободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог по |
| е незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива |
| мо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква ми |
| ?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „ |
| Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут |
| , да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у т |
| и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости |
| та; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, |
| дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув |
| а свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука |
| те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим |
| и, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па |
| још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити |
| уна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од оног |
| ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} |
| еја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но нај |
| вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је с |
| ти зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду мог |
| е немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, |
| кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то н |
| " /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити |
| b n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова бол |
| ном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> |
| јом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скуп |
| ју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и р |
| им стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње дру |
| зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу н |
| а просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хо |
| p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та уп |
| рулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само |
| доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати |
| p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о ње |
| Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> |
| трана људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А |
| тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није |
| е развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине |
| чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, |
| сак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ип |
| и и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака пол |
| нагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, и |
| м још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— |
| даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који ј |
| вити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво |
| а књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан |
| ти дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаће |
| аћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не да |
| ити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не м |
| да и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да вид |
| на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...< |
| .</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи ла |
| ља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз к |
| овима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријате |
| се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилик |
| p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> |
| p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам о |
| век остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар |
| мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а |
| ти и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су по |
| грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> |
| ћи?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позиво |
| {S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни п |
| Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Ми |
| управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> |
| јим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... |
| {S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћ |
| не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање т |
| n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУ |
| авала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве |
| иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед |
| могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већ |
| о, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао |
| ав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Мила |
| <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признаје |
| ваца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би |
| Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „З |
| да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То б |
| уги би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. |
| лазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштв |
| позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких |
| рњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Ж |
| науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају гд |
| , да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.< |
| оме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А |
| емо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном |
| а.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је |
| идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложи |
| олицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него |
| ма пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, к |
| и познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држ |
| рачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већ |
| мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама рад |
| кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ |
| о је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} |
| му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовоља |
| ђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — |
| ужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — им |
| видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицо |
| ио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> |
| е народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па |
| м Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове |
| а основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према то |
| елика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном за |
| — Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе |
| </p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледат |
| а страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим прес |
| радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота. |
| .{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро |
| кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод из |
| ев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којо |
| погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шал |
| као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је с |
| о се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, |
| енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> |
| ли земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље |
| ћина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p> |
| а те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје ч |
| мати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела |
| и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У |
| ла.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Ж |
| ма згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} |
| ови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, |
| друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— |
| е.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} О |
| ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то |
| амога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто |
| <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана... |
| мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је |
| она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, |
| вала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој ре |
| м погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући је |
| да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на |
| пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или у |
| наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора |
| ције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети |
| оглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било |
| ојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или М |
| за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине |
| а се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше |
| цама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и |
| ла, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једин |
| пиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више д |
| дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки чове |
| ије учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и д |
| рло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од т |
| — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет |
| а научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n=" |
| д продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала |
| год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само сла |
| маше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога са |
| руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премиш |
| еде за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је св |
| са Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар |
| есним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — |
| ме, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жало |
| мо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесн |
| услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} |
| ега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде |
| тем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа |
| видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је с |
| с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо |
| е...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S |
| ру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је |
| ега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је |
| илана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосл |
| се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести |
| {S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима |
| ти, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То |
| азвијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у поб |
| Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где |
| .{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим ј |
| акшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о |
| ња не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором д |
| .</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> < |
| .{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да униш |
| који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, ка |
| у...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год |
| зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало |
| је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, |
| множава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то пра |
| о ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је доб |
| тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше |
| начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Рад |
| их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полаз |
| редаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами |
| капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунц |
| ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али |
| офије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј |
| ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отид |
| је и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити сам |
| тега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј |
| лазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са |
| - Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта т |
| </p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако д |
| ше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговори |
| имо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да |
| говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је |
| ају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили сво |
| ера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љуб |
| употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом д |
| , а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле |
| сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.< |
| атељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер ни |
| кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или м |
| арко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухват |
| орио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће та |
| ложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сим |
| , — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затвор |
| а има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква ј |
| у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и |
| општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединост |
| дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га |
| вари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различ |
| зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље |
| војина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непок |
| тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опори |
| ну у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше |
| ућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се |
| ицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста |
| кима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да |
| у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p |
| хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у |
| — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па д |
| p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени |
| и изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само п |
| дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је |
| ела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, н |
| елу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — при |
| <pb n="98" /> <!-- Недостају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана |
| тво потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући |
| етку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином су |
| оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати |
| непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заис |
| што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда |
| жемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, |
| а дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.< |
| его ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам |
| то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лак |
| оста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на д |
| едмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу с |
| уго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког |
| а једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији |
| м руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао зб |
| е сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила |
| да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: љ |
| ти је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и п |
| S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим |
| ореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, ш |
| </hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p |
| а, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге |
| која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда |
| невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам б |
| е и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди д |
| чећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и |
| Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што тре |
| тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад вид |
| обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него н |
| Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Ра |
| с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у ру |
| олности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, ал |
| .{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>О |
| реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано не |
| мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осе |
| p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена |
| е: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји пој |
| колико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да |
| упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви |
| основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи |
| ледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба |
| много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђенос |
| азмећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам |
| уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који т |
| теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врл |
| сталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нужда |
| осле и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S |
| лима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски полож |
| ироди, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p |
| је, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, б |
| опине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни |
| ц морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леб |
| ђа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и пр |
| је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медици |
| !{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало д |
| ру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb |
| део је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са из |
| — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја м |
| ли другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа |
| огу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољ |
| вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о |
| p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје |
| звана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе д |
| и бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити.. |
| ћи ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> |
| угима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним д |
| ам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знат |
| ли тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље |
| за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi> |
| а Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сас |
| ива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као радник |
| лностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо |
| сетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота |
| ке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузима |
| з.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога |
| верен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још ни |
| ти, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је |
| у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би |
| — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... |
| ти под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле ка |
| зане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цив |
| си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одгова |
| има, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињ |
| а.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, |
| м ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла |
| квој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да л |
| е онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле |
| .{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот |
| а.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} |
| Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им |
| збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, з |
| у снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али веза |
| и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све |
| ди, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте м |
| лих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Ст |
| ја љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који |
| ему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не |
| слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати сва |
| то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други н |
| ј се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити |
| абављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру |
| реме ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не |
| и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право |
| ом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет |
| чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p |
| смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се ме |
| тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S |
| еба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање м |
| вати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дал |
| ероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљин |
| ује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао |
| ни! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим про |
| ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели |
| Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила |
| је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и г |
| er</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма |
| тив крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p> |
| димо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи |
| азвратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеос |
| одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} |
| гим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у так |
| чи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нем |
| е положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; н |
| будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на др |
| вно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви |
| — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи |
| па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него у |
| ријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате |
| p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... |
| с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо |
| био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту |
| знајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то |
| и што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...< |
| год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не |
| ки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и |
| нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја |
| лас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је т |
| чин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Кос |
| ама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; |
| учајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу |
| нуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њим |
| је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— |
| смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са с |
| аслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима. |
| тања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зац |
| пта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржи |
| ко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете |
| кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као дан |
| омрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да и |
| вим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме. |
| јпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да б |
| Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засм |
| би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи |
| а је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно |
| оћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на располо |
| <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви пр |
| начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се |
| глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они св |
| рен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни |
| .</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај |
| а је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није г |
| увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је |
| т гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те п |
| {S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вар |
| а и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на |
| о ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада |
| , да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла |
| {S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли им |
| и између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економ |
| о за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, к |
| је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује |
| морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="1 |
| х се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи ек |
| дне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Са |
| група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга |
| е седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p |
| а према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по |
| е, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију др |
| и требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте н |
| правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро позн |
| S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет |
| ли права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до |
| } Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Ц |
| остану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту п |
| му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p> |
| овече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Поз |
| а и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцн |
| која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљн |
| ји беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њи |
| она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је п |
| од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их |
| волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуње |
| едне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали |
| им, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе |
| и будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега |
| кази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су |
| далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу |
| на својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за с |
| 7" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, и |
| средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће ра |
| елног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију љу |
| друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам |
| а материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као до |
| рећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет |
| ли предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у до |
| е било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Зати |
| га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли ње |
| , да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Н |
| унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш збо |
| е што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим |
| премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства < |
| уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.< |
| твар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема |
| имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје опш |
| ма упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекци |
| је је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо |
| сменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, |
| ази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се |
| се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима |
| а не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који |
| љиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, ту |
| а о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере |
| — Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p |
| > <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете л |
| екиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али |
| да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за |
| ао какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч по |
| p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није |
| е Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само ш |
| — Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} К |
| ега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу ор |
| жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устраше |
| ј ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у прави |
| то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — О |
| еба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то за |
| томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} |
| ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити об |
| а трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке |
| ву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође |
| } Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем ј |
| ог ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> |
| те, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку. |
| ље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школа |
| тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у и |
| стан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити |
| п напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, |
| уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S |
| Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече о |
| — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он |
| несе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здрав |
| е?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба |
| ично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стев |
| , која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствар |
| ам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озби |
| на.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном у |
| Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутат |
| Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа |
| смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да |
| .{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се |
| он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно с |
| в значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признав |
| е своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му |
| е за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би тре |
| е постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и |
| лан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то да |
| узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ниш |
| ечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у |
| неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова од |
| чу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом |
| еду, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Ст |
| есеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака |
| одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи |
| што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума |
| тране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но п |
| руге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могл |
| је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање |
| су; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{ |
| рена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да |
| бро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" |
| ше од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</ |
| чености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревно |
| .{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да |
| еђу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Сло |
| ико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је ист |
| .{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био |
| ш непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то пока |
| у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером нај |
| ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против |
| с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист |
| анцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дак |
| а.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних н |
| ти постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљат |
| чајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкч |
| а одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и |
| ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само тол |
| ом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху. |
| се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање |
| их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спо |
| 7" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек |
| зала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapte |
| .{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је леп |
| ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад |
| ад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакл |
| ојекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да з |
| офица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам |
| ико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се раз |
| посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p> |
| чела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек има |
| са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица |
| обова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} С |
| ада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— |
| ко честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да |
| е ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити |
| ица, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робов |
| а радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га |
| глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марко |
| етко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом |
| ве ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као |
| и тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење |
| уштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то ид |
| <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p> |
| а напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. |
| роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту |
| а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да |
| Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне |
| рода за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија |
| ји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што см |
| а себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језик |
| вско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група |
| говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> < |
| штвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, |
| а то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Д |
| уги радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало |
| итих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разни |
| вом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, шт |
| о привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то ст |
| е ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су |
| кле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друш |
| у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— |
| х се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи |
| у школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што ра |
| , ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} А |
| и су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну |
| н победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окре |
| исаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова |
| ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— Т |
| ати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта виш |
| аша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања н |
| е него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на о |
| медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче |
| ни програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин |
| с, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има о |
| лијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође |
| ош неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на ст |
| све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције и |
| лога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их св |
| се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама |
| аће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.< |
| било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан до |
| у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту |
| аиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> |
| т једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирк |
| во друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали |
| /p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — |
| ата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш |
| длазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опрости |
| лица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јели |
| /p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се прес |
| , да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - преки |
| Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга |
| у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у св |
| них догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе |
| нити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тог |
| опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још |
| ара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је |
| аздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би |
| развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се у |
| пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко ра |
| ати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар. |
| ихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — гов |
| бично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до реч |
| ржи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној двор |
| и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је он |
| — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с |
| доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</ |
| ..</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мал |
| најем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бог |
| енскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да с |
| оцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и |
| је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише са |
| нанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска |
| Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало |
| орио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наста |
| да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног |
| .</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само оче |
| жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске по |
| /p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — |
| b n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само |
| </p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— |
| оду се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких |
| /p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...< |
| лазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринк |
| и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пр |
| на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким з |
| додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав знач |
| год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене |
| нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете |
| .{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него ш |
| но.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили н |
| недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се наст |
| због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело |
| висна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта о |
| Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сиро |
| ари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста уд |
| ности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с |
| оме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, ш |
| рема томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Ду |
| — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова |
| клонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је |
| ати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одг |
| не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајо |
| а за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто |
| ом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима рад |
| от и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налаз |
| што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреб |
| Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и с |
| буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друш |
| S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан |
| свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, |
| то се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девој |
| иније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, преки |
| њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до но |
| правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај пр |
| абаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у |
| таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире т |
| } Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> |
| ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ра |
| општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се |
| ва на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n= |
| на, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико з |
| ремена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ по |
| на гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што х |
| д се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам поче |
| осле рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; ал |
| ете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће |
| змеђу њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том д |
| ористи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавест |
| } А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види ни |
| о и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Св |
| је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та |
| у и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; ал |
| S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је |
| да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — |
| /p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш г |
| </p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остат |
| вети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} |
| с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа. |
| {S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само св |
| цао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет с |
| еду, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја с |
| , него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећ |
| Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зло |
| аво догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је бил |
| S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекул |
| повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна |
| реливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он с |
| д другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парч |
| а су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цирих |
| це.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста заба |
| о да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још |
| вима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важ |
| давања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин раз |
| и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, у |
| гоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац |
| оја се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се |
| уде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Ба |
| ревиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ |
| Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="9 |
| затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло н |
| кује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове |
| није у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огр |
| вник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, п |
| е ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађ |
| јем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и по |
| .</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом |
| до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допир |
| на нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим вр |
| знајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљ |
| ве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако д |
| жицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „п |
| имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа оба |
| ру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за време |
| оказало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да т |
| боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме |
| жина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођ |
| ично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, |
| нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>О |
| р над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо кака |
| но готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазил |
| ред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уо |
| о баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увиде |
| ћина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дак |
| тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест пр |
| таде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула ст |
| представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни |
| говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може н |
| дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да |
| аринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је о |
| асно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а дру |
| намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, ж |
| ану, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматр |
| а на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који ј |
| надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних с |
| му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о |
| ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје ра |
| ек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разуме |
| ширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши |
| дио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мо |
| е на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн |
| у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — п |
| нерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће |
| на ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове |
| } Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опе |
| e xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </bac |
| алима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} К |
| рну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још |
| вори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањи |
| да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} А |
| ређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесни |
| та Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или так |
| ну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад в |
| оба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, на |
| а.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, |
| лину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају |
| тале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, иску |
| лана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сро |
| же се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После то |
| иваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главном |
| не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни |
| ула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није |
| ноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредн |
| ако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} |
| толико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пу |
| себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежњ |
| одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а |
| сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за |
| та да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан уну |
| итељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним мес |
| а чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p> |
| очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколик |
| а, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по |
| Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало |
| можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим ре |
| ам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, |
| ј реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је г |
| ска, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван |
| вором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Сл |
| како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обичн |
| раво најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Сл |
| штави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи неср |
| о.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За с |
| оја се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у пр |
| и на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће ве |
| о Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанс |
| Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, д |
| смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде д |
| штење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ |
| раксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихо |
| д трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима |
| воје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело в |
| о, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке брк |
| да, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је |
| лан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} |
| S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се про |
| а из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заб |
| ге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни рад |
| д могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n=" |
| од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није |
| ворим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женски |
| , па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утис |
| не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које |
| кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за р |
| ају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иол |
| послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом пови |
| у, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{ |
| и?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар |
| елиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намер |
| ва основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се |
| а треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад улож |
| да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ |
| тровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својо |
| ли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S |
| ад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се |
| S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нис |
| њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је до |
| и, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дуж |
| пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" xm |
| ни несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако |
| ба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за |
| јство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на све |
| престано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржав |
| а некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде с |
| умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах су |
| осматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гле |
| с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи кр |
| .{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, уста |
| и још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се |
| која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства. |
| ени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, |
| иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писм |
| и, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврд |
| , и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — |
| аринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихо |
| а друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>О |
| мало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију ма |
| боде и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да |
| датак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chap |
| ељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до кој |
| , не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање |
| довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и с |
| е и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин мн |
| и економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опш |
| {S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу |
| а је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како тре |
| и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ ј |
| карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— С |
| ку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био |
| и?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из |
| лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удеша |
| таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је |
| а, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али |
| се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p |
| пита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда т |
| ника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихов |
| ица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом |
| аничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не |
| ог истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> |
| вољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвил |
| аво онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно зах |
| уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна о |
| о, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се р |
| од којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само |
| S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато |
| ава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куд |
| другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу измеђ |
| ли му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Зб |
| почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања |
| шао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да |
| природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психоло |
| м тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ћ |
| Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незг |
| рим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот н |
| егов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан... |
| ј са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У оста |
| , није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад |
| знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зац |
| и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Пари |
| p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите о |
| ли далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, |
| ст.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу пог |
| Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога конце |
| } Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један |
| воја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, ка |
| ез асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ |
| сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига. |
| Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он |
| о.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S |
| и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за пово |
| , у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он |
| неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} В |
| публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да п |
| е најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет о |
| рдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћ |
| да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуш |
| озна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатл |
| се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им р |
| да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мисл |
| itle>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње неснос |
| јој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред т |
| , — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо |
| је су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја |
| све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно г |
| сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Сте |
| ије улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опш |
| .. кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма д |
| најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ће |
| свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду нај |
| о к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињу |
| адну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употре |
| трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви зн |
| да симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког врем |
| што се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање прип |
| што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душ |
| Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима с |
| „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо соција |
| отпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те с |
| ржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ћ |
| ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види с |
| е употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће завис |
| ао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, д |
| ве на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело |
| И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S |
| м дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — про |
| азити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде |
| отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше |
| head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораш |
| </p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им |
| ином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук |
| форме, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном сми |
| тњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропс |
| ошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали сас |
| а кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чи |
| борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песм |
| ово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га о |
| еде све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло не |
| м данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, |
| е кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празн |
| и куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих сит |
| тишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по на |
| и уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помо |
| један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S |
| S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, |
| , висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „ве |
| ала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима |
| вога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање о |
| бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то |
| а и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне ек |
| раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити ут |
| да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нист |
| } Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше |
| саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништа |
| те и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика |
| твари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међут |
| ли Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив крен |
| иле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив ка |
| да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица. |
| нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало. |
| ад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније |
| и вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо |
| које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конку |
| знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љ |
| и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми ј |
| им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихов |
| даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не |
| дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им |
| њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се да |
| је непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, дру |
| писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S |
| мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се св |
| ости са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од п |
| из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало п |
| овори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви |
| бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да о |
| ка, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још |
| вно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према сада |
| крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо св |
| ло љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј |
| ребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} |
| но живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би |
| гове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав |
| војој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни |
| родицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио упр |
| с тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није виде |
| покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људм |
| уг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љ |
| ћ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе |
| оље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор |
| родној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу од |
| аквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> |
| ј реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А шт |
| о готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како |
| лима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне |
| ојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у в |
| великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један |
| се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнат |
| њег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаг |
| људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S |
| начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив стар |
| и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type= |
| вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... |
| — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са |
| сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што |
| свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи |
| би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара |
| ици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред ост |
| илан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћ |
| је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа. |
| поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поу |
| а помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вече |
| вери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једн |
| <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је |
| и; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="2 |
| Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само |
| а савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, ка |
| икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> |
| оћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезан |
| в предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не гов |
| у као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} |
| што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на |
| сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње |
| а садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ст |
| ације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дош |
| {S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им |
| тва и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та |
| чела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се изл |
| лас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало д |
| би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мис |
| ала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да |
| ако су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су те |
| потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не ув |
| и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом д |
| и дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у |
| рају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад уде |
| после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку за |
| о Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека в |
| не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло |
| о најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива је |
| и.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њ |
| годнијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух |
| о је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу ју |
| уди.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне в |
| ући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чу |
| , колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у |
| уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака д |
| ј постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S |
| ом су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао |
| гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ре |
| много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Оче |
| пита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у цело |
| разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се |
| 18" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предм |
| згубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— |
| ести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, в |
| ком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење сл |
| ај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад |
| братити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одгов |
| еност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле |
| аквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа |
| ам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жест |
| нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и пле |
| а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p> |
| стема, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће и |
| их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли в |
| реди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немој |
| само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, к |
| пуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, кој |
| ту пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом |
| се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време.... |
| ање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пр |
| у се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина мест |
| квом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихо |
| а би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која |
| .{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, |
| им земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се о |
| ести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети |
| може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њихов |
| на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће н |
| кне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало дру |
| сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина и |
| аљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити |
| а, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се |
| чне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближ |
| .{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако и |
| е показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан. |
| ознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него о |
| ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се ист |
| нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на неко |
| но, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не м |
| стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим пр |
| ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас изб |
| {S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} |
| м начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, мора |
| књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — |
| великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за |
| сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски заба |
| д читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли |
| о — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположе |
| акле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњост |
| авље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, как |
| ним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особи |
| довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није из |
| нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим зној |
| људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео т |
| ранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здрави |
| и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ о |
| .</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта |
| научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> < |
| о физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском |
| </p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренута |
| ишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем |
| мети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S |
| је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послов |
| ерујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друш |
| е нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или дру |
| .{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на стол |
| S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и са |
| дити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до д |
| сто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот н |
| ова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, преп |
| , у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад |
| мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, ш |
| својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до |
| ао и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто |
| <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} О |
| јашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?.. |
| друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само |
| у.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насм |
| Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} |
| е песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</ |
| Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с пор |
| е надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће |
| земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта |
| евач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и |
| а је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда |
| дао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше |
| ко бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што |
| никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао и |
| их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живим |
| е вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану ј |
| морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— |
| бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у ј |
| томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У ост |
| Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само с |
| Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Ј |
| дно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли о |
| ка полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извес |
| да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} |
| да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попус |
| ити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога |
| и.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Д |
| . — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота. |
| у у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живо |
| целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, |
| довољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, ш |
| шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и ж |
| ја људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у бор |
| а ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине |
| сим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, |
| .{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна |
| брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. |
| к бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и |
| Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју д |
| .</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је |
| ...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p> |
| јњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Ра |
| е зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није |
| сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— |
| к, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са с |
| љива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене глав |
| значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У |
| неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у ре |
| живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар |
| Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} |
| дашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталог |
| е од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове послед |
| па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, о |
| ражење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало |
| ава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж |
| та!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, ос |
| отпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машин |
| — Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може н |
| уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, |
| с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само |
| а је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати |
| не зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{ |
| ли је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женс |
| а, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније не |
| атељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јав |
| е у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за |
| врђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и |
| друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако об |
| му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огл |
| роз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици бе |
| имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} |
| ично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} |
| машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, |
| ажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштв |
| ко речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организациј |
| одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам |
| /p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У та |
| е погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb |
| в обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић пос |
| ...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем од |
| ..</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе заз |
| у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примет |
| <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно |
| е.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њ |
| еба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том поглед |
| на; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} |
| Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, |
| ме се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био неста |
| да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је мн |
| ам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <p |
| са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о тер |
| ченој гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје. |
| е придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ. |
| Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито с |
| пили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> |
| делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вре |
| је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} |
| им средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире |
| е своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесниј |
| шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео |
| есели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што |
| доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него шт |
| рећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и да |
| очну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> |
| ма лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободн |
| а софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатско |
| а не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — тит |
| тавом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам с |
| инка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о |
| у је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим |
| емате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се |
| ло их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се в |
| би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{ |
| сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p |
| иста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се та |
| таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поз |
| но, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав |
| мо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да ј |
| до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата |
| тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} О |
| се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских лич |
| изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — д |
| , кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> |
| кажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Он |
| е заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду |
| тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> |
| е, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклон |
| нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике заб |
| одмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају |
| ао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „ |
| лободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до |
| о се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После нек |
| на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — |
| риповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем |
| света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не |
| друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би бил |
| друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнут |
| човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љу |
| својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на приме |
| же бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, |
| ображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економс |
| најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имањ |
| ми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче за |
| веком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, ш |
| чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије |
| у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају проп |
| ворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није в |
| астаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз |
| кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шт |
| другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлаз |
| аси у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки чла |
| } Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против старога друштв |
| ешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је |
| ви ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече |
| еђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја б |
| различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто оч |
| <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, |
| , што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p |
| нако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и је |
| ршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се |
| пази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним стра |
| м ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда спе |
| и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора п |
| ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, шт |
| за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је |
| књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцни |
| p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> |
| ељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Д |
| <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седи |
| мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије |
| таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се ш |
| итања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до мно |
| у личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он б |
| јем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их |
| Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да |
| ог времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата н |
| о им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да |
| ештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште |
| ише снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човеш |
| вину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недост |
| је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не |
| на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показа |
| Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине после |
| р безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвор |
| у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па с |
| талачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без ик |
| слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе пре |
| масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} |
| лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан |
| кле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, |
| говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друшт |
| мој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати |
| опште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су прот |
| орите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како |
| би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасв |
| димо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пр |
| важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор |
| сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као |
| дови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под на |
| : а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p |
| свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> т |
| ма и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром по |
| , јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим |
| ушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то |
| не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као |
| ознанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се прир |
| о друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p> |
| форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Н |
| м шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што ст |
| шћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то |
| гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе ј |
| је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају п |
| ли створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност ун |
| анти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомил |
| — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да и |
| хтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи |
| штвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави он |
| д у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети. |
| не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим |
| јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и |
| шао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те |
| . — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви пр |
| тиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује им |
| у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа. |
| ћу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од |
| и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености |
| ависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, |
| то си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запит |
| шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко ј |
| сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а он |
| елираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска п |
| - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер |
| ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћ |
| њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити канди |
| е и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} |
| дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од труле |
| ораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим |
| бности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољн |
| /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму |
| а треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење но |
| качке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред све |
| то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то |
| још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлако |
| i>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi> |
| ну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по ма |
| ношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — прого |
| ица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису |
| ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} |
| аните овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не |
| непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не м |
| нијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати |
| иности, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мо |
| том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не |
| о и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога |
| се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природ |
| <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговла |
| те нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити |
| азрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене |
| } Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити |
| Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} К |
| е.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у то |
| заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Гово |
| е види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи |
| оћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће н |
| во из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви |
| треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, |
| о уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила |
| е тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, и |
| ољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као |
| шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих |
| извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Т |
| ије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији ути |
| морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у |
| n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одр |
| пољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиро |
| о се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што ми |
| ли главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми |
| би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака. |
| услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично н |
| атвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше |
| тављању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем об |
| трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, |
| а и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говори |
| е тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лут |
| само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.< |
| ад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та в |
| боду и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу |
| <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пр |
| слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тог |
| последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далек |
| зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детиња |
| треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у з |
| здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за ми |
| емо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном обл |
| зи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, д |
| сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувр |
| у људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни спо |
| оварао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се |
| а неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, |
| најете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмирив |
| несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сам |
| доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребам |
| своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој |
| о; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нуж |
| али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; |
| као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје |
| љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како |
| д, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S |
| е.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — |
| е да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су |
| .{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А |
| само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, |
| резире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будал |
| ите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — ре |
| ти добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би с |
| одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки п |
| к може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дођ |
| и ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> |
| неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то њег |
| уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпо |
| наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђ |
| цело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла |
| ијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанп |
| као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао т |
| и управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непр |
| аном...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — реч |
| о друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, |
| гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је |
| и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе н |
| асност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пр |
| мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и |
| ањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверење |
| .{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу |
| та она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... гов |
| улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та |
| } У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати |
| ово васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасв |
| опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на |
| а има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одби |
| људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он с |
| слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују |
| .</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода |
| ро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у о |
| јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује бла |
| на доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко |
| киде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — до |
| — Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати с |
| ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не мож |
| омислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутро |
| зоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{ |
| .{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске |
| разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У ос |
| асан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила |
| натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Ми |
| За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, |
| способност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин |
| пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио |
| се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ог |
| и: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је о |
| а, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам |
| своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb |
| оле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима |
| ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... ре |
| куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, је |
| томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је |
| с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више п |
| доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{ |
| ећ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, |
| смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код |
| и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потр |
| жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад с |
| кине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у |
| Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање |
| околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појм |
| пособностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и |
| таве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за |
| књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози. |
| жем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, |
| јим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} |
| алом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и м |
| еју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење |
| гађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, |
| књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као сре |
| јпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о ч |
| ти натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} |
| .</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — н |
| {S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ |
| озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он |
| приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме |
| у ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> < |
| ете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да |
| атим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно каже |
| е, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Ш |
| , а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам о |
| а, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у |
| ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што види |
| еплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не |
| Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођо |
| ако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако. |
| т дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам |
| ја би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и жен |
| ријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да |
| ога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главн |
| аника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пу |
| а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам те |
| е обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средње |
| еђе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако ис |
| , па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекива |
| {S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} С |
| јатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> < |
| доше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила |
| сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130 |
| та он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину. |
| мостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на т |
| ем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш |
| артију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле |
| е јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро суров |
| потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста при |
| Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ће |
| и.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито је код разних људи и ме |
| а би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела |
| и само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као |
| Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести? |
| Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никак |
| је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште бил |
| е приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера. |
| нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље |
| ити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична стра |
| а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то |
| том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуд |
| као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и |
| >Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нам |
| ра очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све |
| висок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао |
| а лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар |
| ти у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p |
| > задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина |
| нодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћ |
| мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још н |
| није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ћ |
| ти хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији сви |
| ић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Ба |
| и.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту поду |
| био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала |
| кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени |
| е неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп |
| бро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили? |
| о се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да |
| ред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам н |
| ?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми н |
| о не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога |
| е неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>С |
| , него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Сваш |
| век врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у |
| пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у |
| акле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> |
| е се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за |
| p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, |
| вију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан |
| ајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да сад |
| .{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само |
| } Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек ниј |
| у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Гово |
| у спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном |
| мају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим пом |
| му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изоста |
| готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени. |
| а, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" |
| не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средс |
| дећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева |
| Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет |
| у сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја |
| дрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на |
| ио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| а...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — н |
| ме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за св |
| тва.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, г |
| ко пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да |
| де даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе |
| зроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати т |
| очела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницим |
| >Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим ст |
| p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличин |
| /p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан. |
| , онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем |
| >— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке |
| таше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви м |
| уно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Н |
| таће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кре |
| а рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго траја |
| риш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> < |
| жењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“ |
| у употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на |
| вица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше |
| о у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена |
| истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ |
| и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслу |
| уштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни при |
| у убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха |
| егнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потп |
| рени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са |
| и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим уст |
| е наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— |
| огла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје бе |
| >— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада |
| је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сре |
| /p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше о |
| ију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим |
| лави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позва |
| лажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, к |
| } Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав |
| меј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао |
| пирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p |
| д види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.< |
| {S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ства |
| га дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко |
| ојом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога |
| аборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са |
| баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилим |
| му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима |
| S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такођ |
| ачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити нем |
| ема Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као з |
| је ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђи |
| > <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуч |
| е доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p |
| оме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико р |
| е био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешт |
| но, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољст |
| вот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног |
| авикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} |
| Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког врем |
| <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ На |
| или чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом пол |
| } Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња заба |
| лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева ј |
| — А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико |
| Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какв |
| о изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није суст |
| новима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе |
| никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као |
| ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, к |
| но и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у зани |
| ећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис м |
| к или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику |
| куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред |
| вега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са |
| ко дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнији |
| прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље г |
| ама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непреста |
| Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута ни |
| така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У |
| еђе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; мора |
| дио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, |
| се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим р |
| ељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производњ |
| провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом |
| рло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, из |
| <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „сл |
| природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S |
| ете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, |
| тељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га у |
| г уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у |
| них саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је с |
| д, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да |
| упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше њег |
| којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Ниј |
| ачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па |
| и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је |
| вих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују т |
| ворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било |
| напредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде |
| да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних |
| и разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода |
| не само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућ |
| е маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{ |
| ама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље |
| е развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава н |
| ење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{ |
| на седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се пр |
| им приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, |
| есео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, |
| ажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико реч |
| руштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, закл |
| има радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, |
| е од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им |
| ао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га |
| а одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n |
| стали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би м |
| ала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода. |
| Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, не |
| бро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну |
| ојава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у |
| ји дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" |
| буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза М |
| S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то |
| те добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Св |
| раше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих |
| , а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљан |
| она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и уд |
| еним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предмет |
| и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао уради |
| земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} |
| а ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле посл |
| растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако |
| , што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче ма |
| а с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом |
| ест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био п |
| ек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа п |
| , а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их на |
| ам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и пол |
| сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, с |
| а“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му бе |
| огле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и зак |
| а или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капит |
| {S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима. |
| S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она за |
| о прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема |
| но, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против |
| проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван |
| Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла мож |
| знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина |
| ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке пам |
| </p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Пр |
| би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтел |
| сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па ј |
| пште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио |
| ет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају је |
| дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника тек |
| си и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женски |
| {S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у |
| одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слуша |
| авде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу |
| <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити |
| ло, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} |
| , кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не |
| ресе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така св |
| ацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појед |
| е.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S |
| к, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с |
| лан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, |
| црпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: |
| {S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спом |
| е.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро |
| да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога он |
| добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси н |
| руштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина |
| анове не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у |
| е неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи |
| p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ |
| питати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p> |
| ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео ј |
| — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, н |
| а отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А |
| че Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо |
| </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеј |
| је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста вр |
| Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацит |
| а беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред с |
| им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Си |
| мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се б |
| имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као шт |
| н за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кав |
| инском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњег |
| о што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго |
| о бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо |
| оје хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- |
| ше далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само он |
| девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у |
| е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано |
| акле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, |
| ико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрм |
| title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> м |
| варало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, |
| са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе науч |
| ако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити |
| на с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, ш |
| колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за |
| емо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду про |
| им друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Н |
| о.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну |
| и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше |
| равате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи |
| толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труд |
| е сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно |
| чина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га с |
| ати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење... |
| да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће да |
| алом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за меди |
| у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста |
| људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} По |
| гао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S |
| ва.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту |
| допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу с |
| те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи |
| адили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су н |
| у поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је им |
| а се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога огра |
| авестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, |
| S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити в |
| вили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, |
| е оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да са |
| морно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи ј |
| м — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете |
| а на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{ |
| је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за н |
| де.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман зг |
| а ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити |
| ст...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно од |
| је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије бор |
| за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако ни |
| тева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, нау |
| них за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље |
| сти само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том |
| својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали б |
| ма, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниск |
| асните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што |
| социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнусни |
| да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</ |
| сте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хте |
| ли на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</ |
| их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање |
| д њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одуш |
| оћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љуб |
| примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији з |
| ј, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику сло |
| ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути |
| ве, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, |
| столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој г |
| говарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељиц |
| ло по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које |
| оте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше г |
| } А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, какв |
| „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори |
| с јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Ост |
| зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје |
| била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. |
| оре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А |
| жем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа |
| о, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш ч |
| , него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овд |
| кињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете |
| /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо |
| пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао ј |
| што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смеш |
| удновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила |
| ијатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — |
| нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нап |
| каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на к |
| p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? |
| p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, кака |
| <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се |
| оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори пр |
| Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињ |
| се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као |
| да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само п |
| само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, с |
| p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговори |
| ко добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и |
| {S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег |
| аплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље |
| м границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуца |
| ером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они с |
| рећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њ |
| понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем |
| ноје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да ов |
| > <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах зати |
| коли.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „п |
| } Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја ма |
| у Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је дос |
| тетом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, |
| тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} |
| дету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пр |
| сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> < |
| е оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озб |
| па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељи |
| о питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задат |
| аску, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој друг |
| —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радој |
| ебе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а |
| ије могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни |
| већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику о |
| скоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад |
| к изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су |
| е је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> |
| и на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми |
| узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могл |
| {S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет пр |
| е се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слоб |
| олико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе |
| о нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограни |
| овановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су |
| а достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје |
| на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спушт |
| грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује та |
| едну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откљ |
| ра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глуп |
| правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечанск |
| S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — |
| тити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално |
| па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као |
| кидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једно |
| ек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је |
| тврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на ос |
| ње, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народња |
| у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљи |
| } Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али пи |
| вдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустит |
| што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> |
| се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдил |
| друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према д |
| не и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се свр |
| и; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње |
| зражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојак |
| одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварит |
| највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не |
| а прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше при |
| ште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, |
| еле, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, л |
| орбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву |
| да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, |
| а, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек с |
| ; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћ |
| жем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разу |
| право било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се уп |
| е ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по мог |
| ри Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш н |
| о о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци |
| ра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А |
| земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и |
| те.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде оп |
| мити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалис |
| нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је би |
| е, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али оп |
| ка се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, |
| тројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и пр |
| ишта.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим б |
| ње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да |
| претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практич |
| , Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; о |
| ци дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} М |
| на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> < |
| свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле по |
| ко би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које н |
| вестан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот б |
| у, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је |
| вор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — у |
| ли према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може |
| руне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми неће |
| ремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због |
| по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да изб |
| тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем |
| у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; к |
| ајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, |
| амо с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што |
| аићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје |
| баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да ни |
| — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскор |
| иких, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумер |
| опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би |
| ве.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унута |
| личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви |
| ена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; у |
| ише тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. |
| чанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са |
| потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већин |
| вац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је |
| тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај |
| ници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непо |
| то унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Нарав |
| како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгле |
| канти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да |
| популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигам |
| ко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе н |
| Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружје |
| акле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближ |
| о пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме |
| Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распрости |
| ало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо |
| е су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жен |
| S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком |
| сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом |
| те мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може о |
| једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за вре |
| е приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онд |
| То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број ра |
| ју брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да |
| тпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћ |
| што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осе |
| ога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n |
| заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, |
| а ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и з |
| своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— |
| вори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им о |
| ћ, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да пи |
| head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, та |
| у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> |
| да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте |
| ије нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се |
| гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са свој |
| стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога с |
| тике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати |
| већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествије |
| ање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућн |
| м приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствар |
| у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов поло |
| е слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку |
| освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде п |
| а штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедо |
| и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, |
| познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милут |
| у се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни |
| пет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи |
| увана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном м |
| а, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговор |
| земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то |
| дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. ка |
| отребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га гла |
| римети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S |
| p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p |
| лико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам |
| ио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што |
| ији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој ор |
| оји нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захт |
| италац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче о |
| да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, см |
| ћи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — |
| S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна |
| а умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће да |
| те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакв |
| S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је б |
| ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи д |
| ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} |
| тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, |
| вати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и на |
| чин различит према различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се пр |
| да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или |
| заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим |
| и опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не тре |
| донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „д |
| ање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не за |
| она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем в |
| ко бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — п |
| т и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једн |
| иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{ |
| аћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам пр |
| и — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он ни |
| се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те |
| овори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло опра |
| ује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење |
| дели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте ок |
| ке ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле |
| ти.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, ал |
| . — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напомену |
| прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; |
| <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што |
| p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише ве |
| ложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми |
| а потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је |
| се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време бо |
| ма новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у С |
| побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том |
| време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи |
| атара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и |
| је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Зн |
| слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бе |
| има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно упра |
| и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и |
| који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповест |
| их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова |
| ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> |
| имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} |
| па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало з |
| крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаз |
| у, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не нала |
| <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је |
| никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалист |
| слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује ту |
| азовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица |
| ова</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организаци |
| евна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви с |
| не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам о |
| расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљенос |
| ао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, јед |
| ан пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе |
| ај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћем |
| Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бе |
| ирно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понаша |
| виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је в |
| ају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати упли |
| ужина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у |
| ије и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не. |
| </p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, |
| ого времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} |
| ечи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишт |
| сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непому |
| ви ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини |
| настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне с |
| хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални у |
| ану свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Ка |
| одмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слобо |
| д би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије. |
| ла доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— |
| талом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> |
| м радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да зна |
| у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке на |
| вна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштв |
| о сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па ка |
| доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи. |
| сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за јед |
| се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p> |
| едставити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута при |
| њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам ј |
| до би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи прод |
| вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живо |
| ше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не з |
| је опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу |
| одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јо |
| рала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> не |
| хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад |
| е — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још н |
| свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не м |
| о.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је |
| је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, |
| а је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали |
| оворим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} |
| , кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво ве |
| ебало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Л |
| гледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Мо |
| иди нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан. |
| у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре нек |
| ако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује |
| метало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се |
| к иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из |
| ита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n= |
| еку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је јо |
| ају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</ |
| е, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита |
| Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Ивано |
| и?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> |
| во расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао |
| } Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — и |
| ти овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се н |
| уда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела д |
| којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио |
| вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их поз |
| ста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> < |
| Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је |
| — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — |
| сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, а |
| од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категори |
| и.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити |
| ме, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро п |
| ин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше нема |
| она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монар |
| разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу. |
| јући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живо |
| 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Да |
| <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Ал |
| узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гле |
| ела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко |
| ем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања |
| е управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе |
| де доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто |
| мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте |
| правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабо |
| ад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ на |
| леди и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет М |
| бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> |
| непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом ук |
| матрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза |
| мо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која |
| само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио |
| их не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против |
| има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди |
| разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху по |
| Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се |
| Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и л |
| и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, к |
| и што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набр |
| оград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом |
| се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји др |
| /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро |
| ао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што нема |
| </p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по зас |
| S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је |
| на човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} |
| роговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраће |
| о се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо дост |
| меном исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та |
| биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и |
| зати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити |
| огу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема |
| није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите |
| оме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца |
| > <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга |
| е бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћ |
| /p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не |
| д је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао |
| него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> |
| к још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошл |
| .{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, |
| е ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до |
| <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, п |
| оћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имат |
| ане наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у |
| се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити. |
| , или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислени |
| } Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која |
| оста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{ |
| ије изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више |
| редности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо |
| ма у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Черниш |
| никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — |
| вне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој |
| бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p |
| коваше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу |
| вари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да о |
| била сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то |
| цело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мис |
| јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — |
| ку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, |
| а ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ |
| ..</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S |
| њу, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, к |
| самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, |
| е може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакл |
| p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p |
| осле подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две |
| заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је краса |
| ..</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш |
| и дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту ваш |
| а, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремају |
| материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — |
| у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити |
| ак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш |
| а и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична стр |
| ла, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њи |
| из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечер |
| вишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. |
| пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> < |
| .{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фр |
| е он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже |
| нти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то |
| ратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад чов |
| на у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Стан |
| се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сам |
| црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јо |
| о ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} |
| Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај |
| нат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка |
| ултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ по |
| о из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} |
| ри млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црн |
| је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и добро |
| ао укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство ми |
| На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одм |
| ма, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцни |
| к“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио уз |
| ично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Он |
| било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и с |
| било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разгов |
| у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну кара |
| .{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уоп |
| је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињено |
| е, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима бе |
| ње спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува сво |
| и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље |
| познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погоди |
| из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро ј |
| адно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слобод |
| м вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S |
| ност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилиз |
| бе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то м |
| уда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта |
| жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на |
| ота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, кој |
| га времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и раз |
| ним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје |
| Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у |
| ајтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да |
| ли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукују |
| ме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редо |
| м поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњи |
| има још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје с |
| >Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринк |
| о и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. |
| .{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div> </body> <back> <div t |
| с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли от |
| -по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упад |
| — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је |
| и је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похвата |
| ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па |
| ично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се од |
| још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах за |
| ећ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, |
| у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока |
| е је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а не |
| е, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и д |
| тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заист |
| — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, |
| а идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто |
| ом природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> |
| ла га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој |
| ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на јед |
| олико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, |
| , да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је |
| бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — при |
| акси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не |
| и се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи пре |
| S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам теме |
| ло даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{ |
| > <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем шт |
| } А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - К |
| е постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, кој |
| аваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа |
| умео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити |
| ом?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена орг |
| {S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и л |
| има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удеш |
| да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је та |
| , на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под изве |
| ш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте |
| а ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> |
| — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши |
| чак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу. |
| и се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште |
| обориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што |
| > <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својин |
| Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још |
| ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, м |
| Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{ |
| а помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може пости |
| е величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог |
| м циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску еконо |
| веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле н |
| после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело |
| и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} По |
| но...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они се |
| >Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне |
| а Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добр |
| е се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских |
| вукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Вид |
| уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу св |
| прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се уп |
| о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, к |
| о се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално |
| е висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем р |
| ан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао т |
| ни опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p> |
| било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образова |
| оваца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости |
| даше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко |
| у или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бис |
| њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако |
| и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који ла |
| ворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколик |
| у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у |
| — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева |
| начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са вели |
| дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја проч |
| <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке г |
| емена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утв |
| >При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и |
| ачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi |
| на се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} |
| </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама |
| оговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p |
| же им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била к |
| а би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.< |
| т кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравн |
| ар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан |
| RP18780_C2.1.4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — гов |
| љу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гос |
| могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасп |
| кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и д |
| олним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стев |
| сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смел |
| ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих |
| учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сут |
| лави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полици |
| у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше |
| ла се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на сред |
| дно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо |
| његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме с |
| осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примет |
| говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и но |
| он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је о |
| по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се и |
| кидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишн |
| ер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по |
| боје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме саст |
| за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, а |
| није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштов |
| ивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" |
| буђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у т |
| есто мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и т |
| /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити |
| то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није |
| и — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он |
| знати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не |
| <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi> |
| .</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могл |
| строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} |
| {S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом за |
| а га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, |
| се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело јед |
| обрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно |
| ве доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и п |
| но, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њен |
| не песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро прим |
| .</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила с |
| Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су ва |
| т је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за н |
| и.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Ми |
| мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим |
| ра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђ |
| зи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за |
| ио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у послед |
| ести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о друг |
| не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни |
| једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне |
| а лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друшт |
| падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израз |
| пис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је |
| а општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отп |
| не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логич |
| и ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте |
| о трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, |
| не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слаби |
| .{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође М |
| Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, д |
| ив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна ре |
| т утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, дале |
| о све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак |
| мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нис |
| да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој |
| та размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их оствар |
| ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш |
| може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправд |
| ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се н |
| који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша ј |
| г света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту |
| х он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на |
| зрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити |
| та.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, |
| чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај |
| арност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојена |
| ела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим |
| је радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све |
| нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај |
| у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шт |
| ти, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако |
| вати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора |
| него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи раз |
| оштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у оп |
| ами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави он |
| чајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала б |
| абављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но |
| немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слобо |
| би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу радн |
| организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација |
| су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање |
| амрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке |
| аза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би |
| наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делим |
| ти унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те ле |
| ислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, |
| езре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципаци |
| још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— Организовано у |
| м цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у |
| т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Ти |
| p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дош |
| нао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него ова |
| кој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само приврем |
| {S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Р |
| > <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити |
| .{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} С |
| ак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне |
| .</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p> |
| пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни |
| ријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви на |
| > <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда о |
| који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, |
| ор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нем |
| а може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb |
| : а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини |
| кле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је |
| ти посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ст |
| , — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или нем |
| је могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће |
| су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, |
| тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може |
| зме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она |
| тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако |
| имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може |
| ...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, |
| у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема нијед |
| адом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, |
| н живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у ц |
| н мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се б |
| , смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било |
| м друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> |
| .</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само |
| орњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских ц |
| упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, шт |
| ћи га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> < |
| до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полега |
| општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи у |
| <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то |
| > <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало р |
| задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо |
| и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је |
| је се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска органи |
| > <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој |
| тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, |
| последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> |
| ма, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука |
| /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја |
| ив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, |
| ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али |
| вала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за с |
| ар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од с |
| инка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне о |
| ољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Мо |
| с сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га до |
| , имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше нек |
| е се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да н |
| добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p |
| премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагог |
| зненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Ми |
| уг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како |
| посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивн |
| ако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и о |
| кадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се |
| па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом ова |
| еше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку меко |
| е.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јас |
| које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Не |
| пет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, не |
| слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина тр |
| Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у д |
| можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да б |
| ст по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки посло |
| ори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се |
| ти у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети |
| га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем зау |
| нда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и |
| ну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, о |
| их пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непре |
| шло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару |
| за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике |
| ла до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непоква |
| } Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори т |
| еби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други |
| публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари уде |
| а разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у |
| ећем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или |
| го попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — од |
| ћ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да оти |
| он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?< |
| ста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ |
| од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Сим |
| политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адво |
| нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само тол |
| ше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошт |
| издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{ |
| од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Р |
| а према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на |
| и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна |
| део је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га преки |
| т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој |
| мље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта з |
| ,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то |
| та свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласови |
| његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - З |
| овно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Сам |
| гме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она |
| и ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти са |
| изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили |
| Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавн |
| ено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али |
| азвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би с |
| и да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из с |
| /p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је |
| , који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио с |
| га имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран |
| е тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</ |
| слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — |
| S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима дого |
| азвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div> </body> <back> |
| едно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се тру |
| p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња |
| /p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се об |
| нашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења к |
| е стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....< |
| доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n= |
| } Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ни |
| S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није |
| тао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на |
| број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно |
| овори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би |
| {S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} |
| {S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, |
| одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поно |
| е.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — |
| намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора из |
| а се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi> |
| ило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао |
| прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p |
| та значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи |
| /p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би ти |
| а ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удес |
| у слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени це |
| Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и сп |
| Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћ |
| SRP18780_C1.2.2"> <head>X.</head> <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде д |
| ао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S |
| адњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо с |
| осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у |
| сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола |
| /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају пр |
| .{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се |
| прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али |
| ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зл |
| Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу своји |
| што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба |
| то, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове |
| не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— |
| не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да |
| изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек |
| е?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, ш |
| има, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ан |
| ном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у |
| речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Пона |
| и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, |
| ва такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби прест |
| он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сре |
| а нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у |
| ме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости посто |
| може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи по |
| ишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија |
| ју.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста |
| д се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Т |
| нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако |
| еду сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „пар |
| љује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно |
| коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари в |
| ет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сл |
| у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај |
| ола за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на с |
| авности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад |
| сти — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотерива |
| а мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S |
| ки ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је < |
| а.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с д |
| адају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само мож |
| ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашањ |
| ти своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на |
| се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S |
| ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживат |
| крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних ч |
| ма?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памет |
| Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— |
| реса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} П |
| се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички св |
| ва рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту ура |
| ешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешан |
| ј музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} |
| на страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном |
| стане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после т |
| је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе |
| опште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба мо |
| показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобо |
| Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште уз |
| поменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес< |
| и</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi |
| ђе он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога |
| {S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигур |
| реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма |
| може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре з |
| строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама пр |
| ао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је иди |
| тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то |
| наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће чи |
| до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као н |
| ого оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо |
| последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да |
| такмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар о |
| уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да св |
| га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархал |
| у...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; |
| ховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дош |
| то их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама |
| се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према т |
| шта ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах |
| ем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на по |
| њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположа |
| оста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло |
| га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{ |
| лица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Пи |
| ша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш |
| <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и |
| е и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љу |
| овара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и ина |
| — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родит |
| уштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" |
| да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену С |
| због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај |
| и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што |
| ог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, |
| боду.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да |
| ова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и |
| била јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког саста |
| е форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака б |
| вају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n= |
| а, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, и |
| у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Коз |
| јао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај... |
| уштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препор |
| ко то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> < |
| апредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је |
| одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карак |
| у руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по |
| о људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад р |
| аучним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У п |
| олитичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијо |
| ло.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} |
| се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и |
| бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о |
| го, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну сл |
| Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погле |
| /p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло |
| рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет с |
| ре, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све |
| та, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и |
| а је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетња |
| , да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би |
| , кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за та |
| е кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Ст |
| заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека? |
| им убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter" |
| кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме |
| мо са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p |
| хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша ср |
| на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао на |
| мео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стаја |
| мљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све |
| и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p> |
| а воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико |
| <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против т |
| ислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то мог |
| стију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше |
| равцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — |
| шље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добр |
| асно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватр |
| јском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — |
| , правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше |
| ...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте |
| у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је так |
| је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зац |
| не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка поглед |
| едар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, |
| беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му ј |
| и на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто |
| а себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасв |
| смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и каракте |
| иста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мор |
| м брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутал |
| томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, |
| , да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична ос |
| це, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више ог |
| адно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опе |
| .{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у |
| иљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, ко |
| S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други |
| ко хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни |
| је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type |
| итави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика |
| — Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S |
| у је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода пров |
| толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га има |
| дити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али в |
| е наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлага |
| зела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} |
| ћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њ |
| је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар суд |
| Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и д |
| стројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и у |
| кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p> |
| а сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздуш |
| за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Р |
| и се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не |
| а ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, |
| S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје |
| ве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споме |
| чкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је |
| сли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају мог |
| или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно. |
| т“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та |
| Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито |
| рила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуште |
| и је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, |
| е у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим прежи |
| ак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не мож |
| на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече |
| S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе ор |
| на није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, шт |
| та ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прек |
| и је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном |
| рироде мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме од |
| Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је от |
| Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Си |
| ога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему м |
| ете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} |
| у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у |
| <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да кра |
| ам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, |
| ве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни зн |
| те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њ |
| и много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} |
| е интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, |
| а <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ства |
| ју неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је прив |
| мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје м |
| труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то за |
| а поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и ис |
| ети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге |
| путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућута |
| а ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по д |
| ични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{ |
| после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, д |
| ење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, д |
| еда женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар |
| коро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ |
| разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба д |
| им путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на |
| ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има п |
| у се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично тр |
| пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено |
| .{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала |
| } Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаж |
| астог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те |
| двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше с |
| обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уо |
| твари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало. |
| унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — |
| важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, |
| имљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоц |
| рћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> |
| им безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и |
| ћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{ |
| има, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не |
| улежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате |
| и Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда |
| којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ниш |
| ан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p> |
| <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће |
| p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напа |
| та.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све |
| ије згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сце |
| .{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млек |
| лачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- А |
| , т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља умест |
| но је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па о |
| удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати |
| томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничк |
| м до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам но |
| викавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме |
| искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим |
| , до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се пре |
| рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузда |
| о; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштв |
| борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших нач |
| ом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би дру |
| ике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и м |
| и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан |
| иштили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је г |
| еменом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више |
| губи свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ћ |
| ромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi> |
| пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе ра |
| Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи |
| ра се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља |
| е умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака н |
| и“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} |
| ојим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био у |
| , остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изн |
| или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а оста |
| , опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а |
| у, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> |
| е непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на |
| се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако |
| ом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам |
| н узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, |
| ти, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <p |
| а нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{ |
| скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, |
| и час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, д |
| S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се |
| поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.< |
| вешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после нек |
| анредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично пок |
| ек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S |
| уга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћет |
| као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма т |
| и заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чи |
| оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, заве |
| ворили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној св |
| и не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним |
| иротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да в |
| Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продај |
| било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви са |
| е су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Изм |
| це не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се да |
| свим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија |
| и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељиц |
| у се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући н |
| Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њих |
| на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхоли |
| , да би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском рад |
| ева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је п |
| опустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не |
| вршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p |
| p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева |
| ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, |
| Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повис |
| ле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш пре |
| њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им |
| кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне |
| личин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина ма |
| те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је т |
| Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У остал |
| у рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни |
| то, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па |
| > <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако иски |
| орите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Мо |
| го требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне за |
| и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудр |
| p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивал |
| {S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други |
| кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојно |
| .. не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> |
| н предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових нова |
| општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот. |
| говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре каз |
| ="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би |
| и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} |
| го место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпи |
| матрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш би |
| у на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче |
| на мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S |
| <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице |
| о зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, |
| {S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} |
| мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је дон |
| а испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана |
| х двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устеза |
| с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али т |
| уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— |
| измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сло |
| и састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p> |
| опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да с |
| ужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда |
| p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљ |
| њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте |
| стадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужи |
| Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне |
| </p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је б |
| ам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите |
| зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; да |
| оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању |
| ацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њих |
| , учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> |
| ким ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста о |
| о бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Ст |
| говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костин |
| свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи |
| и се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни за |
| ву.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива |
| не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— |
| ксплоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша |
| него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гл |
| — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> < |
| *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, |
| свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу св |
| људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим п |
| ободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би мог |
| правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више так |
| ма који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народ |
| ајпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у |
| окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.< |
| Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне |
| потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нест |
| ких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Ж |
| чем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то |
| а услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{ |
| пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допушта |
| ме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у сре |
| ина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> |
| Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се мога |
| ивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко |
| што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћи |
| ли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тр |
| није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би |
| а говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имај |
| Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прил |
| , да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови пок |
| и прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од они |
| и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Ита |
| ацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати |
| сто састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубиц |
| знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шет |
| или у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p> |
| ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или |
| еће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им |
| са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело глас |
| и они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви и |
| о би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S |
| {S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, о |
| без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било општ |
| ога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне п |
| ва је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве тр |
| њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну т |
| еде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — нас |
| уштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку |
| ичине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жи |
| лузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво и |
| S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да |
| о у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после ч |
| авере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, |
| еко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађ |
| ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба |
| она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом |
| не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и так |
| с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђавол |
| се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Да |
| и онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је траж |
| од куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало п |
| човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашт |
| научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то мале |
| о на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може |
| ом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша на |
| ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; |
| .{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, ш |
| списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога |
| ј би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да |
| , јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све |
| .{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад б |
| /p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекул |
| мети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству |
| те...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више |
| ма ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом прилик |
| ди, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, |
| и удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а ин |
| место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сироти |
| једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се |
| пашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слез |
| , други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је с |
| } Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и какв |
| о себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најп |
| ити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину |
| то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији |
| алом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних |
| ало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и |
| плива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста |
| ан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша |
| тране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела |
| <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p |
| авима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе |
| а какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико |
| /p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у поједи |
| новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Бо |
| одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћ |
| зима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како мо |
| .“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху с |
| из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У |
| аћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{ |
| ма, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист п |
| вар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радниц |
| и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е |
| осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не с |
| и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скуп |
| сно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најгла |
| цију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требај |
| тересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито |
| пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава чове |
| ожити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њ |
| зличитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из р |
| Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а |
| — Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има |
| и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим |
| он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско |
| музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развиј |
| шио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан з |
| то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се |
| еба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не |
| гао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази |
| е то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <p |
| у питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независ |
| упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то пр |
| у из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто |
| ћи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви ра |
| Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се н |
| оји се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с о |
| тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....< |
| него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи |
| ије таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи жив |
| на љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће |
| , што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су т |
| би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање |
| велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћ |
| р слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није н |
| ова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим др |
| ветом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао зај |
| зна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— |
| е реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љуб |
| !{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добр |
| нство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да |
| инуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> |
| и према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, |
| или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од |
| је пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, |
| ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> |
| подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете |
| е чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није бил |
| 18780_C1.1.1"> <head>I.</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су |
| ве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, |
| нети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим |
| ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у |
| т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забав |
| ра... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А |
| препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и |
| не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у еконо |
| што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и расту |
| аца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и бога |
| није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и кој |
| — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност |
| ховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у |
| убави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и |
| егов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу ко |
| женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђ |
| онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мен |
| ло применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведен |
| а нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их мо |
| е свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} О |
| а размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и |
| ке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Мил |
| .</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде нико |
| су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; с |
| е и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често г |
| не.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хте |
| орио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишље |
| осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две к |
| ојим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине з |
| вакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изнала |
| су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, нара |
| ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одм |
| учне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, |
| иче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа |
| м та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле пам |
| их дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгуб |
| То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код ње |
| еба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с к |
| туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то ни |
| мља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина пр |
| е даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања |
| адине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством ст |
| да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и с |
| љена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме |
| су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене |
| ло тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при |
| јалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу |
| ше, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} |
| есни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и ов |
| та ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овог |
| и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга с |
| то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, |
| изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи |
| о само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу зад |
| ајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него |
| ма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у |
| ај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и |
| де га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређа |
| ме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључ |
| , шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодил |
| мо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ д |
| протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува |
| звитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настав |
| имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што ј |
| А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и те |
| иповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много ш |
| у пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} По |
| омак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А как |
| лико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека |
| а жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и |
| риповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после то |
| Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су вод |
| мо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо |
| ла пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо зат |
| е, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ства |
| ди, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери |
| <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да м |
| било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то оти |
| немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што с |
| ају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} |
| га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испал |
| ="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара |
| ак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли о |
| /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала |
| ружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („нај |
| ли.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, д |
| ист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Б |
| да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесм |
| ге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар |
| падати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у о |
| одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после са |
| оносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} |
| сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p |
| раничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те так |
| ација.</p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао уз |
| обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло |
| ити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне ле |
| јем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— |
| уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а ме |
| Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— |
| на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одм |
| на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више |
| њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се |
| вам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш |
| може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју рук |
| <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о т |
| овораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће |
| д заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде |
| ђеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна... |
| се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од |
| но; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, |
| , тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, |
| > <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p> |
| д врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљд |
| мам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S |
| руги; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свир |
| ао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба д |
| </p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је |
| ишта друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па |
| одробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друш |
| ежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да с |
| доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак |
| ције, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, п |
| вију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко п |
| аука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је д |
| и ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци |
| ала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се |
| његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али |
| о се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за |
| прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још |
| правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема |
| ге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> |
| е друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и раз |
| а тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— |
| ало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлиј |
| </hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основ |
| у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка п |
| .. примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња н |
| ла, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они д |
| употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате |
| несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте г |
| добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мо |
| <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа |
| уђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су мо |
| ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био |
| тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отим |
| коро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb |
| а не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — пр |
| ба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити пој |
| ом стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима некол |
| свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив |
| Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиром |
| к наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Мо |
| ља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду ма |
| је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већин |
| суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посл |
| али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода |
| ац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек |
| могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишт |
| науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према том |
| ор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измај |
| ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за о |
| метима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с |
| пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим |
| ехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може |
| и сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p |
| гат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} |
| — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви |
| , сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? |
| књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола ста |
| код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па |
| су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њ |
| абогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не |
| — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим |
| у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели |
| аво о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као |
| ства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није |
| ије баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега б |
| ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад |
| са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Н |
| нструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још н |
| гледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> |
| Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и |
| видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевни |
| и.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ств |
| оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих мо |
| и она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших |
| а сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући з |
| ти да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали |
| лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећ |
| на књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратк |
| смо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — може |
| брађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране |
| сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода м |
| прављен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> |
| ега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, |
| децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме миш |
| у борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишн |
| ност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје то |
| ош не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оп |
| ио врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма д |
| .{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима |
| оје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио |
| мена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како |
| оравити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако |
| уге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Ме |
| брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после |
| менути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету ч |
| шете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.< |
| воје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје |
| но немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навест |
| којако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили |
| справљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{ |
| ачину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да |
| е?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да |
| — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљањ |
| сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} В |
| ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{ |
| S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати к |
| астави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевно |
| баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према |
| — Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како |
| "71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда |
| разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јо |
| још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а |
| кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, |
| са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и |
| та зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, д |
| лазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка предс |
| а ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — нас |
| оре — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Ра |
| n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти |
| <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остад |
| што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па з |
| , да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уве |
| вила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш |
| бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си б |
| римети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по св |
| лу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола |
| му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се се |
| „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан |
| , и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обичн |
| или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случа |
| и разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам |
| Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам.. |
| м делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке приро |
| него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч |
| а писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позат |
| оцијализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S |
| роз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вече |
| 80_C2.1.5"> <head>V.</head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђ |
| , која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за так |
| >— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта |
| ожемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пре |
| , и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им |
| чињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчи |
| доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> |
| ава.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до бога |
| Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на |
| во побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>- |
| е, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена |
| ила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шт |
| кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је бил |
| е жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор так |
| талан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео |
| женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, |
| едње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., |
| ришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја |
| да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две |
| њама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, |
| ти?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничава |
| >— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економс |
| па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле пот |
| зирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан |
| јина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: |
| исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- |
| ити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се о |
| р сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, |
| х, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не мож |
| ер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у |
| } Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити |
| јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим |
| на већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за п |
| р морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга |
| не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је |
| ад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ства |
| омску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо пр |
| сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али ч |
| скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко |
| <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, |
| ека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају н |
| и себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна в |
| а разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људ |
| о.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви ни |
| су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него упр |
| ас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја са |
| кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би |
| а и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та з |
| читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и |
| ржаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само сво |
| ј што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандида |
| олностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмов |
| доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> |
| и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљ |
| би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја м |
| пасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге. |
| мо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и |
| ру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та |
| ако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градив |
| оге ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говор |
| најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки |
| Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јасније |
| Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон р |
| боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напа |
| у има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим ње |
| допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи ства |
| ушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћ |
| слуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често |
| азговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и до |
| појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те ме |
| рађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико с |
| Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Ис |
| оме лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{ |
| и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају о |
| личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, је |
| имо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{ |
| е треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек оста |
| и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између глад |
| солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете |
| аш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста |
| ења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, |
| сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{ |
| — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно науч |
| мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме ос |
| вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их |
| , видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од |
| јаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.< |
| крени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничког стал |
| школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разу |
| ли, да су интереси капиталиста противни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други |
| ћи онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, по |
| и тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном технича |
| Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној и |
| који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, |
| , није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља |
| су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили с |
| > шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да |
| то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођост |
| би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женск |
| тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу |
| да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога љу |
| акве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написа |
| ремда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас з |
| стина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S |
| да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} |
| т у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити тр |
| блици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве корист |
| се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас |
| се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ће |
| , да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} |
| не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, вид |
| ст, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна |
| и по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала |
| зне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријат |
| ник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све т |
| је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо |
| и празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> |
| први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавит |
| ноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање |
| рафија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његов |
| чава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити |
| ез успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује све |
| а Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" |
| и само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке |
| у моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — завр |
| о је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу м |
| да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоме |
| Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се |
| научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има виш |
| престано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу |
| бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно < |
| а пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве по |
| p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} За |
| >— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — за |
| а могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њим |
| таје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште цел |
| а производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти |
| ема, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или |
| рло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу опш |
| и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Н |
| акле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као |
| Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре |
| одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И |
| била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за |
| ском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год |
| ањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно непра |
| в живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патит |
| е непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш пос |
| разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А |
| се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, |
| Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трај |
| презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене |
| аука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, |
| абогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сув |
| вим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица с |
| м вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и |
| S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, |
| а заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви ј |
| в немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да |
| 38" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али |
| што невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прек |
| и врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са суврем |
| Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу ва |
| учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капи |
| Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, не |
| , ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p |
| ерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једног |
| <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши позн |
| пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а н |
| досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда мо |
| мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та нак |
| ...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио па |
| је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у |
| није земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Он |
| ом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и при |
| ним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чи |
| ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{ |
| сли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све |
| м питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је |
| спитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрај |
| ју!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по ст |
| ико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава |
| ри, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се јед |
| види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозн |
| и, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш |
| у, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да с |
| к после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за миш |
| ст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су |
| није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што ст |
| покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину |
| ојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је б |
| оље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми може |
| е морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили |
| Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још ни |
| ду...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли |
| е, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо д |
| ева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је пев |
| рво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, д |
| а за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као |
| А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом стр |
| твори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и лег |
| Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљ |
| погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор? |
| непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код |
| ега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије не |
| ије увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога |
| p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како |
| говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, д |
| испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло |
| ед такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш |
| још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у ко |
| ше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Ј |
| ирода...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што |
| ади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли |
| друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и |
| вне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, |
| изацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, как |
| ео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне рамени |
| околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, |
| ају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, нег |
| ка, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора ост |
| рна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та |
| као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање |
| природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зат |
| рода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му |
| ном увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он о |
| учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, н |
| чничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито п |
| к ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње рас |
| му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n=" |
| н 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њег |
| е започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражав |
| “, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се |
| дан пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, |
| улвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено пр |
| опада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већм |
| црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, и |
| аше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну нај |
| она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, |
| се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Умо |
| , тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, с |
| спод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се |
| миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— |
| тимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" |
| н добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми до |
| вцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то |
| друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан |
| p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом |
| нда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199 |
| тале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женск |
| све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, пош |
| ући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... нач |
| и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Ци |
| јем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олг |
| нув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „ |
| <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... мора |
| и све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S |
| ретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове мет |
| Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду |
| вање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква г |
| тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином |
| није.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја с |
| весте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пат |
| леграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у |
| жате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које в |
| ђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од друго |
| адне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је ско |
| опају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, н |
| идите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" |
| .{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли |
| гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја |
| боде славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чуд |
| ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, ал |
| оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле |
| S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, с |
| аже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејан |
| какве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје разви |
| е потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не и |
| еба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем |
| деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без |
| } Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао ј |
| Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче с |
| Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није б |
| при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединос |
| тна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије |
| о се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао с |
| рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад |
| и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али н |
| илипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања |
| њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло не |
| не стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавал |
| .{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме |
| S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој |
| е само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати она |
| ацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али |
| ема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га бољ |
| те много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и си |
| узимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на |
| с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пр |
| ињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у |
| ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то |
| о друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком по |
| с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеје |
| к, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека |
| ку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Ма |
| ле њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху |
| етите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, |
| Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, |
| и пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно п |
| ећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S |
| ко изразили....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи чес |
| а чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да |
| : — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Има |
| а страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све |
| /p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о |
| лужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособно |
| затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо спо |
| ао нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати збо |
| ало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} |
| и велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, н |
| с ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће на |
| може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Вид |
| е на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе н |
| листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека |
| ена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p |
| игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У о |
| .{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко м |
| рио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље дов |
| ши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту метод |
| и доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, би |
| Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показују |
| га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити гроз |
| овек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па |
| — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло б |
| у нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде оствар |
| а, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер не |
| p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити ка |
| пријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи |
| које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} А |
| овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој |
| најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP18780 |
| дом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједнач |
| није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторите |
| лна и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и |
| тојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте |
| физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском сп |
| о у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи сам |
| само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па к |
| оду, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} |
| што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек стр |
| анији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — |
| Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „исто |
| о; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцниј |
| ријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. |
| ати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драг |
| ике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и |
| ине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трп |
| старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} |
| е разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — за |
| на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли |
| ти прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} За |
| о од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти |
| а, образованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни з |
| унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с ј |
| о ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би |
| ах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто за |
| о.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се љ |
| а дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свејед |
| ај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа мес |
| о му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и |
| није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтини |
| оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато |
| о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо |
| је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живот |
| а посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћем |
| ти <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само |
| радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну |
| њима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам |
| не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога пр |
| о немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јас |
| њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је |
| то запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је ре |
| сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже |
| а у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога |
| е састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дођ |
| вези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} |
| >Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ла градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем |
| астави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде г |
| акоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бит |
| а од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, ства |
| апредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и |
| е установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавањ |
| ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овом |
| и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве крив |
| учују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним и |
| S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај рад |
| ећ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n |
| сније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле доне |
| еволуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере по |
| оворила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је п |
| мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као |
| ће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико др |
| г?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је |
| ршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и приро |
| ких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у |
| — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p |
| то пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштв |
| ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, |
| м личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то |
| ош вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се |
| родицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклон |
| рочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још д |
| е у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком |
| и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по |
| правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... |
| има</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> |
| се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам |
| Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Им |
| ебали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче |
| спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— |
| <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик |
| а то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јеф |
| се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке око |
| p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непр |
| оцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само та |
| > <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним глас |
| ло као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и п |
| , да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учи |
| етнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} |
| тву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се |
| фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} О |
| уме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су |
| зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за бор |
| реме...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за |
| им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у ст |
| е њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јо |
| Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{ |
| овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је о |
| њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба ув |
| оље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, р |
| ко не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или в |
| појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унут |
| друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прв |
| есније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе |
| ...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатств |
| оји разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у ма |
| се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пр |
| у матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодуш |
| којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стр |
| јаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива теж |
| и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није |
| појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхо |
| го, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове |
| Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да ж |
| зумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згод |
| емачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствар |
| од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> |
| и бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="1 |
| Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озби |
| је се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле ни |
| , да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. < |
| а начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремат |
| сле њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођак |
| ка о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у се |
| ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринк |
| /p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све снос |
| ећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи |
| из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p> |
| баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има прив |
| а имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, |
| ај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи |
| , па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гл |
| сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан пог |
| узимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим ва |
| аја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихов |
| ш понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може |
| не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запу |
| ставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их |
| увише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја |
| ање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају |
| мо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— |
| чких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њи |
| .</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гл |
| лазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците бо |
| маћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па чита |
| је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш з |
| ићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без |
| лаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру |
| ду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство |
| ва у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све |
| у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то |
| огао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали дале |
| ред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непоср |
| као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> < |
| ма, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је И |
| ити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д |
| уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике уч |
| ледњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново |
| дмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још |
| најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до |
| етне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дот |
| таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истраж |
| шњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што |
| је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколи |
| се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} С |
| Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јели |
| — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је упра |
| >Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Сте |
| аравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} |
| епирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критик |
| , уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно |
| редства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебел |
| особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те с |
| и од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако мо |
| бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао |
| свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето |
| чу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори |
| лановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су |
| и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима спо |
| зме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Заш |
| ти појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сас |
| им примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњ |
| .{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: ал |
| сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} |
| јала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст г |
| иновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} |
| са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуг |
| на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотре |
| ашно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше |
| био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p> |
| а ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би |
| 99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рус |
| а све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се ни |
| би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, |
| ивљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике к |
| живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и о |
| } Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, до |
| умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, |
| ет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваш |
| S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћ |
| обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћ |
| у никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина |
| е те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} С |
| ш прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познани |
| е јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир св |
| руг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; н |
| ма свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере |
| аквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже и |
| пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и |
| овека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међусобним од |
| не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде б |
| <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далек |
| ка даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газд |
| епосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њихо |
| им кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — |
| и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан по |
| на зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па ј |
| е свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они |
| ашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гла |
| ших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и н |
| , да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готови |
| Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за |
| е тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника осно |
| и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хран |
| ор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим ј |
| не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од сваког |
| да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она до |
| природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развит |
| е изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју де |
| ој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштв |
| S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мер |
| е расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу ( |
| цао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се ј |
| во конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов |
| за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али м |
| о, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву. |
| а ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од в |
| ћемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; |
| то стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, осни |
| оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и п |
| да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S |
| ање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може зна |
| и латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, ш |
| натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и |
| да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да |
| не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју |
| бав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се |
| запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћ |
| она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако |
| <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еман |
| истеми... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке |
| те поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одма |
| могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да |
| <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар |
| еш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у ово |
| адоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — саста |
| жи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирни |
| чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не зна |
| да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Н |
| што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо |
| оста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} З |
| ро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима |
| а беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти |
| а куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње с |
| увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те |
| скиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрест |
| се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела |
| ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе |
| то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та |
| огдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људ |
| миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— |
| , који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано т |
| е, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, |
| оравили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нес |
| сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, |
| фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али |
| сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем |
| сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли |
| друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то |
| од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам |
| понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врл |
| да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам |
| олишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен пре |
| ва, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том пи |
| свим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женско |
| девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и чест |
| кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренц |
| ојој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле о |
| l:lang="fr">à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је |
| д Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може до |
| е ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо |
| бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана |
| то си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је са |
| ам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи |
| мети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или в |
| изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што бо |
| : „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви |
| ли своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о к |
| моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даљ |
| ..</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет ос |
| су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вече |
| трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте |
| мери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће рус |
| са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} |
| имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p |
| , те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на пос |
| икако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ће |
| о нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав дока |
| равих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису |
| маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити |
| десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, је |
| ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но д |
| </p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Оста |
| анства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познаје |
| о сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш |
| треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који |
| на.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад в |
| говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари м |
| p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваш |
| анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори |
| јалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публ |
| нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с |
| ичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему чове |
| причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> |
| а.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије |
| независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе изд |
| о, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} |
| о би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја |
| ти“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о |
| м само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко. |
| извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме |
| бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно |
| p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несно |
| е. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора.. |
| Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је |
| рније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S |
| — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> |
| шао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — |
| тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те ле |
| књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре.. |
| но, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телегр |
| аш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био. |
| Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту и |
| ри!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла вр |
| ело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, |
| да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко б |
| морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и оп |
| добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала |
| к као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш н |
| сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако зван |
| та ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи с |
| /p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може |
| ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у нау |
| познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису т |
| .{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће о |
| њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим мат |
| те, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим пле |
| — А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са неш |
| и свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> |
| н отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то ва |
| е, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, |
| услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одл |
| добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у |
| пширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пиш |
| прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило з |
| то ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести зак |
| ди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су |
| а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам |
| се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; |
| руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Б |
| заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга |
| нате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p |
| .{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је ва |
| икога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, |
| вако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако |
| о то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву треб |
| .</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирањ |
| зао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо ш |
| p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је доша |
| мах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Дари |
| е са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пу |
| пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда |
| ра благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, |
| А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу г |
| у, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" |
| <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам ува |
| .{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да го |
| туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научи |
| ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p |
| да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом |
| до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вр |
| а је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто |
| же ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, |
| ну, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, |
| и у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла.... |
| Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама с |
| сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад јо |
| Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните м |
| </p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— |
| /p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо |
| звишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам нај |
| то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињен |
| музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја к |
| — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан б |
| > <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени |
| е може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што |
| ти, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам г |
| илан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, |
| е већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p> |
| ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> < |
| атког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...< |
| то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенит |
| /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— О |
| оћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад на |
| ави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелам |
| дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; |
| ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је |
| дбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да |
| </p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, |
| ти не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој ф |
| им преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да |
| е употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да т |
| није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S |
| сто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, ал |
| ећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не |
| ти, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више |
| ту и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, |
| ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до |
| куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У с |
| аше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора т |
| ности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али |
| S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он |
| човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појав |
| Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мис |
| остима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на |
| , крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме |
| какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч посл |
| > <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га |
| марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни с |
| ом приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, |
| им, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, |
| ве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима |
| роведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван.. |
| е се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p |
| из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, |
| S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пу |
| солутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више |
| идите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти ру |
| .{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... |
| ли и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују |
| ржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни обл |
| Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би треба |
| свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујит |
| ознајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; |
| добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чуј |
| понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пуст |
| код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> < |
| , одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитај |
| боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим шк |
| се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} |
| се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за |
| се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето так |
| је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна |
| па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новин |
| на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" |
| каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — прод |
| дите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и же |
| тању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствар |
| љиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, за |
| ера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се с |
| води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете рамен |
| изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислил |
| </p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љуба |
| номе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не зн |
| дних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан д |
| /p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, |
| .{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код |
| Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И |
| ама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на по |
| моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Ч |
| ели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А ка |
| ничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања неста |
| им сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми ве |
| а буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете |
| от досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда |
| аца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио |
| — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела |
| зможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сам |
| - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку про |
| ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар о |
| она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред |
| ица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се |
| азговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и ко |
| Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје изв |
| је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{ |
| коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофи |
| смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слаб |
| све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само |
| ћи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што с |
| слити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настав |
| реба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су |
| у, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би |
| , него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћ |
| е, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у |
| . — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох д |
| ри он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену |
| а никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p |
| најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> |
| бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други |
| ас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите |
| ко...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сирот |
| лације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом ко |
| ористан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће б |
| — Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли? |
| у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људ |
| ма вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— М |
| поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратниц |
| ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> д |
| агласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после дово |
| треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да д |
| заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да |
| о сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне |
| м, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само |
| а туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој к |
| е!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p |
| у реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам |
| дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разуме |
| њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="2 |
| „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво поглед |
| омаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Са |
| име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао |
| „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, кој |
| снити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и д |
| а вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, кој |
| сора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ |
| лим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што в |
| злен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај |
| и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово |
| те“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало |
| ристи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми мора |
| егања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро |
| приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу |
| шате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женск |
| о је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на |
| га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него в |
| донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разу |
| д како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом п |
| шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако с |
| ођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад |
| ана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— |
| требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацел |
| имо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо и |
| роз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="cha |
| <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља |
| тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S |
| нате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пр |
| та ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куд |
| оред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у не |
| и дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрт |
| ност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашт |
| и се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је |
| ком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S |
| на, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али |
| } Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то < |
| јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p |
| у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје л |
| е и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештав |
| и обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" / |
| ужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест прот |
| парењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза |
| ...</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршавах |
| ашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није б |
| <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника |
| уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и |
| но — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укоп |
| , која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на |
| ка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио ј |
| римети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У ост |
| амо зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај нек |
| свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би д |
| је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило |
| се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и ви |
| озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком зав |
| е као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам в |
| ј врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, ка |
| се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу б |
| шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осе |
| n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бе |
| Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, |
| чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Ра |
| јао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — ка |
| е на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му |
| одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} |
| </p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвн |
| оје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — |
| го „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, |
| S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро уп |
| ом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ |
| е нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.< |
| пелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј |
| овек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери |
| с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врл |
| иге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с |
| омањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, виде |
| е не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Сим |
| и су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева |
| аги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним ства |
| ко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б |
| ем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; |
| ело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа |
| ..{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — нас |
| о поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка |
| кога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све |
| дно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге с |
| жнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор ти |
| а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, |
| о је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасв |
| јалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да с |
| утку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па |
| >— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви |
| тичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па |
| то год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Мила |
| опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све. |
| едва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој |
| упао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодре |
| у једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла |
| коро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећава |
| ху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш од |
| да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га нау |
| дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била ј |
| Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву... |
| — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, шт |
| и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто д |
| а — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ пола |
| свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим проти |
| иближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} |
| отреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међ |
| ује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде |
| ати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући |
| А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — |
| педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да с |
| ељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку мал |
| ико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву |
| она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вр |
| , па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је т |
| абији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло вели |
| <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, ко |
| Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда т |
| положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати р |
| ако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту |
| м светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја д |
| свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} |
| вему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме н |
| сти своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио |
| ла и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув с |
| „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости |
| ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?. |
| него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и го |
| о развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити де |
| расној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заис |
| војина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну с |
| да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле |
| о бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Ла |
| еч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију |
| Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, |
| ате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична |
| е ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p |
| S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</ |
| /p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Ј |
| ко остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p |
| оговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори М |
| ни говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би т |
| у неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин |
| ам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешћ |
| n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним роди |
| ...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свез |
| ња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има т |
| сто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђаци |
| оворило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше ње |
| и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ј |
| аринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговор |
| ареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напо |
| е осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма уд |
| бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво све |
| ита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој с |
| , то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, |
| главније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда |
| илан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна сли |
| би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је |
| рам ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила по |
| а је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што |
| ло је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још |
| , али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— |
| о... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, |
| то је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слуша |
| е борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажниј |
| Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је |
| руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите нема |
| и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понаш |
| n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли |
| и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, |
| њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном |
| ох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, н |
| , који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-дол |
| неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао с |
| е пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсн |
| састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њем |
| а вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је |
| {S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији |
| што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он в |
| n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и см |
| га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда за |
| олико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којо |
| њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте |
| нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат ч |
| ачина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S |
| еграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са гро |
| икако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и |
| Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спр |
| бро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</ |
| седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устанит |
| време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа |
| моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи М |
| м тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себ |
| у у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим |
| дина беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде |
| метила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, |
| {S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јова |
| кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те ј |
| говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у из |
| ном, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, к |
| нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, |
| то морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најпле |
| {S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душ |
| а полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{ |
| имо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, |
| требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и |
| еси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и |
| а.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за ум |
| о, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву |
| а нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпуто |
| е краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде п |
| излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвен |
| ра добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, кој |
| годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато ода |
| свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, м |
| одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би п |
| сле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуз |
| та то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, ка |
| дмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> |
| захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван |
| ерујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па |
| није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми н |
| а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучава |
| а једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборав |
| стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — |
| ала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књ |
| и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини псих |
| Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Т |
| скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно |
| а вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се р |
| да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја ва |
| и број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође |
| и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштв |
| ити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љуба |
| е је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се п |
| ..</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи |
| у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи |
| — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан поглед |
| а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина |
| едно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? |
| лободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлу |
| рам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите л |
| рганизација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељ |
| познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две не |
| собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p> |
| епрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што тре |
| ...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је |
| о дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта |
| ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана |
| мер радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече |
| свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „нес |
| с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за |
| је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се |
| икални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечењ |
| у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што ј |
| ијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за |
| одужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с |
| ебе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је |
| ј то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима м |
| било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на к |
| му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа ин |
| тка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја в |
| још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, |
| доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да с |
| /p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно |
| а кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али те |
| к он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио ис |
| тевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће |
| , то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) |
| Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба руш |
| само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свог |
| о — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи на |
| узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, н |
| ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> |
| ли.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није |
| а ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није |
| асејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је н |
| но“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остад |
| говац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се |
| сним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошт |
| о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заст |
| удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригинал |
| на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао н |
| м раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стек |
| о се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш |
| да он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да ј |
| ко сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, |
| .{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно |
| шао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију |
| димо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образовани |
| } Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не мо |
| .{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада |
| можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — |
| ешавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се по |
| Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, ш |
| p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и н |
| може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, |
| p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те |
| о год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од |
| вило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела |
| тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закљу |
| оворим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живо |
| је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то ск |
| /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново ста |
| Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одг |
| ђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да |
| — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она |
| е.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</ |
| е се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што |
| вима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасв |
| е његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан |
| ем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Ру |
| и господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати |
| , па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb |
| дужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— |
| бацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарк |
| љска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јелич |
| х статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо до |
| што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не |
| <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практи |
| упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да |
| не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без и |
| знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разг |
| орма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> < |
| се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био ко |
| рпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви |
| мало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само |
| ве то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А и |
| то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новом |
| ла то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше |
| а књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу |
| пање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било |
| с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољ |
| кад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра з |
| мети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменил |
| опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Он |
| у и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм |
| замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — |
| азуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је не |
| Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Ј |
| р је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у ц |
| ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Да |
| треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарен |
| говоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута |
| траг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, |
| ана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор |
| није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нис |
| нова?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на по |
| послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспосо |
| така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата се |
| се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{ |
| ађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У о |
| на једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на |
| тао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се |
| телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то ј |
| умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</ |
| је су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларм |
| престано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Руски |
| развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — нас |
| е докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах по |
| држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>Н |
| значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађа |
| јега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ < |
| руктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти |
| обита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдаш |
| сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и |
| То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар |
| абава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} |
| ња, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвен |
| р кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type=" |
| често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говор |
| е неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> < |
| лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир. |
| и, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам |
| никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени |
| вије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и |
| вољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са ш |
| у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред н |
| ји иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли ком |
| ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; чита |
| и сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одат |
| а је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва к |
| ела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Так |
| во и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у П |
| S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучнос |
| 5" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи свој |
| војка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита |
| > <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останит |
| вирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p> |
| Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да |
| у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка |
| захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S |
| а тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцн |
| кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због н |
| не за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопши |
| ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, |
| ј даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладн |
| е се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да |
| радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о ис |
| илијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> < |
| о ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му бе |
| ван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у друг |
| даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом |
| е лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чи |
| а је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражи |
| имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду |
| солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сањ |
| p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше |
| То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разгов |
| а Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем. |
| ен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мисл |
| није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност |
| а и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо |
| е као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати |
| “.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врат |
| вати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само драж |
| >Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је |
| ојмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи |
| ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — у |
| ца: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књи |
| ре.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} |
| међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лиц |
| радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> < |
| ки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим |
| спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— |
| никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихов |
| — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто |
| који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина долас |
| , како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особит |
| не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, кад |
| уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од у |
| аше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништ |
| ...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпо |
| дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешт |
| — Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој |
| нчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао д |
| се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — пр |
| } Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од нагло |
| .{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb |
| м питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} |
| е око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} |
| е већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обил |
| рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако |
| сећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви им |
| аска неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de">Lotterieschwester</f |
| ли... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p> |
| ј доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> |
| е.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, д |
| Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико г |
| ста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестаја |
| седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њ |
| љана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни ч |
| да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто об |
| ошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и савето |
| ује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, |
| ве, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су сн |
| ера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се раст |
| им вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Мар |
| оју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а ж |
| ила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разу |
| <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене |
| оју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало к |
| о радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам |
| {S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година |
| ик Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јели |
| воју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како |
| после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан |
| због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота ути |
| део на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким с |
| , али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачит |
| о људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду |
| сећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устрој |
| Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до |
| ткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу |
| Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намно |
| лим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, |
| којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад. |
| но, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, ко |
| упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је иш |
| планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, оств |
| ђу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је |
| то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наић |
| да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним ос |
| е мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдит |
| упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се |
| ције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи циг |
| и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне |
| >На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да в |
| ела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за |
| пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — п |
| ..{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?< |
| о сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је |
| шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> |
| говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколици |
| која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, ш |
| ад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данаш |
| , па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се |
| исиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све |
| д овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то с |
| и Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb |
| id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id |
| d>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кав |
| бно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обаве |
| а се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам го |
| њем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право |
| је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом изм |
| ра се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је г |
| до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском ра |
| зили....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често мора |
| устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту с |
| тавити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам н |
| Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</ |
| учите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али |
| ми.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да расте |
| каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по н |
| ју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Да |
| ом је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то сво |
| беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ће |
| видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила ј |
| запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се |
| да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била рас |
| начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад ни |
| ој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у до |
| немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га огранич |
| настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним п |
| огло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телег |
| — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“ |
| p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слуш |
| <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је јо |
| атерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг |
| не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, к |
| сном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе при |
| , старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну |
| ублика!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редо |
| радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема |
| тавила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој т |
| говачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва |
| ти извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и |
| о је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечера |
| а је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише |
| р се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од бе |
| свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div typ |
| и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен сва |
| е њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако д |
| ме спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскиња |
| ваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи с |
| ри Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога ко |
| Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> врем |
| видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, |
| оро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> |
| ем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као рет |
| их, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо |
| Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она |
| head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спре |
| у, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> < |
| о би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, им |
| и, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се |
| ?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала |
| и сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за муз |
| мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{ |
| те том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> < |
| ка?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А |
| 9" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— За |
| p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, |
| што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасви |
| ју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је |
| је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који т |
| ту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — з |
| е.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, п |
| p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш за |
| оље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истра |
| ећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто д |
| ти узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> < |
| — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у в |
| да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Нас |
| .{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити љ |
| бично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док |
| е се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа ун |
| отле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала д |
| ј тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; им |
| , па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} А |
| веним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе произв |
| вне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи дог |
| ре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза |
| ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши |
| .{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још јед |
| /p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигне |
| а Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и так |
| авај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца.. |
| дговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она |
| а мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „ |
| држати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управ |
| Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Не |
| јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм јо |
| лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека приврем |
| — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, п |
| <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут. |
| ш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим |
| ма — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb |
| се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...< |
| овић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај з |
| кав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутр |
| а зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли г |
| мо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на пу |
| комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што ј |
| бро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из т |
| ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <p |
| еда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ф |
| ажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговор |
| тим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, |
| ше самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то и |
| азабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бл |
| “ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, |
| не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула о |
| недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си |
| другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} |
| поведи им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у |
| ој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса |
| беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљ |
| вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при М |
| раза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој п |
| рмалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и |
| о тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то |
| с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна з |
| приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преобр |
| > <head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобр |
| рија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична |
| рити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мит |
| <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то |
| и своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, |
| и без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и на |
| , погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говори |
| ничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојан |
| Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека |
| осађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</ |
| Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, |
| века трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се |
| ... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да |
| А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали те |
| и са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дав |
| био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка |
| /p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште |
| } Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанств |
| х радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> |
| премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му |
| прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њ |
| ан разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, кој |
| — Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не |
| глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, к |
| а, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с |
| и <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— На |
| здух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p |
| Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као |
| арима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимна |
| и с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јав |
| фица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Ми |
| е за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда |
| појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све |
| Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је по |
| аш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте |
| и се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју н |
| љати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? |
| а бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, |
| видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — И |
| "172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког вр |
| е ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштењ |
| жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и маз |
| — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, о |
| о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Дар |
| ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, им |
| ивели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми |
| е. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаш |
| ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскор |
| бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али с |
| уњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чул |
| си свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше л |
| трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт.. |
| дгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од |
| а гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда |
| .{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за |
| пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кр |
| о.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад ни |
| Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <d |
| ерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има ј |
| ет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; |
| а сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође |
| важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резулта |
| онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p> |
| комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештиј |
| е.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним |
| ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају |
| ње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време ј |
| азарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у наш |
| ас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по нек |
| ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек м |
| запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из |
| ом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреб |
| </p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је |
| ним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљ |
| Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се. |
| лица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овам |
| е дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је прос |
| ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то |
| ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{ |
| и то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S |
| мој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то своји |
| посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређ |
| знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> |
| редметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говор |
| на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књи |
| разовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опаж |
| далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али им |
| уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник |
| нка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан располож |
| " /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} С |
| да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} |
| гао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, поглед |
| зговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не |
| оба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек. |
| д људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стањ |
| дан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све |
| амим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јел |
| <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити... |
| } Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила она |
| <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) на |
| игурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели о |
| имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије |
| тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла |
| е. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај ув |
| е нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... да |
| иста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у |
| мо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Зат |
| е“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи |
| пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У т |
| с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име? |
| Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио в |
| је борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, |
| кле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају пр |
| едноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „По |
| лика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне |
| ду задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и |
| Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, |
| Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне сн |
| дљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „огради |
| љно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло. |
| ам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени п |
| у.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече с |
| вник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та |
| својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако |
| } Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— |
| , ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједн |
| p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке |
| — Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали п |
| плата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња |
| скиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се |
| у томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакоја |
| техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, |
| ио уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то с |
| У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са с |
| ме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини о |
| јој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још |
| је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p> |
| <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства то |
| е и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и виш |
| така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и |
| му је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{ |
| <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме дола |
| онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан припов |
| е обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре с |
| га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — |
| амо привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту прова |
| атељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S |
| беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је |
| p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доб |
| ...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете н |
| .</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љу |
| Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где |
| </p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, |
| тање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Виш |
| ну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би с |
| .</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком п |
| ешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ |
| ати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Да |
| ави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвар |
| брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручи |
| нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опе |
| кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад |
| да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би н |
| асвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те с |
| нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} О |
| евидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друг |
| век то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с |
| } Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте |
| е заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разбори |
| о је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на стол |
| } Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам нат |
| а сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу. |
| гано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме |
| и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите л |
| } Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} А |
| </p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, |
| с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас |
| их начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и |
| и ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита з |
| Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> |
| жавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Мила |
| несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније |
| илизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш так |
| ерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим |
| тима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бави |
| би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао би |
| свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком. |
| боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>Пос |
| пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за п |
| чају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле о |
| је никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допушта |
| не — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} |
| се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неко |
| доје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</ |
| ..</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узру |
| однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље |
| не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви мо |
| бави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, |
| <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошл |
| ности, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</ |
| ушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само не |
| ајвише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична |
| по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то |
| Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на |
| траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представ |
| га племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титу |
| ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у прот |
| ољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле и |
| и, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије |
| са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практич |
| не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике мо |
| ожете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ |
| то вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луд |
| стина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле |
| као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у |
| тков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио то |
| ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који |
| ириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако ут |
| у, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да |
| ак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се |
| утем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свет |
| рок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер |
| бичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога |
| ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме |
| ка неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него пр |
| људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сва |
| та? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Ј |
| ш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се? |
| је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је зна |
| /p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушај |
| , да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <p |
| сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они |
| мети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</ |
| ма зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим |
| вега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одр |
| о.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари |
| сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни |
| ан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах крен |
| лази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p |
| био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се п |
| и он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, |
| S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, н |
| има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље |
| бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изра |
| довољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигу |
| S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и |
| “. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме |
| <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и |
| прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па т |
| се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како с |
| кретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана |
| није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најра |
| ад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да |
| — Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар |
| женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полициј |
| и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руко |
| не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добр |
| >— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са изве |
| смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам |
| зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} |
| је питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговор |
| се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шт |
| рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви има |
| се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не |
| едно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме зауста |
| прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње? |
| е, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се да |
| о смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је ј |
| особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — |
| инка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти мој |
| ; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} |
| } Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> |
| самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p |
| ин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше. |
| ета, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Јед |
| којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да |
| ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод ру |
| ди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке н |
| аше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.< |
| нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у |
| рекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— |
| грејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље |
| е и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S |
| лицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе |
| ао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се |
| на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и м |
| {S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Уве |
| номе правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S |
| понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе |
| е мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако ж |
| е ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе |
| ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p |
| ечима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и |
| >— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи дево |
| јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је |
| потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о к |
| имо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе |
| празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непри |
| мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обма |
| ло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је |
| — Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више наша |
| жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је д |
| живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко до |
| ој кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> < |
| натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он бе |
| после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Он |
| у на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледај |
| могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треб |
| рко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек |
| p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, и |
| е унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле с |
| а је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Ј |
| Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је он |
| блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S |
| ре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најсла |
| а кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> |
| дно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам |
| асмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време мо |
| Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца та |
| њак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Сте |
| а.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као се |
| ва — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо |
| је слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. |
| му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки |
| <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом |
| ао темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у наме |
| осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пу |
| млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о раз |
| иносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пру |
| мишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немач |
| зилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После н |
| , да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њ |
| е гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рус |
| племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — |
| него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо |
| мо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети |
| кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја |
| евљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у см |
| јати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само |
| а потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга из |
| ?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора с |
| Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Ни |
| тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуште |
| ћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полаз |
| ео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да |
| мо Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? |
| а.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као пр |
| ислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опшир |
| {S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних |
| } Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, рад |
| преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а |
| лдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је |
| оварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и за |
| појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, хода |
| ла вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немој |
| и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А |
| кад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погле |
| Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој ц |
| у? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан |
| ува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао |
| наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам бо |
| ...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањ |
| једно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> < |
| Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан |
| Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, т |
| Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то ј |
| ет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе |
| е, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда по |
| ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста обра |
| који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом |
| , који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарк |
| би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина |
| би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражи |
| ринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике |
| а би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покуша |
| рођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, |
| и сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} О |
| Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одел |
| и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појм |
| арцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и т |
| .{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </ |
| и *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали |
| ије добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S |
| ца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С |
| м тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— А |
| поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у |
| против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуд |
| да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћ |
| осредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправит |
| ало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у т |
| Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> < |
| ма увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући мно |
| е био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна |
| век; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактери |
| ве женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тв |
| ло после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат |
| ше и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно |
| о рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико р |
| мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи |
| је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико годи |
| на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично |
| ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та д |
| победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге |
| је потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p |
| о се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити се |
| ого трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели |
| је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S |
| атером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то п |
| >Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се и |
| у, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан да |
| азлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретк |
| ра Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопу |
| У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са шт |
| и, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} По |
| } Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађе |
| тела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло |
| риметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу |
| > <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он |
| зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одгов |
| ио, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим сврш |
| воју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не |
| ив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, д |
| ко је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, |
| p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта виш |
| и.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се |
| , те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јави |
| Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те |
| ли с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху |
| ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беш |
| оносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — завр |
| њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се |
| } Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, к |
| напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји |
| ...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан |
| е? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој з |
| ескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња. |
| маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудић |
| <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Дари |
| p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја б |
| ви она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S |
| ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — про |
| обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из ра |
| ш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој ку |
| бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино |
| бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили кав |
| је могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се ос |
| дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</ |
| ао да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа |
| } Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне |
| а се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опе |
| вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га |
| омоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја са |
| b n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, |
| рестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов |
| ивот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме бол |
| екох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прек |
| Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли |
| ицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице |
| е према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише |
| исали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју |
| ина за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се сп |
| то још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кр |
| томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њем |
| евном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је |
| ојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, кој |
| ликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да |
| сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан поз |
| стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га ј |
| ности, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљава |
| е се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електри |
| материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа гово |
| ретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоко |
| све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што ј |
| и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма ј |
| ита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разг |
| ије управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из који |
| тима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам с |
| ао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна |
| ња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви н |
| је вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече м |
| да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје св |
| ; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, |
| ља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега п |
| би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и |
| те мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као д |
| рсо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку |
| радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је св |
| оћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заис |
| рада за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници сва |
| > <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади |
| ч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима |
| жити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто |
| утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестан |
| рмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и |
| да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — ка |
| ан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатн |
| ан од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарк |
| га, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, |
| > новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се им |
| кле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са сво |
| енилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естет |
| таноје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; но |
| ције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да р |
| појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мал |
| грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после к |
| им начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „соц |
| после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био |
| > <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p> |
| х чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У о |
| који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похв |
| га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица. |
| како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у |
| не, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој |
| од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је |
| вршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за |
| и, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе уде |
| аш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било т |
| пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут вид |
| није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са |
| Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, ск |
| .{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> < |
| и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те и |
| ши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али уз |
| о се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, к |
| оље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том пу |
| оба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људи |
| утите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка ус |
| да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи ра |
| е. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га ни |
| ина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али |
| е под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто ст |
| Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— |
| асно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радој |
| .</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љ |
| аше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У њего |
| </head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо - |
| рави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оста |
| м ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве |
| плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S |
| ма образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, ур |
| от.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једи |
| <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају ј |
| а ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас ј |
| — Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, |
| сле већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва |
| кчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо при |
| је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смо |
| шта да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у на |
| о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узме |
| стина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре |
| се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко сме |
| Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, |
| је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име |
| екао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и виш |
| ред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друш |
| pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слут |
| {S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и |
| {S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у на |
| стра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањала |
| ра, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао дост |
| материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало пра |
| колајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше р |
| оримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове пол |
| вори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је из |
| нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али |
| тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је иша |
| ра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title |
| ead>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та |
| оде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећ |
| ј скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао |
| аноје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се |
| , како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у |
| а вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забав |
| ро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријат |
| </p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштан |
| оје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Кака |
| мо — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао |
| којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и |
| p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они од |
| рате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n=" |
| упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше зан |
| упака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше |
| ром у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање. |
| сед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, ми |
| широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; сл |
| ила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољ |
| страг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. |
| су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде и |
| о је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, |
| о књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не ч |
| а женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћ |
| кола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика. |
| му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више |
| тиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе н |
| чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова л |
| примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div typ |
| напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, |
| на човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле в |
| њи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очин |
| у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с |
| неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало н |
| и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — гов |
| као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с |
| црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} |
| јана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изн |
| леграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једн |
| детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лак |
| мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наук |
| спит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао |
| оју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друшт |
| ; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> |
| Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p |
| ље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} |
| оћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је гра |
| који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} |
| ози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска см |
| ака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="1 |
| ио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје м |
| ead> <head>Састанци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро с |
| пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки |
| више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи |
| <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћет |
| лушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположе |
| јаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је |
| > ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас |
| едела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на |
| ами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопшт |
| ки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се р |
| p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне гла |
| цу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу |
| </p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и |
| и ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP1 |
| е ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{ |
| народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данаш |
| окле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке |
| ану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба |
| le>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи |
| .{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња |
| о исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и т |
| ашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p> |
| > <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођа |
| је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив чес |
| ковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показива |
| 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и рет |
| оменио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се сп |
| ки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду |
| а има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда с |
| вати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко |
| лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је |
| — Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Н |
| олим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се до |
| о.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе |
| веди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта |
| римети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти |
| лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ ве |
| што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што м |
| ају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: проме |
| p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој |
| Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом |
| ве, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише твр |
| .{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као н |
| зирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — |
| ако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посвети |
| зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није |
| љда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави |
| својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, |
| акве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и |
| данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Ниј |
| ји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При т |
| се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопак |
| ава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и |
| говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> < |
| жи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удес |
| , те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пе |
| а теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами ка |
| едамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је |
| и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опе |
| су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, |
| воје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка с |
| Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет и |
| .</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем с |
| познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то |
| >Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана |
| одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по н |
| ва од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматра |
| аграда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} |
| ије ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} А |
| а ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им присту |
| друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у до |
| о немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{ |
| а ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима |
| лазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку |
| па у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практич |
| м месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре |
| јзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} |
| рода“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у |
| есташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и поч |
| ла на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он се |
| е улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова < |
| и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то |
| ерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела |
| ела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се чо |
| а, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано м |
| „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње нес |
| ја — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не |
| сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би насту |
| ранке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, |
| општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду уну |
| е их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити т |
| тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> |
| ашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима... |
| у ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих ман |
| овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из |
| а.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем го |
| та они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— |
| покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно |
| ечи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.< |
| слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер |
| о и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према пор |
| им реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је |
| пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна ве |
| а сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стр |
| же имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист |
| ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није ос |
| ду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један |
| а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може т |
| >— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, |
| ло народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се об |
| зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих с |
| станова, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како |
| а има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није та |
| амо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма пр |
| може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме слу |
| основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <p |
| ва права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> < |
| но података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће с |
| его нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је |
| ђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језер |
| мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер |
| је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; |
| У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга б |
| } Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; род |
| почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповед |
| озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти |
| е, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса |
| </p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дан |
| ачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} До |
| разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева |
| ј доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плат |
| Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, |
| <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн |
| се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао |
| е и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у р |
| ао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао |
| а каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се |
| долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе. |
| Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11 |
| таше у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div |
| на добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за |
| оступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на нео |
| шавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у дру |
| спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; ал |
| III.</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином |
| .{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре би |
| богме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Д |
| Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити т |
| ш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то |
| и се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро.. |
| а посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута |
| VI.</head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху |
| и су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после |
| јету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шт |
| овањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и у |
| в сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и |
| замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичај |
| сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде срп |
| <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радој |
| ла је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином м |
| >Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</ |
| ги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одм |
| д других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начи |
| у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек т |
| otterieschwester</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у |
| ом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијет |
| Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом в |
| /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко ј |
| дно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад |
| >Damenwahl</foreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се |
| >- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да с |
| и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек |
| само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан. |
| која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде |
| ла на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростиј |
| редност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер т |
| ити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам |
| онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у с |
| ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и са |
| екивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби з |
| би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису |
| то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно пр |
| вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад све |
| , да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да им |
| ва.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Св |
| којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поре |
| а је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће |
| и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело д |
| очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста |
| и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен на |
| рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није п |
| бећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности |
| забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те |
| А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне и |
| врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако |
| <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропуст |
| ора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така |
| главости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам |
| нити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране ут |
| ора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само |
| , која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то п |
| и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{ |
| ед.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, |
| у ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“. |
| сто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до С |
| о ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога |
| ешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговез |
| ражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољ |
| >— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — приме |
| м други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано са |
| тне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело др |
| </p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апе |
| но и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем ва |
| {S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, |
| често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — приме |
| ет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима.. |
| црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сија |
| о требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их н |
| и гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p |
| ет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павл |
| мати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би де |
| него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по |
| у наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће |
| зера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само тру |
| те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу др |
| изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом |
| ти.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, |
| и и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других.. |
| , што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} О |
| да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, |
| </p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у |
| ад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме бољ |
| а услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли т |
| да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> |
| у то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту |
| де, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најпо |
| и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зид |
| /p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дат |
| дите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} |
| кав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми пропове |
| /p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге пре |
| ега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципац |
| зати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне д |
| кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеш |
| p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пр |
| оду!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, шт |
| е она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако |
| великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шт |
| и лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под који |
| слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само м |
| <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — |
| иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед. |
| вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће |
| м ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела |
| мо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Ка |
| е, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} |
| људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људ |
| азвијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Д |
| потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказа |
| за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — |
| . — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Ч |
| оћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате л |
| ога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту з |
| роизводња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, |
| е Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, |
| /p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> |
| ти листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Не |
| мова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати |
| да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намешт |
| скрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> |
| ар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш |
| нда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Јед |
| потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се о |
| .{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај за |
| је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребам |
| ост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како с |
| же уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје св |
| којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му друже |
| ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољни |
| дан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега осну |
| не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се |
| б са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као |
| и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено с |
| сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, |
| е то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али |
| ери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе |
| зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од ч |
| ди.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви с |
| Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у дру |
| мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродуш |
| заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не види |
| у, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Стан |
| у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — н |
| , као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с |
| а, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о зако |
| аћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами поби |
| Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затво |
| гу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се |
| ођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може |
| ање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} |
| њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад п |
| з францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јад |
| о њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њ |
| уше осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стан |
| уком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма |
| на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с |
| Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па |
| авикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно по |
| а заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверењ |
| о разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме промени |
| дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се мож |
| гу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} |
| товања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и |
| ткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дуж |
| она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољ |
| које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} |
| и; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, |
| киње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.< |
| је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, к |
| евић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чист |
| м умним и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S |
| е добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О |
| есемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснуј |
| а ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — |
| н, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито |
| е то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано |
| убити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није |
| е; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, о |
| ала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни поку |
| ало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице. |
| , с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јован |
| еку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу |
| епријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо сво |
| — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рек |
| м радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p> |
| јалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком д |
| оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{ |
| Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, |
| непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћут |
| кога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од |
| што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прсто |
| е.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишља |
| Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринк |
| во.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица с |
| ане бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, ниј |
| .{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се |
| } Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој |
| S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два по |
| први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро у |
| беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; доб |
| та времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице |
| вога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би д |
| су, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S |
| нага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчи |
| .{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и ра |
| ма да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака |
| вноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку |
| имер, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће |
| кужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на |
| Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који прем |
| {S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних п |
| pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадиј |
| сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику измеђ |
| год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво |
| се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а |
| лободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на из |
| т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа |
| а ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фан |
| ају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних |
| гушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али |
| д ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математ |
| века.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи |
| чином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и ос |
| Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> |
| о.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> |
| вим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа бра |
| је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавн |
| } У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додир |
| прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од ок |
| ив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љ |
| више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, |
| /p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи ж |
| се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше |
| ма права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда |
| рави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, гора |
| /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе М |
| мена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете ве |
| чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то может |
| Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но до |
| вом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не м |
| да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{ |
| оуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нем |
| о славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се |
| удећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у то |
| p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела |
| е један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно |
| вари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глу |
| авцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ств |
| мишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фана |
| ћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правц |
| сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса |
| да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте оп |
| век.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешк |
| бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да |
| мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше вис |
| тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} |
| да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о н |
| несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељ |
| абогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Д |
| идим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на посл |
| несене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример |
| ок се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би |
| <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у |
| азговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако уме |
| с; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијениј |
| има се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велит |
| >— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван |
| га.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви т |
| да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опаж |
| иге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговар |
| о је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој споми |
| а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између |
| дом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то |
| а дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} |
| познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, |
| Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате |
| ну.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</ |
| сторију“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, ко |
| о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширил |
| м ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зат |
| ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, д |
| .. једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да |
| од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— |
| ила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А |
| без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога |
| ема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p |
| авао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ |
| дио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се |
| у није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је |
| ме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, м |
| ро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S |
| осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам с |
| дајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А би |
| Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} |
| и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас |
| х мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— О |
| и Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина ви |
| тина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишље |
| номској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва сп |
| , ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, х |
| о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити |
| је требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, |
| речих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна |
| .{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, |
| га има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви |
| ..</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пр |
| д је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и |
| опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Васил |
| би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се т |
| се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би |
| чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Пар |
| бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p |
| . ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу |
| /p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, у |
| ате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања. |
| ad> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео ј |
| </p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p |
| ек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није |
| не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је не |
| ноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Ва |
| оговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} С |
| естајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Про |
| ења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали ( |
| неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је х |
| а и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је |
| Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гле |
| горично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се |
| то већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оста |
| равно, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу |
| уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи |
| — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав из |
| ше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се с |
| знао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави |
| дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео |
| нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сат |
| >Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући. |
| > <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала р |
| т у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од |
| кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, |
| едног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарск |
| е тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и |
| као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило |
| } Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наг |
| к доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатн |
| <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, к |
| ашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманципов |
| S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправд |
| >— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског де |
| т“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим при |
| овољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је п |
| ево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> |
| S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих |
| пет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и б |
| то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак ј |
| осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив м |
| кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се |
| и зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од |
| једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким ф |
| p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управ |
| сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он ник |
| а, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се ује |
| елило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n |
| би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како |
| бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправнич |
| неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— |
| а то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Д |
| ковању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Рад |
| то са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одноша |
| овић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим гот |
| т отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу |
| ећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло |
| се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао |
| е опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла |
| ила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било |
| је га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан |
| да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограни |
| зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање |
| онструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове н |
| и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је р |
| <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки |
| м.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је |
| Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјеф |
| цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте |
| е разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао |
| шај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде |
| је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} |
| “ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ни |
| удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и |
| при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} |
| атер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушниј |
| е у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња |
| бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није мно |
| аве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолис |
| медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи св |
| х тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме |
| тине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не |
| ећини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под |
| о спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко |
| х применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још ме |
| е спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, |
| рао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ |
| Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већи |
| љаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, |
| и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то |
| робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} К |
| ису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били |
| матра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и |
| и и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви |
| намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари |
| сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Ч |
| висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле |
| ти треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново |
| а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо |
| — Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— |
| ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, ко |
| и ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био |
| тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица по |
| љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам каз |
| о дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јован |
| овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полица |
| даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди в |
| вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S |
| то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је за |
| е давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А |
| доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У о |
| ствица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар |
| ило и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној двора |
| огрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту изм |
| з прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део св |
| , вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, |
| у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е |
| </p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — |
| до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није |
| енскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Пл |
| 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад |
| знаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш т |
| дели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> |
| } Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S |
| p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и |
| — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и |
| и после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а |
| овор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тра |
| Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад ј |
| е ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже |
| и.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја ов |
| itle>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу |
| мате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су д |
| е стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Ник |
| читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке |
| е могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју најв |
| ead> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— г |
| енскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом |
| лаван са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у |
| талима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му с |
| ке после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идет |
| а — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није |
| у хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и уг |
| ново питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве полови |
| и морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна |
| Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и |
| ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, |
| кле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> влас |
| <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева |
| мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете в |
| ругова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни |
| наваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} П |
| собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид |
| е опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чуд |
| и јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала |
| да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — см |
| је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који ј |
| о зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привре |
| пита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, |
| које ванредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обич |
| да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, |
| за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би во |
| !{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p> |
| а, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао цел |
| Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло |
| се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и в |
| страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спава |
| рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илиј |
| ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто с |
| Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Дар |
| нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена ост |
| шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л. |
| ...</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канд |
| а устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори п |
| што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи ниса |
| запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, д |
| и Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и |
| та.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од со |
| II.</head> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт ј |
| више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној со |
| артију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 |
| тле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобра |
| самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува се |
| руга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда ј |
| на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на техни |
| но кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки |
| меј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како |
| се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога |
| } Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да |
| Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су |
| ман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље |
| а сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово |
| нао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга |
| к на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих ј |
| ини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало |
| — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло |
| друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме |
| де нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у |
| ижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није |
| зичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек са |
| чнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рач |
| Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може разв |
| не није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радо |
| добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — пр |
| ање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога ј |
| то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Нарав |
| што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ в |
| д се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад |
| кле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске с |
| ојина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати бе |
| ечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој |
| ле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добр |
| новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та |
| ио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од |
| лађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања |
| ком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје |
| . у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење |
| бици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како |
| ам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите нач |
| ...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> |
| ашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па би |
| ма.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она |
| сала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло раз |
| на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Д |
| S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{ |
| Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође пе |
| знат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин |
| имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а |
| — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, |
| о је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не бу |
| линама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p |
| како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно |
| едицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег |
| је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од |
| нскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „опш |
| демо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама |
| међу себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају |
| начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин |
| Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња по |
| о друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе дру |
| ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима |
| о ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онд |
| ло за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана |
| де и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да с |
| наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које |
| ма своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима |
| у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> |
| а, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата н |
| има је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} П |
| што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је јо |
| -што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде ј |
| и од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привре |
| ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да та |
| у — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе |
| ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ п |
| } Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад |
| уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том ув |
| свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној к |
| ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу |
| за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и попула |
| лижавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт |
| та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С |
| Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једин |
| } Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина... |
| уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, |
| шавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пу |
| јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би |
| лед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</ |
| онкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између с |
| падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друг |
| {S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на |
| је била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упоз |
| је, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Дру |
| ругу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И т |
| ји се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су о |
| > <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из д |
| ребати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наук |
| о би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по зар |
| ме га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко |
| д одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта |
| Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити виш |
| ељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није с |
| метити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Бил |
| а малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико |
| нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да вид |
| то се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати |
| Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— |
| о заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- |
| а забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разг |
| се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доист |
| черње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, |
| цимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј |
| ај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на |
| како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у со |
| тучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно п |
| скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и |
| млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се |
| вца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколи |
| >Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{ |
| ост.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На |
| Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутр |
| .</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} |
| убав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други да |
| не ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био доб |
| . — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скор |
| едан од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на |
| ајпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај р |
| иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Д |
| у је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb |
| у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како |
| аде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p> |
| ре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} |
| и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт. |
| по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете ума |
| ге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код |
| право с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужит |
| јим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А |
| г и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на п |
| анови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло |
| ду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — |
| и заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима.. |
| ређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не |
| ћих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше д |
| {S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није при |
| ају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беч |
| d>VII.</head> <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у |
| II.</head> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна |
| еше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Воји |
| набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јова |
| куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заје |
| отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све |
| кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве под |
| наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду |
| у њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само а |
| езницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по варош |
| рслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави |
| </head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Д |
| ме, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У |
| } С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав за |
| ашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али |
| њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би |
| да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, лев |
| само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни |
| окуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофиц |
| нтересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— К |
| лине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много проту |
| јално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> <p |
| који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тв |
| товању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учите |
| е због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше |
| доје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p> |
| а, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, |
| но и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је |
| ро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколик |
| вом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и некол |
| у код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко |
| цима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да и |
| ти на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло п |
| аси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да мор |
| чима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на кој |
| и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посе |
| е за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а мож |
| дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Кос |
| рло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновник |
| рити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било до |
| езику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слаж |
| договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну |
| био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им ја |
| ко? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допад |
| ли реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} |
| говог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 г |
| е, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> |
| Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S |
| ена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели нек |
| егов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном хо |
| , па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто |
| да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање |
| м случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда |
| љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; |
| еба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари! |
| тиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе |
| уме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист |
| е укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те так |
| тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци |
| том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква оп |
| и ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ћ |
| , у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би < |
| за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, кој |
| на да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан |
| е би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископа |
| је говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу б |
| ње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најж |
| и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти т |
| на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротиц |
| о пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остал |
| </p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S |
| >— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо |
| ише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, дос |
| ати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p |
| жна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и са |
| ају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садаш |
| Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на преда |
| а на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу |
| вично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу |
| лободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно |
| и на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је |
| добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и |
| ћма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само о |
| јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка п |
| ксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је |
| пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био дос |
| та спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да |
| и хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вре |
| већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега |
| , уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад |
| Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на оч |
| по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојк |
| т у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222 |
| је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана зате |
| ате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, с |
| ? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам р |
| моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати |
| ислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор пред |
| е све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме |
| и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се з |
| баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено позд |
| — Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> < |
| наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> |
| а.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, сред |
| кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци ма |
| ица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Даб |
| иде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у |
| онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у |
| енутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, че |
| сно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште |
| ше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећаји |
| доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити... |
| ни осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто см |
| а врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску |
| p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очек |
| истрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој заб |
| е, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну ода |
| то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на сво |
| е могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} |
| ичком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова п |
| и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — прогов |
| > <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спрем |
| а руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете |
| не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А |
| лико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пр |
| ј мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче о |
| се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као |
| <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа |
| знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио р |
| поче разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе сн |
| не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљ |
| јих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — зап |
| > <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S |
| шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p |
| олицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он ма |
| ужи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прв |
| .{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n |
| згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњ |
| могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="17 |
| стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се |
| астанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких св |
| шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, |
| /p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у ду |
| ни?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријате |
| S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се з |
| аја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у веч |
| се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, н |
| правила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p> |
| стао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим |
| наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није |
| м приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Си |
| кав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних љ |
| такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> |
| се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне ве |
| да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме |
| ; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и екон |
| тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Своји |
| е у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и |
| ог уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргу |
| свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, |
| и се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност про |
| коме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је т |
| анити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те |
| } Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имај |
| би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају |
| су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p> |
| вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што и |
| ају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нем |
| увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непри |
| онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па |
| вео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за |
| о, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто |
| увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а о |
| их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може б |
| } Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико ј |
| а и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и ко |
| ом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико |
| о штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да б |
| аво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте н |
| наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је прим |
| еба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће |
| пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауц |
| де неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за |
| е имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом раз |
| изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далек |
| два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (б |
| чело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способност |
| ораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам |
| ом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко |
| знат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телег |
| остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше сврш |
| имо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и да |
| видно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разум |
| а у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и |
| бзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да ко |
| скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад п |
| само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него с |
| од буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ |
| онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих члан |
| снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је и |
| велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна ми |
| а приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији |
| да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој |
| {S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у т |
| м умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била вр |
| ве овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са |
| алеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, |
| у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> < |
| вори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — р |
| .</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> |
| к?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говори |
| " /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га т |
| ка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се |
| <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> |
| њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</ |
| у...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" |
| ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Рад |
| т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, |
| бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се |
| ио.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја р |
| е ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку |
| е нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на |
| магање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста |
| Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, |
| S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују с |
| Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са |
| а напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— |
| само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Виде |
| {S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина |
| и чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се о |
| А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.< |
| пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник усту |
| е посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Дар |
| опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе... |
| ли, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— |
| аник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код |
| ? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове |
| адити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана |
| е могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се дого |
| ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни |
| ознато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите реп |
| прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, д |
| пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим ср |
| на!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје ре |
| мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му п |
| ш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може |
| кчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посв |
| е нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> |
| одни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим |
| рова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре |
| јаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако |
| чења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ |
| ах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда |
| да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зн |
| деси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде |
| .</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче |
| е уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Ма |
| <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напр |
| е? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наш |
| зач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“.. |
| о на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен- |
| од једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, |
| мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обичн |
| једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори |
| тали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан |
| /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, |
| <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беш |
| госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> |
| е било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трго |
| лу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, |
| емена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш н |
| <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испр |
| тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зат |
| > <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, к |
| <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну |
| н.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чу |
| зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре |
| p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заист |
| <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били |
| дњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће |
| >Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је |
| као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо |
| није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за |
| јући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> < |
| ио упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види |
| — Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та ва |
| не, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је о |
| споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која бе |
| сеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке срп |
| /p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искал |
| е мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с |
| пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?< |
| > <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече |
| <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболел |
| а после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву ј |
| ом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам ј |
| head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и |
| се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар |
| Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзират |
| "134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из в |
| мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим пр |
| оворила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, ка |
| <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког ув |
| ао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је на |
| е опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и с |
| е знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихо |
| станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђак |
| Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још п |
| може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно. |
| , као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василиј |
| и знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је |
| на дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у з |
| отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — прогово |
| вљати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га |
| тоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p> |
| сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} |
| средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, д |
| предноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте. |
| ак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност |
| еног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином пов |
| ивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору она |
| ри с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> |
| заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не зна |
| е, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз |
| ала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, ко |
| инити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У остал |
| а тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p |
| ме је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намеш |
| {S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо |
| мети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p |
| преми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позори |
| тарија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нар |
| постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, |
| ш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пу |
| е ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.< |
| “, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети |
| Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У |
| љих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће |
| чену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сас |
| /p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте |
| грачкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Мо |
| ..</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, |
| .</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране ну |
| ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јас |
| д папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изд |
| его....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти так |
| ње...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са же |
| к далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус |
| } Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са и |
| рудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код ме |
| ељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо |
| са, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, |
| мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући |
| , кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, г |
| да.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу |
| м разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше |
| с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одла |
| ознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Ра |
| мену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом |
| е то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а ш |
| домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа пр |
| бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој |
| ајглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо |
| о је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом послед |
| о извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше ја |
| им речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задуван |
| и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, |
| још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидн |
| еда на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да |
| његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по други |
| <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам |
| истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њ |
| </p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене с |
| стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> |
| и Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> |
| о здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну ш |
| е — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} О |
| м ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш ви |
| >— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} |
| авдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам нави |
| је јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и |
| на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. д |
| м је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже |
| ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} |
| говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио |
| стране 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор |
| и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш од |
| {S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, мет |
| женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S |
| ва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месе |
| > <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи |
| спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а |
| ом животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} С |
| аше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад и |
| пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то с |
| е о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он |
| те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — |
| а се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати |
| еутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на |
| ама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто |
| то беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог свет |
| Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је с |
| пи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „иск |
| видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке |
| што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долаз |
| оће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, |
| то тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега |
| вим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој н |
| ам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.< |
| ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S |
| сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак |
| ; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То |
| <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више |
| црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасви |
| га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што |
| егове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан ба |
| а њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговач |
| S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> |
| p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p> |
| плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, |
| асак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; би |
| се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p |
| а својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: |
| без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њи |
| епа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године |
| у су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио нек |
| и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле |
| времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са |
| хне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S |
| ени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из н |
| сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с то |
| н пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, на |
| {S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говора |
| ив тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма |
| <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> |
| но позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се |
| /p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашико |
| ..</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damenwahl</foreign>.</p |
| екај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> < |
| алеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов пре |
| /p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p> |
| аква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се и |
| реме скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарск |
| да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе |
| и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се ра |
| та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му |
| о... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у ов |
| мо није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које |
| римети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— За |
| а трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу |
| говор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Н |
| ласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за |
| е после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао |
| наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну |
| Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У оста |
| је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од ста |
| стима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јов |
| има,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте |
| а, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на свак |
| {S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па так |
| .</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за |
| S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више |
| ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па |
| Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда |
| у треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро ра |
| ао стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго ос |
| е тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију |
| мо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било да |
| од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вр |
| , да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се мож |
| разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле та |
| били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом. |
| ама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темељ |
| оварати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружај |
| и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *. |
| му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде |
| ух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и |
| "80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о т |
| е речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марк |
| љице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} З |
| непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколик |
| n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и изд |
| киде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p |
| утала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе се |
| еријалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио |
| примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад б |
| } А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се мог |
| се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаме |
| вори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само |
| еру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у р |
| то око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се о |
| то слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се так |
| је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети < |
| еколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред |
| још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била суви |
| и не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несре |
| издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang=" |
| о и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним приј |
| добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Ми |
| развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело |
| и требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде |
| али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта |
| у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме |
| м предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци.. |
| него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Тр |
| Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</ |
| а му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, к |
| Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него |
| пише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факу |
| ла успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње оча |
| сност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше |
| сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесми |
| ло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они |
| амо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и ви |
| а начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} |
| е погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p> |
| не дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гле |
| > <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги п |
| ију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> |
| тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сим |
| не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој с |
| имином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <p |
| тим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па |
| p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је |
| и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет п |
| век слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је м |
| Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој |
| не Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко злово |
| ри Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим |
| ного пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очеви |
| зире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаш |
| ановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и |
| Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затво |
| То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још п |
| </p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p |
| поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и |
| — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим чест |
| е ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи |
| оштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уоп |
| е — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земљ |
| на показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељс |
| > <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да изме |
| и пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} |
| ого?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чин |
| ју...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> |
| да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се |
| пов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опр |
| љином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечиц |
| имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је с |
| , као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и на |
| {S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је ст |
| међу Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубиц |
| селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у |
| .{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јо |
| говачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста |
| м и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је |
| те ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да |
| S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претп |
| p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане |
| и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна |
| о несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} |
| овори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече зати |
| стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак |
| а знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту |
| м погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква и |
| оворио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, п |
| медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он |
| ама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како |
| ге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим посло |
| , сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по к |
| о пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље г |
| близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, |
| ске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећ |
| њено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре |
| већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то ј |
| ачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p |
| ш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, |
| ора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једн |
| ђе медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше сред |
| /p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с т |
| реба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} |
| ита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Мит |
| се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњ |
| се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико ј |
| век иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш. |
| снова унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о к |
| а, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као ш |
| ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује о |
| аступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасн |
| фица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не изради |
| Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је |
| дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се сам |
| епт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је на |
| е литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, |
| већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, |
| „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, |
| колицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних |
| о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи |
| један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, |
| ead> <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ф |
| руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p |
| те; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и |
| {S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Ист |
| <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше |
| Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она ј |
| јама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио |
| <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, |
| пре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— К |
| их...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разгово |
| ва Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{ |
| ренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и ка |
| "SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="S |
| чова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача |
| иснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због |
| ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно |
| Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почета |
| } Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изнен |
| ну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а |
| трану да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непр |
| в.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; |
| ти јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у |
| са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су |
| <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне екон |
| >Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и |
| Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га о |
| ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја |
| Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога вре |
| дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полици |
| је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код |
| Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов с |
| које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће сва |
| њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— П |
| опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати |
| лера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио пол |
| озива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се ниса |
| сносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја |
| p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показ |
| то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је |
| ни управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они |
| јој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p |
| ти повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо |
| ти...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно |
| ца такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p |
| ше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, ил |
| а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> в |
| еличине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пр |
| говор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} |
| едали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? |
| илан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су свој |
| ло ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој |
| — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ п |
| е њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p |
| ана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад прип |
| наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно ста |
| — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што |
| оји мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.< |
| {S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— М |
| амо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се дру |
| штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с |
| ло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те о |
| тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништ |
| би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, |
| и могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p |
| оте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одл |
| кати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима. |
| и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључак |
| По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, др |
| је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем |
| о.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а |
| него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и |
| p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста ужи |
| ла?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као прија |
| ито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест мн |
| ње.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уо |
| и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче ус |
| и први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, как |
| м.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човеча |
| седи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је |
| у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да |
| црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем |
| н, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би |
| и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.< |
| није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; не |
| ла је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S |
| ик продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем |
| би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате ни |
| ључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, |
| ово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов куће |
| ров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачк |
| Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је |
| са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са |
| о даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у кол |
| површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако |
| смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не веруј |
| околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђ |
| ошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове |
| математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да ис |
| уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је |
| ако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад нем |
| ичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он са |
| овек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{ |
| међу научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и за |
| — Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти неће |
| он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега з |
| ола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; им |
| } Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" |
| ба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у им |
| ца — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута те |
| е женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морал |
| обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> |
| а бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </d |
| ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако м |
| ложен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда бо |
| прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретн |
| ства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не мо |
| анку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица |
| ти (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није |
| ва. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо зна |
| јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нем |
| од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допа |
| S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— |
| ри Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити |
| Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> |
| вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатл |
| ленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изгл |
| мисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно |
| о спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S |
| подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчи |
| речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само дод |
| се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише |
| се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила к |
| на може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису |
| нате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бај |
| го да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њих |
| е стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је |
| доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то б |
| на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити |
| један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, |
| така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређив |
| ити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У ње |
| и ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео у |
| але — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш р |
| а нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одре |
| томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би |
| <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - |
| по, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сим |
| То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, д |
| ате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао |
| о мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Да |
| n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — |
| ва врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није |
| умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упусти |
| те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим |
| або обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако |
| лушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто |
| ељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> |
| на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге |
| приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли |
| и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што о |
| о с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за н |
| ошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p> |
| ивам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што |
| код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености. |
| и их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће |
| тицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за |
| тво, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бив |
| бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао |
| ријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је го |
| Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; |
| ж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами |
| што се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него |
| епирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Ман |
| вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћ |
| или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго |
| и рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лиц |
| >— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p |
| , Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, |
| га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једно |
| код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми ј |
| у ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати с |
| опуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може.. |
| емена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и остал |
| ари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Д |
| кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — пр |
| ње никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласањ |
| преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми т |
| му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуб |
| {S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура |
| овори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, |
| имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, не |
| p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између остали |
| иш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се |
| ућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва |
| раду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трп |
| а програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку свој |
| и и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавешт |
| стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи г |
| ешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} |
| д дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много |
| креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напре |
| свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није |
| а има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима |
| Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је |
| али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је вазд |
| веде ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећа |
| абране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, |
| и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи |
| то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија |
| дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Н |
| Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешће |
| де код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити у |
| рли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седе |
| па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте и |
| — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зац |
| послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, |
| о.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} |
| цес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста н |
| би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</ |
| заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, |
| изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора |
| и могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — реч |
| смоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби г |
| беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, |
| пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго |
| војим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би нај |
| о се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено |
| томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све с |
| јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, ал |
| , прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да |
| да, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певат |
| опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било т |
| оме...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> |
| мишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске с |
| </p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах |
| и.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} |
| рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није доб |
| </p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам с |
| е Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чл |
| <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао ј |
| д тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде иза |
| ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се |
| и, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је ме |
| можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамен |
| зиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, д |
| >— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала |
| ехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро б |
| почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив. |
| } Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе |
| тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју |
| <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њ |
| о гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — |
| везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиљ |
| зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, |
| /p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу с |
| дговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> |
| ник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је |
| руштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не |
| је би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на сво |
| ност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима |
| урао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајн |
| скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити гов |
| — Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</ |
| м ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад ск |
| је добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло д |
| } Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви |
| Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клоп |
| те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нек |
| p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будит |
| а, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад |
| ба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} И |
| исам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. |
| S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је |
| се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћ |
| почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Да |
| нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, д |
| b n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неко |
| } Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више... |
| основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе |
| еците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непо |
| пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>та |
| х последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стев |
| а, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међ |
| ћу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не |
| рим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње |
| и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} |
| нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или друго |
| о од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрман |
| ли доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечк |
| ео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ни |
| — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не |
| ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је |
| исли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека. |
| „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, кој |
| ко би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих |
| са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели |
| де близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у ње |
| и?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају прис |
| ста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и |
| оставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би с |
| ? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад ма |
| — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица |
| даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде.. |
| а би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> |
| замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла |
| али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живел |
| ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече он |
| доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, докази |
| у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по име |
| зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, |
| То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети да |
| ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто |
| опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Си |
| е.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пру |
| еле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући |
| да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар |
| му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, н |
| собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гл |
| и у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} На |
| а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена по |
| </p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да |
| Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изи |
| јајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су р |
| те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје ни |
| силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко траж |
| ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кр |
| > <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема н |
| а не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли |
| децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S |
| и једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за изр |
| те нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограни |
| — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...< |
| не племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} |
| — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам ј |
| којако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" |
| Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим |
| {S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ћ |
| еку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим в |
| </p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутит |
| тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се |
| {S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одгова |
| инка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба |
| мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та нес |
| потребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том |
| нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика |
| ло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} |
| богме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</ |
| ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љуб |
| телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем |
| посредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али |
| а иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} |
| она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као зали |
| во дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо мо |
| мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и о |
| ије он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорит |
| </p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — ум |
| онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се |
| нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно з |
| ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} |
| ије мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — |
| а га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та |
| и озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{ |
| девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што |
| ања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпи |
| орим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може |
| ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, каж |
| рив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекула |
| а сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да |
| су рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него г |
| ћ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у |
| е се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне. |
| умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје |
| {S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим п |
| о говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да |
| ући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Ма |
| нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојк |
| сле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је |
| репоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој |
| ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, |
| песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се уз |
| аво неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После |
| како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом |
| . — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је с |
| мо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некори |
| вија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећа |
| злију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то ве |
| рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, ш |
| и у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што |
| је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> |
| на у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према |
| неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике м |
| а снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се |
| меном морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покре |
| р ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то. |
| е срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па к |
| нда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да х |
| а грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начи |
| добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их |
| еба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, |
| ти ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, вер |
| n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо |
| , и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} |
| pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S |
| памтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа |
| што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треб |
| м говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} |
| слио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао |
| ке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Шт |
| .</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да сл |
| био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћ |
| гледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам |
| S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и |
| зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — р |
| ним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде |
| напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p> |
| приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се |
| сла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за оства |
| спод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде |
| ше пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув |
| и оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је б |
| и се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тре |
| жен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли |
| соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где |
| у се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само т |
| а.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се збли |
| рађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што с |
| сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора б |
| је.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад |
| <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви так |
| pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већ |
| права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати с |
| м да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— |
| зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.< |
| — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p |
| ишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, |
| иста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничит |
| и час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, |
| лого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ће |
| нциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — |
| мо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> |
| ао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита |
| и.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто |
| одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} |
| о проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи |
| ан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмех |
| } Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> < |
| в глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и |
| те па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треб |
| заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и до |
| пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на ч |
| вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затвор |
| ле.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје |
| ора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо |
| -с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена при |
| већега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с кра |
| аља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да пок |
| не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, ш |
| Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и о |
| на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од |
| апиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено ус |
| а своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Фо |
| ј мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњи |
| >— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилости |
| и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} |
| и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на к |
| Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавр |
| млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зн |
| а; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</ |
| претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица пр |
| је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма |
| за о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, |
| кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из |
| ивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље о |
| тави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јад |
| ремена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p |
| едајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био ј |
| љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; |
| е, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, |
| ећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда |
| а поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине н |
| ње и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, |
| Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбун |
| би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом. |
| Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свак |
| pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— |
| у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је вол |
| , да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p> |
| орало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо |
| то спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугаси |
| како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љу |
| ста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чува |
| да ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одго |
| е и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузе |
| других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да им |
| им и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита |
| n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, нег |
| нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, нег |
| ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је |
| о се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћ |
| ао оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том чо |
| Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте д |
| исма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан ч |
| штво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (о |
| на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцни |
| Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети |
| путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга |
| уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док |
| Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одгово |
| е ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим го |
| упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се |
| И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па |
| ти разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да ос |
| м приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Ми |
| е и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми ви |
| а, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајет |
| а забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће п |
| оликог Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{ |
| ато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатн |
| система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују шко |
| езати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, |
| у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорит |
| рљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме обја |
| вани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јованов |
| о слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том |
| о пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати тол |
| а пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу пред |
| } Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима |
| ста за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање ј |
| га.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А заш |
| у приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке опе |
| рим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, |
| глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непр |
| лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскуди |
| та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за т |
| себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна после |
| , да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, к |
| вом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. |
| мила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште |
| е, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом |
| е имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај |
| p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особ |
| забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научно |
| а бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се и |
| о што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићев |
| е сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| бова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p> |
| руда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се |
| ве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити в |
| кога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то т |
| оћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> < |
| пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи с |
| врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} |
| данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче ле |
| мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p |
| а време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него о |
| пет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то |
| то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што |
| ицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још мо |
| им помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно р |
| ку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Д |
| ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже приро |
| мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог |
| <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није п |
| .{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њих |
| е...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са нови |
| сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису м |
| питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислил |
| мовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад в |
| а, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја ст |
| писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} А |
| исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, нар |
| рем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мисли |
| >Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатност |
| е снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувиш |
| јим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <h |
| ја....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање |
| , идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — го |
| ао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" |
| та ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пи |
| удили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што нази |
| арму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога |
| анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И т |
| зуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n |
| је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женск |
| мрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често и |
| а је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у оч |
| а пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ст |
| вори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, муче |
| околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који |
| о што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога ус |
| Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, |
| при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средин |
| то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би |
| ледњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви моде |
| ера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново. |
| S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио |
| па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она по |
| А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— |
| доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да |
| и!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мисл |
| гућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бај |
| може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> < |
| — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да ме |
| тно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и |
| природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта |
| р поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} |
| ам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он ос |
| осподо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на приме |
| ости.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго |
| у друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко |
| /p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу |
| не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњ |
| облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А к |
| ко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у |
| н“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блажен |
| можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> |
| е од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у |
| и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и |
| } Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу |
| а никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већи |
| S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет припов |
| виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто од |
| мо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> |
| истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са нач |
| у све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихов |
| то је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље |
| кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, |
| а је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p> |
| о сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после н |
| ој боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} |
| ило, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, п |
| збуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’т |
| ли одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уст |
| а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и н |
| а!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати св |
| реба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам |
| ати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити |
| ести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека |
| да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска |
| ке за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — прог |
| се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам прот |
| у према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> < |
| шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа |
| > <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} |
| .{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да |
| Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у који |
| мни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> |
| смо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства |
| ристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи |
| а забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан с |
| .</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „до |
| сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку |
| утао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о сво |
| тави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она ниј |
| ајвећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је цр |
| а на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништ |
| но и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{ |
| е наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најва |
| } С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста г |
| .{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у заб |
| лно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, и |
| те — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.< |
| х пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} |
| он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Мар |
| дава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он неш |
| викну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо с |
| јем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се ба |
| ретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; |
| з њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину в |
| м снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако |
| и.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи |
| а свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на |
| није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „р |
| него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S |
| ња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али о |
| ој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше на |
| лад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и са |
| слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких љ |
| а шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да |
| вала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Д |
| ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слобо |
| погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какв |
| кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од н |
| е тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а не |
| доје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</ |
| родни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{ |
| ако они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће сру |
| ижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега |
| то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — о |
| </p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје |
| — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заб |
| олностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слобо |
| е, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало посл |
| етку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се он |
| мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад |
| реба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не |
| апита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће |
| вету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, гд |
| ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{ |
| који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— |
| део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, ка |
| >— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има кр |
| у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или... |
| ам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице |
| да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они уве |
| /p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с |
| </p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при |
| а на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци |
| мају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — |
| ад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам |
| ...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— |
| је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па |
| ако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично |
| управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ан |
| а — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгуб |
| али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је д |
| да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће с |
| с, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одго |
| концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музи |
| ру, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна |
| о — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче р |
| ожемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу. |
| но, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је трул |
| Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Дари |
| бично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> к |
| то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публ |
| честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је та |
| авању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људ |
| ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Завр |
| е тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви |
| чи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да с |
| , да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад |
| х је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и раз |
| их користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} А |
| раше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ с |
| p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се |
| та, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у |
| } Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назаре |
| с; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо гос |
| , а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар |
| може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш изв |
| ако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним уплив |
| .{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове |
| ављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма к |
| ашине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште |
| „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, |
| као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања |
| .{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе о |
| то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску у |
| вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се вар |
| ица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p> |
| . 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> |
| а сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се о |
| зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, |
| ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — т |
| етима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у тре |
| нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана.. |
| о не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али с |
| p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Ми |
| и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише |
| као од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <d |
| се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је с |
| олико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, кој |
| ад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га |
| ледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне би |
| не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S |
| сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате |
| што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p |
| ом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова |
| наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Д |
| те о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио с |
| м, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима |
| увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и |
| баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није м |
| , па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилн |
| је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевн |
| но; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека! |
| огле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, |
| мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им п |
| ачело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све с |
| тати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили |
| је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није т |
| о нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не ва |
| месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше д |
| инија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако на |
| <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су |
| дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што м |
| евност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога ср |
| и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — д |
| се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познани |
| јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоц |
| до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на |
| редства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, |
| и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можд |
| аопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја б |
| су нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати п |
| се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по сво |
| баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— |
| баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодил |
| еше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, |
| > <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p |
| обито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — пр |
| ић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода за |
| стуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду |
| адало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у |
| даше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време |
| љати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствим |
| ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам |
| друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... прого |
| еображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали н |
| вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан. |
| и, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, |
| и, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда |
| а могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа |
| .{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али п |
| мо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим од |
| аздина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ст |
| ашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, с |
| } Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви зајед |
| ео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њ |
| тега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} |
| мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нем |
| мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар |
| ново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Ман |
| ило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова |
| .</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много вр |
| ојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању. |
| ици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мал |
| етњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Ма |
| н, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад |
| станите само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— |
| ет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он с |
| дничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би |
| /p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког врем |
| {S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право пес |
| и наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имат |
| ледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S |
| редна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте м |
| већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електриците |
| тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад с |
| а наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и уз |
| а својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај ов |
| же у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколик |
| ветке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> |
| мали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је |
| њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је |
| S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаж |
| баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то св |
| спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста |
| се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога пола |
| не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним прав |
| гао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{ |
| ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе р |
| едала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоуздан |
| цијалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се с |
| глед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у |
| упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> |
| а живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, к |
| од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећ |
| Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина |
| које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да |
| лучају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње |
| ва?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које т |
| вде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега т |
| .{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумев |
| немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити |
| о друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у к |
| а према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А к |
| е мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобод |
| рали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред сви |
| а њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на |
| орао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, |
| окварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{ |
| ао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више гр |
| ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална св |
| цу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насм |
| и ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има |
| } Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за о |
| и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" |
| ?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n= |
| да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо |
| најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} О |
| евних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва |
| го лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст |
| гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — |
| -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам |
| што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете |
| пео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" |
| p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пер |
| {S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од |
| да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати па |
| о не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакоја |
| забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ип |
| не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће |
| каза, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун у |
| јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — |
| вој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, к |
| ...{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, |
| но, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се осв |
| буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека |
| сле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко сп |
| а туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право сво |
| м концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, |
| лавноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толи |
| му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде |
| иродно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадов |
| , кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, |
| звратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморали |
| часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој гов |
| елом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специ |
| на, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашил |
| ју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни у |
| ого говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметат |
| и нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којека |
| а има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све |
| ад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и та |
| то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију о |
| е, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања |
| лати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад... |
| А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, |
| ко пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познан |
| ном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти м |
| е постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредн |
| ико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па |
| ти, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзи |
| /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женид |
| науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном |
| и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом |
| говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} З |
| ћ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} А |
| е по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису |
| а ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на |
| иликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи |
| ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких огран |
| а Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам с |
| } Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А инач |
| био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ст |
| .</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Мож |
| постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник до |
| ем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби по |
| p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неп |
| > <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборав |
| на и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није л |
| ити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> |
| на беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведост |
| ога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чут |
| осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама гов |
| а у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији ч |
| нас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — |
| а.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажн |
| такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима с |
| у стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са |
| обније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захт |
| свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смеш |
| празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће |
| .. то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Ј |
| p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Јед |
| ло навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама |
| м стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио |
| ука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о пр |
| , како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зн |
| p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког |
| мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него др |
| вање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајућ |
| но, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али вид |
| на, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све м |
| и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још н |
| ступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и општ |
| Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту |
| } Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина |
| --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику. |
| ела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који |
| head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестан |
| њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан р |
| предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у добр |
| {S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеј |
| тавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште с |
| о, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те и |
| ..{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, с |
| е — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... |
| сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на |
| носа.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам |
| сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу |
| авим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио ја |
| oreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали |
| толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу р |
| писана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— |
| се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, |
| ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим |
| и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што же |
| е у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других н |
| адама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> |
| унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту ј |
| доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је |
| зносили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом |
| о више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још |
| вам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, |
| за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће |
| е да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S |
| {S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље |
| е да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила |
| му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том трену |
| <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје м |
| на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, |
| мунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теориј |
| а према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па оп |
| ауком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље |
| х.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња |
| оју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Сте |
| {S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још ст |
| ам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да з |
| {S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити |
| видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах забора |
| е нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавеш |
| ру, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забав |
| </hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће н |
| ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе |
| ч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> |
| <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, кол |
| томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но до |
| истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо |
| мо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, |
| ника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио |
| ало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капит |
| о се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљењ |
| >— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио з |
| сли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{ |
| у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога. |
| потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <p |
| е чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет к |
| лом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „наук |
| .{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, |
| акве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке |
| оред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка |
| — Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века |
| ледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао |
| и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што |
| је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао о |
| вечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, |
| га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше |
| у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда? |
| .... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки |
| н се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, |
| много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не |
| су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничког сталежа.{S} С |
| оме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, т |
| е већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције изм |
| руги отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се про |
| имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} |
| радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижењ |
| наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки |
| стема.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неп |
| амници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за |
| који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемс |
| обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној |
| в свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у мн |
| {S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше |
| могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужн |
| о по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидб |
| е, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Рахмето |
| д реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како |
| дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то бог |
| пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, |
| и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго на |
| Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Ми |
| д нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наг |
| удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичн |
| још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та до |
| очита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча |
| обро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обичн |
| обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу |
| јиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече |
| реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако кат |
| д је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало рет |
| Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Ни |
| p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на д |
| } Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} П |
| сећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко вре |
| едао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе |
| а се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би |
| он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у |
| за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам уп |
| овање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, |
| није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он ј |
| која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала р |
| то је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравн |
| оме удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} |
| али новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају |
| па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заост |
| мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Та |
| зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве је |
| правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога и |
| а и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку |
| у осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а |
| забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали. |
| p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био поз |
| ита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S |
| у меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му |
| није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро с |
| гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отп |
| ове не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у п |
| и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинам |
| xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> |
| а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP18780_N2" /> навела први пут |
| емишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, |
| /head> <head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним к |
| ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, уду |
| љу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путе |
| .{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предг |
| аћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће т |
| врши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао. |
| његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код опште |
| ујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштв |
| еђење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати.. |
| авати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, д |
| никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У б |
| пштега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако |
| његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло н |
| а случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, |
| , зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао |
| ред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечер |
| >Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их ст |
| за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји ра |
| ћ је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам |
| ам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас |
| ред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу |
| наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стај |
| оме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио |
| о кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки пре |
| дноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Поч |
| д удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и |
| арога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама с |
| толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{ |
| о се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и |
| поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да |
| пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</ |
| њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао посл |
| науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио с |
| ше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата |
| илан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је |
| пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду |
| о, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиниј |
| !{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако |
| тле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, |
| и било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, |
| погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — |
| ? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа |
| етне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, к |
| адамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташ |
| ој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и проч |
| .{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и |
| да у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он заста |
| ="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујан |
| дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цир |
| е са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спра |
| ачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богм |
| ме позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај |
| у.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није има |
| међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевн |
| , да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавн |
| и вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле с |
| так, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратит |
| свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за у |
| је и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је на |
| лазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} |
| {S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или |
| е за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p |
| није.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и |
| виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, к |
| Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга |
| у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавн |
| абавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо |
| за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, н |
| је упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која н |
| ају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име |
| .{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пр |
| е само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још |
| нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ з |
| н скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“.... |
| те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а м |
| само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то ј |
| ији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, с |
| замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да |
| него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да |
| енут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, |
| ас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без д |
| потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на |
| ; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који |
| ај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку |
| о је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није |
| ори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо сада |
| маћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, так |
| не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда |
| би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема |
| и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, |
| , да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљд |
| завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који нема |
| не, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити упр |
| снивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, |
| на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да |
| љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикава |
| Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оста |
| но простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из о |
| о, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га |
| <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p> |
| </p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год т |
| p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео. |
| рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, ш |
| има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, |
| ени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— П |
| ога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина |
| кле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делил |
| ароду, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никак |
| лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Дари |
| на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бри |
| радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не |
| а радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине |
| колико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтел |
| али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је |
| ава одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да ј |
| и пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим пост |
| — Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није с |
| SRP18780_C1.1.1"> <head>I.</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела |
| , да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе |
| собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити |
| а га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених |
| можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у т |
| га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ног |
| рила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у ну |
| ко година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти о |
| е приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и разврат |
| прат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину |
| ати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, |
| } Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на |
| ито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле так |
| а њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би |
| ат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ позна |
| з основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Ук |
| паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да пита |
| </p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то |
| , — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље |
| има и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве |
| пада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слобод |
| ти Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело |
| {S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим пос |
| моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, |
| еде Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова |
| некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ле концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком |
| ириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких |
| е.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубав |
| сећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био уз |
| које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућут |
| облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одгов |
| ећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и с |
| престано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскор |
| етне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на |
| и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој |
| <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у бед |
| и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатно |
| у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све |
| вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — од |
| г вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} С |
| у се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било си |
| а упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стан |
| .</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав ј |
| је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на |
| мним и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Т |
| свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и неснос |
| уму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Пла |
| <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Ник |
| којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{ |
| до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уоп |
| и весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни иг |
| сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, дост |
| — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислит |
| >— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите |
| онети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће б |
| ад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао |
| тељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; к |
| тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, |
| — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> |
| ов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} |
| ди се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога о |
| смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у |
| еместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? |
| о натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро |
| уће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао |
| </p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Дар |
| {S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} |
| т сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При раст |
| боду!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> |
| ити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће ј |
| те; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</ |
| о, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећа |
| и зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке |
| ко дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела |
| то пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана |
| ="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму х |
| сле неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с- |
| невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљн |
| рекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Мила |
| ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенито |
| } То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто с |
| ознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различити |
| ти нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом н |
| ли.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у с |
| о душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељ |
| истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе |
| остати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p |
| веза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и ва |
| воје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам призна |
| >— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно |
| е стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што б |
| {S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, |
| и му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена з |
| воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове |
| о знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег дру |
| а, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је |
| о брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи на |
| ишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, может |
| заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај р |
| они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установ |
| мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се |
| из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај |
| тавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њихо |
| узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p |
| и им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим располож |
| то јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако |
| ито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем |
| То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и м |
| облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство. |
| те, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привид |
| н од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху п |
| би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном са |
| ку?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми |
| ао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је |
| ешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправ |
| да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у |
| емо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо |
| _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућ |
| бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви |
| та у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику |
| орали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма |
| ар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мо |
| вчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању бр |
| има на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Б |
| авде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном влад |
| ?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радо |
| е Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.< |
| о све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не ск |
| кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам |
| сти ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност и |
| >Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, |
| о видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо |
| руштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас |
| а, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>С |
| економској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у |
| аше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у |
| лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи |
| садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и |
| Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао |
| ћ са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаш |
| S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он са |
| де га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара |
| дско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да пок |
| да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S |
| Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Дарин |
| , а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес |
| и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је р |
| ији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда |
| {S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно ут |
| ије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже време |
| детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правил |
| } Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште |
| Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Ми |
| </p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа про |
| уштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Т |
| посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно о |
| де, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није по |
| може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба д |
| ника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте |
| ма своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{ |
| челна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и н |
| еш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако д |
| /p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан и |
| сим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад |
| бави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању |
| о.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме р |
| какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се |
| ази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103 |
| страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим преста |
| , а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То ј |
| њижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средс |
| чност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви з |
| ара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и ку |
| ина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околнос |
| а је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако |
| ринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Милан |
| ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе сас |
| о у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозим |
| , довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> п |
| ошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један |
| е упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше јед |
| ј закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје зак |
| утим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагоги |
| о долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике |
| е говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.< |
| с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — у |
| платно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није б |
| опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији н |
| а га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, |
| евљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутит |
| ом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се |
| тоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} А |
| животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, |
| в; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и |
| бито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђи |
| Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одм |
| оизводњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посл |
| е ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други |
| звијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он |
| вари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А может |
| у остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, |
| умете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ни |
| а остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> |
| лазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена |
| , т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке влас |
| о се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба |
| е навикнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, б |
| е се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И н |
| и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како с |
| ...{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао |
| мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер нај |
| ) узрока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, изб |
| знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мис |
| Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при том |
| где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав њег |
| радио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њи |
| ки рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари |
| ном.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., |
| власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S |
| бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па |
| ; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда и |
| >Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан рас |
| ли видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па о |
| ка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била к |
| о какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.< |
| аиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно |
| да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава |
| угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуг |
| , већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле баб |
| ма, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан д |
| јим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем н |
| тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају |
| што црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, к |
| кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно и |
| тању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад и |
| аиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет са |
| аш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар |
| истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту |
| да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком |
| бражај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S |
| ијалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треб |
| ам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесит |
| } А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, |
| амо неколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све |
| ="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати. |
| ти и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али полити |
| е да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобо |
| заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за у |
| е тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не з |
| ште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану |
| е, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела |
| прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и ј |
| не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S |
| одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Сте |
| ила је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је |
| о ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим. |
| сти.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. |
| шајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, |
| ашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у са |
| У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за п |
| сим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разгов |
| > могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; ни |
| ке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесно |
| p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви з |
| и човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случ |
| — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко |
| >- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и |
| разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, п |
| за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на |
| га разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, ал |
| у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, |
| Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весељ |
| то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси |
| то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није |
| ћи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје т |
| лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се |
| људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, |
| , али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела у |
| шао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? |
| ност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично пот |
| ога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други ч |
| } У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору |
| да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи о |
| ди да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на |
| слим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је |
| ате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ј |
| Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земљ |
| у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ос |
| > <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре |
| гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? |
| рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну проме |
| х ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до нова |
| одине, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{ |
| баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> |
| и роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и |
| еш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек |
| икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам |
| i>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и ја |
| 02" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се пр |
| и нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S |
| о.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења. |
| } Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто |
| аде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако уму |
| стао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате |
| окатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и К |
| иђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и н |
| кује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге |
| же говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе |
| ају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Вид |
| у нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да |
| ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом сна |
| > <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у |
| а...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стај |
| ашан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица |
| ичка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме |
| том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало |
| него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље поглед |
| . — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — п |
| гућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по п |
| лио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били ну |
| ета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да не |
| еч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи |
| е градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њег |
| па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дак |
| оже тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја |
| ма више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Дари |
| ва.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то. |
| а је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше |
| </p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се о |
| о и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, |
| њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог го |
| ње“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из |
| једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад до |
| ствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне |
| дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је |
| овору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба д |
| нути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још виш |
| других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му |
| номије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, уста |
| њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица |
| накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим |
| и себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га зап |
| роговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је |
| а језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропс |
| раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити |
| акојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима ј |
| морним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На |
| ти, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини |
| стина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је |
| тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која ј |
| </p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудил |
| суда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице |
| будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над дру |
| нове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак б |
| и, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су |
| и га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под нов |
| ција, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као |
| виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само пре |
| напред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђа |
| <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани игра |
| важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не |
| и имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати |
| ров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само так |
| к по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају сл |
| на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама |
| то, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас |
| е с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да |
| !{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима |
| } Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и |
| ађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће мо |
| е захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста ј |
| после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, |
| у. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана |
| ем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремн |
| — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкч |
| /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; |
| ава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њ |
| бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не |
| упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} |
| тво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на осн |
| — За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од |
| о.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не |
| тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — |
| о добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми ј |
| .{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чла |
| /p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојт |
| а.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотр |
| дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који т |
| {S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно ми |
| змену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, |
| патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учи |
| } Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у |
| дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, |
| о не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ р |
| он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако н |
| састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту |
| мислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом? |
| ти то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што |
| да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Р |
| } Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост преб |
| </p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начел |
| 6" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђ |
| годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње боле |
| радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме |
| пште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, |
| е стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не мо |
| га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо с |
| S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам вољ |
| а што мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле |
| и одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} |
| ајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоум |
| у цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда ба |
| е истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ћ |
| инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро н |
| а — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити |
| диностима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се |
| је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} |
| танете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> < |
| „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То |
| више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л |
| ирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао з |
| т не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А до |
| а одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, |
| се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало з |
| а страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку |
| уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад |
| S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично ост |
| штом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Појед |
| } С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати за |
| осле два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповеда |
| живај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се |
| неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не |
| ли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и ко |
| Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, д |
| алнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — с |
| верио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би мог |
| а, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са сви |
| јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гле |
| </p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би |
| , или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> < |
| } И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду |
| ње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо ил |
| што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа |
| м случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контр |
| То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је до |
| у трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро |
| е и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваш |
| : т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се |
| н тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помо |
| вате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у д |
| {S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Во |
| сподине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста.. |
| те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом моно |
| о пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак |
| S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа |
| који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне |
| црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, в |
| Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита о |
| из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различ |
| ње.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ поз |
| <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тиши |
| сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако |
| међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који |
| е свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере |
| твеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начи |
| Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хт |
| га и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, |
| уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну ст |
| n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, |
| е осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацрт |
| S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не п |
| ц — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p |
| ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не мог |
| асположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (нар |
| на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једи |
| оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то у |
| /p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан ра |
| ли знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а с |
| ако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго нау |
| ар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и |
| да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему оном |
| њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" / |
| а слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с д |
| потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример с |
| мо кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У |
| се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде к |
| између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после и |
| ам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, а |
| си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} П |
| м последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за сво |
| ој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Жен |
| ју то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — п |
| нергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p |
| ј маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{ |
| исити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у |
| сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљиви |
| какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и ин |
| росто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога др |
| који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих наче |
| но испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту стануј |
| фским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Тре |
| закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је п |
| риликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирају |
| се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немог |
| ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и |
| тан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chap |
| обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како |
| не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који |
| бар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту кар |
| d> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог |
| а са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадав |
| к *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут. |
| болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, |
| ти.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где так |
| ђанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околности |
| пет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају осн |
| а и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених ч |
| ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја |
| штаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду |
| тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, д |
| езгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гл |
| да мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет не |
| чност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па |
| оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљ |
| њу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је дети |
| , наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне сн |
| д хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га о |
| ам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но о |
| о неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то |
| казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, |
| к и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни |
| правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцни |
| од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{ |
| ирније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био позна |
| са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези бех |
| долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да б |
| сним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да и |
| дица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан ут |
| тано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и |
| е своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање |
| то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се |
| ажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколик |
| није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло пли |
| аучних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад забора |
| ављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло |
| ле рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не |
| блику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на |
| длог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, |
| их), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да |
| ћу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприро |
| ном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и з |
| ти жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је |
| нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Пог |
| .{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То з |
| <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што ј |
| за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги |
| е и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихов |
| ез <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово ј |
| главито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето вид |
| мена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, пе |
| развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ак |
| промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, |
| по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то уж |
| у задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Са |
| , а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радоз |
| о научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним ус |
| су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох |
| ме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ ј |
| за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост |
| м тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S |
| пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} |
| слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле |
| у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234 |
| е не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у со |
| аћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; |
| .{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Ј |
| д ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум. |
| етне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, |
| се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља н |
| е без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p |
| се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може |
| </p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема сми |
| или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба |
| {S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најп |
| Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако |
| чин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али |
| , ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситост |
| нственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...< |
| исмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, |
| Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте |
| ођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да |
| , да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице мо |
| тева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</ |
| дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, бил |
| шљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислит |
| раво у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да |
| и елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остваре |
| ј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беш |
| не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том чов |
| трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо |
| ки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас |
| леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млад |
| љак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога има |
| доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што ј |
| тицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше |
| еч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву с |
| и, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, |
| ешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос |
| е опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... пр |
| и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другов |
| полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође д |
| овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабо |
| ли: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вам |
| една уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти |
| бави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љуб |
| а сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а заб |
| едим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“ |
| у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави |
| есплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.< |
| <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не |
| Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад |
| али.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и ж |
| ображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благова |
| но дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је и |
| боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви |
| моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео са |
| удма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ |
| више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пе |
| отивећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје |
| .</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, о |
| е буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан |
| S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та са |
| стварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намр |
| p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— |
| Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да |
| је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она |
| > они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за |
| посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше ср |
| p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде |
| е.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и ост |
| живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се |
| ије; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде |
| цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћет |
| и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међут |
| „најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „ |
| н за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућин |
| нијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке к |
| а се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој |
| ју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избе |
| ти само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} А |
| воју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S |
| Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ства |
| е беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, |
| Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инже |
| а не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} |
| але, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се ниј |
| сна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не мора |
| сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је ме |
| у, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини |
| ојим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје |
| .{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} |
| омишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала пос |
| S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с гор |
| у пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Она |
| рема снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова |
| } Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од п |
| При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с кој |
| рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не |
| </p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника |
| је махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући арти |
| други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не про |
| земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то ост |
| оцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само |
| олико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком. |
| ле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закрж |
| их чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да др |
| равдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако м |
| еше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело |
| вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може и |
| онашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т |
| о је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха. |
| рсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви с |
| испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потп |
| да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша нач |
| оразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих |
| је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слобо |
| им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови |
| ио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — го |
| руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Мила |
| ју разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима нап |
| } Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} |
| .{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више с |
| оведи, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S |
| у.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, |
| и доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком с |
| о рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> ра |
| што ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Мож |
| ="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питат |
| /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком др |
| уке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, |
| на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радн |
| ер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници мора |
| како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је би |
| ола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. |
| и разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с |
| бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се изм |
| н начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан |
| падати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више им |
| ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми |
| и признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и бога |
| српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху до |
| за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Сам |
| физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, да |
| им ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступи |
| погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изв |
| е свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло ве |
| а, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота |
| ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да ње |
| зам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилн |
| >— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њ |
| ="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, |
| павао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зац |
| садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уо |
| може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и |
| т.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан ж |
| уги морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да |
| д ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улог |
| осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање сви |
| ало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ки |
| } Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну своји |
| ви и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — |
| а и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим чланов |
| ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да |
| јање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудам |
| аве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у св |
| и у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је |
| .</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p> |
| двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се он |
| тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учини |
| тајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{ |
| у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалашти |
| /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалист |
| ва постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио |
| само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату |
| ример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у |
| .{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у |
| а никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се |
| капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу |
| потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за н |
| ваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње</ |
| а.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, |
| } Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једни |
| мо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и |
| ојине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи |
| и данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој орга |
| </p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредно |
| Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изна |
| ао што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, |
| ом брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електриците |
| као по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар |
| рати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> упли |
| им горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од ц |
| од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко о |
| ине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод |
| авио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, |
| ину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака би |
| слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допад |
| 780_C1.2.4"> <head>XII.</head> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолин |
| е опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, к |
| (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је б |
| ко година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опе |
| удма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од |
| ико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме избли |
| удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи |
| тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> < |
| је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љ |
| са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли о |
| и и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш л |
| паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одм |
| прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, шт |
| природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p |
| а у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону сл |
| уштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не мож |
| сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно д |
| олем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли |
| кама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" |
| тна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује т |
| и свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која тре |
| у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за п |
| би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори М |
| а, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после ра |
| , да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто |
| ако да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба ч |
| ући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и |
| то не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај |
| ворио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" |
| , да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, |
| , да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да и |
| ка за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не |
| .{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од так |
| изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> < |
| акле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} |
| к има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговци |
| е може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извес |
| рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим нај |
| орист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су д |
| блици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прек |
| рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика |
| име, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, гов |
| која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој |
| ике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од |
| пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћ |
| сељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није прес |
| ње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло при |
| што старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је весел |
| ут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за о |
| је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што п |
| није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном |
| д вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким |
| је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — С |
| ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог св |
| о...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који |
| пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — за |
| станемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.< |
| н.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p |
| нутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се в |
| ојешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</ |
| добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч |
| > <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се |
| е гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда |
| утаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се |
| се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и уп |
| иси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о св |
| тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — наст |
| ан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати |
| о је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле |
| а непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обич |
| разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети |
| куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за |
| лагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога |
| баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Ми |
| ускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да |
| .{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад вид |
| оба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S |
| не у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме тргов |
| е се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколик |
| цама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она јед |
| стог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и |
| е!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да |
| .</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} |
| не.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} И |
| , скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни је |
| баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја н |
| оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, д |
| сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне |
| може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напр |
| не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титра |
| ан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели. |
| <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</ |
| е ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори |
| да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, кој |
| рмонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклон |
| </p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S |
| поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како |
| о.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њ |
| де га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач |
| у и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} |
| о се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" / |
| ам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p |
| борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један побед |
| ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и догов |
| један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа п |
| — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — приме |
| вег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја |
| емио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што |
| {S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се и |
| то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи исква |
| хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима и |
| међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас н |
| би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали |
| није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, зб |
| чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} |
| ја показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</ |
| сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потрес |
| шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша пр |
| е Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је |
| посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако уп |
| реме гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том нам |
| , и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажн |
| и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.< |
| } На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му |
| е приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.< |
| не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавниј |
| , молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и к |
| им на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико по |
| ну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до |
| ити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="1 |
| и са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринч |
| не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све |
| јалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p |
| </p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Стано |
| убави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је |
| /p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} |
| згубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О |
| за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој |
| каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетат |
| га намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и док |
| ња у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је |
| тњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Ил |
| бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу |
| препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви |
| ио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно |
| као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни |
| је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с |
| песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај |
| p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење |
| ити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје п |
| сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако вид |
| овићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због к |
| > <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, |
| V.</head> <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак р |
| >IX.</head> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном |
| , која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S |
| .</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — на |
| > <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и по |
| не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p> |
| И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у је |
| екам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога д |
| на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> < |
| и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, д |
| рена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим окол |
| и сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам у |
| анови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. |
| о се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђ |
| енога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Ва |
| века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни с |
| мештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, жив |
| на газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изи |
| са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, |
| стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="1 |
| т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који бе |
| ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам |
| ски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p |
| , и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао |
| е.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим |
| ост и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле вр |
| лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> |
| ње са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То |
| тпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способ |
| спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном у |
| <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тих |
| гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, |
| у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највер |
| от за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способно |
| ици, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни |
| е напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, |
| је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и т |
| е. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа |
| .</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се це |
| p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} |
| акле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, д |
| ај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био вр |
| у поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам д |
| ајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да |
| сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја са |
| не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке |
| хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори |
| /p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја при |
| за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> д |
| Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усме |
| Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је те |
| е мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет |
| се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио ј |
| испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p |
| о нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...< |
| но није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су н |
| е предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша к |
| лузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само |
| твор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви |
| са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност |
| ланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа р |
| ила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш п |
| } Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при |
| бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати р |
| о осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацел |
| х после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p> |
| језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе сами |
| Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пр |
| другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан з |
| уштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалис |
| еправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са нек |
| саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким п |
| ној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмов |
| неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке наше |
| ог стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а |
| ше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{ |
| јући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Наст |
| е има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би по |
| ацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и зами |
| ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да рад |
| сле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и уг |
| бице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, |
| сеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је по |
| што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год... |
| е.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцен |
| ој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Г |
| парађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њих |
| прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, |
| <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам |
| ?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не при |
| еким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је |
| ачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само |
| тошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да |
| преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она |
| ио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шт |
| иликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими з |
| ла да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим нер |
| S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да ва |
| цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању м |
| аздарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полица |
| вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— |
| има, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост кр |
| ти Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да гово |
| " /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је |
| <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке н |
| SRP18780_C2.1.5"> <head>V.</head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће |
| ; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто стр |
| обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо |
| можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као п |
| а за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се просто |
| Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је с |
| бности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та п |
| све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни упл |
| ане. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити |
| м стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Б |
| само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би |
| постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати |
| а сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису |
| > <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу ок |
| <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина де |
| је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p> |
| у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они |
| утру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ |
| кужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} |
| е то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се |
| ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су ка |
| одир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је |
| ње и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући |
| ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— |
| и новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до |
| а господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао. |
| Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле у |
| n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити. |
| њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова тако |
| тојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути |
| S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</ |
| } Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S |
| ад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје п |
| <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничко |
| p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гла |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин л |
| на изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто с |
| отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> < |
| ресује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло про |
| љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ет |
| То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још |
| верство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде |
| } То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — |
| већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да ј |
| и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо |
| <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела< |
| .{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио т |
| о што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они гов |
| ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају |
| Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим ра |
| <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, |
| мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео |
| свим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ни |
| <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро с |
| о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега погле |
| о.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме п |
| ело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечеро |
| огледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Г |
| дговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <p |
| То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но |
| мио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На |
| плативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи раз |
| олико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што |
| оге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро.. |
| ована је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n |
| а непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна |
| Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбо |
| то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопшт |
| не је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици |
| омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо |
| } И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су |
| S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирну |
| Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре к |
| пучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда по |
| евојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та н |
| стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене |
| де?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад до |
| оловине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поч |
| е остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ |
| а.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких род |
| ује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је К |
| уте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, п |
| е ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па |
| тио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — за |
| у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам |
| ако се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за |
| у, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после |
| ћи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} |
| не, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној соби |
| ико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да ујед |
| најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна |
| туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе |
| а као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обич |
| аспитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо |
| пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — до |
| томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па от |
| њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је |
| .</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме нек |
| очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом |
| <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Посл |
| живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скор |
| ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да |
| — Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чис |
| мена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; не |
| стало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила |
| > свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и об |
| а кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, т |
| А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру |
| ло послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед он |
| олико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се н |
| гима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила. |
| с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија |
| S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда |
| аше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на |
| а, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше |
| амосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај |
| да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хо |
| дите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога не |
| .{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Ј |
| виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— |
| м од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетк |
| лободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не |
| </p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но најви |
| ихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарај |
| тишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом к |
| а узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу д |
| јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу |
| ојега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста м |
| <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљ |
| ути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле |
| једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Пет |
| нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врат |
| значен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{ |
| е отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> |
| >— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који |
| ветом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држи |
| у...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћ |
| и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њ |
| те ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{ |
| ној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста |
| </p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</ |
| ете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Ми |
| вори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марк |
| сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти |
| твар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за |
| , би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати уна |
| им емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> < |
| м.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разго |
| воје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> |
| а се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од но |
| ај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате |
| азити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неко |
| се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уве |
| скусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер с |
| ="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>М |
| p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по |
| још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Вр |
| ј.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка бе |
| спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте |
| збуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућн |
| а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је |
| } Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље |
| /p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вер |
| тачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала |
| ти са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвока |
| софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској |
| да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихов |
| бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задо |
| , да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто н |
| и...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодл |
| n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи |
| — А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућ |
| разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право с |
| </p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног с |
| <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чл |
| ом животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту покваре |
| >— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело ј |
| Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо |
| <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској |
| арије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност... |
| /p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису ан |
| head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима |
| Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p |
| ли каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p |
| таде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њ |
| најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с |
| реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па |
| га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста по |
| питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — |
| p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градит |
| ве то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ће |
| /p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз |
| ез невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прел |
| добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу изв |
| те правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свак |
| ва!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, д |
| сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капит |
| ивота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али п |
| оју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагал |
| > <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичн |
| рављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покре |
| p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечи |
| гу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у прак |
| „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније м |
| ..</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, д |
| заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— |
| а и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| је пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају пове |
| је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, по |
| привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? |
| у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — наст |
| догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључани |
| <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин |
| а их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је |
| су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} |
| аринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бави |
| >У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; |
| ти план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости |
| и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ив |
| таноје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једил |
| Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Ка |
| са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бив |
| уни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљи |
| рдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} |
| е...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче о |
| > <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и |
| била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше |
| е; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— |
| аших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришал |
| вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употре |
| Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</ |
| је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако то |
| иљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} |
| — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, н |
| атим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се |
| — Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још |
| , како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не |
| ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан |
| толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p |
| друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да |
| један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана от |
| довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било |
| ике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се зас |
| е може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јак |
| га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што |
| еље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — |
| е нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се го |
| амо изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се |
| p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочит |
| ку, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, |
| адате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погл |
| свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута |
| му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у пле |
| за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радни |
| сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе |
| и већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад жи |
| S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и б |
| тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира |
| стаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан |
| немо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...< |
| имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпос |
| ком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту |
| и?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разгова |
| жно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће |
| танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да и |
| се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био нестала |
| ћ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, |
| } Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну во |
| који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. |
| га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одгово |
| ола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — гов |
| о би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само |
| да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиц |
| нка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за ч |
| мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душа |
| — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања |
| ох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истин |
| } Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а |
| д, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпу |
| шћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — |
| је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету |
| сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца |
| ени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих |
| тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам |
| <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већи |
| p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пу |
| ивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да с |
| исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничк |
| ајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забрани |
| ом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају |
| — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави п |
| раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Ла |
| невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим држава |
| ски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво |
| раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно |
| сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после н |
| i>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вред |
| рио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвени |
| жите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте ч |
| е још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару |
| што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција б |
| гавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније зап |
| осети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и |
| /p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру |
| ше?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори |
| ...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> < |
| {S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, м |
| Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим из |
| p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да нем |
| дајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</ |
| Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p |
| т Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује та |
| гоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни по |
| колину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природ |
| оновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чин |
| весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене |
| ва скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“? |
| } Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја |
| оту него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда н |
| да би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом мест |
| м кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, ка |
| је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу |
| ораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— |
| ивети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} |
| њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S |
| тарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгр |
| пство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела |
| е своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће |
| д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, |
| енила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на К |
| до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</ |
| по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је посл |
| осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако |
| е за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> |
| вори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S |
| зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он |
| бергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећ |
| Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Т |
| беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајстори |
| одила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p> |
| Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</ |
| с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне |
| шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пу |
| а није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жен |
| се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S |
| <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> |
| столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода |
| а...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла виш |
| а сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — по |
| аш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, |
| ове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много |
| ма и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{ |
| рани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена |
| снио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натр |
| дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја |
| гледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да ка |
| де неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново пок |
| и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу |
| лов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите. |
| је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказ |
| не 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и |
| због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме пос |
| Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за ј |
| дговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки пос |
| — Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> < |
| а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р |
| доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она ј |
| пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће С |
| та мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше оз |
| поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Ка |
| ебало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо ка |
| доше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, кој |
| — Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — |
| и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или ко |
| погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише св |
| и, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о |
| а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S |
| из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви од |
| S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</ |
| ује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе д |
| чник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго |
| таде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажа |
| живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ |
| пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Го |
| не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и об |
| покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само |
| ромисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, |
| Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви на |
| њижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} |
| ежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражи |
| и највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политич |
| да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда |
| оћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле |
| на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш мла |
| — Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — прог |
| ретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда |
| сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мор |
| а свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се |
| дно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једно |
| p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако бр |
| треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом зах |
| сиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволасти |
| о иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан |
| ивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовск |
| епознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало п |
| ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дрем |
| раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одгово |
| рно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, |
| ађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му ј |
| отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Врата |
| а му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешк |
| а још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда траж |
| ложај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разл |
| реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту ме |
| акојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У |
| го и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говор |
| азвити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечиј |
| ина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну свој |
| улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не |
| ити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза |
| а би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да |
| ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична сна |
| Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> |
| <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јест |
| остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— |
| говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то м |
| еке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин до |
| баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?< |
| ажите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче |
| питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је |
| но и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао |
| ујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али в |
| зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој |
| а пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим доб |
| орио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p> |
| } Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садаш |
| ло?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно |
| итав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немо |
| учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам |
| та значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпиј |
| ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички жи |
| о изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита ј |
| лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто са |
| личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној |
| ај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли |
| > <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</ |
| је траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, |
| и.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?< |
| нате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут |
| е пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу |
| ајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А з |
| А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, |
| > <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} |
| јмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског св |
| је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и раз |
| јате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој |
| темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S |
| тком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осиг |
| ва на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му глед |
| је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Л |
| ногим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p |
| јекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и ч |
| твар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати пост |
| е да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и |
| ребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи ве |
| сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> |
| овори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S |
| а још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док |
| кренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. |
| Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Ма |
| дговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле д |
| и, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћу |
| за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесар |
| ности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробни |
| они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и прост |
| ћ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женс |
| већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} |
| ело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим |
| ињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна |
| ните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разли |
| руштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на ов |
| ед, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, д |
| о, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам |
| на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене |
| после нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p |
| те?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.< |
| осле неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> < |
| да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само и |
| {S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отров |
| а одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?< |
| ивот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном |
| аљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се |
| н свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгл |
| душевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- |
| Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчи |
| тка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатност |
| , смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отиша |
| озване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће. |
| имо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико |
| тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} |
| ко, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не |
| х се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професур |
| есте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више. |
| не по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и |
| .{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} |
| те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још љ |
| <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио |
| бусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се прија |
| Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— |
| али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p |
| /p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p |
| иближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје п |
| руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смеша |
| ила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опа |
| од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав |
| ишта на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече он |
| ису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се |
| ад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — |
| ва, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да б |
| стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на |
| како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како |
| сећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која и |
| а шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их ост |
| p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви с |
| реме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} |
| {S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с ди |
| га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза и |
| радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи к |
| од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје |
| доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја. |
| ђу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. < |
| спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити. |
| м прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то јо |
| } Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{ |
| цу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође |
| ије хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовано |
| , он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико збо |
| упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би |
| дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он |
| <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у про |
| у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— |
| лите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, |
| право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њих |
| S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је |
| тих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искре |
| стави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути. |
| рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледа |
| а — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете... |
| м погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа |
| величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме л |
| нотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од к |
| у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај из |
| орио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца н |
| појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се он |
| у до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили п |
| претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеш |
| кудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, ш |
| м пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, |
| ности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га п |
| и с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису им |
| ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али |
| озора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче о |
| читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Какв |
| о поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и ка |
| ротив старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опе |
| У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но |
| тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не |
| то с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у |
| уме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима |
| наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} |
| ема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што |
| трога наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавил |
| <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као сре |
| ије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед |
| ј несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла |
| Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверењ |
| бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца св |
| номањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То |
| а је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште прот |
| лаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био |
| дови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика предста |
| Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.< |
| погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ј |
| је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре н |
| аво — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} |
| че она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти |
| и у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и |
| нички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све т |
| /p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријат |
| ливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемириват |
| ихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја в |
| нчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — |
| е? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за |
| е озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њ |
| та је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша |
| ојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p> |
| за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за рук |
| силијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— |
| јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</ |
| у.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био ј |
| м збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад вид |
| о, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико |
| ирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје по |
| {S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Мила |
| о досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поч |
| му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} |
| чима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, |
| плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе |
| оста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замиш |
| ка погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </ |
| а, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самоста |
| то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А инач |
| тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем |
| дак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше ру |
| {S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може |
| он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, н |
| .{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичн |
| ча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неож |
| а.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности. |
| ја у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност< |
| } И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим |
| атно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том слу |
| утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји з |
| змеђу личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској рад |
| } Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} З |
| ша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p |
| о удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој |
| мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различ |
| разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га |
| и, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> ув |
| не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње поста |
| а, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни |
| но, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште у |
| чење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе с |
| pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, м |
| ; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у та |
| пособности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не |
| блику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S |
| пуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ип |
| добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомућено пошто |
| дношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се п |
| те: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико и |
| ву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изра |
| ерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се |
| .. и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о |
| ла земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно |
| о тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска п |
| его онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мис |
| е и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из |
| /p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограни |
| ко су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у |
| ше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „циј |
| ), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не |
| се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места |
| ао на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овам |
| ко, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то |
| te> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </di |
| target="#SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирса |
| е би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, н |
| ева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— К |
| е конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема н |
| ва ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву |
| уштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себ |
| о ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— |
| је спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, шт |
| кве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек м |
| пљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад |
| дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније |
| и мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим ти |
| испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му с |
| — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — |
| е тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера |
| 01" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао о |
| начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се т |
| је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и |
| те ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не ма |
| дан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али т |
| рактичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и мора |
| поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — т |
| ва, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену разви |
| и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Б |
| и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за |
| умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знат |
| јатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се д |
| ећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та иди |
| о је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у че |
| особан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам прис |
| збиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај обли |
| дно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остал |
| ична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње. |
| ?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро |
| насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости |
| у њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера |
| често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да сл |
| ктерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам |
| веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ства |
| ати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо д |
| >— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпр |
| пријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушнос |
| ; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при скла |
| ависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д. |
| ора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком |
| ији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пр |
| м поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да |
| е то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се |
| пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, |
| тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих некол |
| p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} |
| нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав |
| ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица ј |
| Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Л |
| ијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показ |
| .{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју у |
| остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?.. |
| која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично сп |
| подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и уп |
| вор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми |
| не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих |
| нка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго |
| аља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у п |
| е и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече |
| сећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целог |
| целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на п |
| ити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарн |
| <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате |
| нскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулаци |
| под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="23 |
| зује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непреста |
| и, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирни |
| или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити ц |
| испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <di |
| у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, прир |
| е врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то ни |
| ога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, как |
| близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S |
| вник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и н |
| треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, |
| ага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зн |
| Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д |
| .</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви |
| S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела п |
| </p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та прави |
| p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; |
| н Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Д |
| >— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље с |
| обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе ш |
| еколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одла |
| .{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; |
| инком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он |
| ше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се |
| н ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при т |
| <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држи |
| енскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вам |
| оме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу поквар |
| не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање |
| b n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне |
| ме имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренута |
| то да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да |
| рошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плав |
| је „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело вре |
| а „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, |
| га у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање оси |
| е.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Дарин |
| чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив |
| немо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај |
| рком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје |
| е у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и |
| Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, |
| о у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским |
| > <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњ |
| ок је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше |
| , је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њ |
| р љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — упл |
| ри наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од |
| ad> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, тако |
| А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је бил |
| ОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА Н |
| постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштве |
| ба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слобо |
| осто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још |
| м са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате с |
| а општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро |
| } Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег о |
| и само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и ужи |
| о примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло доба |
| ијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгле |
| кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је |
| ампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о ствари |
| прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира |
| трану живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање |
| ећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно у |
| /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој |
| е може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју |
| .{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме ост |
| пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> но |
| радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују сре |
| општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S |
| ложење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — |
| имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, |
| Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје |
| прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више пат |
| предна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како |
| те нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто |
| о веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била |
| штва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту жен |
| ле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и как |
| > Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унута |
| ску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — пре |
| исма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} |
| доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пр |
| да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ћ |
| кромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уо |
| на пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госп |
| а у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по |
| етлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени н |
| оворе, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови по |
| шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни др |
| дњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; друг |
| ости, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми |
| и Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба ра |
| Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити |
| шњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себ |
| д такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлог |
| а. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За |
| обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, |
| {S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим |
| дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се н |
| само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега |
| слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно ра |
| ти с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да б |
| <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте |
| це...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан |
| ="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло |
| он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се |
| што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогл |
| н скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотл |
| стоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’ |
| мо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако исти |
| би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најп |
| “ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слобод |
| ла пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била вели |
| решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где |
| илан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како |
| чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у |
| својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али |
| ме и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У остал |
| ришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} |
| разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода да |
| мо на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, ски |
| мире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на |
| о друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва |
| обом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео |
| екао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе п |
| солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало |
| о, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто зауз |
| као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и ми |
| немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и заб |
| је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ства |
| ако би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општ |
| обро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим дру |
| све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то б |
| p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати до |
| ивела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће л |
| је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да та |
| чке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну го |
| ако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> та |
| ре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима н |
| ате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свр |
| је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти |
| матрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, ул |
| га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сок |
| ости презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразви |
| м — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки оста |
| отле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот п |
| го пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т. |
| , да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веров |
| мо је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не игра |
| ави као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустит |
| му ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној |
| {S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима |
| споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако е |
| ко љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p |
| нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију јед |
| е од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, |
| буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је ут |
| пуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Умес |
| свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} |
| шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он поруме |
| њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном х |
| и слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста... |
| а...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несрет |
| био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али наш |
| и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има |
| ако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива |
| уштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме и |
| лним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на |
| имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја н |
| де...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али |
| виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло |
| и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако вер |
| већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао. |
| оме њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што |
| то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, д |
| то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старији |
| ве.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено с |
| ду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се сва |
| и ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубиц |
| ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се |
| <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Нег |
| захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнад |
| је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа |
| , да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S |
| сао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи оси |
| , напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за |
| те економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него |
| ога живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасу |
| што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, |
| и, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далек |
| е може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле |
| могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера |
| > <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту до |
| ан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи |
| .. тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим |
| та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђа |
| тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело тр |
| ј је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармони |
| да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по |
| ји човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати с |
| и интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а |
| аса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био |
| језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} |
| згре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> < |
| ублике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретк |
| овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема |
| бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та |
| та потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type= |
| рло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као ш |
| више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове |
| роћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, |
| м, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — преки |
| „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким при |
| е та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да |
| али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није н |
| руштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него |
| о жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како он |
| а филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слага |
| ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од ка |
| Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне о |
| дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Ми |
| ру.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не в |
| је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — |
| вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} А |
| Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одб |
| .</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате л |
| азао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти |
| ао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и |
| тчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактичн |
| ут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту г |
| сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећ |
| о.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с |
| ра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој |
| авну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које |
| погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао |
| е тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним уп |
| тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан |
| а је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, води |
| не с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били |
| у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — |
| аци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно. |
| врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има |
| које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар |
| још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула |
| се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, шт |
| расуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не прис |
| угу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне усл |
| и.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак ди |
| Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у остало |
| ко завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, |
| а</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно б |
| а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли на |
| уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, |
| ила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику |
| иште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да |
| њеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било ро |
| же бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се |
| о, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и |
| своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{ |
| имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заи |
| од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче |
| астављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује м |
| није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врл |
| тле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га см |
| на примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је пор |
| д машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопш |
| јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, |
| у да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде |
| он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов р |
| и, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради |
| слен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практи |
| ја глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Ма |
| на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах бе |
| иродна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пр |
| тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — |
| смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки |
| ме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште ск |
| во мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> |
| о ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друшт |
| овори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напр |
| . — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али с |
| мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да с |
| раво слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у |
| нкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни св |
| игла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена е |
| ушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу и |
| већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у пр |
| собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садаш |
| штем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p |
| што да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослоб |
| мо они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали |
| имљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пр |
| ом задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа.. |
| да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уоп |
| и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, |
| ње, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекид |
| га рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина оч |
| . — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једн |
| амо она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, кој |
| и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, м |
| уде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Мил |
| вори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој о |
| дном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уоп |
| .</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам |
| ан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће |
| доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </ |
| ди, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по ње |
| била сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам разми |
| врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју ј |
| де му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула стар |
| гу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро ош |
| ије имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150 |
| унати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — |
| Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро ника |
| глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и |
| е тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та |
| ајрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествује |
| е таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико |
| више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је т |
| живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен |
| неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме |
| то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, к |
| забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} |
| средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљи |
| говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам |
| ликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је п |
| свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху |
| али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће с |
| то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим |
| ан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, п |
| а.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прил |
| Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут д |
| ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна д |
| неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> |
| но <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи |
| азом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, гос |
| научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ств |
| онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити |
| м тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане В |
| и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олг |
| <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу ва |
| ко пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При |
| оду....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој |
| оћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи |
| ако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Ф |
| онити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слаб |
| ивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ |
| ве потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради п |
| ио неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У |
| ного протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с нов |
| <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>По |
| м има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да |
| спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити н |
| наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у |
| човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господи |
| х волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извади |
| м.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који н |
| заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они у |
| ечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путова |
| рате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, |
| нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, |
| {S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и |
| и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</ |
| ође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна |
| Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате |
| аз за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не |
| — Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина б |
| ћањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање |
| } Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ст |
| и му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је |
| >— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Осо |
| ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p> |
| м и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с |
| отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и п |
| Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако н |
| вља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити ист |
| " /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора д |
| ри Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад |
| Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је |
| е.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути ч |
| .</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расвет |
| ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле |
| ек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} |
| е радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу. |
| за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч |
| ноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да |
| увам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново |
| реко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде ј |
| радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести пе |
| ра друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се от |
| p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p |
| рироди - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је нам |
| му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао до |
| натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико д |
| већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, |
| само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно |
| х.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шт |
| .{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S |
| > <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{ |
| бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дат |
| с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим д |
| еселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мисл |
| чковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовоља |
| гме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила. |
| тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трго |
| би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} |
| ле дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је |
| {S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи наста |
| леко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него |
| адовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не |
| хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економи |
| Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост |
| их ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо |
| носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда |
| бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књиже |
| — Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није н |
| њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели |
| ош нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; |
| — Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, |
| тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се доба |
| ме уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ С |
| амена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{ |
| рему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без н |
| <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком ше |
| >— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче |
| па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</ |
| ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То |
| , а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред |
| танковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок чов |
| и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с |
| жи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „д |
| стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед |
| ма свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могу |
| пендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} |
| аку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за |
| Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да |
| агати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, |
| мназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу пл |
| штво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш пр |
| очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="2 |
| {S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде |
| ворио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова |
| "116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало д |
| арате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{ |
| </p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчин |
| . — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А ка |
| цело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући |
| толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су в |
| ко јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> < |
| ама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да |
| бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} |
| е бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју с |
| ри овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплаше |
| сам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се врати |
| ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о че |
| без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања |
| , да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке пл |
| и можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, б |
| свим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> |
| епена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да с |
| ко добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, прев |
| ојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабр |
| .{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње |
| ора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све ве |
| — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања |
| е и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не са |
| м већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од п |
| Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— |
| ају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви им |
| ој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — |
| е већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>ника |
| мер, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распор |
| е ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од н |
| лонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у д |
| ва за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наши |
| Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за |
| у наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој орг |
| аду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршениј |
| метније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може задов |
| ледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу ма |
| реба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду ш |
| основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало |
| ему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услу |
| </p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми |
| ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгу |
| абриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, |
| Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га д |
| од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисл |
| {S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на н |
| Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то |
| ју очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} |
| е толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једн |
| ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узим |
| . ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад том |
| <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Л |
| на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоће |
| речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој |
| ати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са |
| ше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо |
| осећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а к |
| ма по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је |
| е врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато прво |
| {S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирач |
| ли.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је ск |
| Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p |
| к приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, к |
| ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи преде |
| страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко |
| те ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>М |
| зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није уп |
| еме ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежи |
| е мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — пр |
| рка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стаја |
| твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се |
| е.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А |
| вић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарав |
| ећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не |
| му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто пр |
| лга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p |
| шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком к |
| <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, д |
| ити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. |
| знати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недељ |
| х.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> < |
| > <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као |
| .</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи д |
| >— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете т |
| ка.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одреше |
| адашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познани |
| влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> < |
| "103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је зап |
| Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту ос |
| матрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледа |
| би, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са |
| дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Мар |
| ка светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која с |
| леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш мно |
| неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж вазду |
| утао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула. |
| а, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут |
| испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни примети |
| и и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" |
| и већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше |
| ожете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви |
| допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S |
| равећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја тор |
| а рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непреста |
| апредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих поста |
| о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу |
| ашно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо |
| и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није тре |
| настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ |
| лу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — |
| ти свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том |
| друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и са |
| S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живе |
| Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној по |
| ти људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душ |
| може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде пос |
| што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, |
| најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</ |
| ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и |
| ином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у |
| емо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у |
| у, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо |
| баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с нар |
| невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112 |
| ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашо |
| — Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Как |
| .</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде |
| и Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, зас |
| ливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се |
| другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад |
| смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи р |
| ечи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде |
| ни, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако с |
| д немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело поста |
| ређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурн |
| н је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у |
| старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S |
| велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на |
| савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад |
| р он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да |
| ојим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без |
| што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих на |
| е кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима ко |
| ни морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном пр |
| те остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> |
| >— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих мо |
| тког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био |
| ао што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно жи |
| ије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас са |
| ро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а це |
| дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли |
| ветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Стан |
| ткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су |
| ико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром |
| } Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} |
| е ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љу |
| се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није х |
| .</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини ње |
| > <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у го |
| , да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, ка |
| а два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учество |
| Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви м |
| то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расп |
| ога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и да |
| ам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једно |
| е, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— |
| иташе Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по м |
| ако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се дру |
| та или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старог |
| је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаш |
| жала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јеса |
| а један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на по |
| н је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на сра |
| он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим п |
| >— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељ |
| м и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њ |
| о публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар т |
| људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини |
| како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о |
| снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано |
| језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравн |
| , метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Т |
| Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се о |
| ше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам |
| иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још |
| један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је |
| он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гл |
| >Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p |
| <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ств |
| пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана |
| а.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p |
| росуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном |
| в Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Ми |
| , збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стев |
| само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој б |
| друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> к |
| ли без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Да |
| ико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S |
| тво не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету |
| гу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окре |
| ти у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? |
| у-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>С |
| д себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и |
| удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско |
| ти очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, |
| /p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је би |
| уштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза |
| тиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, кол |
| о са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— |
| .{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила |
| ма.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и |
| /p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) |
| било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу рук |
| p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— |
| че усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу о |
| ам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, кој |
| — Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје |
| ако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а вр |
| кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с поз |
| Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се н |
| јте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручива |
| ан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам не |
| д год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она п |
| дрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по |
| је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је |
| ан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима оп |
| најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорит |
| ко звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим |
| јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на |
| сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи б |
| .{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више |
| и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да |
| метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л |
| ите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни сп |
| {S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да |
| јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А |
| се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... п |
| их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква пос |
| али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род |
| ито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна |
| е сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вел |
| ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на м |
| } Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасност |
| дан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од |
| га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енерг |
| им.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом |
| се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није мог |
| е с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите |
| Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јо |
| ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ић |
| а одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} На |
| остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мен |
| и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла |
| {S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> < |
| е — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љуби |
| мо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се |
| и.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, |
| најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа. |
| Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; |
| са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах |
| пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> < |
| ша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху с |
| још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио ми |
| цом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим п |
| нскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге ос |
| оказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети |
| ако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да мог |
| гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но |
| им матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је и |
| м, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Да |
| родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо сам |
| њама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србиј |
| ислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда зајед |
| неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање послед |
| је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјал |
| јао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује |
| е, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се |
| те, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако р |
| је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника |
| домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} С |
| ти у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се |
| других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође ра |
| о то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, кој |
| њем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се р |
| временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конк |
| ли љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из |
| роменом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела |
| </p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има |
| уде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p> |
| ошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја са |
| видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло чест |
| " /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју |
| ру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморн |
| је између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети с |
| ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и |
| исти.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестит |
| ну...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то |
| ли немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женски |
| тије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може оста |
| ан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} |
| и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, |
| ца, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при жен |
| мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, |
| ако напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих |
| у и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, < |
| т садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћ |
| и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но |
| вољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захт |
| те узајамно признавање равноправности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим дост |
| од могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не раз |
| примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је |
| — Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чин |
| ој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку |
| м уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дођ |
| језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га |
| забране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколик |
| и управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање |
| та он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми |
| о је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотрен |
| ушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао н |
| Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на |
| год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да |
| усобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и |
| ну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, |
| - Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{ |
| дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о сво |
| овић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти госп |
| рши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а неш |
| дите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако х |
| тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И |
| оби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га |
| х другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к |
| и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад |
| спитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, |
| она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздра |
| разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићев |
| ослетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} И |
| д ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних форм |
| S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Рад |
| после и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше ис |
| само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у мног |
| аменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших беч |
| којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа |
| други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социј |
| чне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурби |
| — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одла |
| апуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова |
| слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се б |
| <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за |
| ова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне |
| унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше глав |
| ворите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и |
| ас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} |
| ет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жал |
| ме био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанств |
| ње.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> |
| а рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n= |
| р за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У |
| } Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сим |
| таноје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није |
| е искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих |
| ћете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и оду |
| својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не |
| јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p> |
| и.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла |
| и она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је |
| ше невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наила |
| шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, |
| е методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — |
| на опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} |
| ма?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је с |
| ах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте |
| е.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори так |
| е не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, |
| тано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</ |
| сеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти |
| паде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити... |
| ас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} |
| р свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ства |
| } - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.< |
| p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Т |
| жење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало н |
| прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема т |
| шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — |
| ме нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им ник |
| е у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не |
| ...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врл |
| ош не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је в |
| то пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> < |
| а Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш |
| берална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако по |
| ј човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело |
| p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избе |
| ори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајн |
| који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја в |
| авдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом |
| а, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња.. |
| о заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме з |
| кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмак |
| и отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом |
| во, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брз |
| ећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој нам |
| умемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен |
| шли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ поз |
| сећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесн |
| > <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелац |
| д могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и с |
| а њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа рад |
| ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити с |
| хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацу |
| лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојо |
| Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Д |
| од него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеје |
| ењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који с |
| ити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нима |
| звијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S |
| се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код |
| зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, д |
| стао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, д |
| а то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по н |
| какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још к |
| о код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању иша |
| а чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгодни |
| ини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и |
| овољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старос |
| не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} |
| ија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у |
| држе у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поре |
| ко млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он изв |
| е сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} |
| а на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него |
| е тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем. |
| енти старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наш |
| никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C |
| ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити. |
| т од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средста |
| ном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужу |
| да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која |
| војих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доц |
| се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредном |
| за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скр |
| аву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно.. |
| земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све т |
| да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје с |
| .{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи нег |
| да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим |
| равно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али те |
| itle>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, кој |
| да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитуј |
| рименити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених п |
| ..</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта |
| ошћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се |
| радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати |
| ојствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, |
| настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало |
| ј „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ст |
| вио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још |
| ења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на |
| глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше |
| е устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, |
| адницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њих |
| тећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не гов |
| ина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати ник |
| Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код ме |
| гао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пу |
| о за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, |
| а бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{ |
| да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци св |
| повеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам |
| ли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају. |
| , Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се ука |
| , — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад |
| е успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет з |
| те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто |
| јој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пр |
| атељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, вид |
| едње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и |
| head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} |
| есам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први |
| нам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то |
| <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али у |
| ашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако жи |
| њи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за сво |
| ањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и |
| још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p |
| нак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвор |
| ослове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се за |
| ени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове п |
| ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Д |
| свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем ог |
| .{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те п |
| се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и про |
| о им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад |
| , да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за та |
| Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде< |
| је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад |
| и злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке |
| стављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад |
| и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијо |
| је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радит |
| и озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око наче |
| кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну |
| ер, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, |
| били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем |
| дите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу рад |
| узимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим ствар |
| у сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не бе |
| ри, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају за |
| о, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је уш |
| е састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> |
| тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у |
| граничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори |
| је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одгова |
| тура ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца |
| {S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље гов |
| </p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је би |
| једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписа |
| ицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и мно |
| е све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и јед |
| а којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз т |
| гућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том |
| кси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уоб |
| инитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да |
| уку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви ст |
| Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је |
| д те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пе |
| {S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — прогово |
| Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео |
| ина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, |
| и мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напре |
| га, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то б |
| учи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога г |
| о различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и уч |
| нција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као најв |
| е крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} |
| он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не јед |
| темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p |
| није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом м |
| а.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио |
| S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да |
| сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и д |
| Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима инач |
| сигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи нач |
| е, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто |
| е играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Тре |
| и о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђ |
| авац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати |
| иње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та прав |
| дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати ми |
| аља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снаг |
| вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А |
| и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо пониже |
| својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је н |
| смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ полож |
| а, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупља |
| тничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијат |
| живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо |
| премимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако мо |
| ло у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот |
| у, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога р |
| рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Бо |
| тике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</ |
| сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред |
| с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код друг |
| љ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то ј |
| ећ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу |
| роду, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима сл |
| пште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код |
| оде у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строј |
| ужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{ |
| једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени љу |
| , — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се |
| ...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослоб |
| рагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— |
| , ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> з |
| том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да с |
| а с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Т |
| да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака пра |
| тњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако м |
| вом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али св |
| тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане рук |
| ен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb |
| ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну |
| оседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још веч |
| p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олг |
| какву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Неће |
| е и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ств |
| се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, ш |
| ругим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> с |
| ање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у со |
| случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, ра |
| и уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су п |
| јмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толик |
| ки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре усте |
| погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> |
| в садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но з |
| нове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих |
| {S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе не |
| убав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах теле |
| ање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресам |
| отив нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему за |
| ина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте в |
| ије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пр |
| је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита уз |
| , и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику. |
| се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже ва |
| — Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> |
| /p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте |
| капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насм |
| био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</ |
| мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па |
| да не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не вид |
| лобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вам |
| адоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и < |
| , говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим |
| е с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начита |
| S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскињ |
| га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Ник |
| овека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него |
| ћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. |
| бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „ |
| оље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме |
| рлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S |
| Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје |
| не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{ |
| ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је |
| та, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми |
| и — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове |
| се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — в |
| елни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду |
| адничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. д |
| сти поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ј |
| е.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Поку |
| ике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с |
| ви састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су |
| рао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> о |
| војим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Т |
| е би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши пото |
| еднога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем |
| p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не |
| ушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари |
| емеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећат |
| о год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим под |
| ила је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће зат |
| у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њи |
| <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живе |
| дно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера |
| код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу |
| јем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прил |
| ет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био пово |
| жити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да |
| примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар |
| д ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на са |
| и кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова |
| {S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S |
| радити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограни |
| евамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити |
| што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако |
| p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметни |
| сак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наи |
| друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у прот |
| /p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само т |
| Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола |
| после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор |
| а језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно с |
| ч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слобо |
| ћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема |
| обро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а др |
| о натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стр |
| а то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренут |
| ите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало |
| говорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, к |
| да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати |
| нда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> < |
| жи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, ст |
| е надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој |
| нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мисл |
| .{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена |
| n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали |
| е свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање |
| раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад мло |
| већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та з |
| уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо |
| вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану јед |
| се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисл |
| , да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против н |
| тати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— |
| Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо за |
| беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себ |
| <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговориће |
| а, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду |
| лаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литер |
| ло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, |
| то немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као шт |
| ли борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо |
| ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад.. |
| би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајал |
| S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одм |
| не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} С |
| ан пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће н |
| p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш нов |
| мота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад ни |
| то и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расп |
| пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он |
| имо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинит |
| ри она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} О |
| ко нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам |
| ела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте |
| је могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће |
| рекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то |
| и да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и |
| Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дак |
| вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет дома |
| шујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до |
| рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> < |
| ..</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, |
| ра суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ниш |
| >Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад н |
| радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати |
| је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ниш |
| протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без |
| м се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Д |
| пство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за |
| огао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ств |
| то сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски пут |
| у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Поп |
| Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред |
| естан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах к |
| долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос. |
| рате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, |
| ам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да с |
| ји тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то |
| ворила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознам |
| Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила с |
| у.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном |
| ерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан |
| е?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ј |
| што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем нап |
| не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу и |
| его слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорил |
| не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете ви |
| задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, ос |
| а.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац |
| уке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Уз |
| и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се |
| ! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— П |
| адо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А как |
| , окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Мил |
| руго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете м |
| дашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либе |
| шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та |
| свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавест |
| и молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — по |
| ате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> < |
| !</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — шт |
| ст, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажи |
| и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} |
| се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та |
| чи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, к |
| а — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелн |
| ршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, не |
| о особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви |
| ом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него х |
| >Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким ли |
| ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих |
| сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Суви |
| ам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него |
| жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам |
| и непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су |
| прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно ни |
| ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми |
| то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна прав |
| ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодно |
| а натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економс |
| : газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{ |
| аво није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви на |
| аткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па |
| тка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> < |
| <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штам |
| дну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Поли |
| бама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дан |
| задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треб |
| услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је |
| сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за р |
| али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти д |
| <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са и |
| ђе с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... гов |
| <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам |
| а руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредви |
| то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем п |
| ад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао с |
| — А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{ |
| дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А са |
| ависно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознат |
| жити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна |
| /p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске |
| је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После |
| набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио |
| ам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су м |
| од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се н |
| наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.< |
| кле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди |
| , али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S |
| Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је |
| цније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе |
| и у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>ра |
| ао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није ма |
| .{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија |
| а.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S |
| њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави зати |
| ко одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није ре |
| ини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му г |
| ?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје |
| износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога стр |
| ознанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предгр |
| <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше в |
| неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су св |
| кивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S |
| иза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, ш |
| , окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро |
| ништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој |
| артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачу |
| ветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему с |
| дело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у |
| рај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.< |
| ао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и о |
| ичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица п |
| Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после |
| Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели набли |
| ено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— |
| фица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми руши |
| ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускињ |
| ослужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пр |
| Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — сме |
| p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нем |
| е...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на та |
| /p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рад |
| ете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, как |
| а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза т |
| тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је т |
| ...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А |
| <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да ур |
| .</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и рани |
| а.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам при |
| — А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али б |
| ди неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Ша |
| аза ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је ма |
| се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога др |
| о узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се обл |
| ветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Д |
| стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле |
| остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не |
| аму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофиц |
| <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта |
| ам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{ |
| сам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у ко |
| у се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, исти |
| мо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове полити |
| и Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излаз |
| се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Ја |
| ла. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на ко |
| > <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и јед |
| е тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке сп |
| ."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за |
| .</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и жи |
| .{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас с |
| Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад жив |
| овор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гл |
| и нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо с |
| о фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан |
| /p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о сво |
| ати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Ј |
| Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S |
| мељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред |
| разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њ |
| — Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има сво |
| не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота |
| упило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут |
| <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо с |
| чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ће |
| јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и |
| јасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите |
| } Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изази |
| мо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло ср |
| ле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p |
| а.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја |
| у. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од св |
| а.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говор |
| /p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетк |
| ршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија |
| /p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта р |
| ла.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, |
| ије била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, д |
| а не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Свет |
| ачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им |
| уташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња пор |
| мети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитав |
| /p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик к |
| , да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу с |
| д прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А пре |
| шта.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружат |
| друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да |
| е и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих |
| Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посад |
| <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје |
| и Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непок |
| ство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Да |
| </p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да |
| /p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мисли |
| ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, |
| дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но |
| Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p |
| непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p> |
| ло поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од |
| неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Теш |
| вори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће |
| слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да |
| >— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али на |
| Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би |
| ићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај чове |
| и и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте тр |
| ишта.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душан |
| <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути там |
| ијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и реши |
| та прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико |
| смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у |
| /p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до уб |
| — Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код |
| ичког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало ре |
| <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у нов |
| ли!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, игра |
| ије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, как |
| г стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бит |
| ...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање |
| >— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за ра |
| Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкч |
| > <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно |
| на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да игра |
| долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у |
| p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— |
| вно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш каж |
| у изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, |
| а малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као |
| отив њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које |
| >— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, |
| аке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су п |
| <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пиш |
| или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навик |
| исли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверит |
| да још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш |
| а он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја |
| у...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, |
| /p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p |
| а...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се |
| ору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с ек |
| ..</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђ |
| — Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпо |
| стају стране 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки раз |
| ad>X.</head> <head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био ј |
| d> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му |
| наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столи |
| тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор с |
| и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио |
| ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — |
| ромену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Ра |
| о... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.< |
| обар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице ј |
| моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму |
| ли ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам |
| Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад бу |
| /p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу |
| ова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе од |
| б траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и прибли |
| е рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, |
| штво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја са |
| S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с |
| — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! |
| оже бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неко |
| ноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињ |
| јете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p> |
| бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и К |
| него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио |
| ао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како |
| де и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим |
| сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је н |
| .{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о |
| ве.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим |
| вима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им о |
| ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори |
| узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је |
| вори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико т |
| едала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> |
| оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од |
| све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због т |
| ним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга |
| те?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столиц |
| ор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човек |
| ају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од |
| м ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има |
| е свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му |
| као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи |
| један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, нег |
| .{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. |
| } - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, |
| алак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст |
| слаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и |
| о тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно за |
| на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се н |
| ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} А |
| ад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једн |
| ке после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S |
| При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на стол |
| pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо у |
| Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, ка |
| <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где |
| ђе Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима |
| је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су и |
| један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госп |
| ед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> |
| дбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Дар |
| -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут п |
| у се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђе |
| у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, |
| казао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S |
| течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху |
| мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; уме |
| ad> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-дол |
| > <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним ствар |
| кама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опе |
| било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на ов |
| d> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — го |
| живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао |
| века.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ по |
| ари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Мила |
| држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>С |
| ше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прих |
| чка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красн |
| није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да |
| огдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је јед |
| и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве дево |
| тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упозна |
| >— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згод |
| од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> |
| ује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од њ |
| мате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га и |
| Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској сист |
| воље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, |
| 3" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна |
| збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — |
| ведати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом в |
| ђе беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> < |
| > <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански |
| > <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара ци |
| је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На |
| допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прек |
| треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Кос |
| ца.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако |
| ио човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, сме |
| тити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смеј |
| шког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је б |
| ле неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та |
| то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много свет |
| ријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим н |
| ва најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеко |
| ноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако |
| ватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi |
| станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната |
| ле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да |
| г непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром бра |
| ан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — |
| е жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаш |
| р, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзи |
| а њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излаза |
| сле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, |
| ори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} |
| ђака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека |
| и, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се вр |
| Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, |
| ито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још |
| њем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друш |
| томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који |
| иљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему в |
| ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељств |
| лици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иш |
| да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да ид |
| тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове г |
| S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из вели |
| да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили.. |
| а и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, |
| , „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ни |
| ћ — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“.... |
| там Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, мира |
| и; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слобод |
| ...{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је |
| те чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао. |
| а крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за преп |
| ужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мис |
| опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из ње |
| о је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом п |
| говорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом долас |
| ше радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру |
| оче Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да |
| руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинери |
| ема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро |
| на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> |
| ајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле |
| ложај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— П |
| еста.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говори |
| м, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај тер |
| ешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ |
| из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако р |
| ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продр |
| от, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из с |
| а ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они по |
| њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</ |
| т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да |
| има се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започ |
| ме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наш |
| е ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све |
| вом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је |
| д је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори н |
| култет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре |
| и сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак |
| сносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је о |
| а то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле не |
| тевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да |
| вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије н |
| блик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — преки |
| ијал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и п |
| {S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А ш |
| ити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај гос |
| и Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ј |
| у.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— |
| днијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не позна |
| више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико с |
| ним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управ |
| а, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за жени |
| а, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као |
| ива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из |
| ме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, |
| ично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „уче |
| еч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине |
| ио узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да |
| орави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} |
| и Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није |
| нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да |
| да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност |
| авладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и забор |
| каква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таки |
| облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би |
| родно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас |
| е наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају пре |
| има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у |
| ставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али |
| лаву је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан доша |
| оћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да ва |
| ле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни |
| е га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А за |
| <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику м |
| и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су ма |
| ужи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари |
| и за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама см |
| па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се |
| онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— |
| ретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините. |
| тпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обаве |
| онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} С |
| добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њ |
| тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добро |
| вора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она по |
| мишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са |
| ети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најп |
| по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био |
| за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћ |
| аде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Си |
| м тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново пит |
| ели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако х |
| ени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је |
| ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључ |
| о може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало |
| , да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што |
| благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, кој |
| кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу глед |
| н, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, ниј |
| та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и |
| вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени |
| одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову дру |
| талом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак |
| ерни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практи |
| е и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се пос |
| , — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега уси |
| га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах ра |
| , како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што ва |
| инути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је |
| д девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си < |
| е је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, д |
| > <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувиш |
| енимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У гла |
| ина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} |
| коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одгов |
| ично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показ |
| а наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би улож |
| напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих |
| {S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права |
| него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и зна |
| ремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких устано |
| м управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, д |
| да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>В |
| рло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један |
| >При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запит |
| ребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социј |
| вишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после к |
| н је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки |
| , рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олг |
| ономској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, |
| ли ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над друг |
| е, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао би |
| рни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим |
| /p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасв |
| ен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>С |
| н.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати уве |
| те ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та и |
| се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо |
| пала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити |
| раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Ми |
| васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду пр |
| од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде м |
| се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба |
| за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та к |
| је његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква |
| гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио |
| века спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и |
| ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима! |
| било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год |
| туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца |
| вом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева |
| вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави дом |
| воја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао зн |
| уру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах до |
| Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој |
| } Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље |
| е болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми ј |
| <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намер |
| </p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагоги |
| сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш |
| Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично го |
| курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи |
| рестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, |
| .{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишл |
| а.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштова |
| p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отиш |
| ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Тв |
| тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јели |
| алећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о |
| та Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти? |
| азјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви |
| мети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је |
| о зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна... |
| ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, пре |
| е је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p |
| или су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све св |
| га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањи |
| седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средње |
| ако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудн |
| патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми |
| о тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако |
| спита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.< |
| едан пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан ра |
| ..</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако |
| ="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један |
| ам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - наста |
| ичито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје ми |
| само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господ |
| а, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, |
| писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по |
| кад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нис |
| и крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{ |
| није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту збо |
| вића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стој |
| дну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{ |
| >— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>От |
| ком повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан пос |
| ицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у |
| p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им пр |
| Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и свак |
| .</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настад |
| с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан |
| илан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одгов |
| е свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и з |
| нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опе |
| ма признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ог |
| .{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с |
| ли наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, |
| ив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с |
| обро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан са |
| е.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите |
| ке не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог |
| ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, сл |
| о, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> |
| пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом н |
| препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислиц |
| доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме д |
| аве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није |
| е, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и |
| а изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше |
| погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, н |
| на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички |
| чавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило |
| ако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се |
| е могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале уст |
| елики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не |
| ти, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најп |
| за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умн |
| у наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доист |
| ошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет м |
| Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p |
| врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у п |
| и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврст |
| ојин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању |
| ако се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протре |
| повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „н |
| ој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S |
| ице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> |
| аво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом |
| ица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. |
| зговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, |
| >У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушала |
| браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме с |
| тарац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо |
| Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о |
| живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, т |
| о „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у т |
| ринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{ |
| те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год |
| они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам какв |
| м. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он |
| ала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и о |
| ве мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, мог |
| ацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту |
| практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој су |
| о год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ п |
| ириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера |
| и све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко н |
| ити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, а |
| ирно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој ф |
| изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има |
| правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Д |
| овом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, |
| а томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} |
| } То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он ј |
| Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родов |
| се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанс |
| ен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како |
| јал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно |
| е с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p> |
| нимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим ств |
| своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је нек |
| дан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На |
| ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} |
| S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правн |
| рме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има |
| ас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који б |
| рекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор |
| вљу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом |
| са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад |
| избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p |
| а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и |
| аваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити |
| рисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану |
| авити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не |
| радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а |
| ом приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио |
| беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену б |
| е.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чин |
| ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као |
| ју, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би бил |
| спало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше п |
| слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете м |
| се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив су |
| донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту н |
| увише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им у |
| акле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а м |
| оказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} |
| ити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује |
| еним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим о |
| ад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} |
| опште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може б |
| осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> |
| какве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} За |
| .{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумњ |
| а важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Г |
| /p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па |
| — Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разго |
| те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особит |
| ч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Каж |
| ања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p |
| S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се ос |
| ..</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p> |
| ећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан |
| победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је так |
| звађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума з |
| у у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али и |
| пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он до |
| ад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети |
| реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу. |
| о мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада |
| ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетен |
| Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто у |
| ста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз про |
| х је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> |
| и после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} |
| аш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{ |
| о.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то |
| о савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог |
| озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигд |
| скиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокр |
| отпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у ко |
| је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је та |
| во писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, ал |
| твила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољн |
| обро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јов |
| Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и |
| ците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“.. |
| е за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка ниј |
| је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — О |
| шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— |
| но без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, ч |
| ог мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од |
| би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учест |
| о није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши м |
| > <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномања |
| о, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међ |
| а развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао с |
| т после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при то |
| окрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издав |
| ји је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му |
| лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом г |
| их гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми |
| је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у |
| њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{ |
| — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} |
| оје је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незван |
| постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмер |
| штен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од |
| о срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе ст |
| а избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непри |
| ор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хте |
| а вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово |
| ло <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} С |
| ешити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — ш |
| е на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између зе |
| потребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја |
| а срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) |
| месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку мал |
| лира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштв |
| дио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге непр |
| те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш |
| тво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ћ |
| о према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} |
| S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у |
| смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо |
| чки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— |
| о загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају |
| , уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вешта |
| дно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У |
| ије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам |
| рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко о |
| оред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У нај |
| чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад |
| допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да ј |
| рдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д. |
| али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су |
| кав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} О |
| тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Т |
| ив мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећ |
| еђу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се м |
| Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим |
| њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је |
| ом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је пост |
| о то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се |
| S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се |
| би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све.. |
| Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем |
| и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што |
| оказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим приро |
| ски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки |
| рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушал |
| ична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; |
| шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{ |
| ности, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули |
| о је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често ј |
| бманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одб |
| држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само |
| би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опе |
| е.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је |
| е већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим |
| е из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу |
| им је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, к |
| кова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покра |
| те мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све |
| о и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан слу |
| имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се у |
| да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав |
| грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Рад |
| м, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да |
| средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси ра |
| до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> < |
| тавка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све |
| колности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и повер |
| престано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла |
| ло вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело ст |
| и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки св |
| трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — |
| чна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси |
| нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је |
| слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} |
| Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим прим |
| ема свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо по |
| ма код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она |
| ла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите |
| нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кр |
| зује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А |
| гла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека. |
| чин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би тр |
| учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао раз |
| ка.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди |
| ело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена |
| расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> |
| пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њен |
| нарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуци |
| чно остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год х |
| те ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до нов |
| .{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле |
| о, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те оти |
| о сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо |
| руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Г |
| ти.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али |
| новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с то |
| ње у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би |
| ица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухва |
| ити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако |
| .{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — прогов |
| д.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о то |
| : усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их м |
| старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та |
| , <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је |
| емо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „ |
| ога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— |
| казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радник |
| ли се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се зг |
| есање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању сам |
| пута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тра |
| друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити |
| а поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет В |
| ји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако? |
| заност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли б |
| тва тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је весели |
| прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да |
| вом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви глед |
| шевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени с |
| а уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био поз |
| остога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи< |
| није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је та |
| и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у |
| вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у |
| в, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно |
| ије, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код је |
| кални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим |
| д нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све |
| у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава как |
| би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би ост |
| , што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станиц |
| с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буд |
| .</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој о |
| а је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло |
| .{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам ба |
| брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</ |
| p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти с |
| овора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензу |
| о извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваш |
| <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете с |
| /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи |
| а продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је |
| е Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је |
| ање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не |
| Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да чит |
| где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудил |
| боде, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки |
| Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, шт |
| оста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да о |
| Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па о |
| не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да |
| е тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је м |
| рава на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} |
| ичка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да |
| шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Ни |
| жице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво п |
| је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{ |
| 13" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше ж |
| се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> |
| а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела да |
| колико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као |
| не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама... |
| тате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате. |
| е доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, н |
| дари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења |
| .{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, |
| ју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један виш |
| чно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла призн |
| ти.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била мн |
| редиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати |
| д су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математ |
| Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неко |
| диности зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буд |
| ене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} |
| мо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним |
| ла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p> |
| — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобод |
| ивање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да ос |
| — Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник.. |
| свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем |
| " /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Ј |
| шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног |
| ашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није прот |
| дних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба з |
| p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и |
| рпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, |
| стио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те |
| им непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не пој |
| трате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има |
| у, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети |
| и сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па |
| , како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — п |
| тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да ид |
| ична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да с |
| на с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женск |
| тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред |
| Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи т |
| ами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би |
| о размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба пром |
| народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обичн |
| развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује |
| р, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и в |
| , у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора |
| лико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за вр |
| зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — |
| мо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена |
| при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не |
| човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>Пос |
| у, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} |
| он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организо |
| а увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се осну |
| а, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако |
| а, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се |
| појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближу |
| ва народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да |
| о коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А ов |
| им стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац ум |
| овољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој |
| ако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши неприј |
| о корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом пла |
| е при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших н |
| год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би |
| то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само на |
| хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — |
| она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда и |
| не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још |
| могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од ме |
| опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у |
| — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори |
| ни увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима. |
| оје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — |
| еш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се поку |
| се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се |
| рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отид |
| p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ниш |
| ан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хо |
| ч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасн |
| нива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом извет |
| не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињеност |
| е ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душ |
| н је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истин |
| а не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје п |
| о, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, а |
| ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга з |
| их жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја |
| рози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку др |
| међу њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све н |
| е — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S |
| ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућ |
| ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици п |
| ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке |
| , смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена с |
| то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном од |
| а га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла |
| наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Сам |
| њижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати. |
| о мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена при |
| ства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгл |
| цину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од ње |
| боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња |
| а за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако |
| милостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш д |
| можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је |
| за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним |
| да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Ру |
| вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="2 |
| ује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не о |
| тва.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекид |
| он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од нев |
| зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се н |
| де?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се |
| а о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употр |
| а, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогреш |
| себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а з |
| тле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још к |
| — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад хра |
| ју, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли до |
| Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашт |
| јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не ве |
| од других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До |
| а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичн |
| кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког п |
| има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица глед |
| , која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачни |
| и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и н |
| ћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је нави |
| ат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако |
| новнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео |
| м пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцни |
| нији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и |
| итати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по мом |
| амо остварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Ду |
| снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким иси |
| к доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први |
| ао жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!.. |
| та, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с бо |
| и с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен |
| допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то в |
| , да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По ње |
| робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакоја |
| ије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— |
| ти за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим |
| ико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, ал |
| ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа |
| стављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакој |
| претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар о |
| {S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика |
| да човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити |
| људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.< |
| а од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дуж |
| ти — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим |
| уше свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм |
| јжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто с |
| о, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеш |
| вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не изда |
| Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p> |
| зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао |
| пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава н |
| с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и |
| ајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> кој |
| Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; |
| S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се неш |
| не свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму пр |
| потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у сад |
| то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да |
| а на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пи |
| тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би тр |
| а с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не |
| ил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да |
| .{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према ок |
| ависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај |
| е других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и у |
| акав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насме |
| ад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам |
| абавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори М |
| ожда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало п |
| ма приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа св |
| е одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да с |
| > <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то мале |
| ју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се он |
| непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућно |
| ти извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> < |
| ише здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш ра |
| штвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће |
| ’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, под |
| ену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се |
| а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у |
| енскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна |
| ом стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда |
| са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтив |
| јтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chap |
| те бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} |
| Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна је |
| у.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> < |
| равцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не бав |
| } А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спрем |
| p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, |
| ња, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морај |
| .{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је |
| же бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после |
| о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из м |
| едино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи |
| а самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, н |
| ћ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особит |
| х ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сас |
| „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје ш |
| S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога др |
| Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Бер |
| оже...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам к |
| ва, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерал |
| то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкод |
| ве непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према разли |
| е тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и |
| или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу по |
| са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на кој |
| свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору |
| е.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спре |
| нову којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са |
| вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бит |
| примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много гов |
| жевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно |
| ство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то о |
| тинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у ж |
| ажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од ок |
| поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло |
| и управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесн |
| .{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња |
| ма до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас м |
| сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потп |
| ворити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па |
| одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то |
| е решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, ил |
| ве, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле непол |
| онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме в |
| кад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме... |
| Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> |
| во је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми |
| е пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити |
| ва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад |
| толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи |
| те, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да |
| то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} |
| чног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме покла |
| Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последи |
| ији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то зн |
| и себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести? |
| нова потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p> |
| шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна |
| а цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар |
| тио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, |
| таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто |
| ад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијањ |
| ристи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он |
| један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио о |
| е научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да |
| бода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је у |
| Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на |
| ече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо |
| је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје л |
| е чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— |
| жати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, з |
| све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети |
| кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му |
| ...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми огра |
| влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а за |
| ли не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говори |
| ве, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и |
| ите осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра |
| у извесним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n=" |
| {S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима |
| им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји |
| ; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавн |
| ком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземн |
| ежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за н |
| т иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га н |
| да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта |
| о је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло дал |
| дуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми р |
| нати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је |
| на и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кав |
| уда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бе |
| ор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте |
| која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу |
| а умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти забо |
| чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, |
| ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се св |
| е мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удеси |
| устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} |
| лободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве |
| ише пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисл |
| смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а |
| е — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и он |
| важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} З |
| те сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} |
| ждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо |
| авила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно... |
| и чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не |
| асвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо |
| обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима |
| уком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђен |
| ко буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је за |
| .</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледају |
| иси од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никак |
| рити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</t |
| емо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунк |
| апита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погле |
| а развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима чланови |
| хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прс |
| заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S |
| ећина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већин |
| о богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— |
| S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на |
| радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, |
| умо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео.. |
| им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Крене |
| мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— |
| да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а св |
| ти на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“ |
| задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествоват |
| ва старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{ |
| а ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. |
| те о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад сва |
| укоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не м |
| де боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо |
| на уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она |
| Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе некол |
| намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, ра |
| удо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Зн |
| рим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако |
| ве у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се |
| p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мал |
| е узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и |
| а?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад ук |
| аке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Ма |
| к могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом с |
| јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шт |
| к?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој |
| д вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле с |
| >— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, каже |
| означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запу |
| аш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери |
| учај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна с |
| и, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му |
| чунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и |
| д’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, |
| сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{ |
| тева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и |
| ћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој С |
| како...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никакв |
| збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не |
| S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књиже |
| полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затек |
| треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Дарин |
| мовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Си |
| а!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— М |
| а своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> < |
| 5" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, за |
| у књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мор |
| ила испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и |
| а нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она |
| раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарк |
| т чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло |
| послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте |
| таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павлови |
| > <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо црт |
| ј побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко вре |
| мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви |
| ’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{ |
| — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама |
| има, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се |
| ати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше |
| вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњ |
| о простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један ч |
| е боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим раз |
| што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револве |
| од куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је |
| </p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, остав |
| богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста так |
| и све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одгов |
| .</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То |
| вану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по |
| е сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</ |
| ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</ |
| ..</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привре |
| ?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, |
| ак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, па |
| се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигат |
| пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је |
| ван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу ра |
| у од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга нест |
| мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> |
| и остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутинови |
| прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан про |
| сли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас в |
| р.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела дети |
| граничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пус |
| вакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, ка |
| аци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остал |
| ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њим |
| тина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, премда може п |
| анак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку. |
| де јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе им |
| љају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може п |
| е Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а осо |
| .{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле |
| ила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или п |
| она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени |
| ма.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, |
| зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је о |
| де.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у ве |
| аке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не гу |
| ању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Ал |
| а жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допал |
| и путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се |
| позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате бо |
| нда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда слу |
| ицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та поја |
| зи тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ј |
| гне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје. |
| доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпос |
| а је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наш |
| 141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те к |
| ам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омлад |
| тање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има поди |
| ање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим кар |
| обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачног |
| оме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај л |
| им условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употреб |
| {S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те |
| приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби |
| вере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма |
| сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} |
| његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма инте |
| аци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део ем |
| оре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута ка |
| ом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других форм |
| таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим пр |
| ек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагат |
| аломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Д |
| ачелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати зајед |
| мети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на теме |
| да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је об |
| у, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још ја |
| а непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења |
| изацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; |
| најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би |
| руштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одре |
| нити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница |
| под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што |
| дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнако |
| /p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{ |
| риродно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и |
| } Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима к |
| ерена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна опш |
| да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се раз |
| којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту |
| чела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе |
| и на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из |
| новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Срб |
| о изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљ |
| ма, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а н |
| д <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облик |
| о телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста |
| онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да |
| ити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља... |
| p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотл |
| тити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво. |
| и, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Смет |
| лад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у |
| } Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора сва |
| е би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он ниј |
| ово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама |
| које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече |
| набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке п |
| е разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити |
| од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа д |
| ме, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, ка |
| тво у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад ј |
| ачини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога д |
| лазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: сам |
| тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ћ |
| и, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред све |
| еколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p |
| е их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, |
| они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне к |
| њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим |
| е не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим |
| не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно д |
| веног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпун |
| } Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организа |
| по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зелен |
| о с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не |
| робијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће |
| без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом им |
| јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} |
| ножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме |
| и без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, |
| јако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, |
| дашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њ |
| еђу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, |
| ељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамниц |
| данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати |
| и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштин |
| кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (и |
| е околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста с |
| а.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бле |
| т у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> < |
| е човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говор |
| м смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе присту |
| <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој бра |
| о пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истин |
| 96" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као |
| признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица... |
| агу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну конт |
| би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</ |
| тране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед |
| рпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост нач |
| штву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније |
| Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух врем |
| о су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је познат |
| нством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љу |
| од што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене з |
| руштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — |
| {S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито је код разних људи и мери |
| мирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи |
| оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савр |
| испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при то |
| — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да из |
| n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт де |
| потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задово |
| ва интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди |
| гледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> |
| људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{ |
| оме не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали |
| {S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> |
| разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина |
| образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити |
| љу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле |
| > <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шт |
| ју. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику изме |
| ати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо с |
| урнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена |
| пита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо |
| један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти |
| рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало |
| чке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можем |
| дговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш |
| p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{ |
| нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на |
| аше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— |
| као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; а |
| хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћем |
| е.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} На |
| знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је н |
| и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће |
| неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је |
| тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописа |
| ц.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се |
| оворио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим на |
| ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом мора |
| на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин от |
| имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици |
| ожда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија на |
| вариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не по |
| ело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, |
| ; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књи |
| — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о о |
| да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да |
| днога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да п |
| У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања сл |
| је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, пл |
| му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то |
| и сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се ов |
| ло онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита |
| ; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време < |
| себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако ул |
| зговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру п |
| никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека |
| опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био |
| ар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад |
| хвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње вр |
| па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} |
| >— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправд |
| га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још м |
| расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с |
| квом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети |
| , ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које |
| сталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{ |
| рописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после в |
| за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пр |
| ате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — при |
| вом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и за |
| форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи ус |
| ређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Ру |
| решене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</ |
| .{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само нат |
| пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да |
| по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно наше |
| раку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и до |
| ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантази |
| а путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако с |
| ам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; |
| о не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долази |
| p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то |
| ед знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега |
| живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други ст |
| сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринко |
| нда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Д |
| а, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално сп |
| ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дал |
| .</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изи |
| ору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно |
| орен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их |
| сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни са |
| ти по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишља |
| </p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се |
| се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Ми |
| их и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није по |
| } А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи па |
| навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под уда |
| е се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случ |
| е — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S |
| /p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замиш |
| , ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумњ |
| н и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> |
| <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треб |
| ста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним ув |
| ти натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде |
| аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> |
| пех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, |
| е у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би |
| /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже |
| не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да сушт |
| елима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сир |
| и и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По р |
| ђу осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи в |
| тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви зна |
| осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</ |
| жимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова |
| чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и ра |
| ме нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хо |
| , али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, |
| уковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним |
| доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћ |
| {S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га |
| али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— Организов |
| буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар |
| ати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама к |
| и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му |
| не...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у са |
| нути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175 |
| решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том |
| > <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> <div |
| осни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се чит |
| стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бо |
| је гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева |
| видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. |
| оје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један пр |
| <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава. |
| они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али |
| зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити |
| ад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или |
| о да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никакв |
| Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и н |
| г госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Уве |
| <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад... |
| се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заис |
| је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети оп |
| им тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мор |
| дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови |
| скињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте |
| {S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих |
| лавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се. |
| осле тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остад |
| сан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправ |
| .{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и |
| по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује м |
| ј радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори о |
| и баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у |
| Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву зн |
| p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, |
| ријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативш |
| но, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очек |
| ; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као з |
| а телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његово |
| /p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите |
| заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у |
| ј у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет |
| ила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер ј |
| о је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш |
| S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Дарин |
| ад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се |
| ређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманци |
| ром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора м |
| ..{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање непр |
| ина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>М |
| атише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му пр |
| ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се |
| љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је по |
| — Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи |
| овори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.< |
| ије бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш иша |
| > <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је |
| <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског |
| S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доис |
| Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инст |
| {S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мор |
| опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим |
| брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, |
| нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост то |
| стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали |
| Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{ |
| .{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ па |
| задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему ј |
| само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми.. |
| , да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са же |
| брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз |
| и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</ |
| ичко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" |
| новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан ж |
| ијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори гл |
| покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; а |
| ве куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још |
| стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — дал |
| а...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — |
| О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда |
| просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато с |
| с, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, кој |
| слугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у п |
| породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви |
| ан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш |
| ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена |
| S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он |
| нике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> |
| ћ.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Ци |
| — А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} За |
| Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> |
| где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад ба |
| но.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда |
| /p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, |
| дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ б |
| илан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет |
| њигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, п |
| пуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb |
| мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто |
| иколине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај |
| > <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — про |
| <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. |
| се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, д |
| лги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да |
| а добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у ко |
| унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност п |
| {S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад приз |
| .</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело о |
| чу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; х |
| а и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Са |
| о ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добр |
| сносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе |
| а му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> о |
| у потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може |
| ог растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да |
| при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потре |
| аочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави |
| н опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге |
| и или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин н |
| дан пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то |
| ила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} |
| о и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пу |
| Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали |
| ин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p> |
| дине, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазрева |
| се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S |
| казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, |
| говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугодни |
| да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније и |
| ек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се |
| увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би |
| ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидн |
| мало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која |
| нство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личнош |
| е неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с |
| бично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која ни |
| и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> < |
| иво рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже ве |
| во, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти |
| е.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, х |
| ио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о с |
| састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и в |
| ј соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она |
| а.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па |
| је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натер |
| се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако |
| ћ се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у |
| је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију |
| правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше |
| и се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав н |
| ку и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мр |
| p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добр |
| му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вешта |
| уку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га |
| ш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Ш |
| јама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па |
| ринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек т |
| а“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а |
| из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само ко |
| ио познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Ми |
| о му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад |
| е и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и по |
| вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Не |
| те све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпун |
| ше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје б |
| је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица м |
| ме раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђ |
| црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, в |
| рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После нек |
| је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од |
| > <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на св |
| та и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{ |
| „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то |
| смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за ос |
| До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} О |
| од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се д |
| како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео П |
| е опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали љ |
| х људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако |
| м и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представи |
| е певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да и |
| говор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и х |
| на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и р |
| треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се |
| ла кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја |
| али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако |
| ли је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и хра |
| е, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно напад |
| ази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица |
| мо једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоки |
| ремишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубље |
| рати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђ |
| > <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то уп |
| прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пе |
| је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он |
| остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислуш |
| утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води |
| препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну кри |
| вно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запи |
| мања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се |
| у делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <p |
| а његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије |
| не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, |
| ко би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, к |
| /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке бед |
| и ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела бе |
| ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре |
| авно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није мог |
| еразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџ |
| онашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; а |
| обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професо |
| е певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је н |
| а све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која п |
| ри ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тес |
| иста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одли |
| — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но |
| му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправ |
| после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошл |
| ештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврс |
| илан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг располо |
| тно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> < |
| ебала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим |
| ем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам |
| едњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прили |
| ње му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} |
| њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах |
| е да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „б |
| воду, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с к |
| са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито п |
| да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, |
| пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p |
| ислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће с |
| ажење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том пита |
| и продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми |
| доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У |
| мате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та нарав |
| е може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем п |
| бице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекл |
| у.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан на |
| .{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После |
| допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не мар |
| опада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" |
| Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, |
| нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она н |
| доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?< |
| о, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — прим |
| је при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</ |
| о да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду проти |
| не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и |
| </p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то с |
| ао гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати |
| каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На |
| у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изглед |
| војине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неп |
| аје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говор |
| и хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тав |
| ин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при |
| при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза |
| се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После |
| дговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуч |
| но и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време... |
| е без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У остало |
| од руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да |
| брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техн |
| ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао |
| ни се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве с |
| да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и |
| не друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо |
| ћу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихов |
| боду осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до ј |
| Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе |
| ени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> |
| е о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то суви |
| анхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друш |
| дговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто |
| же, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшн |
| јпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о |
| е, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да за |
| и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, |
| — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, ш |
| тимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још |
| следице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у т |
| и дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика р |
| о на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али д |
| што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — |
| огућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заи |
| } Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим |
| ате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допушта |
| затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под |
| себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело пон |
| су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да |
| понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела |
| нскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да |
| и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузец |
| да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналаз |
| и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим |
| тко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (т |
| врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под и |
| ивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање кл |
| ромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ств |
| реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет |
| ве у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то дај |
| случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n=" |
| а је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она |
| нити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том с |
| људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бит |
| , — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту |
| Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одноша |
| пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више |
| Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мал |
| к у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку прак |
| азио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n |
| о за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а |
| а; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Ма |
| би да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразил |
| <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду |
| .</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> < |
| враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Мил |
| борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно |
| е потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање ради |
| } Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да |
| S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру |
| р би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, к |
| а, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се |
| ле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити |
| смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они не |
| а, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га ј |
| се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас |
| те ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо |
| ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А |
| оју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је М |
| гове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да |
| , да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није |
| моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S |
| но даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p> |
| читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док ни |
| ига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим с |
| {S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја доб |
| то је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— |
| р утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: за |
| Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту алб |
| у метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсн |
| на за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; |
| све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна |
| сле неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један |
| х могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и та |
| а мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> |
| природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле |
| тао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнич |
| седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.< |
| еде се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, |
| ка две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала |
| творе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, |
| и за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одгов |
| жу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и сп |
| одан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, |
| вне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари. |
| рам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења |
| ху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део с |
| јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за |
| ешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро |
| .{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје |
| ље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре |
| обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах |
| Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> < |
| тив свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако с |
| е запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могл |
| ек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — |
| с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којим |
| n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре |
| сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглаво |
| се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, о |
| там ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на |
| >— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте нак |
| грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не |
| ећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, |
| и све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сир |
| чим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити |
| амнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска систем |
| никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више |
| им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход пост |
| иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајућ |
| а они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту зем |
| о никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. |
| све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да |
| је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — С |
| да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничит |
| губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега |
| унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме ун |
| а, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и |
| n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и |
| својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb |
| ријском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле |
| сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине ц |
| вним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према |
| је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода |
| дани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу |
| цаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; |
| Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто з |
| ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њи |
| при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијени |
| уком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да |
| грам, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — п |
| увише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— На |
| ао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се до |
| у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној с |
| знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који |
| се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, пр |
| п, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде д |
| пи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразу |
| илне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, |
| ста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Нас |
| ро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе |
| S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за |
| > <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ |
| шено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећ |
| же: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи |
| дио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и |
| поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана б |
| ту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, М |
| азује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-П |
| отпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренциј |
| ише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него ш |
| да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опе |
| дан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у по |
| је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да ј |
| тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је не |
| ирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} |
| е сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на с |
| воја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p |
| ове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да з |
| арност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за свак |
| ник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, |
| начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи т |
| ложена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седел |
| тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — го |
| .{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не |
| чника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим |
| уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „пр |
| је можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других в |
| шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин |
| аш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама |
| астави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, |
| е на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се |
| дна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на приме |
| Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али ство |
| уди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба |
| са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, ј |
| таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот о |
| ари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одн |
| а држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ва |
| је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, |
| ако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно са |
| и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и мор |
| ве стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло р |
| аучном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на о |
| ти толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много |
| .{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових |
| {S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја |
| ли. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена |
| .</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
| ао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да г |
| авати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати о |
| и опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућн |
| исавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за |
| Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до |
| бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако |
| а Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима |
| давање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је |
| м старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармониј |
| ла.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођ |
| како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, |
| абава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и дај |
| а; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, |
| ла, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за тем |
| а туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— |
| д неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја |
| ља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>С |
| <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те св |
| } Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин |
| иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад |
| м. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло |
| у.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега |
| а строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас не |
| ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога до |
| а људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, |
| ај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, |
| ног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ла |
| ало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: не |
| бразоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{ |
| ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребам |
| ет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и у |
| женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге |
| слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цирих |
| т покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> < |
| авати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то |
| са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију р |
| Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при |
| „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста жив |
| тка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— |
| м у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Т |
| који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају |
| шкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те |
| даном становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тог |
| де га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријар |
| а снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да с |
| то тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња п |
| онкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде |
| и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли |
| је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радој |
| ри Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је прија |
| е <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за друг |
| вање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми |
| је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и та |
| ко има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, |
| ама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народ |
| <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и о |
| на језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а м |
| ма, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не |
| .{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде п |
| а удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— |
| у улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је |
| могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, |
| где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке |
| па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нист |
| , један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га |
| ајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родо |
| разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину н |
| а?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дира |
| ра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и по |
| а, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријате |
| ла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те с |
| д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за |
| на економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, |
| ште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говор |
| реба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потр |
| друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, фи |
| је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p> |
| би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно пони |
| и Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унут |
| лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је саставља |
| мемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разло |
| вима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненауча |
| ље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци |
| приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нис |
| дужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни.. |
| ине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла пр |
| > <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на К |
| ти, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од њего |
| рану.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник би |
| или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, |
| {S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташ |
| Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-к |
| </p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</ |
| атим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу |
| ја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одг |
| ало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно |
| а би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хо |
| није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и |
| ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра |
| мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна. |
| ег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и |
| ма се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се прем |
| вничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p |
| вет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у с |
| азговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — |
| дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по |
| ки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично |
| дно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, |
| њу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се осн |
| Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не с |
| ца. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познај |
| еме „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи нек |
| ледње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила ње |
| тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренциј |
| {S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој |
| ност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по з |
| о да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго ос |
| рност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко дру |
| мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, |
| мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важност |
| ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један п |
| аустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим |
| си управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпун |
| а штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — за |
| , што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спек |
| ти за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари |
| p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} За |
| ло гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се чест |
| Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времен |
| гу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{ |
| био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да |
| правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну приме |
| која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавањ |
| ост и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Ка |
| Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви зн |
| осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи ш |
| х“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуг |
| ити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју сн |
| ромени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. |
| њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад |
| ачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толи |
| е сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје |
| у, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином. |
| , те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, шт |
| лико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изи |
| нама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-ка |
| да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима |
| аже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи ч |
| ремена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb |
| рава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена прав |
| треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао |
| ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се д |
| де још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па ви |
| е.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке |
| кле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним оч |
| ану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— |
| .{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" |
| се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испиш |
| оврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, д |
| који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, |
| — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светл |
| њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на М |
| на доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, к |
| S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је |
| и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само |
| отребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом дру |
| једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, |
| S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да |
| с и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? |
| осле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би |
| и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на св |
| ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада н |
| рали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162 |
| било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим |
| а раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу орга |
| говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он ј |
| н — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно сти |
| ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове бо |
| аше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме |
| ебичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња |
| ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ј |
| а, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Бе |
| арактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећ |
| састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређ |
| ет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбо |
| ћи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље |
| ну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p |
| угови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио |
| бу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. |
| звесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Так |
| ле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p |
| ака испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У о |
| одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n=" |
| ромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је |
| плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с М |
| {S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро с |
| што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго до |
| ом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медици |
| рно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој |
| ћу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њег |
| - питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. |
| Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш нај |
| и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном |
| мах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој |
| се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако то |
| а претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без |
| У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак мо |
| се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме осниват |
| ње испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли |
| ге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљат |
| ешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико |
| вано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био прели |
| се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај проц |
| коме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима |
| свим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... заш |
| утра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — р |
| ах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. |
| ме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигош |
| ова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбо |
| мо уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „му |
| Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То |
| b n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{ |
| бзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не с |
| у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподе |
| ио.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена |
| истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после |
| видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижава |
| ада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако орган |
| али његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могл |
| ченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педа |
| ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја не |
| сте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а |
| е политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих |
| S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали с |
| ује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непос |
| е зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче о |
| е Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој оп |
| дућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} За |
| ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} |
| токо осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам за |
| а то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш та |
| се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и |
| ?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да на |
| за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати |
| њи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би |
| тавите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори |
| се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио |
| а каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p> |
| >— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Са |
| доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина с |
| ћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови има |
| ој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али гот |
| е сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке |
| вате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така |
| и на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb |
| ду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће |
| о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче о |
| не.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога |
| , докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме |
| и, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа прот |
| ораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А к |
| ности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и тр |
| и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} |
| — Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, |
| е земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих |
| раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао и |
| о природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и |
| ати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При |
| али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћу |
| з сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} |
| иви, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београ |
| у таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика |
| и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним ли |
| } Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и м |
| рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само б |
| ији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће |
| — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув |
| иповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицо |
| то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма |
| у људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацел |
| руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> |
| нда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне |
| да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника там |
| а буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају |
| би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} |
| е такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што ј |
| ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо |
| ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје |
| S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} Т |
| о.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, |
| закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} По |
| > <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— |
| дине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p |
| шљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у д |
| /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да |
| n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам |
| руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташ |
| послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она |
| том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико ј |
| њим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас ука |
| ти те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не |
| еђутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смеј |
| ари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Мар |
| Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хте |
| е су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Ал |
| ветли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сја |
| започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био ј |
| <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло р |
| <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уве |
| одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није си |
| киња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону |
| одужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим н |
| сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала |
| ма, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и |
| — проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да |
| и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и је |
| влада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом пра |
| добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, г |
| време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громки |
| који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати |
| наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги |
| ребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, |
| <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им та |
| та — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.< |
| дан пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би х |
| те на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одм |
| Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код ј |
| м тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да |
| да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} |
| то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што го |
| грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S |
| је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, к |
| вео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има о |
| аш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Пари |
| ни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, |
| предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу |
| помагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати |
| што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си |
| у би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — пр |
| стано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су бил |
| а.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А |
| коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рад |
| а литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од само |
| ђе с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на о |
| њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слобод |
| дите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама. |
| естано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из |
| едаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је |
| вамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам |
| чана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и ужива |
| слове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно |
| ставља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку |
| не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем |
| рцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао |
| му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. |
| чну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва. |
| есте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да ка |
| новићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни ж |
| неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пра |
| ан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну пр |
| же гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидај |
| каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да |
| марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па |
| да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној го |
| јући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; |
| </p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се мно |
| овољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предло |
| то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, ук |
| > <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново др |
| а нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих п |
| . — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Ш |
| лга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је вр |
| прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, |
| улирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста ниј |
| вота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као н |
| чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и прилич |
| овори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{ |
| } Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпи |
| н је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на прет |
| се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађив |
| , па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњењ |
| Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он |
| план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; вру |
| ојин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него б |
| S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <p |
| стан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба има |
| им стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то |
| а уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допу |
| а седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} В |
| <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам |
| адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{ |
| још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким сл |
| њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радн |
| и...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погле |
| ли Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у гово |
| </p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p |
| ше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упо |
| и опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да н |
| што зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико |
| .{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке |
| — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро би |
| о би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мор |
| ефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако |
| очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђо |
| стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре по |
| стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о |
| — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да са |
| рко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Ма |
| д.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми т |
| ху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро д |
| што мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мит |
| сли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у та |
| во, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опа |
| ењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог бо |
| и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — |
| је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме пра |
| глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш р |
| разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу |
| ше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, п |
| је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као ш |
| још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво |
| а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при кој |
| ет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољн |
| па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књ |
| ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То |
| {S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколик |
| за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према |
| а и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања |
| све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу пос |
| шао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="7 |
| ...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз некол |
| е бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да може |
| <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> < |
| ињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да зем |
| ају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та пла |
| — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публик |
| вним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак |
| оцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђав |
| ак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строј |
| е револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуциј |
| {S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде г |
| обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте |
| и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та |
| те научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, с |
| је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, п |
| ема својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита нек |
| и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> < |
| ? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што |
| онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који ј |
| ође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p> |
| д и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ва |
| {S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије |
| ном поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље |
| сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо |
| затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетн |
| тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их |
| сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка нан |
| ревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да ј |
| више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, так |
| били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву |
| ати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети |
| arget="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) |
| фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу бе |
| ушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако и |
| а — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима под |
| азиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита на |
| S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понов |
| плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ћ |
| е дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагов |
| .{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.< |
| е се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Рахм |
| да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Настави |
| ње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваш |
| ар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше |
| е врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чинов |
| дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад з |
| ли сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништ |
| Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали |
| ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију |
| ко тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми мор |
| едом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога свет |
| ему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> |
| тима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужд |
| p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали |
| у радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама |
| е ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} |
| наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлоз |
| ним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација |
| је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ј |
| од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би н |
| е с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у |
| одне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој приј |
| кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела с |
| падање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, |
| енцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. |
| ио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та раз |
| томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добр |
| P18780_C1.2.4"> <head>XII.</head> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на вио |
| але и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после под |
| о и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст ч |
| вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако |
| радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацим |
| сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао |
| га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> см |
| оље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пу |
| еграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић |
| јући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам |
| {S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу |
| собито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана пос |
| ега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део р |
| шао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад ко |
| олицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} |
| с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде |
| био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у |
| вао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учи |
| траг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} |
| ву велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још св |
| им поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим ј |
| изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива |
| рестати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло р |
| м, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мар |
| страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ |
| блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>О |
| ко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржа |
| им „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та о |
| Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ избли |
| поведа о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосл |
| не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје |
| ним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Ка |
| ињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништ |
| и једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и крит |
| практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет ос |
| Кирсанову,<ref target="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да с |
| с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку и |
| ао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о то |
| Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра |
| лог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, |
| иштиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} |
| уди, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом |
| „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне |
| ли поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, ко |
| о знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особ |
| " /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него тр |
| га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се ј |
| заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу |
| } Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и вод |
| е неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго |
| ео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно |
| и здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само дражи ж |
| ауке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али |
| арност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе спе |
| добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па |
| о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле с |
| та.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме |
| га друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамнич |
| звишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали |
| како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини проти |
| некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам |
| .</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми |
| се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, ч |
| ве већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне у |
| .</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто ка |
| S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столиц |
| — Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год |
| тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> |
| е више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка пре |
| дна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водит |
| итељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се п |
| <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су |
| , чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је |
| нидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које ина |
| то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства наш |
| имо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако |
| Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо б |
| послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила бриг |
| радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не |
| ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирен |
| гао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видим |
| грађивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија |
| су заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати п |
| “?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да |
| ила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прили |
| и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" |
| ога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> < |
| илан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега |
| а снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба |
| озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се заце |
| тим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... |
| ћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Д |
| ли све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар прим |
| <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се пре |
| ма је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се превар |
| рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толи |
| ћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, п |
| треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? |
| скоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју |
| S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што |
| и му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чу |
| а сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да |
| , да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</ |
| а — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?< |
| бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарност |
| ним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви б |
| што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — п |
| толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи |
| — Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, |
| Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, |
| а што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него |
| никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} |
| е своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исп |
| најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једи |
| е само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном ж |
| с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S |
| и, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро мор |
| ни прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одла |
| тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу мл |
| утру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора |
| ру, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућу |
| кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се г |
| твори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мара |
| е чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите |
| о његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту с |
| јатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео |
| е узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, |
| што од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — |
| која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ј |
| решио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је |
| ораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде с |
| <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао |
| ће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> |
| е.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз |
| ни поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после је |
| беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака ( |
| , и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Жен |
| /p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Др |
| кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ћ |
| њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, кака |
| /hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мал |
| стичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, к |
| кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површн |
| S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће г |
| е он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с на |
| ијатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, |
| у опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо |
| у беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну |
| уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута |
| Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да друг |
| садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи ви |
| сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се |
| ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p |
| већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште с |
| долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; са |
| и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Соц |
| роговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је |
| о добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар з |
| требно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без |
| зи каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се |
| вољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази он |
| дна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> |
| слова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособн |
| а уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разуме |
| далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху |
| сте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам ник |
| их ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — |
| обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S |
| г званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је |
| се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би на |
| } Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код д |
| рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у к |
| редставити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вреднос |
| чано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода |
| а се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један |
| исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не |
| . не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако |
| S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{ |
| ају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби |
| и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те |
| платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би |
| ре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S |
| продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада п |
| оме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би бил |
| колико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или |
| Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност |
| која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним |
| о и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људ |
| то више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист при |
| , још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је поста |
| Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово |
| и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад до |
| дством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} |
| бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Ч |
| та. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за р |
| којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише |
| е, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{ |
| има; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ |
| начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и оств |
| ог увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и |
| које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> < |
| иге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се за |
| е пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станој |
| овечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима |
| према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви за |
| и.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја с |
| да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која |
| одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико |
| е питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — |
| изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је |
| говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особи |
| адам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узв |
| само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту паж |
| слима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај |
| неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут |
| свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније |
| > <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога ве |
| који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начи |
| га немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитиза |
| је поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса ј |
| ала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остра |
| к имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обз |
| да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> |
| оизводњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} |
| ио позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасв |
| риху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упада |
| о и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку |
| ника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за ру |
| сне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у |
| да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се на |
| нашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч |
| троја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а |
| лан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и |
| о душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у са |
| се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одм |
| е пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p> |
| дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Некол |
| је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, |
| , ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дел |
| и таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупос |
| знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло ј |
| о.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалист |
| у не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари |
| на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би в |
| ади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, мор |
| {S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних нач |
| цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... прого |
| начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати см |
| е кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p> |
| ћ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се сл |
| о времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Ал |
| у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећ |
| Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудић |
| акојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... прог |
| уну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћет |
| били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком |
| радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесн |
| ено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, |
| ријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленбер |
| {S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чи |
| вац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене |
| ив ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу с |
| е вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали |
| и тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— |
| никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили |
| {S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће м |
| м бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потп |
| гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоћ |
| а свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са г |
| е Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му |
| да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим |
| лан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и тр |
| стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је у |
| рема другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — |
| ио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је |
| арењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји чита |
| (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непри |
| а послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, |
| освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту т |
| душност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу. |
| ри јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у т |
| а, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, |
| у само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут д |
| јала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и |
| не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Т |
| реди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23 |
| рестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нем |
| јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу |
| ди; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован технича |
| ста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа |
| у се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао |
| га лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} К |
| почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p |
| у видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах |
| У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“ |
| рмана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> |
| <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, |
| S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити |
| , затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и |
| аставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n= |
| био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо |
| „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто |
| у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које т |
| p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музика |
| илану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јо |
| је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; |
| о дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће |
| разованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то с |
| не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан |
| ји га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје при |
| жи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе кр |
| још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратк |
| ити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити |
| који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво ста |
| особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по изв |
| му се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећа |
| уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је |
| о све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би |
| и ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим посе |
| кле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети он |
| га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некад |
| ште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та оп |
| огледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала. |
| та празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на дру |
| лико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да бу |
| лањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који так |
| мешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мери |
| баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће |
| наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о т |
| гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који |
| Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Мил |
| ли, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово |
| си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је |
| ..{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} |
| ти ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио т |
| кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени тре |
| по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а на |
| то велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је |
| Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облик |
| ена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p |
| опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку |
| говори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим о |
| све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик |
| како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним |
| ану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих уп |
| рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, |
| распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на |
| ране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метн |
| енога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, ко |
| плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — пр |
| дити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари |
| лату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж |
| плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свако |
| скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било |
| ако су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни посл |
| постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} |
| усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она пре |
| ма та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с тако |
| међу тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно ц |
| дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} |
| алом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут в |
| у опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати |
| ш врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да |
| , с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места |
| и Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> |
| о у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; |
| ворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; |
| ек своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> |
| а и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би бог |
| рабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење |
| витак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у доб |
| се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше |
| годио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи |
| има; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих |
| } У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње |
| ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли же |
| онетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госп |
| коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> |
| и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Да |
| е тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта |
| то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари. |
| ти!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да |
| о услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом прих |
| } Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им пос |
| био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, |
| ихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да о |
| } Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу |
| љно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, врати |
| Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесно |
| ти из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није пр |
| Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена |
| напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанствен |
| али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити |
| мда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бив |
| изању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера |
| ати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, приста |
| го им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне сло |
| Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је проп |
| е нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас |
| разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> |
| коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та |
| лике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тог |
| тајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за п |
| Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, нег |
| атим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ |
| } Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задрж |
| икола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, ка |
| {S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори о |
| редлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности о |
| стоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад |
| ли мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим о |
| путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не ка |
| <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редо |
| не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој |
| да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо. |
| свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било ка |
| а...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између наче |
| сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку |
| ле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, проби |
| ећма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то ра |
| за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду. |
| бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних сн |
| ли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда |
| томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је ов |
| ну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или м |
| достатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у д |
| ше радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у |
| аш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави |
| е тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује |
| адовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очим |
| ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закљ |
| ј слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Н |
| о, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси н |
| ..{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, |
| оме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације |
| адничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо |
| еополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— Т |
| мо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кр |
| ст покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— |
| прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи доне |
| ћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе не |
| head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може |
| толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би н |
| ме се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима мож |
| натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај |
| <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам п |
| арати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запит |
| р у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, |
| ака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина с |
| </p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам н |
| ћ и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врл |
| дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преоб |
| м, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна |
| р ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај |
| уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и |
| ти згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ће |
| S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то |
| морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам |
| и било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о |
| о, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом |
| ушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам каже |
| амога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може |
| рој претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође шт |
| се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да н |
| Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном у |
| ишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли т |
| ас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задрж |
| у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи са |
| то за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и |
| p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Ма |
| руштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да |
| ерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши с |
| дно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите |
| т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, |
| авду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој кор |
| вате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите |
| о бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе |
| ашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одм |
| га објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, |
| на.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на |
| ивисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у о |
| запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</ |
| говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње |
| али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим |
| Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и |
| поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро |
| е задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у |
| т Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на сво |
| тоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим љ |
| бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, за |
| и, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, |
| а не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају прем |
| <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дел |
| кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ј |
| ко; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кри |
| оду.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста заба |
| верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од сво |
| 38" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благо |
| .</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила |
| о и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постан |
| ку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он |
| сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} |
| на после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко вре |
| сам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима г |
| аги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> |
| а упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> |
| као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече |
| е.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, кој |
| ера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева |
| p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој |
| {S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако |
| ној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> < |
| питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак |
| врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му |
| била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> |
| нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, |
| ојим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а |
| тање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог н |
| , где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске к |
| сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се |
| најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава |
| помињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у |
| гурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— |
| дар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва ј |
| а... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубиц |
| нити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбој |
| /p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо |
| но лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} |
| то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</ |
| /p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда |
| .</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} На |
| већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми |
| зу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка |
| >— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> |
| накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало р |
| Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини |
| љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћах |
| знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — прим |
| спаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет на |
| т примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био пон |
| ош пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> |
| чела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За |
| а.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу ру |
| ић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше |
| Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не |
| нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро по |
| /p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа приј |
| ице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> |
| <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Нај |
| лико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој |
| тели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p> |
| има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ ода |
| емо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сам |
| је уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се |
| тан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасно |
| баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева |
| ЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ, |
| нову општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му |
| ољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате |
| Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два |
| ли речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S |
| .{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опрос |
| рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је так |
| ађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људ |
| улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Каж |
| поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — гов |
| еност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору. |
| ко су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и |
| о нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — |
| би?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу |
| оцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких ж |
| потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности и |
| се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху |
| ј је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у |
| ом девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде наб |
| што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— |
| ог живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се п |
| којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јованови |
| ви пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упоз |
| <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беш |
| кинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођен |
| да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша пот |
| мо онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, нег |
| овој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдн |
| могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} |
| тане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесногруде себичности по |
| либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигу |
| — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све т |
| ами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а |
| е стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто |
| данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског |
| потребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пош |
| е људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, соли |
| не тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у кр |
| ку разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно. |
| ак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ |
| p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите ув |
| за.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад |
| } Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда |
| томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом |
| сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и |
| на, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви г |
| заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени |
| ђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви ме |
| војих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете |
| год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела.. |
| асиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које |
| >— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало пот |
| оје је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуре |
| вати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг |
| азличним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а |
| ма гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>в |
| ми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлу |
| S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен жив |
| — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при жен |
| рно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш прав |
| ко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштв |
| зраз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора |
| о давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете свој |
| е (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разг |
| мо да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим |
| како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због |
| ше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље |
| ком борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племе |
| овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле сва |
| ио врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, м |
| ебала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и па |
| ногоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрест |
| цински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) ож |
| е све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потп |
| ој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу |
| ости, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од ма |
| ио смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину |
| ше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После п |
| !</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и |
| ваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и р |
| критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљењ |
| оро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста н |
| део је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху т |
| баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, |
| убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јак |
| медијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте |
| писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега л |
| о решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што м |
| квој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снаг |
| ој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с |
| тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега |
| врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и |
| се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињ |
| месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али |
| је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, тр |
| ашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке |
| нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} |
| д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он такође |
| ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала |
| чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов |
| г тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну свој |
| од изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p |
| <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да |
| вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а |
| од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не сп |
| наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства. |
| за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити н |
| рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узро |
| ком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дал |
| а забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедањ |
| ају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки |
| вишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи с |
| а би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то |
| а према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим п |
| ла је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је из |
| светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило |
| ш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљ |
| а ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела |
| е и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{ |
| орила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, к |
| же чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служит |
| треби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озби |
| , не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло |
| S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би |
| између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међус |
| е унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа |
| обе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и д |
| ити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне обла |
| а и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видел |
| њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али |
| ла језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају |
| је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Нико |
| ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланов |
| неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који |
| тели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на п |
| е затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрад |
| драво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се д |
| ма!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n=" |
| свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и пат |
| S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али |
| ак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати сво |
| настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде г |
| те да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда. |
| д свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озб |
| в је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чу |
| о ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам ј |
| пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте |
| рише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?< |
| немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља |
| а и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како |
| само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа дру |
| еснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заст |
| јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углав |
| ли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у вла |
| о паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете |
| и и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не |
| пецијално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом. |
| нда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb |
| тача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о т |
| родирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се н |
| а се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава |
| ИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </div> <pb |
| олико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Т |
| свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго н |
| ародносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви |
| 222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор |
| то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свиј |
| ри, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот |
| диштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче д |
| ено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - |
| пски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима |
| не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају в |
| {S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навик |
| n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само нек |
| кује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Л |
| о говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али |
| к?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско доб |
| о интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни д |
| што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији |
| оји би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђам |
| у, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмо |
| о зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; |
| подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се |
| ју потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на |
| е, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у и |
| „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином у |
| издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, др |
| ити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, |
| вот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек мало |
| Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама п |
| и — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава |
| прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег у |
| тњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као м |
| мати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас ка |
| не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опе |
| Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да р |
| и тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за |
| а би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слаб |
| тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје ми |
| слим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисл |
| ио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкос |
| .</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} |
| ног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у |
| гао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Си |
| ати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље... |
| о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвише |
| трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојк |
| ође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и р |
| али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> < |
| привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате вр |
| дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и |
| — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и С |
| ас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До |
| е гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, д |
| } Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ог |
| на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ |
| упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију |
| ви Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване |
| изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су ве |
| {S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, је |
| ити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околност |
| Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на |
| ји...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом |
| носи са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју |
| штено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење |
| чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</ |
| е, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не б |
| а снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга |
| смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што |
| шао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мал |
| су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то забора |
| . — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао |
| > <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, с |
| жемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушим |
| нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема с |
| амо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад бу |
| највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</ |
| д њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се пр |
| ара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за св |
| ање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угуш |
| леду није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један и |
| раничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Дарин |
| p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена |
| треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће с |
| а отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела |
| ња је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пр |
| а вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> < |
| живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— О |
| међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечер |
| сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — |
| е за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све |
| </p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} На |
| х, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} С |
| кнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељ |
| обар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пре |
| али због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друшт |
| ично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети |
| је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом та |
| јој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће |
| туд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и да |
| p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго ј |
| шао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, |
| ледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла |
| де са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли |
| .{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — п |
| беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непом |
| Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху |
| и — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде |
| после предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђав |
| о онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Ол |
| неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се |
| немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истин |
| ратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} |
| правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност.. |
| кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damen |
| , не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, |
| ица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запит |
| а навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда |
| меју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> < |
| дра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Ни |
| ући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђе |
| год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови ш |
| те и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњ |
| ослова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не |
| — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p |
| те одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама. |
| ог устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје |
| те старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштв |
| је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао г |
| </p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана |
| опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... ус |
| не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који с |
| p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав с |
| ј...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — А |
| апита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља |
| >Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долази |
| најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p |
| ију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, шт |
| имети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете |
| смехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женск |
| шта одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим н |
| да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</ |
| ..{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према н |
| у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је н |
| ри Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла |
| и.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време... |
| .</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} А |
| /p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе гово |
| во — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, за |
| е штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити. |
| је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би. |
| одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, кака |
| ан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам по |
| н глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још ниг |
| <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужи |
| p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је дан |
| олико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показуј |
| но — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога |
| не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што вл |
| оста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са |
| ила је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кад |
| љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} |
| ићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви м |
| то кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, ве |
| >На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари |
| ном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујет |
| а и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду п |
| ако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она г |
| ="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за |
| <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p |
| овори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} В |
| де му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални про |
| Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад |
| еду ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да зн |
| <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јач |
| пет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја п |
| Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, |
| полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} |
| >— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо к |
| трешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон з |
| зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да |
| де му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити... |
| даше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква |
| вори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете |
| Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш |
| оби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је |
| дио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где с |
| b n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p |
| еђено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, знач |
| ече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— |
| итача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, к |
| одише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пу |
| „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Стано |
| и је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полаже |
| ици заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојано |
| ора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима |
| ан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, |
| <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати |
| ко.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други она |
| И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p> |
| стаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радн |
| ље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p> |
| ш јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им ч |
| енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S |
| е.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно поглед |
| и ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> |
| лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— |
| ; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се на |
| .{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове око |
| ца сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверств |
| најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите |
| ad>XI.</head> <head>Састанци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p> |
| се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није ним |
| .</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама тре |
| е допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физи |
| ања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се м |
| ра ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш преј |
| ле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаст |
| топи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако |
| речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да |
| еност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње |
| е радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у кр |
| м међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n= |
| роизводње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисн |
| > <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицањ |
| и признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} |
| сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, |
| т још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, д |
| м и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важн |
| азлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у и |
| година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратит |
| с је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив пуб |
| .</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да |
| у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети |
| ече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Да |
| нити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> |
| е знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо з |
| едно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леопо |
| неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друшт |
| ласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да |
| ала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново у |
| не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на |
| рно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада. |
| то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, ко |
| мо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — го |
| ирније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претре |
| који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се ба |
| p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} По |
| ри Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} К |
| се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом |
| мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на где |
| се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе |
| е не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је |
| то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни. |
| постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има пр |
| оче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Сам |
| жити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој по |
| беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Кол |
| м је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била |
| {S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем |
| љено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, д |
| у може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као |
| гме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се неп |
| наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на |
| едне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S |
| све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, |
| и на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би с |
| се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је не |
| друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што м |
| рименити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међут |
| дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело |
| — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њо |
| о га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју ме |
| јтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до са |
| се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на м |
| х хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он у |
| атим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с |
| } Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, |
| е.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу |
| енијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће б |
| ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те г |
| р се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како |
| да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" |
| , него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипа |
| њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо д |
| садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ства |
| о?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и |
| оћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у |
| и се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није ника |
| аучним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p> |
| Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би |
| то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством |
| туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо |
| о, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наш |
| ава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавањ |
| м политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше прегов |
| би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кум |
| бу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавам |
| ош да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако |
| ике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што нау |
| путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које бли |
| данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад п |
| се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још зем |
| и ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p> |
| ве правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге |
| — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сас |
| нати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да б |
| итао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем. |
| је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она н |
| раксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора |
| А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, |
| а показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} |
| аганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха. |
| спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас м |
| о још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више та |
| b n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хте |
| и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су н |
| алежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а мо |
| је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рец |
| звести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, |
| ром, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој |
| на.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и |
| е још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о том |
| мскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S |
| /p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно однос |
| о искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето |
| те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја |
| те се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није |
| У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, ба |
| нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам позн |
| е мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо |
| са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази д |
| о и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из приро |
| о је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употреб |
| , а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати з |
| ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека у |
| у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене однош |
| атити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговар |
| орији развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према |
| кључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има |
| учној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много |
| м спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога изва |
| оме, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После |
| ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема раз |
| стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким п |
| ма не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и |
| .{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране. |
| алац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опе |
| ну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је л |
| ане тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних д |
| неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто |
| а уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Мар |
| , како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете ве |
| ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројст |
| први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети |
| овишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политича |
| не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу |
| с мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{ |
| рло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама сада |
| е и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом на |
| нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као ш |
| вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" |
| ихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту б |
| имер, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у то |
| ед свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са стр |
| рним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу |
| Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и догово |
| се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код |
| n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови |
| шљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а д |
| а — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру нава |
| из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ |
| — Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да п |
| шим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа дру |
| ећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште |
| Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тад |
| моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и ш |
| необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута ч |
| како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаље |
| >— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мен |
| личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих ин |
| музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она с |
| може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, как |
| } Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Д |
| и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Он |
| га против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном живот |
| љењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му д |
| ју само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо. |
| и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од так |
| и; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не зн |
| вога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина пог |
| је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости с |
| старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, |
| се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, гр |
| о, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао |
| о у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мањ |
| т пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су |
| и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање б |
| друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специј |
| е, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступа |
| мало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица в |
| ук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трош |
| не тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње |
| јединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред рас |
| ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу |
| ју основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="1 |
| се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, |
| се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, |
| у.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Мила |
| се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће из |
| ње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања |
| ега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видим |
| {S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и |
| дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; а |
| или никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних ода |
| опити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показал |
| а просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али |
| после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и |
| же напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова сад |
| бегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у ин |
| овању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{ |
| а имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, |
| а на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје |
| ту сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће |
| занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим з |
| и и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира |
| реше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| е може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</ |
| „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разуме |
| ако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацел |
| ет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушев |
| де удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном |
| те, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у с |
| ажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општ |
| ко толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само т |
| и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и пот |
| ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разуме |
| еднакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после кра |
| ост, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без с |
| р и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир мес |
| анке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} |
| о се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну ос |
| стити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш бо |
| зговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још некол |
| , да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних уз |
| ш није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није нико |
| на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и |
| илановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим |
| ти и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен |
| шавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и друж |
| мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један |
| ихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред о |
| равати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доб |
| рага дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле н |
| с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, да |
| } То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — |
| а — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказиват |
| реба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и спос |
| зузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi |
| И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту |
| зи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо |
| амо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму |
| им, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло уд |
| јзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — н |
| се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринк |
| исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје |
| боду.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другим |
| еба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирко |
| друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра |
| је баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост |
| ности.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не мо |
| </p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити т |
| тер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се нау |
| реса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и поглавито п |
| и знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p |
| аква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" / |
| ту и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="18 |
| де га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио пот |
| да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то упра |
| из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто неза |
| а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла |
| ју, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већм |
| нићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности |
| аборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца |
| пуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале |
| систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Укол |
| орио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба д |
| во имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изн |
| стала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква раз |
| та побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је |
| им друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у |
| остао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, зајед |
| филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не. |
| сити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а |
| разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало |
| једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кр |
| уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начел |
| ба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтев |
| трекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно |
| ји је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књи |
| а таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевно |
| велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јес |
| новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се |
| — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не ди |
| твар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или нез |
| да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друш |
| исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавит |
| е рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности |
| опште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у |
| може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S |
| ју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење |
| је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову д |
| } Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколи |
| — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је |
| свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писан |
| наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се с |
| </p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме тол |
| у с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и ње |
| Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то |
| њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и |
| од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и д |
| ов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</ |
| а Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више |
| да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног ист |
| тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре до |
| ије означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само |
| , нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за н |
| , да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу |
| удала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да по |
| друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та в |
| гурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што |
| ..</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо љ |
| в већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјалн |
| наче чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можем |
| ; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друшт |
| ј куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други у |
| трајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и л |
| оди оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} |
| иста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивањ |
| се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слобод |
| опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће |
| мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојак |
| — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратим |
| сти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, |
| пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио |
| ога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми и |
| се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду |
| им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом |
| Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>То |
| ша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим |
| ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо |
| се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако на |
| све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врл |
| обито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није зго |
| ећма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени п |
| воју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општ |
| вно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже |
| и.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S |
| у на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само та |
| жи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с кој |
| им стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на о |
| адо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је |
| {S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој |
| {S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и н |
| па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадав |
| ро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одгово |
| је се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво |
| — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо мо |
| милању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својин |
| ко.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> < |
| је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку |
| мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се бори |
| Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и |
| о рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али |
| авештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садр |
| или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што |
| морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није в |
| ако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повућ |
| е наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се з |
| вилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло д |
| њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{ |
| разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном |
| м мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам |
| адом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старин |
| >— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — на |
| рам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се |
| } Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> < |
| ше нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случај |
| Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у П |
| же о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S |
| {S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озб |
| и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Ст |
| осадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа об |
| посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Даб |
| већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— На |
| руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, как |
| ношћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> |
| иља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што |
| им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и |
| имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, |
| морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви |
| дећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште пост |
| е ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — т |
| зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада нека |
| ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен про |
| доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило |
| и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам.. |
| ем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми соци |
| аконима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ак |
| и за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:l |
| ост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварим |
| можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена |
| тети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у т |
| убили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— В |
| p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на |
| мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе |
| .{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине |
| Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> |
| >— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на т |
| о би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваш |
| S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме ст |
| змимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у т |
| дагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, д |
| позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која |
| ену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави |
| жни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за |
| вање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело |
| дност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема |
| ити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последи |
| да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре дру |
| е слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се |
| устити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} |
| овна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет та |
| о удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у |
| ћности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу |
| лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима |
| ближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи н |
| мо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није л |
| ше. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајви |
| .</head> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим |
| да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том пре |
| мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем ра |
| а оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је пос |
| их средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежн |
| а да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бит |
| вакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не |
| на има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога |
| {S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро |
| ом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч пос |
| о моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n= |
| ако ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не |
| о само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и П |
| једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> < |
| таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила усп |
| едемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне та |
| ше пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавешт |
| оотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.< |
| ке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да |
| снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправ |
| могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако б |
| м се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>До |
| е би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесн |
| и, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље п |
| ди онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S |
| и радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> |
| оје се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, ум |
| прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам п |
| не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих траго |
| развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може о |
| положена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила |
| <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говори |
| ноја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да сми |
| ице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Д |
| ...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пора |
| ом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве о |
| У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда |
| гне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакша |
| дна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Пи |
| су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и пе |
| ло после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами |
| стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> |
| не, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем круг |
| {S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме м |
| тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већ |
| год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То ј |
| ико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расп |
| уњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити. |
| при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи |
| Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, м |
| <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред |
| Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од |
| егавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике пос |
| Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усме |
| а.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви |
| не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и |
| ила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овак |
| д ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Мил |
| себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из в |
| епосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и |
| жно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, саст |
| но да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p> |
| о црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло |
| ћете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао |
| еки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} |
| више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручи |
| спустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb |
| укчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p |
| друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их пре |
| ржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разу |
| ристи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већ |
| анишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега |
| о на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, д |
| озак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, |
| ехничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, |
| економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друшт |
| је хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша |
| ам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој од |
| колико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, |
| д руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви |
| збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу з |
| ем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно |
| обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невеш |
| } Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по то |
| /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у так |
| р судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви |
| Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин |
| никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути.. |
| а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" |
| но, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја ва |
| ема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између |
| адите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас то |
| сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p |
| ко ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ни |
| ра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко г |
| ри и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина |
| > <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људ |
| састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има сва |
| м послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема ник |
| д у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се |
| и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена приве |
| спе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било доса |
| и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полици |
| астави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваљ |
| нам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} |
| , они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет бав |
| па је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међути |
| ји би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. |
| ко их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је |
| правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> |
| 0" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде доб |
| у њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полск |
| одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за на |
| орисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује |
| њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна ра |
| је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} За |
| ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће д |
| се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више |
| на.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла сл |
| — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њи |
| ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити |
| не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, |
| им је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на св |
| ји не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајн |
| ева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једн |
| ћао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И ост |
| о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам при |
| проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође пи |
| у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио пос |
| {S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора |
| књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљив |
| и не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила |
| и то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за жив |
| им, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основан |
| би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога ч |
| ато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, на |
| то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, |
| отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште |
| као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, |
| (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чист |
| , кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам виде |
| иде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерал |
| ="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беш |
| "55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у |
| да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</ |
| ли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута... |
| осто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се д |
| да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одви |
| предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. за |
| а — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову |
| >— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из ј |
| , — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела |
| на је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је та |
| , да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним |
| и крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спек |
| или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</h |
| е те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и |
| реба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће |
| д тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му |
| ате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћ |
| ирода човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провесел |
| е износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима з |
| и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити |
| ртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло |
| ењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога |
| а.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако |
| неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам к |
| .</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва |
| ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до |
| нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и |
| — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаћ |
| а се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испи |
| Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољн |
| тева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са |
| те ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p> |
| о уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то об |
| Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне. |
| е сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта |
| посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што н |
| по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутр |
| ам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне т |
| руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш |
| и ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио |
| стима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила |
| , да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p |
| <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само |
| /p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад |
| ду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по |
| и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама |
| ко тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља |
| ем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S |
| нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато п |
| е читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је |
| оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Ми |
| , да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих |
| — Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; |
| е онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала с |
| подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начел |
| сне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капита |
| та друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — |
| ки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— З |
| уску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{ |
| да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити |
| ажити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родит |
| бавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћут |
| , да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је |
| инити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и опш |
| зићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— |
| а га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више |
| рок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, |
| p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне ду |
| апита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> |
| си?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, |
| еч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ д |
| ете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који |
| <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</ |
| — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знат |
| сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чу |
| <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је мо |
| него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао |
| не им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кр |
| с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то |
| <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p |
| треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао с |
| осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем зада |
| {S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мал |
| !{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па он |
| је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немам |
| <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогм |
| че му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумет |
| меном договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других ф |
| који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава св |
| у...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити |
| питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви зна |
| га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у с |
| ло се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на |
| дан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зац |
| е тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А |
| сте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S |
| одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те |
| — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може би |
| } И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве |
| нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућ |
| о.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом з |
| аљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одла |
| знавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледа |
| биљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајет |
| дници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба да |
| днике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} |
| а, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово пит |
| авила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по |
| рактични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да бу |
| је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми про |
| нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој при |
| да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; |
| тевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма |
| баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, д |
| о је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљ |
| дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио? |
| о душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, |
| истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љут |
| боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо |
| најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је прост |
| ане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> < |
| идећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано |
| S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што вид |
| љи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} |
| поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него тра |
| почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш |
| храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније мож |
| но је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први |
| та озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то бе |
| су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испит |
| н.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она |
| . велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себ |
| Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!.. |
| Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам |
| лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу с |
| ио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би мог |
| ен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био увере |
| штом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! |
| је своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то деј |
| арода.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друг |
| И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста |
| огме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго тр |
| и тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, |
| р су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирит |
| >Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се... |
| } Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а н |
| у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} |
| . — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како с |
| ти — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој |
| риметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но |
| ноје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближ |
| спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако |
| оја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи |
| се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — о |
| тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко нас |
| ад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— |
| ним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Ф |
| се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ |
| за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прили |
| чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи |
| ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <di |
| како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда |
| и уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности. |
| и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња послед |
| био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предуз |
| економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелим |
| } Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над д |
| те најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако |
| у слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече заб |
| и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана В |
| хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— |
| — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} |
| о зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неи |
| азадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних |
| је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не и |
| {S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> |
| ји распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога н |
| /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} |
| то већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" |
| дно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — пит |
| о несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави М |
| к бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ст |
| тају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем сам |
| која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питањ |
| S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије сл |
| и било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држ |
| и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм |
| нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, нег |
| се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би з |
| о одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> < |
| потребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да трош |
| и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, д |
| д мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb |
| радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, |
| реба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p |
| уђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући |
| S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— |
| , удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печ |
| раво је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никол |
| чка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с то |
| е“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп |
| им, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, ш |
| >— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </div> </div> <div t |
| ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога т |
| у маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, |
| а...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представ |
| S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега раз |
| з корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема р |
| за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за љу |
| присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ства |
| ога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често саста |
| се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничав |
| економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује |
| ино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, |
| своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један |
| изнајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> |
| {S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представља |
| ..{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се |
| раво болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да |
| жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму |
| ску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у |
| ти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ак |
| му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ |
| али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, |
| траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— |
| ски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив с |
| ама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упад |
| У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек та |
| , те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и о |
| рка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала |
| } И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због |
| ред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на |
| не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има |
| него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да |
| епрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан оп |
| } Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осме |
| вори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беш |
| апита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам |
| } Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче м |
| да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, т |
| научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла пр |
| ине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то |
| чава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се |
| ускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И т |
| ама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити |
| а зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме. |
| ује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би |
| треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како т |
| о и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истин |
| забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега |
| кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— |
| а професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник ј |
| ут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао ј |
| се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим |
| ваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жесток |
| слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан разв |
| стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ниш |
| >— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— |
| естано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} |
| нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p |
| {S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најп |
| о неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, |
| ед и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ће |
| закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да |
| } Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, |
| све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према |
| у био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, |
| но непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли в |
| орити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била |
| не промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да |
| аког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т |
| — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете |
| — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развр |
| емо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а |
| тичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше н |
| о видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него б |
| имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба |
| одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слаг |
| сретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ћ |
| асмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p |
| ако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати |
| рамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо д |
| о зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за однош |
| ти?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</ |
| сположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то |
| о богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек |
| уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанати |
| етно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само |
| вор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе |
| а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одуш |
| да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— |
| Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у д |
| раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи |
| ћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи |
| , какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се на |
| о кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако в |
| то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова |
| дите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и |
| у решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не |
| вести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случ |
| осао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њег |
| а забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговор |
| уна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједн |
| p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ћ |
| ажи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има др |
| х, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого нов |
| ја?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од |
| и можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљал |
| к има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа |
| особности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p> |
| коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од |
| заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари? |
| е у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он н |
| </p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја |
| рзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</ |
| Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не |
| {S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом ме |
| кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој м |
| } Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тог |
| n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је |
| најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, к |
| захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун |
| морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако |
| сне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек мор |
| беђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших ста |
| ола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад |
| шити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати |
| не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> |
| о не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то д |
| /p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправ |
| оче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, к |
| <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она оп |
| доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, у |
| том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло |
| ед осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, д |
| ао за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикават |
| се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— З |
| еке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо.. |
| У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руко |
| рло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити укло |
| кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са мате |
| ц природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но |
| ајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси |
| имер код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има ко |
| јима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример |
| не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сув |
| да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој |
| ом економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та т |
| , што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би |
| S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар н |
| ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан пос |
| </p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то м |
| своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се |
| ађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро |
| показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него бранит |
| се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле сам |
| {S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се мног |
| у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, к |
| елости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих |
| одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле пр |
| ојединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како |
| ћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге б |
| жем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се |
| испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати |
| ње непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могу |
| да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до прос |
| ма сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма д |
| оме крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p |
| орити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p |
| огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{ |
| Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не ж |
| ист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне пол |
| ... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда јо |
| деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, |
| ом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећ |
| говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека ј |
| о више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш |
| оповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре ради |
| оже баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, м |
| а потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солида |
| остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одреше |
| >— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, |
| век каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па с |
| врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу? |
| и узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјај |
| друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мор |
| и л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, |
| право узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да уло |
| е не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска при |
| знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, |
| пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — |
| измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него |
| бљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран. |
| ју ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ств |
| је, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом |
| и шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, вид |
| оме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина |
| — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</ |
| вољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно ј |
| свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и ње |
| није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месе |
| те своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је т |
| у, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало |
| осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако. |
| и га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту |
| који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То |
| илази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Мил |
| ињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам |
| врђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{ |
| времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељс |
| ојима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављ |
| е, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слобод |
| о ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у сада |
| ици морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део с |
| Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, |
| ад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изаб |
| ..{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год о |
| p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да |
| ко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати |
| о потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући љ |
| мета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад |
| ма уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај |
| ече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Позна |
| не на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, |
| је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо од |
| Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само ште |
| Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кро |
| за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би треба |
| само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{ |
| у женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слобо |
| честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да г |
| веном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, о |
| едицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче о |
| несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико проп |
| се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка |
| а ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — н |
| на, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди |
| љи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, |
| — Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овд |
| ас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S |
| ти са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од пам |
| реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што |
| готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како са |
| најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type="c |
| и, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезанос |
| песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> |
| је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на |
| аких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздр |
| управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки неприј |
| Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се |
| оје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n= |
| кола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете |
| о њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, ка |
| или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капитал |
| се учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свез |
| насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, нар |
| опште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити. |
| маш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што |
| евојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Б |
| е други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А за |
| ај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем д |
| ет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би мо |
| аче све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} |
| тало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се б |
| ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажава |
| вим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уп |
| е тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па ј |
| ма — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p |
| Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква в |
| ако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p |
| а је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља |
| ји мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели |
| ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи пр |
| валити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим до |
| опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи м |
| лаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност пре |
| д и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та |
| с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што ни |
| своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он м |
| знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвен |
| има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености. |
| иште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет |
| није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се ин |
| рад, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадуж |
| у, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити сп |
| ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{ |
| 2" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него |
| ожени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, |
| не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној |
| о соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што |
| > Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у м |
| /p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само.. |
| дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> |
| ека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује ниг |
| ховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, |
| S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их зани |
| „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше |
| из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна |
| раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p |
| ју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријате |
| био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купа |
| Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Си |
| е предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити н |
| токо одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољ |
| лема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p |
| и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та пр |
| иго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али н |
| вом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, |
| о.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} О |
| уздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине |
| поменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права |
| Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је о |
| еле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не сл |
| би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопшт |
| таје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело |
| у, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{ |
| к врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би |
| другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар н |
| , колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила |
| нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борић |
| вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на приме |
| е да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „ |
| ога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S |
| је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем проп |
| и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не |
| описујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели че |
| имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда |
| ме ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважн |
| крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси |
| каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— |
| у у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју |
| S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога време |
| на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} |
| ти тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматр |
| ене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за |
| сати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе |
| /p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им |
| .{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није сп |
| .</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рек |
| не биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану |
| што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мис |
| ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора им |
| ај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може |
| човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Пома |
| се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и пи |
| ва оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> на |
| најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n= |
| — Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе кр |
| ећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али мо |
| правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно |
| по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а о |
| } Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу ну |
| а, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће о |
| , да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} |
| и технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима |
| >Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особит |
| ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете пре |
| дно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Сло |
| Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла |
| га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној д |
| не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p |
| погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о с |
| добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много |
| нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега. |
| и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулаци |
| > <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубил |
| иљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и не |
| агом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не мож |
| з девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем |
| -Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био |
| ана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — р |
| проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — |
| ли писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пр |
| звисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив |
| е зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила усл |
| спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је |
| ; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му |
| можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{ |
| пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ћ |
| кратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога |
| еспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да |
| ракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да |
| да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљ |
| Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хте |
| ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда |
| и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што |
| ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде |
| — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разл |
| заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> < |
| уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да |
| њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, к |
| ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да |
| сно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас |
| м код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него прија |
| ју.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен про |
| може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни пос |
| равилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али д |
| добрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажет |
| отре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говори |
| то би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад пос |
| се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као шт |
| реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе |
| је чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио |
| ле њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она |
| свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је п |
| ају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге и |
| о.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у пр |
| и једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу ва |
| а се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер |
| ти од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S |
| е друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на ли |
| кудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено н |
| поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу гл |
| рум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су с |
| апред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не |
| равно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</ |
| забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А д |
| /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за |
| варити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> |
| им најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами се |
| адимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом с |
| кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих н |
| увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недоста |
| га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао ова |
| а се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, д |
| у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S |
| везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се шир |
| е могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад н |
| то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе |
| а.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па д |
| ин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њи |
| а — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мањ |
| к верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и пра |
| ...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог сви |
| ито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и |
| икоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки дока |
| p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би |
| особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавешт |
| конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у |
| њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама |
| и, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} |
| му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} |
| да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут у |
| је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi |
| емате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати кол |
| колико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избег |
| шати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверић |
| би зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу |
| абрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под з |
| најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело чо |
| азали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је |
| имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— С |
| постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у ком |
| не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу |
| е да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разум |
| већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, осо |
| да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их |
| </p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти др |
| ку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, д |
| <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратни |
| е, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледа |
| се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, |
| ац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Д |
| а је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S |
| <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— |
| тпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно сред |
| отпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од |
| учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује. |
| у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ј |
| „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жест |
| више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположе |
| ести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је |
| лико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која пред |
| е не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је к |
| а и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учество |
| S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се боји |
| дно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под |
| плива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумент |
| ити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту |
| ас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S |
| 33" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> |
| нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у |
| чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.< |
| >— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смеју |
| сала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радо |
| рајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само |
| .{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>М |
| Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па |
| ретпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле м |
| ало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа |
| е сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Реци |
| </p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развиј |
| аких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} |
| доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, |
| кву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, |
| се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друг |
| {S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај свој |
| дића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јов |
| у.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога |
| ење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов реце |
| едини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би |
| свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина |
| страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелиц |
| дан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да |
| слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву |
| ебама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на каракт |
| ако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Д |
| уд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и |
| помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главн |
| тизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} |
| единим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S |
| е, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} |
| а, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помисли |
| ногоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бор |
| Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка! |
| , с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међу |
| Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора л |
| увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се |
| ђе Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера |
| олико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води св |
| 8" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици доче |
| су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да |
| } А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, д |
| ог рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> < |
| е може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши са |
| "11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т |
| слова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либе |
| је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли |
| ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то |
| ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре и |
| <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, |
| мате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас у |
| по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно ш |
| о нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима |
| арко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то вр |
| Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше В |
| их осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где |
| би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може го |
| и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамо |
| и томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једн |
| даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једри |
| пила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ |
| те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <h |
| д две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према ра |
| плашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе |
| } Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да |
| “ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — |
| питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледа |
| с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи |
| собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам пог |
| тив свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не сла |
| авно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савр |
| а води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не дола |
| сећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не |
| ветке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с друг |
| сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дош |
| о — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— |
| а се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљал |
| икад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исп |
| ици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Нарав |
| ло о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав ј |
| је твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала ј |
| добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у |
| ај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на |
| , тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни |
| " /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не |
| е ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и |
| налан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то |
| о би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда н |
| и што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи о |
| сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњи |
| и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго |
| гу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази катка |
| ји гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе |
| а; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уоп |
| га, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала са |
| и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама |
| каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно. |
| се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични |
| узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не д |
| не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми |
| е, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> |
| здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављ |
| и волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном |
| оја њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија. |
| е затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је |
| о, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан |
| име унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви |
| равима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада |
| имети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им с |
| > <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почн |
| издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада |
| Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га |
| римети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год |
| ешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица р |
| да ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом |
| ца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак б |
| женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким свет |
| за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — зап |
| дговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Б |
| ад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географиј |
| таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није у |
| је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакак |
| а својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није |
| ти на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако м |
| ринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по с |
| овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сироти |
| е оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној |
| у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да о |
| д Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Заш |
| — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између |
| оду, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што виш |
| — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</ |
| аље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су им |
| јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али |
| не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и пре |
| о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као |
| гатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — п |
| е месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче води |
| сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ва |
| би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече оп |
| радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишн |
| Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату. |
| по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А |
| вреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S |
| у. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, ал |
| ако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољн |
| о себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та сло |
| сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабог |
| ма приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља тр |
| и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и |
| одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p> |
| </p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телег |
| ла, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да |
| а писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутст |
| вата не само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је |
| <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p |
| а врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви вели |
| орио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би мога |
| да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад ја |
| ћи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме п |
| p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да разв |
| {S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина на |
| с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак. |
| ше долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру |
| пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, |
| доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за |
| ави науком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се нај |
| су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом цело |
| а с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно |
| Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасн |
| њем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а ина |
| је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до ду |
| орисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— |
| ју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравн |
| атељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека не |
| — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> |
| ода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т |
| њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро |
| исала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, |
| то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнут |
| „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти м |
| новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> |
| Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, не |
| .{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће пос |
| тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже оп |
| слите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да |
| а начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том пог |
| {S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као |
| > <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— |
| аконима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, |
| може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разум |
| не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је с |
| тно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда н |
| орите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, |
| ацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да |
| исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, |
| је — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдиће |
| јвећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч д |
| ацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем |
| и се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — |
| лежима не постоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, |
| не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> |
| је би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то н |
| S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— К |
| га политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој нов |
| е може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште заб |
| м владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сироти |
| е.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренц |
| бораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, |
| мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави чита |
| ћи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту |
| орио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути |
| жити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако |
| може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун. |
| тнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе |
| појена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.< |
| но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ пра |
| у и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је жен |
| мевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега с |
| ао што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколик |
| човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз т |
| одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радит |
| а да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далек |
| н’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то |
| и Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању меха |
| } У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— |
| ј брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутег |
| шла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, д |
| а за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта |
| кође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како |
| , које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без че |
| би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасв |
| је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби ш |
| р нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S |
| Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да и |
| >— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> |
| о се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не р |
| њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати в |
| pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја |
| страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време |
| ?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да |
| Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим ра |
| ава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће |
| ш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих |
| ма друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако |
| , па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напр |
| — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и так |
| љу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта |
| ли само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.< |
| ија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у |
| ке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о т |
| ила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — ша |
| еме се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> |
| а апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о ов |
| <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами приз |
| имо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, не |
| <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да |
| у Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава |
| а.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пр |
| ожењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине и |
| ...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није |
| оде слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се сам |
| от и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да |
| пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p> |
| забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Заш |
| зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључ |
| е њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али |
| е бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се |
| употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто осо |
| пита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, |
| ? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У |
| ? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су о |
| ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас |
| нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и |
| могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међу |
| ворила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако |
| а непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, |
| да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div type="chapte |
| ити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али |
| ју многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може |
| м на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави нау |
| ја се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} О |
| ничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, |
| е паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али |
| не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тог |
| ако ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, |
| , или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не |
| оћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност |
| х осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, осно |
| о тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави ј |
| му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешт |
| запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</ |
| ен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном мес |
| им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си |
| онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се о |
| тељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези с |
| ..</p> <pb n="97" /> <pb n="98" /> <!-- Недостају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога л |
| ју, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој о |
| ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак |
| тварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљ |
| чима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја |
| — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за рук |
| скињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Ру |
| мио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч н |
| ођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у бли |
| ила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом |
| га добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благ |
| она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгуб |
| о благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако |
| нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Та |
| а сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане нов |
| сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, |
| је уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа |
| ебних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо са |
| разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путов |
| о само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу |
| редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже |
| уда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он |
| вати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова ј |
| ренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али |
| Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb |
| рен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваш |
| м.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице ни |
| е говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се пред |
| аш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="1 |
| воја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју |
| напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д |
| даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим |
| зивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — |
| Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и свако |
| рају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заст |
| е основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} |
| } Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стра |
| врдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружат |
| за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђу |
| празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху ве |
| околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражит |
| Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао по |
| ити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у с |
| једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нек |
| ло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У |
| би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</ |
| довољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо |
| чавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми н |
| пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зим |
| /p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидет |
| а.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — |
| и опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p |
| их црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад |
| ајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А |
| а онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</ |
| ине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име. |
| озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа н |
| Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешк |
| ама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свег |
| е свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на ко |
| > <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друш |
| тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратил |
| лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је за |
| } Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има |
| </p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало. |
| ослуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повиша |
| етресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практично |
| јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем п |
| е чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— |
| зних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се р |
| ти, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према свој |
| тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале оч |
| ити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ |
| друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније раз |
| Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајал |
| мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; |
| о није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па |
| у.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна |
| — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и |
| остати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ћ |
| ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније |
| } Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда |
| о би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По њег |
| S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То |
| .{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n=" |
| астајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n=" |
| ожење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође |
| ше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима |
| S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним ст |
| м и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ов |
| лаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је |
| та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако |
| лаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да предст |
| пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца |
| то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ |
| о рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се |
| ам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, |
| ="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлос |
| ена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћем |
| лобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами в |
| ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? |
| м нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што |
| се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом |
| можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај пла |
| ворио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина г |
| гових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај прав |
| ли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у пр |
| /p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш |
| планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако л |
| ји су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Васил |
| ве заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку |
| ић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке |
| госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте с |
| , појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осе |
| p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стра |
| у да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширниј |
| остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љуб |
| ника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимича |
| е најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И |
| је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да |
| мља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја б |
| ма.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да |
| али смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверов |
| а учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{ |
| уде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје |
| у.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнес |
| врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше |
| на, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођењ |
| придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S |
| ијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео н |
| онови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем на |
| цу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у ко |
| требе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће |
| метима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже |
| ној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" |
| н пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Ос |
| {S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме г |
| , уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{ |
| први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — |
| били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, |
| >Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да с |
| е: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо п |
| <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама |
| p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жест |
| слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора |
| и и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што |
| мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, |
| е претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па |
| м — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити. |
| ји, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само жив |
| p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му |
| лите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благо |
| стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће т |
| ј брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Од |
| у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније уч |
| на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, ко |
| S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — к |
| ешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да пу |
| ом стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицо |
| бру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разгов |
| > <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је |
| </p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима |
| да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно рад |
| после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у само |
| ли бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које га је често мучило. |
| саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign |
| ..</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у так |
| су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.< |
| окаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после |
| х као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи не |
| е усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени |
| рам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Д |
| кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у год |
| је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с |
| нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим ж |
| .{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не |
| д дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло |
| је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други |
| оваца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — п |
| ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде |
| ијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; ина |
| њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женск |
| евом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело |
| <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Б |
| варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресел |
| ојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекид |
| вољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом с |
| ту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити |
| чи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — |
| —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{ |
| свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ћ |
| ка је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олг |
| би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, |
| можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на |
| послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S |
| , или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; ал |
| p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим ствар |
| даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но п |
| то их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одг |
| дно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарал |
| више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча |
| о, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам по |
| , али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; |
| о притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још |
| ра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши |
| ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад |
| >Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на |
| пријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, п |
| једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали раз |
| доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p |
| та напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се с |
| јом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може |
| пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не з |
| цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, |
| ањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то |
| наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је |
| пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми посл |
| емо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом п |
| <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с друг |
| говор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину наме |
| евојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћ |
| економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установ |
| на у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова п |
| што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гр |
| > <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имен |
| а... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спава |
| опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остад |
| — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се |
| </head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху ве |
| и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га |
| Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хај |
| поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у |
| ај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет она |
| о за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим ст |
| /p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај пр |
| За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у п |
| за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премиш |
| е Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је он |
| с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Сас |
| оро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлот |
| смеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетк |
| знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње |
| , примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби |
| а одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од |
| Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилик |
| ао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља |
| ан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{ |
| иста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је о |
| се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свад |
| сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо др |
| <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је? |
| тања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле |
| сте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што ве |
| ринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у |
| ажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману |
| <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Т |
| ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у каван |
| ати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јели |
| ити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, тр |
| ..</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао |
| њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их ра |
| зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} |
| ји беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били |
| полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S |
| докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља е |
| анкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледај |
| ва започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У п |
| уге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале да по |
| е вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, |
| роговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му |
| или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио |
| ост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварц |
| разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се |
| уго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала ва |
| рави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици |
| а.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састаја |
| е, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу. |
| биљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и поз |
| во.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ств |
| ћи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, |
| >— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо |
| >— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред |
| друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натера |
| скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</ |
| на на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за |
| е већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, ко |
| ица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се |
| ијатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У по |
| погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости |
| атим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатн |
| <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко фериј |
| рњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стриц |
| шим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће |
| али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то |
| но тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не |
| га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, |
| асилијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. |
| <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим љ |
| ојим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слаби |
| аваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de"> |
| ају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, |
| о им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно р |
| ња?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} |
| бише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцн |
| а су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>н |
| и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше |
| иња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није |
| када дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало и |
| та.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући и |
| а закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила |
| Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — прого |
| ио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за ма |
| јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачун |
| и, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да с |
| отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први |
| икако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као с |
| говезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — |
| његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читал |
| јаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љу |
| ри глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама.. |
| .</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити |
| у нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, шт |
| ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осе |
| тег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и п |
| поветкама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n= |
| ије никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Нара |
| Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао н |
| дити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо п |
| , што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се упи |
| ако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти с |
| датле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тич |
| покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одгов |
| аборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми с |
| , као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе збо |
| мо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу. |
| > <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А |
| Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{ |
| м — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло к |
| већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или глед |
| дбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не ис |
| а одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену |
| не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевн |
| допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говор |
| лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам |
| захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опа |
| аријих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су т |
| дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} |
| у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много вр |
| исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да |
| и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло пок |
| у право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим нему |
| е Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализ |
| и су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав |
| и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по ра |
| на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — |
| песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити.. |
| а се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па |
| ја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зл |
| жња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, не |
| Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S |
| згледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се шт |
| јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смисл |
| ја.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало. |
| Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, |
| матичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испиту |
| омену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Ни |
| .{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу на |
| им људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би |
| то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S |
| Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{ |
| громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим |
| о штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслуж |
| ости.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средс |
| ашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{ |
| за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна н |
| идели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p |
| ога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно п |
| } Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима... |
| А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква |
| ио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и к |
| ји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као ш |
| шају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Ка |
| у.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не ид |
| ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — у |
| {S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто из |
| љана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, |
| оста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као при |
| ити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате |
| — Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> < |
| ке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је оч |
| {S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилаз |
| бити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — |
| да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у |
| олитични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка сист |
| и је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), он |
| Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — пи |
| све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције |
| учају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p |
| им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што нау |
| <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима п |
| ста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слу |
| него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S |
| говор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако н |
| оказује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска о |
| у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о |
| ајважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део сн |
| који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај |
| м вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни от |
| успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} |
| још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важ |
| па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{ |
| и ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То ист |
| — Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да |
| капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити |
| о пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакш |
| .</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та св |
| која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> |
| > <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Да |
| оже бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је |
| метите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — |
| <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После |
| ој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> |
| но важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још м |
| асмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино н |
| ао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце |
| зглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љуб |
| селији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по |
| су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са |
| даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним око |
| , што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани |
| <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо г |
| беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то |
| p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам доша |
| овори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p |
| и у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш опра |
| рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај по |
| и лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде |
| Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски |
| зумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање не |
| и, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро |
| разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори |
| ; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван |
| а.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не |
| а?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате |
| е домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p> |
| Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати |
| стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А п |
| ан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се |
| ајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да |
| , да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{ |
| је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту |
| је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n=" |
| што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Н |
| вети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и |
| Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ниш |
| не стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељс |
| авио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио в |
| а.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а н |
| осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она |
| тему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се н |
| опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са с |
| љу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе са |
| баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви |
| ан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним форм |
| на развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако ста |
| лазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околн |
| b n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму збо |
| ћемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он |
| и напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — в |
| ај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.< |
| да ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солид |
| длог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева |
| p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то р |
| им?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{ |
| S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо |
| о задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно |
| ти?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо т |
| ачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем |
| евају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима ј |
| бе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај! |
| и, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друш |
| е, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла пони |
| то захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он ј |
| зиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па |
| да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар |
| ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бе |
| } Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само |
| живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио |
| .{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не м |
| Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се |
| штвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђа |
| подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с |
| ..</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; т |
| {S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша |
| тију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле ни |
| ко игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> < |
| и пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа |
| е слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би |
| рло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у р |
| показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан... |
| истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо ут |
| елима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има |
| ворио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је |
| се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити |
| пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна сас |
| и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматра |
| држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како |
| ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као |
| RP18780_C1.1.6"> <head>VI.</head> <head>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је ве |
| на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на о |
| ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опе |
| — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је д |
| n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолик |
| ничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој |
| сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи |
| Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, |
| ати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узи |
| ј економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаш |
| кој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</ |
| нога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад |
| Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћен |
| ти...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узн |
| ти, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n |
| да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео д |
| граничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости |
| епогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима призна |
| држао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће н |
| и кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић |
| ; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки |
| мо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наш |
| ириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока не |
| ме из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које |
| љно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на њег |
| се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задо |
| ени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{ |
| нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране по |
| ија потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати је |
| ањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основ |
| ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње |
| е човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега мо |
| ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате |
| а покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} |
| ћи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом прав |
| на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе |
| обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју |
| личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискре |
| та, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање рево |
| авања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина |
| каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с |
| удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не |
| дити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} |
| ше чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да |
| ац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, |
| а.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр |
| научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели с |
| ли. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својин |
| околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо |
| е се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с дру |
| ане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и |
| орао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично |
| тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим |
| танову општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси |
| а ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног ус |
| ожај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, |
| е велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не |
| како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем е |
| {S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заб |
| , онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закида |
| зиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— |
| мо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи о |
| е старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је |
| ање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толи |
| мо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} |
| S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују н |
| е се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> |
| то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и м |
| ву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што п |
| вим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ни |
| Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже тр |
| стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Д |
| — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда |
| век волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво |
| p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори |
| као.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Кос |
| и после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до зак |
| "211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељ |
| лности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. |
| , куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продуж |
| ..{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је за |
| крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p |
| набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових |
| ог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се |
| то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ст |
| Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код п |
| даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — |
| се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> |
| јаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуч |
| исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слој |
| зговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да дове |
| је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> < |
| — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није |
| н поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</ |
| } Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бр |
| ј унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „ |
| ично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринк |
| <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у пат |
| аље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> |
| је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Мар |
| мео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је |
| стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за |
| спомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну |
| у код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у њего |
| м слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско до |
| ашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као шт |
| а после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себ |
| неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времен |
| <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; |
| ганизацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче з |
| и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без с |
| о тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То |
| овање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наш |
| ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{ |
| и.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S |
| леко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у |
| ки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца |
| тисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатни |
| н, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте р |
| ?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено обј |
| неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи неп |
| код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борит |
| S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични инт |
| ме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мил |
| појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике |
| p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— |
| жим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетк |
| } Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што |
| /p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а к |
| она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем ст |
| о; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије |
| о стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и а |
| то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави |
| је гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити |
| што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој |
| и.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше |
| ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико |
| је. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; н |
| ш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није |
| /hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кука |
| едаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још |
| а.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да |
| дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div ty |
| какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — наст |
| е највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не |
| озничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом теш |
| му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нар |
| вао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, б |
| а би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, на |
| варени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за ра |
| то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није дав |
| ност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напомен |
| осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште с |
| збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p> |
| S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга поглед |
| запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто. |
| S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпу |
| аразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је п |
| , кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p> |
| трашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир |
| едао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, д |
| акидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не произв |
| ="146" /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској поде |
| о, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам увере |
| е тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту |
| рбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмам |
| сти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; |
| настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба ни |
| м код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао |
| добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је так |
| о још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нер |
| ости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту |
| је лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво |
| пособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није д |
| тровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене бе |
| них женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја |
| али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њ |
| се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погл |
| равник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута |
| донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда |
| мо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо |
| е немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он |
| релазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, д |
| прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше прија |
| утао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и с |
| >— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n |
| неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је |
| смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за |
| ила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступ |
| ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то |
| а, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према |
| а онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p> |
| ајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у |
| Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа |
| и до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што г |
| ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претр |
| их ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана |
| добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} |
| ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да пи |
| а, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити |
| имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала |
| личите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} |
| мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него |
| д и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад |
| то не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне гр |
| прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан пр |
| резадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особи |
| у добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> < |
| грачкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, ли |
| екаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче |
| . ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у с |
| твара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мис |
| о у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p> |
| ена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махал |
| ијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста с |
| есно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Дари |
| што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне |
| њигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{ |
| и љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење.. |
| унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <p |
| висна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; и |
| о по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе слави |
| и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ст |
| и господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан жив |
| S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих д |
| скињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се |
| водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се св |
| изнајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим |
| чему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред |
| заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S |
| лице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} |
| о је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала б |
| тимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да дел |
| ре ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њи |
| ешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће |
| >— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег госпо |
| ринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — јо |
| е, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити. |
| сподин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да |
| а!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њ |
| а би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него |
| ицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако м |
| а и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да не |
| икакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако |
| е раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} |
| от у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо иг |
| {S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобође |
| ву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо |
| е ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али г |
| е узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес с |
| — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женски |
| јалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећ |
| во стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим ене |
| ти.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, |
| тересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одма |
| “... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто |
| т Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде |
| ариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале |
| зненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те не |
| емо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ |
| кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете |
| ме Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрч |
| мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад |
| сера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом |
| крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су оствар |
| рестао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Трич |
| ље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> |
| арате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су |
| прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам пр |
| ang="fr">à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је нај |
| си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само |
| својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И д |
| да је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и |
| туд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дође |
| ова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, |
| је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваш |
| S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутр |
| ишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се |
| еђу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и |
| на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као |
| S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што |
| и Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} А |
| о.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може до |
| ме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену ч |
| е за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанств |
| те ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро |
| то су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на ј |
| и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубиц |
| > <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> < |
| о је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изра |
| суђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уо |
| вој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој |
| значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По зас |
| а, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови ј |
| валио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; |
| , док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неко |
| и би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д. |
| ено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатств |
| ло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није |
| ерењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али |
| , као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља с |
| ше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — |
| /p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p |
| и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код на |
| оје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је о |
| сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} А |
| е брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до р |
| а заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах не |
| “ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да на |
| ки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истин |
| осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доли |
| х деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко |
| е други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало |
| ко добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова |
| та? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то |
| о рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p |
| дно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и |
| руги свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</ |
| застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да не |
| p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> < |
| ити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се ј |
| , нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с |
| је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда завол |
| лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код њ |
| отрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо |
| Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — п |
| љашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али б |
| овац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин |
| живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али |
| о, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се |
| боду.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, |
| ранцеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно |
| она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога |
| ишта друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најам |
| .{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n= |
| слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости з |
| веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— |
| хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при |
| уђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чуј |
| били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко вр |
| ојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваш |
| пет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао. |
| ве смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за |
| ко није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} О |
| > <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред увер |
| ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет плано |
| Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту е |
| ст и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између |
| кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S |
| тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш мор |
| адоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале ц |
| и планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши он |
| ош данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим о |
| питала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи |
| ју не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и ње |
| самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то |
| него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите |
| .</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам нез |
| не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — ко |
| е у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је |
| о је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад |
| аших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час зај |
| удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, |
| ме, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој |
| у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према сво |
| е баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с в |
| но, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћ |
| ово, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} |
| 16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржав |
| ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је оп |
| вијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту |
| ора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о том |
| едства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак спо |
| Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</ |
| сто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје ми |
| .{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла. |
| ли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће |
| ; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, а |
| волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренут |
| уди имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, |
| е.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; |
| ећ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одб |
| за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он ј |
| вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од н |
| видно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко нав |
| а с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста |
| виси од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по при |
| атра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш |
| којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S |
| То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, |
| заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви с |
| и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она ј |
| а надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јо |
| душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде |
| свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се |
| тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да |
| а.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит |
| он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. |
| обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишља |
| ива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава х |
| о бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу |
| руго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако |
| го по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, к |
| рану и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у поч |
| нскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом уз |
| И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околнос |
| гих на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи |
| има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожури |
| >— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да д |
| аничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим ј |
| којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећ |
| е он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, |
| ако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се н |
| м крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек теж |
| и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, |
| а онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих |
| пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зач |
| рло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси љу |
| а кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ће |
| нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја. |
| аном у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим |
| ртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђ |
| што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи. |
| о, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, к |
| врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на пр |
| .{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је |
| дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјаш |
| еграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева |
| иљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и |
| онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништ |
| у, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зн |
| јавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатн |
| ељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу в |
| осле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Дарин |
| оће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не ср |
| јима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упозна |
| звести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима |
| ој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка- |
| ави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изиш |
| су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p |
| чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек х |
| иног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се н |
| и рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази ни |
| } А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на |
| а пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије ( |
| дати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја ле |
| после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни неп |
| ије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и |
| то тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули |
| и онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим |
| оји се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног |
| је ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га ве |
| и утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне прија |
| ли списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, је |
| ликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</ |
| ; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање жен |
| рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је так |
| и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од мал |
| есео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шт |
| м свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад вид |
| није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n= |
| .{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али т |
| у, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор с |
| наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар |
| одно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међути |
| копчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на |
| ете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смеја |
| ове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" |
| S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца |
| посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита ј |
| ама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, |
| то се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{ |
| да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде |
| тање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — приме |
| већи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота мора |
| је иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као н |
| одан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њем |
| гла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно сла |
| ли садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи |
| ацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је |
| ровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли до |
| удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ доз |
| сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето |
| вирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, |
| инком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Дарин |
| д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку дово |
| ј стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на чи |
| аника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста |
| ти, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — |
| н није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију |
| та интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она |
| према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био ско |
| Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих дво |
| гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, |
| ерујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежн |
| на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет д |
| о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књи |
| ојединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} |
| око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А как |
| пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда |
| природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као |
| а земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</ |
| о, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју м |
| најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измиш |
| да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а |
| правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у нек |
| {S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он крас |
| ?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околност |
| мају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може |
| тклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не |
| ронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио |
| лине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај пов |
| спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} |
| ви ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и з |
| уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и В |
| друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује |
| то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње |
| је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он п |
| и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива |
| оде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих |
| ти Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он |
| инама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки т |
| Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући |
| знати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> пр |
| је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме с |
| бодно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по ц |
| </p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— |
| у толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све |
| ше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је доби |
| Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла ост |
| пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што ст |
| а, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској |
| разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана |
| јати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи |
| новић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> < |
| ачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити сви |
| нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је |
| . не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, ш |
| д у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то та |
| а и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ва |
| е покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам |
| ике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих на |
| аш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми? |
| к, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао б |
| ло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу ј |
| отреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробн |
| амој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар об |
| да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од |
| особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да |
| етнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брз |
| ам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали зајед |
| ва обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „ |
| о ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није |
| е — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то |
| леду шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на љ |
| е прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спеку |
| целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћ |
| обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок из |
| им пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се |
| сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све |
| а ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, |
| хватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам уве |
| о стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> |
| ај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити... |
| ма и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и т |
| могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и д |
| могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друш |
| .{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али о |
| вим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала п |
| и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и за |
| На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и |
| пао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чу |
| сли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се ве |
| мо за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви зна |
| ...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где.. |
| збуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ |
| неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха м |
| мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене |
| нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у најв |
| вица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, |
| — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и је |
| S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није |
| сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од је |
| {S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Сп |
| ти се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него |
| аде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она з |
| беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако зб |
| и се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{ |
| јући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} |
| види, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између о |
| ш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? |
| ко богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на т |
| ајпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се |
| ?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и |
| лога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је т |
| Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеко |
| Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих ов |
| рописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— |
| та га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвен |
| <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сам |
| нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види |
| и све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће о |
| Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој др |
| сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — вик |
| S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може би |
| ева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема прав |
| р он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> |
| А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као ш |
| ји је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло нез |
| г новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и п |
| жда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p> |
| тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p |
| ка садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> < |
| ега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро |
| то год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочит |
| а — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, |
| е, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на д |
| — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „ |
| олу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — |
| инову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n=" |
| ло на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше њего |
| ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Т |
| уде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те с |
| једно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да |
| му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; м |
| на, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој ма |
| вео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде у |
| и му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је |
| мци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот |
| ку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.< |
| бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{ |
| , с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад из |
| уго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом прили |
| асвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљив |
| раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С т |
| вот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неи |
| — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој |
| тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но |
| Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача т |
| толу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од д |
| Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> < |
| ица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; |
| тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основ |
| год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био |
| за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врат |
| .{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, г |
| рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, ко |
| </p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начис |
| где не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на чит |
| некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предав |
| нчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се |
| суђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Ист |
| високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и че |
| а би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ни |
| ила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би |
| тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни |
| — Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пут |
| друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах пр |
| више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђав |
| има и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њим |
| е је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њ |
| епо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћ |
| <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она ниј |
| Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе |
| иста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да у |
| бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала |
| авне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту. |
| ачина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо п |
| с са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — |
| талом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" |
| Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од с |
| је!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог |
| створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; |
| наше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говори |
| с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о |
| до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да по |
| ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, не |
| ни... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако з |
| стави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телал |
| ваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико |
| {S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њ |
| ју сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже с |
| уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина |
| а знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта ре |
| обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Дарин |
| је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јо |
| ако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симп |
| ше пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div |
| да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета |
| ва опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошло |
| Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заи |
| жити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити о |
| и, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше |
| мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да ј |
| </p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бит |
| ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и |
| нио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати пос |
| шао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи ру |
| и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу |
| и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са |
| ћи се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p> |
| сторији.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли |
| а са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен |
| госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности н |
| привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси |
| бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је в |
| вцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по |
| беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала |
| људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то |
| предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која |
| ад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверен |
| даје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за ј |
| , и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} |
| њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не |
| сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због че |
| слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као |
| о, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устад |
| о по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам |
| {S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, |
| азао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигу |
| што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем ист |
| тало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; н |
| набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини |
| д наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још |
| бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор |
| е већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало |
| , о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је ика |
| јенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и |
| ење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро з |
| , истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је п |
| јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба б |
| му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њо |
| зио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, |
| ар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема ко |
| слиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен |
| рити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при |
| пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој |
| p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Је |
| о дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као о |
| како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постад |
| 9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као |
| је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, н |
| нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, поде |
| </p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ |
| уме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је бил |
| етка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре |
| нашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>О |
| му је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} |
| и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почи |
| ажи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Д |
| о се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут |
| те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; |
| су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се |
| на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар |
| расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварим |
| ави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало |
| ле се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сиг |
| ем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао н |
| ије ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне са |
| мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Да |
| ахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових пристал |
| иховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и др |
| ерује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им д |
| и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о как |
| А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хт |
| иње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не тре |
| о и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа |
| а вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао |
| го је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих сар |
| лави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{ |
| епена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Н |
| таноје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} |
| подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне р |
| ти после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао |
| посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, п |
| би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одаре |
| зјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</ |
| знео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни |
| а телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи |
| водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или т |
| ада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим |
| дио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Н |
| коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на конце |
| И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не гу |
| била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање |
| неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никол |
| расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — с |
| ку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ух |
| стисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату пот |
| ки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У остало |
| а се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њин |
| је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и |
| о на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам ју |
| ио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен погл |
| же бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> |
| гоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам из |
| а ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту з |
| како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он ра |
| <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S |
| ми лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио п |
| подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступ |
| а у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!< |
| ињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је б |
| тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекај |
| најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми |
| ругог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} |
| ико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb |
| ; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" |
| у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка |
| е и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учес |
| е ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој |
| рло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Кал |
| зивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — |
| ете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у со |
| у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви |
| ; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и н |
| ог усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} |
| се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изг |
| ији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Ј |
| у?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у п |
| ву тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у |
| да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Б |
| се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима |
| лози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта р |
| унован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, |
| тупи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мисл |
| их, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — у |
| рађивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су наг |
| ква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је |
| е само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мери |
| оста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла |
| сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају ка |
| зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Дари |
| сталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, н |
| о можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај |
| тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, |
| пособан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти и |
| >— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан чо |
| опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица ниј |
| стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води |
| с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, |
| гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији.. |
| киде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума н |
| дица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због дру |
| ки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвик |
| цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, уве |
| е ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав |
| i>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредн |
| ашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S |
| тане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вече |
| ишта не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше |
| а није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликов |
| вору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није |
| справити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе до |
| и се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, |
| еволвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би |
| је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њих |
| ему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовин |
| х знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је |
| p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damenwahl</foreign>.</p> <p |
| ије смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би |
| Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се |
| слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, т |
| кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељ |
| свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислен |
| јимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или |
| за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши |
| гохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако |
| ом, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p |
| баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — |
| ма од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да с |
| м уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да |
| зацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кв |
| </p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по нар |
| амо но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} |
| Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако зам |
| у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде |
| нат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то п |
| на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да |
| с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сл |
| је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> |
| а ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек |
| овара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се туж |
| ца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах |
| мао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није м |
| има можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвено |
| етку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколик |
| уше више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> |
| ако је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их траж |
| хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за |
| </foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма к |
| е практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} |
| од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грознича |
| сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало |
| /p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигу |
| врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ћ |
| {S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижн |
| нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И б |
| а ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи т |
| S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштве |
| го ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и |
| д’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се т |
| Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! |
| аква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> о |
| за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај и |
| сталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други |
| колности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између нау |
| писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била наве |
| а идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што |
| о.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да |
| влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправеда |
| ражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена |
| у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Ал |
| добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, кој |
| етке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји наглас |
| ако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женски |
| ео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату св |
| те право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али оп |
| ће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло |
| {S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћ |
| те...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, а |
| <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја |
| се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај |
| } И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при посл |
| чкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо ник |
| т? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво |
| Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и изв |
| а.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она оп |
| поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру |
| а можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бић |
| јући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да |
| подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о |
| н пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону позн |
| ити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сам |
| ету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекуј |
| ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви |
| а отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао |
| лова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучн |
| ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима |
| а није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рач |
| лужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим поједин |
| весне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Н |
| имо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко в |
| иш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зац |
| ложење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...< |
| м неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; |
| и ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род нег |
| д уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ват |
| н човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се |
| веним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо |
| могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не |
| , јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="19 |
| p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не |
| но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узај |
| ане и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може ни |
| вали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, |
| , нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — |
| е прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — |
| <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{ |
| љашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а дру |
| сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и уч |
| у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У |
| а...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љу |
| <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава |
| о малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену ст |
| ма има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао р |
| о нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у т |
| на рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, |
| начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— |
| ?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати |
| говарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> |
| море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали |
| , и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам ка |
| ају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{ |
| орумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после |
| ензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, |
| S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве. |
| и доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала |
| {S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно |
| p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја ј |
| ра — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли |
| е имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него ма |
| и другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нис |
| ко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше к |
| ијатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и сва |
| Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она |
| Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, |
| тали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње вел |
| ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се |
| новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али |
| е Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S |
| е и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре |
| и-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и |
| платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у |
| </p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А |
| ло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали саста |
| осао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у ша |
| 1" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако по |
| е баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин |
| озоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек мо |
| .</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, т |
| > <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним |
| иху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; |
| > <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то |
| ат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар |
| а најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговара |
| се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном прил |
| {S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и |
| ад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и |
| до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо в |
| еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика |
| едлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> |
| мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад |
| ад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа свој |
| сле садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само |
| ао и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли |
| олико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима с |
| е мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> < |
| >— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb |
| јао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за |
| оворио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на с |
| .{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми |
| само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није |
| аше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући |
| мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које с |
| ... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам |
| и насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш мол |
| е са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, укол |
| рао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и руча |
| атим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> |
| м радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да п |
| тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били |
| м ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p |
| {S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је годин |
| Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> |
| нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усн |
| дмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n= |
| едио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и |
| ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то |
| жња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на |
| сте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем |
| <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад |
| познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а |
| ависне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржа |
| } Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зац |
| им се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете. |
| га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, п |
| Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из так |
| о редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то припове |
| .</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво с |
| азва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох. |
| а имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — за |
| а миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у дал |
| иметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекат |
| погрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слобо |
| еђе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци н |
| пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципац |
| још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, ал |
| сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са |
| S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је |
| к.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радо |
| едагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за ко |
| енскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избег |
| ије смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло |
| а дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Сед |
| сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива |
| жете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било |
| у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> < |
| Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта |
| кад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Рец |
| атио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Мил |
| p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> |
| си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго |
| е сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али с |
| м приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Кос |
| у...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па с |
| а све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не да |
| Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не |
| лас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврн |
| {S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну ра |
| исоко, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не |
| аки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико |
| о били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за |
| мицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници е |
| ту, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и в |
| говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити |
| има.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као шт |
| аље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Б |
| , да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви з |
| дети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу |
| <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да |
| S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо в |
| , или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погреши |
| није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и |
| н с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви |
| сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ода |
| ацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи н |
| настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места з |
| љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласи |
| необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи |
| асом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита он |
| била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори |
| ује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао о |
| јем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршил |
| Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите |
| евеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме |
| сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, забо |
| . — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам и |
| тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други |
| онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислит |
| то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповец |
| Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали н |
| а и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дел |
| и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случа |
| ени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима не |
| — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни |
| исте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</ |
| , да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече |
| најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише с |
| е опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке |
| , говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим |
| бав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде мож |
| н, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је т |
| ња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.< |
| последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — |
| лан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи |
| варила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао њег |
| „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне н |
| а времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пос |
| о су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера |
| се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се бољ |
| показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати р |
| <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треб |
| ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љуба |
| шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала |
| воре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само |
| и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, ш |
| ба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много нау |
| ак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здра |
| ли нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, |
| путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло р |
| Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то д |
| арности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упозн |
| целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отр |
| м, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме |
| нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— |
| сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли |
| баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, |
| год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад |
| циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув с |
| о милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и ки |
| уда спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због т |
| да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како мога |
| није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одгов |
| врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би |
| {S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију. |
| могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо |
| Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или пос |
| . ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што в |
| он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаз |
| оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала св |
| они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде зајед |
| ирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, |
| талежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога |
| и је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не тр |
| тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим љу |
| бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друг |
| ему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне пес |
| ишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем |
| могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, д |
| и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао |
| ише иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сока |
| тересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S |
| и, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш |
| ра и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као |
| зумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај ру |
| допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али з |
| {S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствар |
| бе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато |
| увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не у |
| жујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очим |
| ати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђен |
| важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> |
| енских личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити на |
| ега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу с |
| и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнуре |
| ејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шев |
| овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} |
| тиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S |
| S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда |
| но.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, ост |
| љи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трош |
| лико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћут |
| само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у |
| ла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редо |
| на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љуби |
| о.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћ |
| икако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видеће |
| добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p |
| непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објаш |
| вакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свет |
| шанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држи |
| аг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— |
| шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за профе |
| ign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пас |
| је застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> < |
| — То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост |
| искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} |
| суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Н |
| и баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гд |
| ј чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што см |
| м нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} |
| ш пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него с |
| и особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако ш |
| ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче пр |
| н псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смеј |
| } Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно сме |
| с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње ш |
| ти чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што в |
| ао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаш |
| Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радит |
| ринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје |
| и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности... |
| нака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари... |
| чан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то |
| аметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог |
| се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо вра |
| било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и |
| жи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, |
| акве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао са |
| за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја пров |
| домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразу |
| чне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега |
| сте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је т |
| ез уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као зд |
| .</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Мила |
| p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n=" |
| и се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав |
| i> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим |
| p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није пр |
| ка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о то |
| е“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше гла |
| ад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје н |
| видно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, |
| ренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на п |
| ке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не с |
| , да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су |
| натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Бе |
| д вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу стр |
| љу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћиц |
| свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан на |
| патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји |
| се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долази |
| ерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало |
| ош држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав с |
| лан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Ос |
| ... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, ка |
| .</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. |
| 6" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га |
| , грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долаз |
| се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — |
| ојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p |
| рошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није |
| тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи |
| мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> |
| уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја т |
| /p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унап |
| ност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разлик |
| ебали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... ј |
| p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у зве |
| или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна |
| редграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутр |
| пако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни |
| шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе неприја |
| ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду с |
| зражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још н |
| ти добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пр |
| — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, |
| држао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и сумор |
| {S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева |
| им прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није так |
| не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, уч |
| но, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора |
| нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах |
| , и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, |
| одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нем |
| то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи |
| Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општи |
| васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начел |
| с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто |
| S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с |
| ти, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Ал |
| ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала |
| и сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весел |
| p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — |
| > <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S |
| Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога |
| други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише |
| су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којек |
| с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњ |
| } За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоће |
| је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и пос |
| страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас вол |
| утовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужас |
| ви, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих н |
| ризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само тол |
| ије.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} |
| аност томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтвр |
| сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није |
| <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога |
| Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међути |
| орило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су |
| доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред сто |
| обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" |
| томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и |
| мео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао н |
| но, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и д |
| тка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну о |
| не е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непреста |
| ју с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога нар |
| тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту з |
| Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознати |
| Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи |
| стина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало |
| научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планов |
| варима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој |
| оста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врл |
| заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш |
| га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у |
| леду, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш м |
| да си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта |
| м дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније би |
| способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само |
| не без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се |
| м, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> < |
| , па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за |
| о корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радик |
| вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну ка |
| колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало за |
| „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi |
| света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „оку |
| ази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем доне |
| твар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и |
| толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозг |
| итаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те уви |
| непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је ви |
| рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, |
| но.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а заце |
| ачи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радо |
| иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш |
| ити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћ |
| ација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то |
| да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са со |
| ије ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" / |
| а капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред љ |
| песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према |
| во за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p |
| се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сва |
| а.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" |
| упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са с |
| ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке љ |
| шљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задов |
| их чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да наг |
| за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог |
| би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прек |
| реме нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упе |
| езгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — |
| емаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких |
| то би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, |
| Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена уло |
| морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „ |
| ила реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с |
| није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о |
| — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћ |
| у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те т |
| атле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би |
| ами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну |
| здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за |
| о те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак уда |
| То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле |
| и се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слоб |
| распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењ |
| ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде нез |
| дговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључ |
| на отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у |
| несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после д |
| ш потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма н |
| и он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу |
| требити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Как |
| не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, д |
| орити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га |
| више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> |
| д се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{ |
| а уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, |
| То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да |
| а то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете |
| стити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ј |
| е свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така п |
| о...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало |
| у се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А во |
| ајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— приме |
| на лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— |
| ти и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели зем |
| .</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у т |
| ног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Сим |
| ече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p |
| к престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту п |
| е и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и гр |
| а сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу во |
| е речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћ |
| епа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољ |
| в људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и у |
| а победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају |
| за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун однос |
| кове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништав |
| ма унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све вр |
| а, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново ст |
| во.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, |
| е ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам ув |
| оје би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се |
| SRP18780_C2.1.1"> <head>I.</head> <head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и С |
| човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како |
| аштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад |
| ма се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од |
| е мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим д |
| е с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије |
| добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће врем |
| е — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Гор |
| етко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бит |
| о управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим |
| Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито о |
| долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати |
| без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би |
| м. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да до |
| примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и |
| , кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио ј |
| </p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад |
| Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куд |
| се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни ви |
| је могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану |
| е у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати |
| у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази. |
| т има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, |
| уцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и так |
| о један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p> |
| </p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца |
| се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш р |
| сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поре |
| о каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се сп |
| а на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на |
| : можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле |
| нкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као |
| а друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умн |
| оцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности у |
| нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја |
| слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радни |
| орим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Не |
| , како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Св |
| е брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених посту |
| м нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата им |
| , те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштв |
| тим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће зн |
| е да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате |
| нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим сл |
| своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> < |
| ао год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом |
| истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да |
| тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- |
| агошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како д |
| же у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће |
| еђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у к |
| удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцим |
| друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњ |
| е се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разновр |
| новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у јед |
| лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају ј |
| о ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једног |
| тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико |
| им још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе. |
| е подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неи |
| дан пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} |
| енила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} |
| ла и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из |
| ације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо |
| подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који с |
| , да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолик |
| , каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да озна |
| > <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много |
| ве, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опш |
| лато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено прем |
| тала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ |
| ање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвен |
| ње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда с |
| зносимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, |
| поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи |
| ли онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што |
| ко треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> < |
| } У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће |
| тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прел |
| запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p |
| {S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све ну |
| никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, ш |
| Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да |
| а усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и реце |
| тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и |
| ђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим о |
| локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да пр |
| . уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну сн |
| могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А и |
| ротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за не |
| те нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални |
| S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; |
| душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали |
| рку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити |
| поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да |
| има по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој п |
| и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устат |
| дити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у |
| луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на |
| ИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА< |
| ам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда |
| ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени |
| има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, |
| де јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две соб |
| м погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки |
| сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима... |
| ишта друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то |
| птао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико |
| ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако |
| ао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обога |
| неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пет |
| вим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна друж |
| ио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ ( |
| се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — |
| острадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете |
| ти.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему до |
| о не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бит |
| каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист |
| ј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.< |
| оће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде шт |
| имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало оста |
| ора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> |
| ?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да тутор |
| казице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_ |
| о. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло |
| ко и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — |
| ро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну |
| p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем |
| г, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и н |
| ра Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му по |
| рилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала |
| век; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас с |
| оћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ре |
| те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи |
| ош већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и н |
| адашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за |
| устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не |
| рошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео.. |
| } Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писам |
| а седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у с |
| гова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и ш |
| она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говор |
| премио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер |
| и не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мит |
| д неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли с |
| блачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је на |
| ићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети |
| на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким ства |
| други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена |
| воме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим пут |
| стаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, |
| ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положа |
| а земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дуж |
| ли друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго ј |
| ра; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — т |
| е и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна сво |
| других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више сна |
| тевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} К |
| кох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, |
| сла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је М |
| јој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо |
| а протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за |
| о да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једн |
| и ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне |
| пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално ст |
| Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би с |
| Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да |
| је наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо и |
| сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика |
| ли.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато |
| о се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање припов |
| хова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, |
| испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја |
| , ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога свет |
| о и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да |
| ва и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско з |
| } Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвен |
| казује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је на |
| .. па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје уда |
| аничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад |
| о само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим |
| вање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посве |
| ољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурат |
| ви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они |
| једини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, |
| је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирн |
| имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од |
| </p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један ра |
| ..{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се је |
| истичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друш |
| во васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, кој |
| на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} З |
| те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно |
| имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би |
| према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође |
| како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да |
| адржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом м |
| вене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи н |
| ширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и |
| чном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љуба |
| новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим |
| еч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким |
| лазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није |
| естити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, шт |
| е ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за нов |
| х за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље о |
| .</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се |
| оже бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени |
| појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Ни |
| {S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче дец |
| >.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико |
| ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живет |
| ражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p |
| акле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, |
| обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике |
| век</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићет |
| руштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне |
| неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић |
| и каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнут |
| и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, н |
| — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао |
| ће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. |
| о огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Зак |
| ичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им |
| њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осе |
| ка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчин |
| >Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу |
| ишта о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита |
| и осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила |
| орио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} М |
| он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила. |
| ло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка |
| е врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, |
| траг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прош |
| ти после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку |
| 0" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну |
| зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са |
| м.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зл |
| није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p |
| шљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и |
| нула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је |
| атворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то н |
| снива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имањ |
| ве и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности |
| авно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нек |
| егао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, |
| ом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко врем |
| то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ств |
| им столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, |
| е би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тр |
| ани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је за |
| ило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се пов |
| Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би о |
| имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; |
| ли тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом |
| рста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео |
| донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо. |
| паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се ниј |
| то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту с |
| Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљи |
| „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи го |
| човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несре |
| ост, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки о |
| pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други с |
| о леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пиј |
| поче на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је т |
| се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уве |
| љан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.< |
| зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изо |
| м“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак гл |
| настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја г |
| ринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто д |
| ло.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа |
| мио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи с |
| оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Це |
| ти.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах |
| љем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић |
| ругих седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Ус |
| рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста пр |
| веду на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути не |
| /p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онд |
| мен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити |
| га се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати пр |
| колико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— |
| а, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје доб |
| предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га |
| и?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</ |
| едовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено |
| ву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>т |
| га рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| о основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном ст |
| ар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те |
| ога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љ |
| слове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стат |
| зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво |
| рађивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје пр |
| ива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p> |
| ћ, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је |
| ио дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту ж |
| масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео |
| Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врс |
| овеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се |
| ема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> |
| е добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још |
| S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати |
| ло то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите |
| чини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спу |
| који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да |
| си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање на |
| p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на ди |
| е му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да |
| далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашт |
| де је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — |
| з *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="1 |
| бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Ис |
| ого више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојт |
| хватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша из |
| м човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} |
| остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још си |
| ајамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи дока |
| есеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао пр |
| је је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то |
| — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много |
| ла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да б |
| говорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, д |
| одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу ку |
| с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разго |
| рговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође |
| решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако мно |
| ем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла |
| , који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше |
| баве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да |
| у треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="16 |
| ито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ |
| о <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања |
| рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако |
| исли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и |
| осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље |
| а у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово и |
| и, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ет |
| едати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете |
| ринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала с |
| је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј. |
| горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инстру |
| ога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готов |
| } Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Мил |
| се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Гд |
| p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на |
| тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен |
| } То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењ |
| људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир |
| пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса у |
| савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за |
| ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и зна |
| за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе. |
| > <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о |
| есвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се о |
| рн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, |
| о и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност |
| живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Милан |
| особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од |
| но и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њ |
| и се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би те |
| о пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, ко |
| његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетк |
| а чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрат |
| да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бе |
| ише пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је О |
| писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>До |
| будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— |
| сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том прилико |
| <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити се |
| већма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је пре |
| Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну каракте |
| има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом |
| тву тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} |
| пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилик |
| о га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и н |
| нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месе |
| радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особит |
| добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим цириш |
| о!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од |
| нагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сно |
| основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са дов |
| ли <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, скло |
| на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша наче |
| млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у |
| ити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — |
| и дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је С |
| уга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— За |
| доше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо зати |
| разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S |
| начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат о |
| — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, |
| или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред о |
| ње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његов |
| а изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећа |
| тампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запит |
| за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болес |
| абогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти |
| запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она по |
| кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не зн |
| Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасви |
| е може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, |
| Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта |
| споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче прави |
| огме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до какви |
| није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, |
| м га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам г |
| едност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно и |
| разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако |
| е то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читала |
| само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим |
| ли ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве |
| стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стоп |
| живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с |
| олности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{ |
| еше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене уст |
| уштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још ни |
| зненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим о |
| кушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада ја |
| о у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му |
| свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати све |
| ао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије |
| азлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико да |
| боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да с |
| ризнавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али ј |
| етио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Р |
| , њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо сло |
| ени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после |
| другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима ј |
| м, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прек |
| } Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати |
| не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим |
| и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако |
| погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица |
| исмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му |
| осле остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се |
| адно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше |
| д беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве |
| евности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не тре |
| тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он |
| 9" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својо |
| вори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— |
| .{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казал |
| долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређ |
| свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, |
| ините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.< |
| та својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би |
| и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неко |
| им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво крета |
| ој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је н |
| ери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду |
| приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близ |
| говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише |
| гуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> |
| на се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали |
| аљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде г |
| а је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се на |
| што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Раста |
| ом, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слу |
| ошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{ |
| е могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, а |
| ут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да |
| ="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајв |
| доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по лич |
| д ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одм |
| {S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже |
| ети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бе |
| Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећује |
| вршину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољ |
| Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзго |
| ашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични стр |
| непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки |
| мо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке |
| ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се раз |
| најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би |
| ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампаре |
| у је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После то |
| ли узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му |
| ечи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, п |
| тим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је о |
| знаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним ства |
| <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам |
| енскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви |
| овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванре |
| шани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет г |
| Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с чов |
| рас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима |
| што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје из |
| ђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте л |
| ерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Је |
| е лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећ |
| врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C |
| е у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— С |
| лу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим с |
| надовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерт |
| повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо од |
| али књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- |
| х асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), |
| се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуж |
| морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То |
| та ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одер |
| тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, ко |
| еколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у да |
| тније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, |
| ти добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" |
| јин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица та |
| ени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— В |
| > <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с |
| о не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегав |
| те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, |
| ови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Ср |
| могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и |
| сам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само |
| бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; |
| з почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише пот |
| а свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правн |
| ари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се д |
| аших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и |
| тихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вреднос |
| , једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с |
| ла за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n=" |
| свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да |
| ле на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хт |
| ачела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и срећ |
| зраз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко |
| је основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Нап |
| к изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је в |
| знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге так |
| Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и |
| ма различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити |
| ице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне |
| адника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се раднич |
| еном све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренц |
| бав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из прија |
| ом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па |
| <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али |
| настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам сам |
| велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често зај |
| да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они о |
| бро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, как |
| га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином о |
| евати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.< |
| з *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је |
| х титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, ка |
| шко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рус |
| у се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих ње |
| виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо с |
| одужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега |
| је баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по в |
| или смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, как |
| и се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну преп |
| н Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак |
| врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане |
| ао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, |
| ски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- За |
| а нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са опш |
| га времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у ве |
| цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често дол |
| ац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не |
| н) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, н |
| дњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{ |
| нке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринк |
| <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су б |
| осте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре пре |
| посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p |
| > <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето мож |
| ема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуц |
| сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких под |
| су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад |
| би друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има |
| о у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто |
| <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шт |
| истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само |
| има била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако |
| еђутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах |
| не у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у свако |
| ешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само |
| е.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потвр |
| јамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имат |
| за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно |
| . — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачки |
| ло поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше |
| и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против |
| донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плат |
| е бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толик |
| а им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и |
| ма много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто на |
| равда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо у |
| ад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето |
| атим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, д |
| земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се |
| n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама. |
| вао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући ус |
| адоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрен |
| се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само |
| је лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га |
| чела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радој |
| за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња |
| то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно раз |
| <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем |
| е га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам |
| и, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слобод |
| ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У р |
| Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђ |
| име баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их п |
| p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, |
| — Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, |
| S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети опр |
| У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.< |
| на љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпома |
| > <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p> |
| е их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном обр |
| тати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и так |
| га за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пре |
| p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— |
| њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање. |
| начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, п |
| а она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од |
| урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, ш |
| давао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до |
| ање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у к |
| а већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће с |
| то да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се б |
| уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила с |
| ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, |
| е Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада б |
| другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S |
| бав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је |
| е уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим |
| га му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је за |
| у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, к |
| то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и к |
| ом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога п |
| са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се |
| ољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да |
| то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како |
| јте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да |
| е она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, д |
| ца беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком |
| ; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишље |
| , ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не |
| дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и |
| где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који |
| ању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар. |
| има излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструк |
| целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами с |
| ти буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар |
| е целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="6 |
| правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало и |
| јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој с |
| ет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не |
| колико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност прем |
| чела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Ш |
| дговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у инд |
| еволуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијона |
| е треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те |
| оведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љуб |
| ите, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ов |
| јалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од соци |
| до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} |
| а и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против |
| не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узви |
| није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, |
| тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавеш |
| прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева |
| о је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна |
| зиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одр |
| ђаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о ц |
| p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу |
| , уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршени |
| о шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући оз |
| укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милиј |
| у ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим го |
| ему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп н |
| <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једно |
| еше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима |
| пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда ј |
| се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, |
| олитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он п |
| лонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њ |
| из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ва |
| амо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој |
| редно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о |
| у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не |
| поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p |
| куренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпреч |
| те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, |
| меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају о |
| месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, кол |
| — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изаб |
| ку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече |
| ки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми н |
| је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствар |
| </p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђе |
| ојину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n= |
| S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке ма |
| {S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати о |
| са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао |
| је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала. |
| </p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S |
| па слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одгово |
| p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} |
| а од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није па |
| је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим чо |
| ли живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; С |
| имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћ |
| ...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, |
| је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или |
| вор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Ви |
| може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испи |
| јим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природ |
| рсин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb |
| тпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан |
| продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растури |
| аиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> < |
| е, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје |
| ; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом ли |
| S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по |
| столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио. |
| стина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опе |
| n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са свој |
| мо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — о |
| ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим |
| српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили |
| агушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Он |
| ало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај виногр |
| му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} |
| уго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о раз |
| уда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни |
| ваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Го |
| Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам т |
| требу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, пој |
| лике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврд |
| ан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне |
| највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота |
| ољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћу |
| к онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме |
| парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не до |
| Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена |
| зме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше ј |
| ора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у |
| њижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — т |
| Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати же |
| ..{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све каза |
| аму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је сед |
| а ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро |
| лушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, |
| </p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> |
| ко непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никак |
| /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, |
| што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашња |
| .{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да |
| строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком |
| <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било п |
| ед, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, |
| ?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{ |
| ва сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за |
| аш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва ј |
| је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се об |
| ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро н |
| вити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, |
| у не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Жи |
| ојој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се |
| злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, |
| што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се |
| вољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје |
| а.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет ј |
| ано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људ |
| би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{ |
| разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да |
| е сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И |
| поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се наш |
| случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у после |
| м се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S |
| свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су |
| риродан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љу |
| пет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не у |
| ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Теш |
| емда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb |
| ом човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Та |
| ислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије б |
| ште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су против |
| ни, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, к |
| само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови на |
| јући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све |
| оји су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на ужива |
| понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и |
| да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља |
| се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне |
| ио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света |
| ам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом |
| кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га |
| зговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно |
| формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, виш |
| .{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма са |
| ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и бо |
| к је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са жен |
| сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но |
| де на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја |
| различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, |
| огли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису о |
| ако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто т |
| ђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима н |
| им српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху |
| Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да |
| је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...< |
| рофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с |
| поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љ |
| {S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S |
| ше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истин |
| одене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и |
| чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научн |
| , него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практич |
| е може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте |
| до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно воли |
| ачелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жа |
| васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледам |
| то, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма |
| раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда |
| то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за н |
| оворе, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И |
| свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у ре |
| е још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— |
| ли.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо |
| више тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цир |
| го није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се |
| гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопшт |
| ријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија мо |
| а.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи прилико |
| } Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не из |
| ти у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утв |
| ћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле так |
| ећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но |
| овор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се |
| љим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима |
| свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло б |
| а могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p |
| S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или |
| ње може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачу |
| ти, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чист |
| је никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У |
| сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева |
| робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> < |
| аје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде г |
| м је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с ти |
| раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први |
| Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту ос |
| </p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да |
| треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ |
| стано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.< |
| шњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једн |
| рава с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Бр |
| у?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за њ |
| вор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела де |
| човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чу |
| колико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Вид |
| рло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и |
| } Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Ш |
| м — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о |
| о споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче пра |
| Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубав |
| не земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начи |
| Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да |
| Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса |
| то примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи о |
| ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обич |
| настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ств |
| у своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да |
| > навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n= |
| предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе |
| ар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Уз |
| . <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који |
| мах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек ниј |
| у осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора с |
| ђака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвено |
| ражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Ст |
| ту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му |
| оседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче |
| е може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да ис |
| и овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којо |
| о је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осе |
| у, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматра |
| } Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом н |
| горе — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако |
| Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља. |
| квом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам |
| ране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем кр |
| , шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви |
| ње о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схвата |
| ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све |
| аквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у свој |
| на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та пр |
| ало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама т |
| ева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан ч |
| су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, |
| ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу |
| ворио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштве |
| Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити пр |
| ве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за ду |
| вима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе пр |
| е.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а о |
| т остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи и |
| и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јо |
| но цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању |
| говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година |
| еците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да |
| цијалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од со |
| Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title> |
| погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — |
| што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није |
| рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли |
| остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих не |
| S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет |
| ирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се го |
| а више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а как |
| ..{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме |
| атио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је |
| дно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљењ |
| уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S |
| ширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила |
| се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на к |
| овори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре све |
| кчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ј |
| г времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч |
| је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем друг |
| као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој |
| еците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{ |
| ликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну а |
| породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он с |
| и смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> при |
| апустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограни |
| годност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нем |
| ао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, |
| иња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би |
| ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које с |
| gn> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спо |
| е плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет |
| — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, ш |
| е ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опе |
| веза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица |
| њу разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, д |
| , „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је ч |
| доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо |
| е опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су |
| сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу нека |
| ода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема |
| .{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него |
| је имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најп |
| ин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се |
| ак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те нево |
| ључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће т |
| ишта помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — гов |
| ила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је п |
| ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, |
| абогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до как |
| чни интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би |
| била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека |
| бицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим |
| и забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство |
| ородицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да |
| и њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одгов |
| разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb |
| м управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштве |
| њега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који |
| ним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, |
| ју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и к |
| га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога |
| ави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме |
| ивети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У |
| шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана |
| ти.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— |
| ке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити не |
| ток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т |
| о и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p |
| како и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по |
| им брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одг |
| н...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ мор |
| одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се ниј |
| јем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам |
| ма и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме ду |
| прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу ме |
| вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могл |
| p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био доба |
| , да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непр |
| ој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни пис |
| десиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које |
| ко се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ д |
| што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама |
| тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Да |
| >— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— |
| ете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора в |
| управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они в |
| ј кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— |
| /p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећ |
| и тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада га |
| са.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} Пос |
| ио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти о |
| ј разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може |
| соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту з |
| ећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу< |
| >— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није до |
| се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глу |
| , да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, |
| стати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— |
| рговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> |
| с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не мож |
| вито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропа |
| а им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n= |
| атак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, кори |
| чела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосред |
| док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се п |
| се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштв |
| има будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} |
| ке, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с |
| ом, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S |
| ачела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те |
| ју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и ко |
| а да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишље |
| ва од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — |
| на једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто |
| те, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро у |
| ном, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и има |
| а, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре |
| ј или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о |
| јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се г |
| е на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у |
| ., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса |
| ане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Ост |
| ла разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није пита |
| S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами призна |
| p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју |
| вакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше |
| роводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{ |
| <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу |
| метити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог раста |
| покварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају изме |
| на важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да с |
| намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а |
| м, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; позн |
| Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не |
| врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук с |
| ар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то |
| суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били |
| њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах о |
| дела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је у |
| ицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме |
| еко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је |
| е књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад. |
| ох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али |
| и углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу |
| њом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу |
| ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; |
| е и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него |
| себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, х |
| равно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уо |
| ћеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div t |
| тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због |
| ти човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји до |
| о....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки св |
| ба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад |
| меја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравн |
| околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то |
| па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте |
| људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски |
| } Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја |
| аг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпита |
| рже за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и ви |
| ато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо ос |
| а та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна г |
| Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је |
| а.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</ |
| говори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, |
| Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви |
| , да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Приз |
| ери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то |
| тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност |
| морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морат |
| на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести |
| ла баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, |
| бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније |
| и....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разлико |
| едела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се |
| утим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је не |
| разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је исп |
| авље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити |
| .{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} |
| го просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у |
| Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада ј |
| уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем |
| /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они о |
| } А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само приврем |
| а, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>В |
| сто је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим. |
| иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотн |
| ор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина |
| ље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После |
| е у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њ |
| вости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уве |
| ања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и раз |
| иру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не сам |
| погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група |
| {S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео |
| а том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, |
| види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p |
| у беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима с |
| <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче |
| био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто |
| т наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног ве |
| Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава |
| своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен |
| ник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врл |
| С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што г |
| руги правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о |
| лужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја |
| ли, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од н |
| е учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу |
| >Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано ре |
| е променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div type="chapter" xm |
| се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад |
| законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно |
| му затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то |
| о с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаш |
| дражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одг |
| им списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изл |
| очетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, р |
| ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што |
| То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву |
| о — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати |
| , смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потро |
| није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изнен |
| опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је |
| це, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису н |
| вим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, |
| ња у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чуд |
| д не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А |
| ову тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношај |
| се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што види |
| лој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њ |
| ер у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересан |
| не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњењ |
| ху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њ |
| тварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком ст |
| сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Н |
| есте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у |
| на?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све |
| ре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је |
| ма се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети |
| трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се |
| с, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{ |
| тији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме |
| С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — до |
| тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чин |
| ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леж |
| мо је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економс |
| м други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде.. |
| } Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и |
| кусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непреки |
| врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} |
| а се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> исп |
| по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију л |
| обре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да |
| најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих т |
| себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигу |
| друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него |
| ма Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP18780_N2" /> на |
| p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фр |
| S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више изд |
| хтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. |
| им искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{ |
| n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, в |
| Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих мог |
| књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим |
| ба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећају |
| мелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „Д |
| звила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалн |
| , који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку |
| с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} |
| мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запит |
| у почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени |
| дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, |
| Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираш |
| > <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} |
| знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мис |
| "22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смути |
| Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човеч |
| тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, |
| го говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим |
| ао неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и |
| жно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми |
| у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао н |
| колу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S |
| о их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, |
| азуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се и |
| образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим |
| ога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, н |
| ва обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало поп |
| на сваки начин различит према различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, |
| у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, |
| ично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> < |
| т, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већи |
| х средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно засту |
| . — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као |
| годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— М |
| p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</ |
| у.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слоб |
| м разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до најви |
| много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био ј |
| ече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — про |
| е суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно |
| је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њ |
| Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започ |
| еоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажет |
| о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, д |
| ело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој |
| ја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена |
| ост тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Д |
| аиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, |
| <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако оз |
| га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — Посл |
| Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те так |
| то је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и бил |
| p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља.. |
| а; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави |
| е придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, кој |
| евешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то вр |
| ки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Пи |
| м неке непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спрем |
| вету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бац |
| љу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се |
| тим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, оста |
| онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба и |
| ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’д |
| литичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној |
| ан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља |
| редстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, ш |
| изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична |
| единостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајућ |
| у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Т |
| ик — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па |
| ерујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дуж |
| до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не |
| .</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општ |
| ша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слобо |
| ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— |
| тку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!.. |
| и немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао |
| ставим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела. |
| онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о |
| као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита |
| ота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како |
| заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода св |
| бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} |
| иње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душ |
| <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="8 |
| рити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и поша |
| p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љуби |
| м тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрп |
| <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код |
| >Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Р |
| м се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудн |
| и део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под |
| о...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме |
| одо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педаго |
| тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао о |
| рема мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити. |
| и, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Васили |
| е Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станој |
| >Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостион |
| <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она |
| ћам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је чес |
| p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам и |
| ите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, |
| ion" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, ко |
| , —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те чо |
| ље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њ |
| ги стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора |
| <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији |
| врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с |
| Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у окол |
| уће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после |
| бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита за |
| ош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мој |
| > <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шт |
| </p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвеш |
| не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им пр |
| ајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то ј |
| чела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи б |
| е посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула |
| левајући марсељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, доне |
| } Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</ |
| тересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи слож |
| дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука |
| својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он |
| моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете из |
| овор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема |
| дговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима. |
| ћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико |
| азговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче |
| смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> < |
| азити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— |
| м се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не б |
| сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђива |
| чки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се |
| " /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не |
| женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да |
| ле.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искуси |
| ојим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана |
| ..</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзава |
| ам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симо |
| у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и |
| у партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који |
| Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја |
| ећ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до ду |
| от.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатли |
| до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам м |
| S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> < |
| ту једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S |
| рилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; ал |
| е њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но |
| > <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што |
| ност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се |
| иступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно пос |
| који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријо |
| их места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима бу |
| е, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све огр |
| раници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} |
| /p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позива |
| и, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало в |
| на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће н |
| вима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде |
| ...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знат |
| <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не зн |
| .{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} |
| чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— |
| и увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривиц |
| без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и |
| е испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} |
| ујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо ре |
| о.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне посло |
| сећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женс |
| ате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случ |
| тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у он |
| је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нес |
| га доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, |
| Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њ |
| развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребац |
| грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она |
| мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, к |
| — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а |
| за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати |
| на, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га сис |
| — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Лу |
| ратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком |
| није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изу |
| ам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново дру |
| о бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она |
| ути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан. |
| *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако испл |
| у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлик |
| стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) пома |
| што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су бил |
| слобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Св |
| pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узр |
| тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућ |
| та за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто н |
| а и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно ве |
| положаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава с |
| ан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, |
| неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што вели |
| е речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хт |
| родну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>И |
| ржао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Мил |
| на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, |
| јући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, |
| алеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т |
| рми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не з |
| е наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може д |
| је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будем |
| за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> |
| све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Ка |
| ; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је и |
| ам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донаша |
| {S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу п |
| шну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S |
| ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље |
| азати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi |
| матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи |
| ироду.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што с |
| њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли |
| би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који |
| је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила |
| ма из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа |
| света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцим |
| ји... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борб |
| ла, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у |
| нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те д |
| оже извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способнос |
| о у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?.. |
| вијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управ |
| нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знат |
| та нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а |
| точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жи |
| овлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се |
| може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише |
| звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на п |
| е „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофира |
| ћ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у |
| чуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и бор |
| на доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, гла |
| ј Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се |
| нију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо |
| колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p |
| иналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и |
| робисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Да |
| собито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле |
| степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба д |
| едметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у |
| се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дан |
| обро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Ал |
| </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет |
| , било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрело |
| и шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или в |
| о?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда.. |
| мо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то најв |
| зликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би припо |
| двикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> |
| Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S |
| .{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим.. |
| упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ |
| сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста |
| с нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стра |
| p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разг |
| ле Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане про |
| и то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} И |
| ли можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет |
| ј прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, |
| p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У оста |
| буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад |
| ји никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба |
| нку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној ку |
| тварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дот |
| и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станој |
| месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрп |
| из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком |
| ћамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али |
| а.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је пит |
| p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радни |
| .</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платки |
| } Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашт |
| гло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p |
| а!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад |
| би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући до |
| нтересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло |
| на почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку |
| луге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спава |
| вари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi |
| је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да заб |
| јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога ј |
| Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> |
| ого љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та |
| S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха ј |
| не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а |
| е тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову |
| него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна |
| стане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у св |
| тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Дарин |
| једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песм |
| а нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му с |
| доје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — по |
| тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то т |
| хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да |
| ки трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без дев |
| ећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако п |
| изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути |
| Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што |
| (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био |
| ве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка |
| ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „му |
| ца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, |
| о?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — |
| ка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о т |
| редавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ак |
| најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може и |
| илан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није |
| мају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завер |
| ив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p |
| разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним с |
| , да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој |
| ван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде ску |
| ојој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запит |
| ју за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им нарав |
| радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конк |
| ого лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“. |
| Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не |
| метили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, а |
| тадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— По |
| може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу |
| <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме л |
| те ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том с |
| } Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострада |
| — Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, |
| теља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p> |
| не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно вре |
| ија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште |
| естра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усав |
| би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је |
| зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ћ |
| } Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n=" |
| ли у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он |
| , зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му |
| екиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то б |
| } Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора смат |
| за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спрем |
| начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „соција |
| е из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило т |
| д од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита тел |
| ињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то на |
| објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко |
| а ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} С |
| усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учин |
| {S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра |
| познатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље. |
| иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати |
| ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним пра |
| идоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је ста |
| ати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију бе |
| ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допу |
| ику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико нема |
| а је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Ста |
| ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече |
| ако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крај |
| већу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне |
| ати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо |
| о играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, |
| начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само < |
| свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше т |
| Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати |
| мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга бе |
| но.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће |
| вљате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња |
| ш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљн |
| а она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут... |
| м то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на |
| вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он ј |
| е половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и |
| ком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год прот |
| неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p |
| проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали |
| дморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала. |
| на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу |
| ао чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је сам |
| га нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш |
| љење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, |
| неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, |
| Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p |
| асно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означе |
| ер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу |
| показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се п |
| тву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили |
| Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама једа |
| о сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она |
| размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка |
| ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви? |
| ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам. |
| тим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте по |
| у гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику |
| р зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, т |
| да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила |
| ше даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S |
| атности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од |
| обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рач |
| ма нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштв |
| ему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику п |
| о је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да то |
| ше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је ду |
| Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, |
| неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она оста |
| без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју |
| } Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотре |
| аоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или |
| то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Ал |
| , јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Призна |
| е дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{ |
| ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трго |
| те право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносит |
| p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имал |
| ти, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе |
| } Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро уде |
| одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немој |
| нова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје |
| коро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110 |
| е браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после к |
| е дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се |
| пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; |
| } То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска поли |
| > <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим ст |
| ри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, |
| на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе |
| ељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију же |
| ј је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} |
| } Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдиш |
| "162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имат |
| че ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом |
| налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од |
| једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан сво |
| епосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио |
| вамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвр |
| нате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори |
| {S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из |
| е, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге |
| ама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао |
| само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао |
| ead> <head>На концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога |
| ок није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао св |
| ма, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма |
| већи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и н |
| <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и |
| вати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је на |
| угима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто |
| и би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говор |
| х био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Ми |
| говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S |
| нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће дос |
| .. не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у к |
| , колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а чо |
| да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у |
| треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обз |
| тали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо |
| о смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако и |
| ује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто |
| јући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем не |
| о не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ства |
| што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно |
| А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мисли |
| ао што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну сна |
| Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелн |
| век се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном п |
| читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим |
| — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год воле |
| д стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо н |
| да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S |
| противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> д |
| } Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је |
| ећина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфис |
| врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због раста |
| ко недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој то |
| отпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не р |
| још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има |
| тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан |
| е редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Ње |
| ва, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен |
| лико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“. |
| до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— |
| <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре н |
| уђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла |
| и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</ |
| дно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инс |
| јим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме мес |
| > <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице |
| оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морам |
| а један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор. |
| онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди |
| } Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да сп |
| до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p |
| p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одм |
| строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узм |
| уштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <h |
| метио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите |
| у све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, |
| на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потч |
| уде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима ње |
| руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на |
| дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре |
| на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живот |
| колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти |
| } Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса |
| пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле виде |
| га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p |
| ad> <head>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су с |
| су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47 |
| јно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, |
| ашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један п |
| некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуст |
| се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом |
| сељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Т |
| имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— |
| сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами |
| е Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p |
| и никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како |
| себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за |
| аченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} По |
| еше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p |
| неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није |
| .{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпос |
| ћи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Ми |
| жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не при |
| је почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радит |
| и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, |
| У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слуш |
| p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови м |
| нији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете л |
| <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{ |
| е попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере |
| живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста |
| ронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се |
| По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наши |
| таше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му оп |
| , који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— |
| било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична паме |
| и.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити но |
| удала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} З |
| епу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је |
| доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се |
| ом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну |
| они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, |
| тив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакв |
| да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскињ |
| ршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да у |
| них наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није |
| м немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста |
| жим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не |
| оговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поч |
| а човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{ |
| нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше то |
| се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, |
| примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Да |
| гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?... |
| здржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све |
| еше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задат |
| Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али та |
| <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што |
| над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Н |
| , таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако н |
| оворио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p |
| више високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већ |
| рилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правил |
| пођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кри |
| дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго |
| ава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив из |
| да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се род |
| сном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који прези |
| њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се |
| ем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша с |
| лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него п |
| > <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга |
| оди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Гд |
| аступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је нара |
| писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред |
| би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постат |
| а женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, |
| ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу |
| лно; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разу |
| <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се |
| е зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у гово |
| ила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те с |
| збило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ |
| е опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повели |
| услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема |
| м часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одел |
| у га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови |
| сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека |
| ет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека |
| на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче |
| самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметит |
| ако да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше |
| а најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Он |
| ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали. |
| л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</ |
| сам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> |
| у.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку. |
| кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, ув |
| узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав поја |
| је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p |
| чком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, прат |
| а?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{ |
| о; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се т |
| нији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако |
| лга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад |
| ејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му оп |
| несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпос |
| <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли |
| поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари сит |
| и сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, |
| на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне |
| </p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радн |
| а брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ос |
| Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Леп |
| је све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> |
| пита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а |
| те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себ |
| ло; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати |
| окварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, |
| гдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење |
| о и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу к |
| е погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољн |
| е бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је |
| — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелаз |
| и тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се поче |
| — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику.. |
| воје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посмат |
| а Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле за |
| та то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> < |
| лостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах |
| <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала |
| етнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S |
| околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слобод |
| ћ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе неприј |
| <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам ј |
| и Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> |
| ах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="21 |
| или где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јес |
| .</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим у |
| " /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан. |
| ласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму г |
| већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме |
| овори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се кре |
| , да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре |
| ра и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на с |
| убице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, к |
| .</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с |
| > <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на |
| ла није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никака |
| интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше |
| есретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Мила |
| правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што |
| екидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет |
| њигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом |
| и опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше т |
| ано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не |
| да и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Ста |
| јчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, |
| <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S |
| ценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то |
| ? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под сло |
| нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли по |
| ни намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производ |
| сли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу та |
| ром и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слоб |
| снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захт |
| астави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами до |
| је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удај |
| говори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако ост |
| то боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, нег |
| ко своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико? |
| таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да |
| е поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодн |
| лост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него |
| литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} К |
| то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности |
| ључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друш |
| местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде врем |
| а је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} |
| о и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште |
| . — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога |
| образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p |
| краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају о |
| о опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живо |
| његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део свој |
| повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упозна |
| о и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе |
| вно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погле |
| и доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — |
| SRP18780_G1.1"> <pb n="5" /> <head>ПРВИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C1. |
| P18780_G2.1"> <pb n="129" /> <head>ПРВИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C2. |
| up" xml:id="SRP18780_G1.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C1. |
| up" xml:id="SRP18780_G2.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C2. |
| одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише о |
| знаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему при |
| p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре |
| p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, |
| ких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави |
| ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> п |
| се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се |
| корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатн |
| има претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он |
| две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је |
| х морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све го |
| , ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље на |
| тплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао ра |
| онтроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која |
| савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко |
| е, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне р |
| ви према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој о |
| м врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женски |
| ?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо с |
| не 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „з |
| састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. |
| акле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} О |
| , Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример |
| метише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре ниј |
| редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела |
| објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} |
| вања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је с |
| очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S |
| еђена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— про |
| ула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да довед |
| већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је доп |
| ја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ва |
| опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се |
| никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди |
| азговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У оста |
| рнишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушев |
| могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} |
| о сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло |
| а ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову р |
| име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Ј |
| на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па |
| су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну с |
| њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; посл |
| ју под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише |
| х разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он |
| к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што за |
| Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Од |
| основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште по |
| <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима |
| о.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у |
| Милан иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, шт |
| p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, |
| одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је п |
| други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> |
| који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној |
| аг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају н |
| <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно |
| а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поч |
| У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћу |
| Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S |
| н је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом |
| такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскор |
| и кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, как |
| д његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У по |
| после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Х |
| њигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону |
| м случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имат |
| без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и нам |
| леграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.< |
| асни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози |
| ч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природн |
| рам, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позв |
| колико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врл |
| У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о |
| ро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљ |
| настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, п |
| е, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, см |
| астумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако ни |
| пусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се |
| ам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам |
| а се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и ко |
| фисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошл |
| искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допушта |
| здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако |
| ки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“ |
| амо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је тако |
| у у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори О |
| и слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у само |
| о овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздан |
| квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага. |
| при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вам |
| ам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по а |
| је ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Ми |
| го, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао |
| идео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну |
| како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у и |
| д?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцниј |
| {S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према том |
| а тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш л |
| асно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим. |
| о.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри |
| p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је див |
| онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвока |
| жно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежњ |
| соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни п |
| есели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљин |
| лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора |
| , по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост припов |
| > <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — н |
| ње је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} |
| баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и |
| ва.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Св |
| људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је |
| ије правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је |
| а читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чис |
| има, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, |
| средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире др |
| штво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је |
| н мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S |
| знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговара |
| је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању им |
| тањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна п |
| идарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини члан |
| {S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјали |
| ти никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад с |
| тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није |
| и, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојак |
| оворим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви за |
| другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као |
| Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате |
| кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уоп |
| диште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у |
| дравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати ка |
| ољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћ |
| а било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> време преки |
| признавање равноправности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано |
| мере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољ |
| {S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достој |
| њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Друг |
| немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и д |
| оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народ |
| ло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљ |
| ај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање |
| средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{ |
| у садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са ц |
| ом; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим |
| х средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друш |
| и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно дола |
| строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном живо |
| дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковић |
| ела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити поз |
| во у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга |
| игне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{ |
| ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још н |
| је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, к |
| p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Кале |
| треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење ново |
| које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам |
| обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми |
| жемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, |
| ве именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са нат |
| , морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</ |
| сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} |
| васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнат |
| тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја |
| к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући |
| о по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Пром |
| ива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку по |
| ијатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало ун |
| и утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами |
| о — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови.... |
| ко може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и |
| тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} З |
| се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз |
| им тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, укол |
| их мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима крит |
| да?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би |
| и бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морај |
| , што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчиње |
| ете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте |
| тичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год |
| што са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да |
| он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарат |
| љ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p> |
| , госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвиш |
| већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n=" |
| и наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан ве |
| и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економ |
| ела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи ду |
| ао што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је |
| има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбија |
| о. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло |
| S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од тру |
| претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток |
| ..{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, ка |
| ео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у |
| ротив садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас |
| коме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро насту |
| ори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправд |
| сти, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ бл |
| је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова |
| е ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити св |
| , чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То |
| мером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних нау |
| о о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би |
| обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете |
| може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекак |
| ино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на с |
| ијатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова |
| о мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло |
| оју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазл |
| pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не |
| ће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да |
| е започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати |
| лада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковим |
| има.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се пре |
| ој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у ко |
| да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо ко |
| а непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештач |
| ватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опа |
| ца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{ |
| и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Срб |
| 4" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., |
| абим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих |
| неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много |
| , — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! |
| ји нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати до |
| времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и е |
| сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се н |
| } Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са |
| ама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не |
| ко тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{ |
| ем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје п |
| није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објаш |
| et="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) тео |
| у, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема а |
| ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да |
| најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива |
| никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>На |
| истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> < |
| о заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од |
| а парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и див |
| пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="23 |
| се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> < |
| и другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина о |
| р не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи |
| га, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести |
| у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим д |
| твора им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слик |
| <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први ма |
| е најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле |
| у слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако заверени |
| е он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачу |
| у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од |
| се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, |
| зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— |
| дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</ |
| ономској организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој |
| ено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на |
| днога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од нек |
| — Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав |
| една ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење.. |
| како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема ко |
| приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — зап |
| је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли |
| ротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила |
| исамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће о |
| дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да |
| разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p |
| амо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S |
| је могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се оп |
| ан мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а |
| ан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и |
| p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бива |
| мети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова |
| да и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p |
| n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште с |
| ивости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим изл |
| p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већин |
| имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку |
| му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Умор |
| би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би х |
| има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуд |
| нбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да |
| " /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика |
| своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и слад |
| " /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, к |
| је снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перс |
| винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те |
| брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, |
| .{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> |
| 1.2.2"> <head>X.</head> <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка |
| деалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, как |
| а женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама |
| ивост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S |
| ="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпос |
| н, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам јо |
| олим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с то |
| што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других за |
| земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу |
| то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; ал |
| {S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их |
| две подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна |
| е ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништи |
| околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и нав |
| м о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи н |
| жно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити доб |
| орни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар мо |
| ао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се н |
| ра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да |
| варите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру |
| ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам |
| се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих рад |
| ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажу |
| после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одр |
| ље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што |
| вати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} |
| , па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и за |
| Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, |
| ећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није н |
| уној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда |
| , према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— |
| би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка |
| ме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна |
| ема тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојена са најређ |
| 01" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз |
| у нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро ош |
| вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме |
| томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лак |
| много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.< |
| рави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} |
| сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управ |
| p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате |
| p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, ко |
| есносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама |
| а Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити за |
| а...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само п |
| вна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, |
| е, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Он |
| а Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и нака |
| ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и и |
| расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „ори |
| дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је |
| м неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпо |
| тку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подн |
| један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Ниј |
| рало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придр |
| још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приме |
| едњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад |
| орају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је |
| > <head>Састанци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се п |
| са је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло |
| човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако |
| се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви |
| ри, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја на |
| Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних др |
| се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А о |
| S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, ко |
| Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{ |
| ло задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло |
| да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде г |
| азлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама |
| знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Гл |
| e unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плав |
| . да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујт |
| зумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта ј |
| још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Наме |
| о ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потр |
| и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као з |
| ло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још |
| лебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив с |
| и не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима |
| ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим с |
| арко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораш |
| едавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или б |
| и ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у так |
| рди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који |
| вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку |
| будише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз |
| е понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали |
| — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с |
| душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеј |
| пусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви н |
| рупа, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, |
| ружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао |
| и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскиња |
| то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испун |
| се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и пове |
| леграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја н |
| ова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би м |
| <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у |
| е.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу |
| .</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су |
| д измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на |
| а врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала |
| пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана |
| ти нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, д |
| а.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану |
| казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — |
| .</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио |
| у дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Бе |
| ћао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да ј |
| p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што |
| м могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми зна |
| едно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Праг |
| е говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p |
| неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп па |
| прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима |
| с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упас |
| мачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — сме |
| после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је |
| ташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод р |
| неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на стол |
| а с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда |
| .{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује |
| е свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавал |
| иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, |
| загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> < |
| ономију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је весел |
| у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медиц |
| и нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрем |
| о нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпит |
| од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски |
| за имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити |
| љењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{ |
| елиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој |
| инка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није |
| го бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро јед |
| — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда |
| снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би ди |
| му је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си сло |
| ашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви сви |
| чен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} |
| није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је мест |
| изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и споми |
| : треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са слик |
| Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили |
| није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се |
| друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, |
| он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари |
| н као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ни |
| ?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разновр |
| је у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, раз |
| , па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је |
| Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка |
| ују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се |
| ; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита |
| у помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја |
| ију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у то |
| ом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч |
| /p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из њ |
| а дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро |
| ло, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две ч |
| <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити све |
| лидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе |
| оста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смеш |
| ничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема |
| ровео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје |
| ише пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, |
| испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао |
| ати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајет |
| н?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Ба |
| мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла прим |
| на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак |
| ој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p |
| непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте |
| и живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме |
| <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотл |
| ра, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше |
| је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди мол |
| } Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, |
| ћ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — п |
| {S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће |
| еријалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> |
| обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p |
| свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Ј |
| Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев |
| од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали иг |
| а лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јел |
| нице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регул |
| ле подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почн |
| сле ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</ |
| ) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну сво |
| година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се |
| {S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као |
| пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз |
| о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су |
| Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада ус |
| о узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напрот |
| леко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био |
| упити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није да |
| д сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам м |
| а ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меро |
| лијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек |
| дао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> |
| могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом |
| да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не |
| остојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, |
| сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се |
| приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и |
| се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан |
| гов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али г |
| ожености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљ |
| ори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и ка |
| о ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од елек |
| му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре |
| има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична |
| у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа г |
| ожени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; пос |
| у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим спис |
| ривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. |
| рао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању |
| њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одма |
| е кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жест |
| на, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим н |
| мо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, шт |
| н, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добр |
| з дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{ |
| ро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писм |
| и не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила |
| е читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више |
| е Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе р |
| о није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из к |
| рантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Зна |
| си могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио |
| сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели |
| во показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за |
| е дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упо |
| запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте д |
| <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у то |
| скиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да в |
| Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ реч |
| те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје |
| жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — наст |
| има; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остав |
| а места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Гов |
| би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остај |
| осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест пр |
| ишта аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто доша |
| земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њег |
| руштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вешти |
| шке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главо |
| ао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испи |
| о сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, ка |
| утим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напуст |
| с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм про |
| војим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде |
| о би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се |
| суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери.. |
| он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на |
| вцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа н |
| капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле д |
| } Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђа |
| /p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео |
| Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не |
| о.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине |
| ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако мож |
| дним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Какв |
| твара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се |
| Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Дарин |
| ог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су м |
| ?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљ |
| умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар ниј |
| p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва |
| у допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматр |
| ри. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне н |
| ’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не оста |
| , може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га |
| овом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај |
| целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књи |
| ошај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошл |
| којако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећ |
| о не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима мног |
| га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није |
| же,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, ко |
| ш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разгово |
| нове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, оствари |
| том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— |
| </p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја |
| /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар и |
| ираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па |
| би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њ |
| <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште вр |
| и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом |
| рени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем |
| је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} |
| <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба п |
| </p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наск |
| ћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где ст |
| д јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би |
| се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити |
| ка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, д |
| уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена |
| — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никак |
| обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Дар |
| мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могл |
| сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час |
| .</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште з |
| <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, т |
| у изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP1878 |
| сто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то м |
| у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичниј |
| , којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> |
| ушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је |
| /p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p> |
| љање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатиз |
| сносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити |
| но, најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и |
| због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Ра |
| ановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина |
| S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала ј |
| ца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петрог |
| на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је |
| но посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке |
| е могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје |
| ако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само |
| — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мења |
| м устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти |
| <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те з |
| — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар п |
| ољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размиш |
| о времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе |
| тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да |
| n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, п |
| атској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учи |
| сам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати |
| .</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чека |
| рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањ |
| </p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — |
| кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан |
| , позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још ниј |
| се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је |
| <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много |
| „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не т |
| један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно |
| <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се доп |
| и.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало |
| риближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте кр |
| још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погле |
| и и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мал |
| сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину |
| — Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} |
| ошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, |
| у.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— П |
| беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, |
| цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма к |
| ивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он о |
| осте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Је |
| страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та |
| <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не зак |
| ану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било |
| лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да зна |
| </p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type= |
| оћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у к |
| дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p |
| ли за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радо |
| тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци |
| — Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена з |
| тљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота сп |
| кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли њего |
| иродном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог |
| {S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} |
| еки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Вид |
| е све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необ |
| ри, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној |
| — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени |
| их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви |
| но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обр |
| осле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем |
| де, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ |
| Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао испр |
| Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а ме |
| огућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке с |
| адна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савла |
| ви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају |
| > <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ. |
| ка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него д |
| </p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нис |
| асвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није |
| ј је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— |
| да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људ |
| памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади |
| знат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало посл |
| нска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је с |
| ош пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи т |
| ане су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p |
| је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи |
| д им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— |
| тварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите муз |
| ута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати раз |
| награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници |
| } Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S |
| нскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањ |
| рилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, |
| е две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то |
| лео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак |
| ети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и |
| као би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно од |
| ође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим љ |
| о.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, з |
| /p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се |
| Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— |
| ш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваш |
| има?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не |
| /p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам н |
| га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа |
| > <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се... |
| .</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам он |
| и.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изгл |
| и писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати пи |
| егову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још |
| ање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, |
| је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима |
| капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку ос |
| ј организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као т |
| т.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, |
| те благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, |
| ло није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на ф |
| о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у жи |
| примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи п |
| ина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</ |
| <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то |
| " /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; а |
| и Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у ше |
| о дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, д |
| њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом |
| /p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избега |
| реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њи |
| е изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар.. |
| ако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет |
| што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била зан |
| вим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало |
| н изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није |
| али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи |
| Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том ј |
| га, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одма |
| p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих. |
| них података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима |
| ње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се реш |
| и са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу сту |
| а, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните |
| асно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— И |
| тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} За |
| ош утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрес |
| ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим по |
| ера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г |
| говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га оп |
| забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, |
| речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У веч |
| Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, ш |
| стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву |
| но седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам |
| пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није би |
| ах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — |
| е сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да р |
| по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само |
| е вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети м |
| започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским |
| и моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да с |
| нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, |
| нива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и прем |
| езиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то |
| и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — |
| ије.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не |
| ога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{ |
| Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав чо |
| а и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да |
| ености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосл |
| м.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Ч |
| >— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах |
| е ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор мора |
| ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — |
| лица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у с |
| имало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и |
| чнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У остало |
| зива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> |
| а, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — |
| .. зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мал |
| но, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да преста |
| p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— |
| њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било д |
| и у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} М |
| се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> |
| о стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици пр |
| кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина |
| поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> |
| дмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају мо |
| асно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражи |
| о? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, шт |
| ди он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перс |
| је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на б |
| >— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљи |
| што да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била |
| епоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површн |
| ло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала ј |
| .{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — чове |
| рава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност |
| а се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се ника |
| т, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју |
| површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога стр |
| је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар |
| е ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса з |
| ко јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, |
| а чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сат |
| сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је |
| је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> |
| , да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер |
| ати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долаз |
| цима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чуд |
| >Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се рук |
| јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га огр |
| Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватн |
| <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме |
| <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин с |
| та...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика |
| се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Т |
| рицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га |
| тво. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре сав |
| хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју траж |
| са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у крата |
| и вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас |
| Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> |
| вољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадо |
| ажи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста он |
| </p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле |
| <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — |
| а и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не мо |
| ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ же |
| тва <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она |
| и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па д |
| >— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор.. |
| а.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и з |
| да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, |
| {S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у т |
| ше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре н |
| не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш |
| p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него |
| е неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом |
| ега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ни |
| скрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> |
| Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> |
| сте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настад |
| а.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао |
| у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</ |
| и бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви с |
| , дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ |
| против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја са |
| а беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јо |
| ашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовал |
| извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о |
| за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „д |
| ... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадо |
| — Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене сл |
| је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка от |
| з свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај т |
| p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутит |
| есту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре не |
| ам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељ |
| ати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и с |
| се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о наши |
| p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђав |
| ашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од се |
| </p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што ј |
| била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{ |
| са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији |
| еци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родит |
| едате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне р |
| <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам |
| н тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damenwahl</forei |
| да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па |
| иру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под |
| p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки о |
| ак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> |
| и.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p |
| нити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb |
| е постоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће |
| ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни п |
| азвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро з |
| Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио ј |
| е подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па н |
| о два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „ |
| ла нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем |
| и...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи т |
| p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати? |
| а се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у со |
| нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучи |
| седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с ра |
| Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женски |
| вде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?< |
| је удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини |
| речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> < |
| <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојк |
| Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне к |
| иких узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе п |
| кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, п |
| обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{ |
| > <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити |
| го што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али |
| Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро. |
| Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с |
| од натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб |
| снива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на |
| е Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини |
| а; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини |
| а кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онд |
| одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у |
| ељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, |
| ност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре |
| а Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као заш |
| — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, так |
| срећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} |
| енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже |
| — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с |
| ко оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој при |
| ори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у др |
| лу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бо |
| јој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражава |
| </p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност н |
| ори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било |
| S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонил |
| лоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је |
| , заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала |
| икама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{ |
| шта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свиј |
| о упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тра |
| слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, |
| ше врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој |
| реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изг |
| две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се |
| престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је |
| n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о в |
| ан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као |
| /p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на |
| лностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> |
| е још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би |
| рижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и |
| лице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите |
| .</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како |
| >— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас |
| о протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и |
| сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш до |
| олети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потр |
| клони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ј |
| </p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора би |
| оћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Н |
| стао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом |
| извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе |
| и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Ка |
| оме бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слуш |
| ретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време н |
| вање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које |
| мишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност п |
| се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доно |
| жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога |
| бавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме и |
| забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само |
| их начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она упра |
| цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете |
| уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине |
| не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И гл |
| .</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — вел |
| каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се |
| сте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам |
| е...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш о |
| </p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте |
| „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Дон |
| ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута |
| у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— У |
| .. — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а осо |
| проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књи |
| верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радни |
| ом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала |
| д неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — п |
| ...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим |
| немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони |
| ек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш |
| мрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — |
| ој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Мила |
| ј.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се |
| познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око в |
| ође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао. |
| офици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средњ |
| .</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како |
| ти посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њ |
| га и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчават |
| роговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му |
| — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Је |
| вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала |
| </p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога ру |
| на.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је |
| ир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином |
| жно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био |
| рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му през |
| о одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен |
| ај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не сви |
| немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> |
| “ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они пос |
| Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да г |
| еда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати |
| ан телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој заба |
| орија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло |
| кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> < |
| вако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непо |
| </p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар |
| предвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на так |
| Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту б |
| е трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{ |
| се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а о |
| етнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви с |
| <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званич |
| јатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, кој |
| површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме би |
| сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него |
| мо ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... н |
| те свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Ј |
| а за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо |
| а почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — |
| у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни та |
| да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се |
| ов суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} П |
| је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затвор |
| а се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми мо |
| о могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших н |
| него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога |
| неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, |
| блика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, |
| и говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју |
| а лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; |
| за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и |
| би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газ |
| имети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки |
| {S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употреби |
| а другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, |
| буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов |
| ажите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да п |
| олику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико |
| аду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се стар |
| м, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могл |
| од куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док |
| у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћ |
| љ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним |
| тили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И т |
| енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али |
| дући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста жив |
| њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпог |
| клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасви |
| е.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступи |
| већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар |
| које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литерату |
| дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети С |
| ели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} |
| само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; |
| у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се |
| и људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се |
| .{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} |
| ного.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу.... |
| има оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно осни |
| } Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном? |
| како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али |
| , а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га глед |
| оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањ |
| >— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да с |
| упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и прави |
| а фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима |
| то је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господ |
| нитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да |
| год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар т |
| да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет |
| ора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим нач |
| неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сам |
| е још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „ |
| годнији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише нагл |
| одан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на ст |
| ..</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— |
| равно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> ста |
| тији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети н |
| књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме |
| гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не |
| жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{ |
| о.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „бе |
| Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за |
| } Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не з |
| ре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за да |
| , на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почет |
| к сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто ус |
| о да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развиј |
| илом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер |
| } Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с мат |
| , што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачи |
| адно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не |
| аш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, |
| прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није при |
| извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и по |
| а кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али |
| мотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је т |
| н наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да |
| мо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, |
| а ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш с |
| задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било има |
| Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет |
| ћемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, ал |
| д би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбе |
| Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу |
| ко свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унап |
| заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврну |
| а моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје |
| p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S |
| а бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али ш |
| склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали с |
| ше или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} |
| ештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која |
| друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирк |
| сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из в |
| ивети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у ко |
| алним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> |
| ..{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности т |
| ао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је чест |
| ласти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених за |
| полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите то |
| баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</ |
| га.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рек |
| <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за |
| то потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези |
| ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да ни |
| ити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове и |
| а је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, |
| Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не в |
| > <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> |
| оста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угри |
| дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није |
| у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење св |
| о се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по план |
| е моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим |
| нцерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, |
| ама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам |
| то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више зн |
| ...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равно |
| о не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но т |
| морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одгова |
| непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали |
| се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— |
| р, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и |
| ти људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом поро |
| не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не та |
| о душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута |
| бе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов |
| убица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад |
| не и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и |
| ма дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те ује |
| а ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обаве |
| у оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу. |
| тану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту пос |
| нанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приред |
| , нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Рус |
| е. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих ни |
| е.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— |
| за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребн |
| м је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају |
| сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где |
| p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створ |
| мојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S |
| е прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смел |
| не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш мн |
| јзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији |
| А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима. |
| тичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине оби |
| оме, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима |
| атити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што |
| вакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било л |
| ац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Ш |
| а да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису в |
| везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Ал |
| вну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем дру |
| инка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се |
| n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега |
| ње на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морај |
| се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме |
| ем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати. |
| својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља замени |
| ; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера сас |
| учну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, |
| Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, |
| его обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био н |
| доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} М |
| смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће |
| о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је |
| така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времен |
| нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали в |
| није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити |
| о зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме... |
| редак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски пре |
| p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за св |
| и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ни |
| ти, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек |
| кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да |
| моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, так |
| Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је ст |
| о право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпо |
| е крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се ск |
| Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца. |
| призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у |
| .</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се |
| оме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резулт |
| цепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} А |
| у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнад |
| оваца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкод |
| да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, |
| друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам ка |
| ту.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотни |
| под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не го |
| о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки |
| злази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само |
| p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да |
| нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена |
| невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Ник |
| ош данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} |
| варају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда? |
| ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они |
| ло познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се |
| једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> |
| ивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{ |
| е, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, не |
| ајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу св |
| } Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Т |
| о тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на |
| знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као шт |
| да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер ов |
| пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би |
| ти међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално ст |
| атеријал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од гл |
| лазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне с |
| у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им |
| ашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје о |
| ашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они |
| тина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта |
| ваца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им |
| ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> < |
| онио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не зн |
| } Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укус |
| аше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљн |
| ушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и мор |
| ој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен к |
| ни трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити |
| већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истин |
| реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, |
| ти, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, д |
| изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (т |
| тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, |
| Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно др |
| ништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога |
| !{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиља |
| е неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулит |
| не, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда. |
| .{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што |
| веност и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и изм |
| т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — |
| о развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до фор |
| стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — наста |
| S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S |
| ећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава с |
| високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима |
| док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиг |
| те? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да ва |
| е.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су под |
| носити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој |
| ођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем с |
| с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. < |
| Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При |
| >— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где ј |
| неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све |
| се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помисли |
| ску.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно |
| то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто |
| опште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — приме |
| та забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина |
| о већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— |
| разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сања |
| ам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чи |
| слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; |
| мо из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се |
| ом, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на је |
| или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предава |
| на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поре |
| тарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p |
| добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} |
| меши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто |
| извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се |
| , јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; |
| згубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи н |
| олико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је не |
| на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка |
| да не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши |
| је ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да |
| аловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и |
| ери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за |
| ужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге нам |
| кључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто |
| Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако |
| >— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би |
| ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта з |
| у и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима. |
| друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: |
| Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети |
| ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запи |
| остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно |
| пада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за де |
| далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних |
| д суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледе |
| мали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} За |
| ко би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварењ |
| 106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и |
| ичен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, тре |
| дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна |
| ?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим |
| би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право |
| тно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализаци |
| није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — |
| е могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на повр |
| {S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, |
| /p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либе |
| ма се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не |
| pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од |
| лога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се |
| писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они м |
| ојим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другим |
| упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од |
| ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то |
| ли је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је |
| /p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да |
| во хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у на |
| ковати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповет |
| ма оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне заж |
| јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као |
| S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буд |
| оји би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, |
| зићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — р |
| него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални. |
| ма пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећ |
| и се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Та |
| м у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш на |
| јући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђин |
| стави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствар |
| ијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{ |
| раво она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се |
| ите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по том |
| е шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p |
| .{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А ко |
| друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ |
| вори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи |
| те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесараби |
| није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се бри |
| каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{ |
| о тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринк |
| е.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7 |
| .{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је |
| вота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од др |
| у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су |
| опунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује сна |
| могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после д |
| и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p> |
| ме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> < |
| поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— |
| о полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији |
| ало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се о |
| с од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да |
| разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији |
| се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана бл |
| е тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи |
| рати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала |
| чаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — |
| тан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику |
| ше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — |
| оследњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама |
| њом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше |
| рно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он |
| и иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасви |
| , него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је г |
| разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он |
| треније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа к |
| </p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</ |
| благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није под |
| ин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисал |
| p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем |
| ио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина |
| упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p> |
| 161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише |
| . — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му |
| /p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку |
| но?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити љу |
| ри, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржа |
| акле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затво |
| ошћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло |
| ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што |
| нага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту |
| ите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква о |
| доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ств |
| вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први |
| та сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим |
| је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметим |
| е већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко |
| је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигу |
| претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време п |
| <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам о |
| ко таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати с |
| ника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напроти |
| мад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у |
| дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он |
| фица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Ко |
| о исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{ |
| о, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али |
| лико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова |
| оретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал |
| ти.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div t |
| ући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, |
| та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би мо |
| м испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење н |
| и део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте |
| цу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празн |
| Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су |
| S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није бил |
| што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} |
| „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосл |
| најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, ј |
| ика.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да |
| о <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наслед |
| та против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевид |
| се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма |
| ?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И н |
| годетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви ка |
| доје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ства |
| ешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одгово |
| p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад |
| p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} |
| еше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп |
| жити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам ко |
| <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има |
| адовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љуби |
| о средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о |
| ановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> < |
| Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се уп |
| аш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговор |
| у будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чај |
| едите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p |
| војином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији нач |
| } После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p |
| е на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама |
| десно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми с |
| ш ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми |
| > <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, д |
| ој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се вар |
| лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и |
| >— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не |
| уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материј |
| едан.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и р |
| ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том с |
| е неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на у |
| S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А |
| као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе |
| ћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.< |
| , друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бић |
| не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате |
| > <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, н |
| .</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се и |
| да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила ј |
| !</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо н |
| за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посл |
| ност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" / |
| ја се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што |
| љаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) |
| сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних |
| в на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толик |
| после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година. |
| ноги се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које |
| чем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му |
| е се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238 |
| е се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па ви |
| „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа |
| те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како |
| емена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринк |
| дели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Мил |
| им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љ |
| е се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Ма |
| ти и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану |
| арим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и |
| ead> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши |
| ер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Ово |
| се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији н |
| к му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити мо |
| ижи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, |
| ћ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није |
| о отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — |
| је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} |
| е.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либер |
| се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допад |
| <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани |
| стаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетам |
| /p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје |
| ако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај изв |
| стаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину.. |
| колико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је |
| а и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да |
| </p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S |
| итом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ |
| пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год засл |
| сао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљад |
| узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, |
| и...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути за |
| а у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да по |
| о ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви |
| ори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од |
| икалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, шт |
| p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S |
| а и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Н |
| езу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са зем |
| камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом |
| сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју |
| јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милан |
| засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима ре |
| <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — прогов |
| ле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, к |
| ацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се |
| е сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо мора |
| састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме |
| е и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сам |
| е грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не и |
| ама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако у |
| детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здра |
| .{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре ил |
| уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао прим |
| Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха |
| о новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и |
| ли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи |
| артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад за |
| анас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почн |
| рба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</ |
| У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тр |
| и, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с нај |
| <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот |
| {S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче |
| p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</ |
| у је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} |
| ...</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако из |
| се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише к |
| ла сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> |
| м је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заист |
| аше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али |
| вога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већ |
| задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас |
| ла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она |
| је.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пр |
| <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу пр |
| <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо оз |
| ишта.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то тра |
| а?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се |
| лижујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви |
| неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа |
| и мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У о |
| рима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику |
| о дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта ј |
| <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По |
| сподин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал |
| био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се наб |
| сти се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на |
| чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дво |
| у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети |
| ознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свир |
| оже се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најам |
| е има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела сла |
| пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било |
| н, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет пит |
| раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђење |
| а буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „бого |
| ази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</ |
| м разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево ова |
| опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научн |
| о треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, |
| ужене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетск |
| ао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле |
| ерну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни |
| добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити доб |
| , него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у п |
| е време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Так |
| ни створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног |
| {S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, |
| с га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се |
| Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — о |
| зне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Ла |
| једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је |
| него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште св |
| лучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</ |
| о.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте ни |
| е права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас исп |
| азати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам по |
| расти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према |
| актичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти љу |
| е. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар |
| а заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико |
| , настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направ |
| Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с |
| више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и |
| је поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посет |
| је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</ |
| већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудн |
| .{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше. |
| Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја п |
| инимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> |
| раво скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дак |
| ђемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпост |
| противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе р |
| , да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{ |
| а да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се |
| нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевност |
| ише пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да с |
| ршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју од |
| тините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари |
| озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне |
| {S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у |
| е <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за о |
| љи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, |
| {S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба |
| о задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <p |
| задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они нам |
| нива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о сре |
| идите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако п |
| спитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под |
| ли она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе |
| у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности. |
| е састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унута |
| тпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да им |
| ри, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта вид |
| ености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, |
| {S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> |
| е!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мор |
| о други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У |
| овара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>.... |
| ови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S |
| историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> < |
| .</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се |
| љи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га уби |
| </p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег |
| тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим љ |
| /p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им тре |
| вом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго |
| т, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану б |
| ра у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке. |
| беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, ун |
| <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио глав |
| авести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидањ |
| дне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“. |
| ће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живо |
| наче би заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Прив |
| реба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, |
| Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; |
| S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иш |
| живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је |
| различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач и |
| сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне реч |
| путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не |
| што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромн |
| ва, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, |
| тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност |
| и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих |
| <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Ј |
| остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на с |
| о што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може ужи |
| створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност униш |
| е почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, ко |
| ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесногруде себично |
| ћете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам |
| дине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да |
| идите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи личн |
| ра и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта сви |
| а се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније |
| то се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист пр |
| нији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ћ |
| мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опе |
| чко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове уд |
| аљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То |
| е ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно. |
| <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодл |
| зи кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге |
| снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве |
| а с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачн |
| доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви |
| иности се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} И |
| снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори |
| речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагањ |
| а својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се однос |
| та злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опаса |
| естан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврст |
| да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— Организовано учитељство имало би |
| свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правд |
| Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста дово |
| ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај зад |
| је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо н |
| не тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново дру |
| трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослобод |
| танову државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он својину и конк |
| аву.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклон |
| у, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао |
| и њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ ти |
| ристалице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан органи |
| м људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам |
| ва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми |
| пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда |
| ију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разу |
| звести учитељска организација.</p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед |
| -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на оств |
| скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих |
| ијатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p |
| живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком п |
| ите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Ми |
| p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — зап |
| ма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још мно |
| таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге раднич |
| ом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и мог |
| мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" |
| последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она уда |
| је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и |
| ије живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{ |
| к све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе |
| вде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, |
| } Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било |
| је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођ |
| чу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом тр |
| ине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претре |
| да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега |
| меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша орган |
| тано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно ди |
| ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати ду |
| ати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само ње |
| ко остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отв |
| срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах |
| .{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама |
| арко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше |
| екулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако пос |
| title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека т |
| талом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би бил |
| усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим н |
| илан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као л |
| S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у в |
| у вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја |
| пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ва |
| начило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје уви |
| и Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> < |
| оме, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора |
| учно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то |
| {S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични |
| ли — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада с |
| тео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не т |
| олности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи по |
| аје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени |
| то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним лични |
| д <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само боле |
| и зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?< |
| напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, ал |
| слађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При |
| она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним |
| ободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према |
| а.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, |
| нао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању и |
| стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па све |
| м устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела сли |
| то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу |
| о, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за које |
| у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али |
| а воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не |
| рема њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На |
| могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> |
| {S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду д |
| д поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, мет |
| настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се ус |
| “ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој |
| ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се |
| увише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога вр |
| сати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живет |
| , да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећет |
| хову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, |
| а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и ин |
| и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и зам |
| а труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, |
| Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар |
| више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно |
| је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друшт |
| ко рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он |
| топише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве |
| е претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој |
| е разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Д |
| ј и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, |
| је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има |
| >— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Дар |
| гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да |
| сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та дево |
| ом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да го |
| Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући |
| буњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— |
| ду и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, |
| м утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења. |
| Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Исти |
| <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су п |
| це, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи с |
| ких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, |
| штем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} |
| ште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тача |
| м захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разу |
| зводње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{ |
| зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог |
| у.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према свој |
| лити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузим |
| {S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог |
| е стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуч |
| само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком е |
| ју родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, д |
| нуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погле |
| , што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узм |
| а живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је |
| сао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је г |
| м школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда |
| ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У |
| S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се |
| забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова |
| S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из фран |
| ио доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кри |
| ст, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом поли |
| се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком разми |
| експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умн |
| ва начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него ова |
| дничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла |
| лидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад ил |
| може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, |
| беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, би |
| тво.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим пом |
| јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но т |
| имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p |
| времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког |
| прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијев |
| о стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, |
| равих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за на |
| ше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима |
| варима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије |
| , којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образова |
| уштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује ра |
| на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура п |
| у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очев |
| у се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би |
| и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа |
| није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} |
| и ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне |
| ан пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па доби |
| >— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази |
| жег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, раз |
| започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, |
| излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не мо |
| цији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према наш |
| — далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организ |
| Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да |
| л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p> |
| Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, |
| ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању са |
| уси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је |
| штвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући |
| е одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за к |
| да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— |
| дстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност ос |
| зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, упр |
| од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зн |
| стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Мил |
| на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми ка |
| м бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је |
| ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприли |
| о вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам б |
| и он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вам |
| е и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се н |
| адих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „ |
| друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити |
| својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести пра |
| и како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода |
| ви. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој |
| начи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ |
| етање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породи |
| ем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, |
| свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, |
| м у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешав |
| га уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се н |
| не нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што ниј |
| се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поред |
| м путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметниј |
| су нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу с |
| сања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви члан |
| сти. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за |
| ов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу ј |
| умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти |
| ивота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с н |
| но или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, |
| Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор |
| е за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевам |
| та будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опаснос |
| и јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносим |
| ињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте ча |
| , да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} |
| риви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се |
| омишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи |
| они друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва т |
| о.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању |
| садашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу |
| — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у |
| својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена сред |
| им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својин |
| шњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштве |
| .{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што с |
| у се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу |
| о потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици |
| узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} О |
| орим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи |
| м, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А ш |
| и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наши |
| S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. |
| , <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно им |
| политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем |
| бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која вод |
| је лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку |
| стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спо |
| а темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организаци |
| уме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурав |
| ди, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Пост |
| е напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако ба |
| и води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају ја |
| уштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који с |
| јекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте с |
| ло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под изве |
| дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; |
| н положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, ил |
| ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења би |
| и ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу на |
| вање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „у |
| ијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до кра |
| .{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потребама с |
| што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију радн |
| (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснива |
| {S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога др |
| ве даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно доб |
| авно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{ |
| само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потр |
| ети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако м |
| Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита |
| то друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и |
| акултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, |
| 8780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> </T |
| могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равноду |
| ту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодуш |
| елне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме |
| еменитост спојена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од н |
| тељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну наче |
| ш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он |
| — А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите |
| ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам см |
| су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} |
| е тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — п |
| о и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и н |
| ешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити |
| што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријате |
| е трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љ |
| сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад н |
| стина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад |
| у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и |
| ао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал |
| сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме пра |
| ја Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек в |
| ш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p> |
| p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могл |
| а ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, о |
| мена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познан |
| а.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод |
| ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „ |
| е упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — О |
| дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта |
| ци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сим |
| уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ о |
| увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека н |
| а, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чист |
| да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро зн |
| од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што |
| реме разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или н |
| ужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не д |
| оста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.< |
| нин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се ни |
| научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31 |
| о блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но |
| ио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне |
| е много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жест |
| љено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се св |
| су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко |
| вет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p> |
| наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их испла |
| место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био са |
| еба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разуме |
| и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о коли |
| у; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type="ch |
| еће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> но |
| мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне |
| тина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време |
| пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до је |
| па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му она |
| ..{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је ле |
| о непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло при |
| не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S |
| о воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам |
| — Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође |
| гради по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за т |
| технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрља |
| ошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мр |
| и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала |
| би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јов |
| поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако с |
| ћ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем. |
| ностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умн |
| о да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако |
| ране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истин |
| ић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта пос |
| овор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан |
| или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику о |
| е, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви сам |
| ам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против |
| , да ваља природним умним способностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а н |
| о постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће |
| не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се мора |
| инка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше б |
| олом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чуј |
| и ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе н |
| це и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, по |
| одина.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита |
| и веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала тргови |
| још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан |
| у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су о |
| и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— |
| азиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори |
| ога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше |
| жала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} К |
| м корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и п |
| ни; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после |
| ом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — |
| м му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не |
| тво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина |
| апусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе ве |
| лони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро пи |
| ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <p |
| е, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</ |
| аво.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице |
| љно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, к |
| д Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још |
| рећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n |
| шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа н |
| и и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{ |
| дузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закин |
| тични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућ |
| ља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога теме |
| /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека |
| о се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним |
| го одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У остало |
| себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно |
| су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већм |
| p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку н |
| о исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, ни |
| злоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би с |
| јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и пе |
| жње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпит |
| то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би |
| најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Да |
| Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, ста |
| одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, |
| већ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити |
| аширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организ |
| вори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше с |
| објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу с |
| њу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слобод |
| тели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поква |
| одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао |
| ба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, |
| е се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла |
| душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално корист |
| ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> < |
| о с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима |
| ној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</ |
| е ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретн |
| чничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је |
| ијал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади. |
| и боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срц |
| о ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — ре |
| пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену |
| <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, г |
| озивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако |
| ре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у с |
| <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> |
| <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, |
| баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси |
| се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да |
| бодна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеј |
| може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође |
| ђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb |
| рихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању клим |
| ар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им |
| стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца |
| равило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред |
| и човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он оста |
| а имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} |
| стало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важни |
| у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> |
| ипације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не |
| вори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго ч |
| — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све |
| раг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше |
| олиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим |
| народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тре |
| "29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где |
| т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и д |
| би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробавља |
| озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавн |
| ачелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престај |
| заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, |
| д спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодо |
| <pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, как |
| ислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то |
| ..{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, шт |
| ан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радо |
| теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Гово |
| акако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> < |
| у равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу до |
| иродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија |
| развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле мо |
| и ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову ро |
| мамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији. |
| Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно |
| а се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{ |
| него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и с |
| , то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмо |
| ет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, |
| — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас са |
| примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> |
| изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; |
| S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније |
| у прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љ |
| Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, |
| га времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани |
| ди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правил |
| <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— |
| не претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. |
| аде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке п |
| у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много ж |
| осле.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у пр |
| издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прил |
| примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким баг |
| лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичн |
| у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један |
| живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога пле |
| још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана |
| то мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре |
| ву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вешта |
| не, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето |
| ој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина по |
| {S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ј |
| естан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важн |
| познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута. |
| раво.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих з |
| И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ |
| које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која |
| е њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао |
| слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — |
| о краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завлад |
| е њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим от |
| у га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у |
| ава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у д |
| одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неко |
| те, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не ми |
| ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети |
| и опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак по |
| а слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шт |
| њама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женс |
| опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, |
| ељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда |
| воје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их |
| ори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмонош |
| уљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите нар |
| — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш чов |
| !</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће |
| насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретал |
| ији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му С |
| уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <p |
| а у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршав |
| не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више та |
| етка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко. |
| ви, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, ниј |
| Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке. |
| а се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост... |
| а „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео |
| о називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n= |
| лобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате |
| рода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпун |
| } Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до задово |
| упио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба |
| о коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен |
| правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је т |
| о ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, |
| на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих |
| ри — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђ |
| а, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо том |
| орио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и |
| ију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање оп |
| о <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, д |
| ду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе |
| и.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности са |
| {S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — н |
| н, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комун |
| м, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се |
| свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важ |
| социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги и |
| че не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом по |
| арија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем. |
| У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да |
| о док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар |
| о душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би |
| Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како |
| значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строј |
| ачела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати љ |
| азало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то |
| а говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су |
| таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављ |
| лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} |
| p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, к |
| еприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као р |
| бнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све д |
| каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености н |
| оје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећ |
| не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје |
| оја се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и ш |
| е ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири д |
| то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морат |
| н ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, пре |
| другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што |
| о разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато |
| јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико |
| роз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и |
| — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч |
| тала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је |
| та, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те го |
| ом заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца |
| {S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследи |
| плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особ |
| о је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође |
| хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два |
| чину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ст |
| {S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он |
| се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инстр |
| Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, д |
| у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> прија |
| Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам з |
| и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога |
| ећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p |
| играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве у |
| ати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнем |
| тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газд |
| доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просе |
| свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме к |
| шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом ис |
| <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, д |
| <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, |
| ти и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се |
| ед чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, |
| акојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, |
| ком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само ш |
| седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{ |
| постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом орган |
| у, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мо |
| ушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надмет |
| ичког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је з |
| не економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противн |
| аринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве в |
| о је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ |
| му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне ре |
| орише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не б |
| аборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p |
| своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама |
| нем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби |
| ти.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак... |
| отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добр |
| е.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Бо |
| , да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је |
| } За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{ |
| Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радој |
| ли опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши |
| > <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ов |
| н и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} У |
| и прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која |
| руги човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази |
| свађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb n="199" /> књиговезачу, коме ј |
| .{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, |
| ристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{ |
| него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одр |
| вих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> < |
| ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> < |
| еразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његов |
| мао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} |
| /p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад |
| богме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка оп |
| звините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим |
| лим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p> |
| <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p |
| оше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја и |
| њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других сед |
| ђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се |
| а вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но оп |
| е у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја са |
| д да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата |
| добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда |
| вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо ру |
| х њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и зем |
| ...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у м |
| ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну ута |
| то им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да ди |
| ја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је |
| да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто с |
| их и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економск |
| ше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њ |
| јпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на г |
| , него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао |
| ћ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — п |
| p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</ |
| Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, пр |
| асвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде г |
| е већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, |
| } Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, пр |
| е у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад с |
| нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да с |
| амо неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време примети |
| им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој |
| ори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и |
| , јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје ирон |
| грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала са |
| им отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије пи |
| им у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њо |
| А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајт |
| ао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, а |
| а у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаш |
| интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се |
| {S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Св |
| p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди ј |
| ако би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, н |
| .{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати д |
| ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} |
| сети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто |
| ће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар он |
| ојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p> |
| ставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на |
| нада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ |
| р Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оста |
| тали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, |
| она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, |
| одно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, в |
| лге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; сам |
| н.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Фр |
| ишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар г |
| и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка нар |
| птембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се од |
| у, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беш |
| предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узро |
| лободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом |
| није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та о |
| ије дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли |
| ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је траж |
| а интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} З |
| анас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота пром |
| ашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари |
| ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човеч |
| а је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога с |
| торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{ |
| тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да г |
| .{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасв |
| "155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници има |
| овање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било те |
| Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по |
| оваца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{ |
| оја беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадови |
| ио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико р |
| ење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинит |
| каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између с |
| ове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничк |
| српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и |
| ражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смисл |
| уштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека |
| <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — |
| но сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и нес |
| није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Јед |
| То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, ра |
| /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији пр |
| ма за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — |
| сисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— А |
| података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и |
| ако на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изја |
| побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — наст |
| већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставит |
| инка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом у |
| , којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сва |
| аснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у произ |
| ћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против |
| е испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много г |
| елање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ства |
| властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да |
| истајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решава |
| оће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ће |
| их јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усво |
| изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <h |
| е — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала |
| им речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути. |
| ва и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће |
| одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор |
| сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p |
| е.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да с |
| не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у соб |
| ело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у поједин |
| то је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностим |
| ного равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу |
| његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, |
| да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с бог |
| а, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Н |
| итом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочит |
| вера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају |
| аше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, |
| о тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају |
| дети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Мож |
| са, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смеја |
| и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста м |
| > <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско... |
| гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући |
| е и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује |
| соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> < |
| на олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга на |
| тне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те |
| , што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а ин |
| дни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада |
| , правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам |
| з Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јел |
| е се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и |
| имети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неко |
| ски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај к |
| е... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну ода |
| био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг р |
| То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакш |
| а је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели |
| ачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови |
| помажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностим |
| тавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним |
| <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прат |
| ам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар |
| асвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше |
| за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљ |
| Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доб |
| на, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Вид |
| анове...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећањ |
| ед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} |
| зговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се |
| земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се за |
| ико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још не |
| исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на ње |
| {S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док ј |
| ише асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по |
| ина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, т |
| ила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи |
| ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, |
| .</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И јо |
| , правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачк |
| коро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва пог |
| ли није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и |
| Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, от |
| ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али |
| акав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, и |
| други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није |
| , да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају сваче |
| ити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај |
| в забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, |
| се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на опште |
| а.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али |
| ву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи |
| а програм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па |
| авалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара... |
| ајзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише н |
| езгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на |
| и њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају |
| Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и ова |
| ете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с |
| та.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хо |
| тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо зн |
| трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај с |
| љ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, |
| , који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у |
| штити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклони |
| то су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не |
| идео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја |
| ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени |
| ро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p |
| о.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у јед |
| {S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није |
| њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црнома |
| <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али |
| аметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопа |
| ли шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „ |
| нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за до |
| ад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по |
| аткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потреб |
| и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и нов |
| ем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у тел |
| и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шир |
| помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако с |
| стао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Веч |
| !{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</ |
| а.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много ви |
| очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него |
| наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> |
| био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе |
| а се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједн |
| вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна |
| — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и |
| огу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће |
| Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су |
| снива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb |
| не, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте |
| бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њ |
| разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушев |
| , та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и суви |
| > <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене |
| ели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу. |
| не било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не |
| стина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колик |
| — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако |
| p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре |
| еколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу за |
| аге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далек |
| о сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може б |
| , да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша нач |
| осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="19 |
| таре установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— За |
| ти.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој над |
| p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају.. |
| а (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време |
| — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — пр |
| ло доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим јо |
| ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разв |
| емо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на мате |
| мо летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако |
| г времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ |
| <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — |
| м — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао м |
| јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од |
| ту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div |
| а се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — прогов |
| , пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изглед |
| , — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, |
| ичности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можд |
| шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зи |
| и један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење |
| дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одв |
| знатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узет |
| ојина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, шт |
| еке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не с |
| писује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што |
| не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је |
| ре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те та |
| те, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку |
| еђутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао |
| ни и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен |
| ква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} |
| постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје к |
| ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру прија |
| шење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи так |
| ах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају о |
| још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној бе |
| Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S |
| своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин до |
| ворити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то го |
| им?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би |
| је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" |
| <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље ус |
| .{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— |
| а?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаш |
| .{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих |
| строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си |
| ћу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, |
| амо код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што го |
| кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам п |
| време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женск |
| тадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ј |
| јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневн |
| раво, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему |
| мда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она мож |
| ана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то |
| {S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а и |
| то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...< |
| учајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>П |
| екао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку |
| их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, |
| ле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си проша |
| дир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте |
| > <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одгов |
| а на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђ |
| напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту |
| е други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не дола |
| ам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеј |
| о, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и |
| казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помо |
| А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и з |
| мо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да с |
| {S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира |
| шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотреб |
| тила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна чо |
| ле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и |
| p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава |
| ају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у то |
| не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, как |
| н сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потоп |
| } После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; |
| нцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траља |
| S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности |
| па!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{ |
| {S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у к |
| зумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад |
| х послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан |
| себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> < |
| септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се |
| измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ј |
| сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако с |
| м између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С то |
| S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих обја |
| !{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја н |
| {S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, д |
| е пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за |
| стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога |
| Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с |
| ткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута о |
| разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заб |
| S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> в |
| тане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо |
| S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљ |
| , хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— |
| рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш буд |
| ада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније по |
| који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи не |
| ла, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма к |
| ације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога с |
| ш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то |
| е дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</ |
| тана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи исп |
| о је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима н |
| у.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} |
| не радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, |
| д користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обав |
| они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, |
| друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго |
| аво.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђ |
| је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истин |
| је и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и |
| док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто |
| S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што ва |
| ем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу о |
| .{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види |
| ин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Л |
| ва, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али |
| све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економск |
| једно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, |
| р имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге же |
| ного да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста раз |
| се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом |
| иге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друш |
| {S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш у |
| ам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се |
| вати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврст |
| мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, |
| ца, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У т |
| га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз- |
| то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад ниса |
| р ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро |
| ле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, |
| име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им припов |
| и Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начел |
| лим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па |
| ко умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, |
| стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштенос |
| /p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег |
| ставничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је за |
| сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> |
| p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је |
| што не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се ту |
| <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључ |
| о и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> |
| толица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> |
| ге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате |
| ство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — |
| поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим |
| ад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— |
| ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа |
| ?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Бу |
| е то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, ис |
| је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самоста |
| виру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; |
| и данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p |
| клоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p |
| краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велит |
| и дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p |
| томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас |
| Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше р |
| , колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну рук |
| с, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме |
| бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, к |
| осте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његово |
| кретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина неп |
| то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p |
| .{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с |
| /p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А |
| ини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекор |
| p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несв |
| а се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наско |
| ари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</ |
| и.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако |
| > <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А каз |
| за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S |
| данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан |
| бро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако |
| — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да |
| } Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се |
| — Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно располож |
| — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да |
| S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — п |
| већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p |
| чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете ј |
| ожда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја с |
| .{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте |
| ли, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обој |
| идим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што г |
| е?</p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мора |
| овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви н |
| /p> <p>— Каквим способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па |
| говачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли п |
| е умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад |
| шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити |
| .</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Не |
| знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим дели |
| гме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Р |
| х овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви мл |
| на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само т |
| , разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, |
| стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посет |
| и...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на свој |
| ...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет ос |
| ватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу |
| удити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ |
| . — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му |
| ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с |
| икако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она. |
| љење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да с |
| note xml:id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <no |
| — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре према Лоп |
| ет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли т |
| х људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одг |
| , фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и са |
| нције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе бо |
| head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобрано |
| о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и |
| илици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заист |
| потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је то |
| не утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набр |
| ије потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесно |
| значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — прогов |
| и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас располо |
| ше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брз |
| јана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешт |
| он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро |
| } У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те с |
| е се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обад |
| а, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јаса |
| Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о |
| међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> |
| а уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колик |
| о трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, |
| увишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви |
| и изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушког |
| } Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="4 |
| у мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без |
| обности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме дру |
| итељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, шт |
| бава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га |
| p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— |
| и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ |
| ћ бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{ |
| ти црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приме |
| алачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— |
| S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја ост |
| , ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не |
| и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утвр |
| ба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али св |
| ожај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, |
| господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани |
| времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не |
| кција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љути |
| ијатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се н |
| наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам о |
| не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често |
| ко живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа н |
| убоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи и |
| сне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дају |
| о, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико год |
| и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком |
| сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до уви |
| то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш.. |
| ле против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздух |
| трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и о |
| лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не |
| е поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на п |
| им је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила |
| рвих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — п |
| не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним |
| ово покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално у |
| рен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним о |
| дели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад |
| ажавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже |
| Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У но |
| проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, |
| шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у по |
| и разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је |
| је у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још |
| римају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за |
| , може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, пе |
| поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Д |
| ава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се ве |
| з корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то с |
| троја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непри |
| ама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и пр |
| о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста з |
| и се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Н |
| тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вред |
| Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) н |
| ле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера |
| и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или м |
| њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наск |
| ах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео д |
| смо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... |
| апита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је ина |
| а јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је ја |
| даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} |
| е на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти |
| ор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Р |
| опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њ |
| тали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте |
| {S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>П |
| одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и |
| p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим |
| Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је |
| баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, |
| S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразовани |
| ешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до с |
| пријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} |
| ете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да о |
| ога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је с |
| " /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде |
| сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путн |
| {S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више |
| Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај |
| , што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење |
| шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да |
| <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан пог |
| рилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу |
| на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као |
| а јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у к |
| обила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра |
| ако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, |
| зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете |
| е: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и о |
| ше таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.< |
| Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" / |
| тељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играт |
| — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим се |
| е био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> |
| и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све у |
| да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— |
| .{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, кој |
| ова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Сва |
| ога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S |
| рпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрек |
| очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све ја |
| кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, |
| благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се |
| тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не |
| ити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо |
| S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с |
| ласке, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, |
| мо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, |
| а јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>О |
| овикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна д |
| лан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p |
| лике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено |
| а, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S |
| у случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим с |
| н.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању |
| просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте з |
| ји је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> |
| S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са с |
| ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке наро |
| од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао да |
| n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у |
| нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — |
| о.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{ |
| едаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је с |
| вирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, |
| на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је |
| душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце. |
| то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слаб |
| Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао ос |
| и наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ће |
| све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) п |
| Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је |
| талима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто |
| се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између |
| ност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда. |
| S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита |
| {S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} |
| А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмов |
| на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да ос |
| мала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> |
| не то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока |
| и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је но |
| >— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш про |
| > <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — ко |
| — Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом т |
| ти баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p |
| си ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, шт |
| глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марк |
| уго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва д |
| не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, д |
| <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наоч |
| S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да |
| а је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло доб |
| <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и попу |
| те...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се в |
| ла богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч. |
| иња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чинов |
| лику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви повера |
| е јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути |
| оме ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Стан |
| нађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубиц |
| је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за |
| њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> < |
| и рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, |
| .</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после крат |
| , није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и |
| као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Дарин |
| тив њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И |
| којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвоји |
| је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p> |
| ти се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву ку |
| } Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву с |
| ме поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђил |
| } Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекид |
| ути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан мла |
| едрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нем |
| о, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</ |
| тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа си |
| навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. |
| {S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао |
| прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по поља |
| с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта виш |
| о много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. |
| се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да н |
| оме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Н |
| н Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} |
| и се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим |
| е, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомил |
| ој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" / |
| а врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разг |
| ринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> |
| ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако |
| мео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаш |
| , као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но |
| ad>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху |
| и у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n="98" /> <!-- Недо |
| доцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло памет |
| е тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она |
| и, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} |
| t="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој же |
| та.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је б |
| > <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ст |
| ки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је б |
| head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораш |
| то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој |
| колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш к |
| ти јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“ |
| је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ц |
| ечено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ ск |
| линг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред кој |
| често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p> |
| ља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док |
| ди кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> < |
| ни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко |
| не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за |
| Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га по |
| /p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Ми |
| оред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи н |
| повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У то |
| сала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одгов |
| а се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n |
| сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је |
| е сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то до |
| ћином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција н |
| лан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пр |
| и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити |
| а и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така с |
| же, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S |
| — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у |
| ставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори проз |
| ображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, |
| ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема |
| људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споме |
| /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задост |
| она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она |
| его у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође |
| ија у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га |
| ="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молб |
| и. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и т |
| уге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само п |
| то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне в |
| ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, к |
| о.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она ј |
| свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и не |
| S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p |
| епажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар т |
| о крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и |
| извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе |
| следњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко |
| или за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су наш |
| ашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко виш |
| анатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је |
| састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не |
| {S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим.. |
| .</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече |
| нак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му теле |
| у беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због |
| ам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути |
| молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је д |
| о што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад з |
| о сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, |
| Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше |
| неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да |
| Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих к |
| прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време |
| он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто |
| смоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је б |
| литичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је про |
| ... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p |
| од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, |
| 58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У тако |
| Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутар |
| ну страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и п |
| доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулаци |
| ча незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благо |
| > <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Дари |
| је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си по |
| </p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гу |
| и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p |
| Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се |
| ено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њ |
| и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, |
| Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем |
| л, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која |
| S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „усл |
| соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша |
| ћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић |
| е, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да |
| на остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик |
| а, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природ |
| да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла |
| о пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се н |
| о је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и д |
| почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет б |
| овора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа и |
| а друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </div> <div type="chapt |
| о поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, нар |
| а не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> |
| лан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних усл |
| је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материја |
| и кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о к |
| у земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да с |
| .</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву |
| /p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам |
| ег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</ |
| испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У оста |
| ="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао заг |
| о бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, |
| нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо |
| на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само |
| и — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.< |
| ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити |
| ти Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, т |
| амишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим ваши |
| погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде он |
| вака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така прои |
| ду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући сво |
| тку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено |
| оја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај чо |
| им о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остан |
| отребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад не |
| а између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} |
| е да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди |
| е првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ |
| ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њ |
| ади обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на дел |
| ашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{ |
| смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> приме |
| ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори |
| и климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као ин |
| навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случа |
| ан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и |
| е још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, |
| о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но |
| нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p |
| је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуш |
| о вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, |
| <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога |
| ри.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису ка |
| га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се се |
| видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, зна |
| /p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напред |
| ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> < |
| — Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам |
| p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p> |
| трахота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро попла |
| азили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" / |
| p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан |
| Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље р |
| и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, |
| ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на |
| p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја с |
| беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје в |
| играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео све |
| Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја неп |
| д кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Мил |
| руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ос |
| еби и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина |
| {S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међути |
| он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, |
| јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало п |
| и, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, |
| егне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да са |
| је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није н |
| се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дру |
| те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има |
| ле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... забора |
| писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Та |
| м новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се в |
| риродних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја |
| и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се |
| реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро |
| ало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити ус |
| или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то |
| . д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које др |
| ка.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше тр |
| трпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирал |
| ила нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је |
| р водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове н |
| на, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћ |
| волуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решењ |
| тле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједн |
| змеђу себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, |
| ћи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам пр |
| иђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неп |
| алеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већ |
| а каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на пу |
| тпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, к |
| али и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „неп |
| о прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака. |
| љаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће в |
| ше је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <p |
| .{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд |
| те само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; |
| ко су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да |
| не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да |
| симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том п |
| морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи |
| то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, ка |
| им вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање |
| стема, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше израже |
| та болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да ни |
| ="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити так |
| Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радни |
| г питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и |
| , да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све |
| дничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потреб |
| пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији ж |
| и тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, |
| ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{ |
| у радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <p |
| што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана ј |
| Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите |
| азди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био по |
| те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S |
| Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте |
| га дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном рус |
| и, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да сав |
| одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познава |
| де изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор |
| ја међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потр |
| користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се ц |
| није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено |
| е друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек дов |
| ју и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче |
| ислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{ |
| {S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.< |
| о без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али |
| а ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} |
| прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатн |
| Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна в |
| осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да с |
| кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чини |
| би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се |
| Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општиј |
| опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да |
| највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опе |
| о одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја |
| ао што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, |
| аје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју |
| оди свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друш |
| о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; не |
| м озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ј |
| никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднет |
| лико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и пош |
| о маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет |
| ћи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави |
| ећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — |
| разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он |
| ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — см |
| тно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} |
| ава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који |
| ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу |
| обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем |
| нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поре |
| то за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} |
| >Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о м |
| на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, |
| асвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наст |
| ом погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери |
| сим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опе |
| пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло |
| средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П |
| ало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{ |
| ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{ |
| циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред ча |
| Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} М |
| азвијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бит |
| вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој |
| авати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове |
| о није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све по |
| бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са |
| сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора ј |
| ора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредит |
| убој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора |
| све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу чит |
| то о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и обр |
| одели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, с |
| било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и |
| него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити |
| гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — на |
| Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не |
| то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> |
| алом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас б |
| неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може б |
| овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла |
| он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе |
| ишта да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора |
| ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} |
| а.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар |
| започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по с |
| примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седи |
| а да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој |
| } Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И |
| ослова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан пре |
| вана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па |
| та.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али |
| извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише мног |
| и био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ |
| .</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после крат |
| право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одн |
| несе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље ник |
| о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о |
| се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и д |
| ји он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али |
| и ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци |
| ијатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој л |
| може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном |
| личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по н |
| задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која |
| кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро свако |
| тваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нех |
| киња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} |
| је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави чит |
| ву, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело |
| А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показ |
| S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год виде |
| ачина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између остал |
| - А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори |
| Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре |
| ине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он з |
| е све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, |
| је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забав |
| нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се нагр |
| ва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша н |
| е веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је м |
| средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, |
| боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и с |
| азити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити п |
| дна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с |
| да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти ве |
| о, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Руси |
| имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт в |
| до убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, |
| Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана |
| је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и ин |
| ти.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ва |
| ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам |
| м право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S |
| ја је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљниј |
| постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њи |
| ље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како |
| лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободниј |
| од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им т |
| ну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључ |
| о свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, |
| аиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да |
| самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положа |
| удровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме стра |
| го само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим њего |
| у све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове сн |
| отребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све |
| помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за дец |
| е, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огр |
| да речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно распола |
| ише пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можд |
| зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{ |
| , што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два |
| е не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за |
| днике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица н |
| рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је |
| " /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само |
| е, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} |
| гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу |
| избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у су |
| ом решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о |
| 03" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{ |
| ке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама с |
| јпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријат |
| — Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро |
| , хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави |
| > <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила |
| ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко |
| е проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да |
| ади према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим с |
| ру.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем |
| а, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А о |
| ем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је провод |
| нце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према |
| остаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само ос |
| на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га ома |
| вршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то ста |
| p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђав |
| говор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као |
| идимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране |
| ностима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црн |
| не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По |
| дом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње по |
| оручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задов |
| енкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чв |
| могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> < |
| и новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба |
| S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код |
| pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих |
| /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињал |
| абогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умири |
| се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији т |
| ко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У мног |
| ринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако |
| Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре. |
| После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То |
| и шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и о |
| ш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — гот |
| ла разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне |
| , који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви уви |
| е тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши неп |
| , али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друг |
| >— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисн |
| о не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној б |
| цина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озб |
| бри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у |
| ш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њ |
| ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, |
| кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| , и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па с |
| ="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више н |
| путствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у то |
| } Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде |
| ше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са д |
| орбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих по |
| вно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Про |
| , то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најб |
| ам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за ње |
| ; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од тали |
| бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „ |
| ших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chap |
| естоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" |
| варима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу |
| ји, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; |
| се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било вре |
| ни цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</ |
| ала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом еко |
| пеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, ш |
| ијатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ |
| као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати |
| <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашег |
| у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање |
| поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста |
| истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко |
| силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S |
| ше стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу ш |
| Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим каракт |
| и нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, |
| да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се |
| ан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; ње |
| ти.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети ј |
| .{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједн |
| ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{ |
| е опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не боји |
| о сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо |
| добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се |
| не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе од |
| едан од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор м |
| да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринк |
| ена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љуб |
| зи је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхо |
| и вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— К |
| а.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> |
| тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њих |
| то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</ |
| осле краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо |
| етња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад |
| после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</ |
| љевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе |
| ајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу |
| но.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p> |
| p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз |
| стина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у |
| радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је |
| с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на сам |
| ина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђ |
| је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви с |
| допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док н |
| имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих в |
| важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могл |
| им природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, |
| мо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше при |
| м Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне не |
| ео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српс |
| вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сам |
| ваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да може |
| покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом |
| тврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђ |
| hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и |
| жује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до з |
| таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање |
| То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као ш |
| ; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако од |
| изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ни |
| — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} |
| То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ј |
| трован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и |
| и у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се т |
| н различит према различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се прид |
| ве и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештава |
| но научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која с |
| забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српки |
| био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда ве |
| ледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и об |
| ре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење |
| му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} |
| радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао д |
| објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, д |
| доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и |
| те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и м |
| али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Сим |
| а?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова д |
| p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у он |
| и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата г |
| лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан н |
| атим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на по |
| ли му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он |
| сао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати пре |
| собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већино |
| у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> |
| би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше б |
| ног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се про |
| — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој зати |
| псти.</p> <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у |
| е и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Вид |
| де га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле |
| на.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах |
| врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> < |
| тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После крат |
| ри Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> |
| Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у |
| е је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим |
| таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утв |
| анас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и позна |
| о пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође |
| } У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблаз |
| ном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва сист |
| ави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који |
| ледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска |
| ио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p |
| ке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед |
| </p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је бл |
| а затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледа |
| нео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза. |
| блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} П |
| во и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том |
| — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју ода |
| извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави М |
| и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, р |
| киде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p> |
| ио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, до |
| се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мра |
| а Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p |
| понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост |
| логу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — |
| м ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да |
| и у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу |
| добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће в |
| мна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голема пр |
| д не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заб |
| светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и |
| шљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које |
| орало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља о |
| ански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај п |
| злагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Мил |
| ње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш |
| ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто |
| боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборс |
| ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него |
| ке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и о |
| из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжеш |
| а стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, ко |
| им добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте |
| ку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p |
| оворите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је |
| ро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" /> |
| н.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адв |
| е после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и оти |
| ера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ух |
| а на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она т |
| е канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p |
| а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, д |
| ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, ми |
| грешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго? |
| , да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да |
| себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити |
| {S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачи |
| оро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} |
| емље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у год |
| умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, дос |
| нског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе |
| којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земљ |
| ..{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и н |
| ојом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основ |
| а је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у |
| оја доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по |
| ода, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и до |
| износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао с |
| избежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, |
| их узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора |
| стало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим |
| ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разу |
| и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док по |
| задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Как |
| о одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потпис |
| ш све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му |
| ? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што м |
| ђе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целог |
| руги отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега |
| уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је |
| појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидн |
| на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључ |
| да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себ |
| ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она |
| мље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хо |
| изводњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву |
| да требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни |
| ао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика |
| лан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мора |
| читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне |
| и само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по т |
| учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се |
| рочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодн |
| напред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође п |
| S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то вре |
| ..{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> |
| ме, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} |
| >— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту ним |
| ов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлоз |
| средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропст |
| ругој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима |
| а и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда уп |
| био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — |
| ни сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од |
| њега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi |
| а ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} О |
| ин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, |
| а средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта ми |
| ком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће т |
| ње, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науц |
| аве и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, к |
| ив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђо |
| ла, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о об |
| .</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима |
| еца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запи |
| извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У |
| одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, |
| S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише |
| у Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та |
| ам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам ј |
| е преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> |
| руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div |
| ономију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у |
| о?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало |
| ој кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <p |
| намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје |
| ако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, кој |
| и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} Т |
| та „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу покла |
| оме питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи ба |
| S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати |
| а како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, как |
| за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а |
| один заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са своји |
| те економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је ист |
| тити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за р |
| где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до нек |
| да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{ |
| сити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши |
| о стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себ |
| ти га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилаз |
| назијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> |
| столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А за |
| тром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А |
| аните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на |
| м Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре некол |
| >Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га пр |
| <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде виш |
| ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— |
| да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не у |
| гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Д |
| , да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говор |
| <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан. |
| зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко |
| патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добр |
| еши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми р |
| ириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутр |
| њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај |
| обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после |
| <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином |
| дмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те |
| има највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радит |
| е се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико |
| гор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдар |
| певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} |
| сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестан |
| гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" |
| осле тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Ми |
| Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друшт |
| “.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Ј |
| ски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и |
| у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше в |
| ше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац К |
| коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вер |
| {S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није |
| молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му ј |
| као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себ |
| вештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли |
| Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због п |
| х ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> |
| са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост ниј |
| м.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам ра |
| ш неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро пу |
| сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље |
| вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога |
| дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S |
| полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Дав |
| познао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Ми |
| ђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сим |
| јући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} |
| вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, |
| ој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, |
| учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога |
| то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки |
| год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, |
| ише захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опе |
| о способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може виш |
| мишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посе |
| P18780_C2.1.3"> <head>III.</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Ј |
| ма, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приме |
| свим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар |
| сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили |
| — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно |
| жи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вече |
| Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је |
| и све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта |
| ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> |
| тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео. |
| p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледа |
| , Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и д |
| вија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он |
| и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од они |
| ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разуме |
| ш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изр |
| на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. |
| ка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита де |
| ња, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се |
| ли то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде м |
| — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо |
| с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли |
| опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу од |
| знајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до |
| звијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> |
| вила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p> |
| м човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло до |
| е опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p |
| — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем |
| свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго на |
| ких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} П |
| моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем сл |
| куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручкова |
| цаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S |
| ечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; |
| тим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, |
| ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и т |
| Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време ра |
| авала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} |
| обијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човек |
| у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за ун |
| head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде л |
| ујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p |
| /p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у |
| 780_C2.1.1"> <head>I.</head> <head>Нова познанства.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима у |
| у обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није |
| адо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се позна |
| е с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе. |
| и на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути |
| кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, |
| први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говори |
| вити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и |
| екаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда |
| /p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је |
| а међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне ст |
| , као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он во |
| S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака. |
| он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природ |
| ору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он оче |
| у сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — |
| </p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам |
| дити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о истор |
| је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијо |
| Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло ос |
| вао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био |
| Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју |
| ашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се |
| >— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њом |
| ашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтев |
| а имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преобража |
| м и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен |
| ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специ |
| } У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из |
| е, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју |
| ост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињ |
| рај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, |
| како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага чове |
| тима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по с |
| твеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна |
| е вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али |
| е одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одгово |
| могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине з |
| њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он у |
| е мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p |
| д врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за |
| Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се поч |
| о сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како |
| (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да |
| 780_C2.2.3"> <head>VIII.</head> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина |
| ео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив јед |
| о казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други вес |
| морна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — од |
| остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек |
| маш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени |
| наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо |
| на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хирур |
| ти, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцн |
| ба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао шир |
| ма и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као з |
| е тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} |
| } Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случај |
| , — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни |
| јискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59 |
| ре с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети |
| аље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се вр |
| кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце |
| није развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни до |
| уно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигура |
| м.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и к |
| ијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се |
| стоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је п |
| услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између муш |
| ега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано |
| интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као |
| а на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправнос |
| локалне послове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах |
| носи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћ |
| машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требал |
| е све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, да |
| е се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих нач |
| што, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати |
| руштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно од |
| путстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био чо |
| ња Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацел |
| ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али н |
| и, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима |
| и.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то |
| чела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потре |
| итав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати |
| , између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и круп |
| пште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је уда |
| нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворан |
| Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познат |
| шите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом |
| p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живо |
| разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам |
| ладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас н |
| си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} |
| жај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник осло |
| тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас те |
| он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слоб |
| зната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није м |
| не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да с |
| сити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чер |
| ити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствар |
| прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на |
| специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај чов |
| н, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза.. |
| ити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без с |
| не мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније |
| ирене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{ |
| мажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} О |
| ју људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргн |
| прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с к |
| попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с |
| м радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се с |
| оји уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ н |
| тивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> |
| себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше мог |
| га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој ник |
| и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, |
| ртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb |
| авац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе оп |
| > <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим п |
| аничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после |
| S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се |
| а дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али |
| ежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="1 |
| S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и |
| има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано |
| аврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога го |
| ова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, |
| и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни |
| ма.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побрину |
| ушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Ра |
| чињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је |
| , с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам све |
| жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилнос |
| атраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> |
| Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признај |
| ари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, о |
| Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор |
| се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, |
| — Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — од |
| потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљн |
| жа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, |
| и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се |
| чајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у њег |
| тка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за ње |
| хо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који |
| !</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> < |
| има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби |
| данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвиј |
| уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па |
| овориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да пр |
| што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек |
| свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никол |
| Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема з |
| и.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвено |
| то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{ |
| социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између с |
| ма та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, ка |
| нку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Пог |
| сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у |
| како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смис |
| тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одг |
| сту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај |
| а, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице. |
| еста поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тог |
| ити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то |
| о умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зац |
| чаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим |
| начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити пол |
| а ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— А |
| свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та ве |
| n="147" /> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредо |
| ицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, с |
| наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он д |
| јом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ћ |
| <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то |
| у својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те тако в |
| вши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту го |
| другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} И |
| p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини |
| ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитива |
| Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, как |
| те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе сам |
| а осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачета |
| ј се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли |
| а разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш |
| — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правичн |
| аш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна |
| некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за |
| > <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите нај |
| разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, нег |
| ге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb |
| дано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне |
| дава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> |
| .</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална |
| да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори |
| >— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вам |
| злици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни |
| цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе |
| .{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодил |
| , одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам |
| медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре годи |
| о јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мис |
| ишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{ |
| ...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, |
| а мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко ус |
| е ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима |
| ге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Да |
| је знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност им |
| томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div> </body> |
| де и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје |
| ућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе |
| те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прст |
| будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, |
| па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах з |
| е сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебањ |
| а изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, сме |
| раду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле |
| мо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак ниј |
| тује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у особито |
| околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p> |
| изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} |
| што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештав |
| однији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине |
| и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквог |
| покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само пре |
| .{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не б |
| , и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо |
| киде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— В |
| пште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</ |
| Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно мо |
| одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на разли |
| сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог за |
| утру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, ко |
| политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађа |
| есмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, |
| и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено |
| ки строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Е |
| м, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе з |
| форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили |
| са одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} З |
| Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не по |
| .</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Д |
| начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту |
| {S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се |
| тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу ни |
| Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, |
| о две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у к |
| доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа д |
| ријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ов |
| јација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се са |
| а, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али |
| екакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да зад |
| из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају пос |
| вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико колово |
| сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао |
| ла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасно |
| кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — |
| је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Једа |
| , нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и |
| а, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{ |
| превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него уза |
| ју између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле |
| ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по тел |
| човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за нап |
| етичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; |
| ижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, |
| да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створил |
| лико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута |
| то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје р |
| рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> |
| је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују сит |
| се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме приро |
| м тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није ба |
| S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на |
| ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар д |
| аш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од ж |
| оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја |
| ење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако уд |
| види, како је неправедан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и н |
| нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, |
| ји мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестим |
| {S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> кој |
| леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} Пос |
| год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру |
| ехнику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, ш |
| љиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуж |
| вара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради |
| з пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по |
| упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер |
| Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и |
| омскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше п |
| n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је |
| о.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам мог |
| ма буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, д |
| , него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује |
| особности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Б |
| или у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стој |
| на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан |
| Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален |
| ноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место < |
| да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се он |
| епа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" |
| моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им |
| да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасн |
| моћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпе |
| лном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га н |
| коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} А |
| ао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу |
| ћ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Мила |
| ма да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> |
| њега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{ |
| p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јо |
| , с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа |
| често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, |
| ачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никак |
| о тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове |
| о је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој |
| ан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истин |
| тајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читањ |
| сносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада |
| — Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Бо |
| обођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да н |
| S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он с |
| ост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практ |
| то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потреса |
| ао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се |
| {S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, |
| , да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче |
| аднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање оним |
| обру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и |
| уло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и д |
| ора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно прости |
| аво, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, т |
| , у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што |
| стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а н |
| тишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди |
| и и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само ос |
| и око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није до |
| наници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху р |
| е изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако |
| ила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало |
| уди и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и |
| ану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су |
| боје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном прили |
| ој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла од |
| Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, заш |
| е, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати |
| слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p |
| век, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први ма |
| је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света сп |
| одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и как |
| људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак |
| азумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да оч |
| о“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то |
| емаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} |
| ; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то |
| педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то |
| уђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S |
| разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо б |
| она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаг |
| радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа.. |
| стичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисава |
| а.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило |
| не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се м |
| случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиц |
| заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> < |
| брим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је оств |
| потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту |
| лити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p |
| , на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који и |
| е и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, ал |
| ворите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је би |
| ли?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и б |
| на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били |
| својио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет |
| ли сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси л |
| рави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам |
| {S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... |
| ћете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једн |
| До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{ |
| у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша м |
| му је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти |
| ки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учите |
| ве то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиран |
| му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У т |
| пште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Воји |
| је су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он д |
| „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и пи |
| ноје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{ |
| тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени |
| Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем сав |
| ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се |
| сан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па нара |
| ом је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се не |
| неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Ради |
| а кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други оти |
| н устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше краса |
| , а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико |
| .</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим |
| исок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> |
| риближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан |
| станем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морал |
| лажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живим |
| Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није ла |
| живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из коре |
| било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако |
| S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добр |
| ане, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пош |
| ју имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удеси |
| би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и |
| } Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> |
| требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонит |
| мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив је |
| реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив |
| вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту з |
| њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толи |
| бито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још сме |
| је ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим ва |
| ег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан. |
| овори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаница |
| ли су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} Д |
| руштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у не |
| лга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече о |
| рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко |
| зилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У та |
| најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста |
| е од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> < |
| } Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу з |
| а дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али он |
| ше слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — |
| ече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка |
| и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити н |
| </p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле |
| јој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако уз |
| ојом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе и |
| од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често ј |
| у једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у с |
| Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путн |
| у Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, за |
| а управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађај |
| ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити пр |
| над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав |
| ју од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за опш |
| о би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој |
| естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим при |
| незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштве |
| јално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{ |
| бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњ |
| Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста |
| рала с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различи |
| ко исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> |
| .{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица |
| зивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уобр |
| ратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих д |
| мети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се ч |
| че се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву. |
| p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад |
| на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p |
| би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у т |
| во и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најп |
| начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Е |
| раво.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу |
| а томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најам |
| {S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, ш |
| ика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој |
| , што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с то |
| сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он |
| ог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стра |
| не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом про |
| води се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се у |
| се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег |
| ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правил |
| дино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки |
| де?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</ |
| — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ дана |
| са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској ор |
| о речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један |
| мити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због то |
| ледио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економиш |
| ај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској о |
| е рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише да |
| е и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устро |
| те и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаз |
| <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изу |
| накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој бла |
| чуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- |
| ацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога. |
| е — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средста |
| пита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте дола |
| о доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капу |
| едно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с по |
| и... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви |
| <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам |
| дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — прого |
| на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико |
| Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати жив |
| да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повоља |
| пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слага |
| p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у по |
| -онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и цел |
| ће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога пот |
| леж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главн |
| Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире сво |
| ву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима |
| а непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећ |
| ти ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> |
| ма самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, |
| ве.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка о |
| могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све |
| се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p |
| не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш поса |
| p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. |
| ћ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p |
| оље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола |
| ражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране |
| шевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво |
| дно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, и |
| от на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишно |
| е.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалост |
| </p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> |
| ма, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназиј |
| Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће оста |
| ворећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба д |
| а коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, |
| а иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{ |
| свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод прод |
| и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ће |
| ла је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним ства |
| ао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да н |
| } Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с |
| .6"> <head>VI.</head> <head>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико м |
| , што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од по |
| ично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се уп |
| Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и |
| ан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, |
| тељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела |
| а, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски |
| ..{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто |
| отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и ос |
| ше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, зате |
| нутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S |
| не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{ |
| о.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p> |
| а за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им ј |
| остају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како |
| и се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; за |
| кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши |
| S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> |
| слугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} |
| ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пр |
| по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслу |
| авио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења |
| p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се |
| гао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао |
| на, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад к |
| бом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николи |
| пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да ид |
| <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица |
| својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао |
| b n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се з |
| сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} |
| кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још неко време остао у Пар |
| то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам |
| селити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, |
| отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако бога |
| отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ће |
| ћаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} К |
| јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се о |
| еје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и зат |
| није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је б |
| едставив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и |
| ник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто |
| ви.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дота |
| и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се |
| и опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p |
| речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S |
| ојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго |
| стио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока |
| Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S |
| .{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику |
| заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена |
| е скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава вр |
| >Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се пром |
| </p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно распо |
| не справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виног |
| ин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у ко |
| илана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} Посл |
| је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло |
| S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, |
| аки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женски |
| гије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, не |
| <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на пита |
| ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу с |
| ем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и та |
| град и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>К |
| као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови |
| љавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по |
| у се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после руч |
| млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, |
| а Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре |
| начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај с |
| и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остад |
| непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после по |
| говору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</ |
| А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подм |
| 2" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Ми |
| сположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао оп |
| ући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих ј |
| м упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тр |
| и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Да |
| Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, |
| ку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузб |
| о да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше |
| рави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој |
| е љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисц |
| лази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгле |
| мена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали глав |
| едни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Са |
| .{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако и |
| ријално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — наст |
| зо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сас |
| смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други |
| ра ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим |
| посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за |
| о би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други п |
| да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда |
| рема околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет |
| ли своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главн |
| ом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бол |
| сти?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је |
| до имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала с |
| десити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдов |
| ле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан |
| ти закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али на |
| читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S |
| жили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пр |
| ђе до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар бе |
| шта.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још |
| н Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван |
| стом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на |
| > <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упус |
| а се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколик |
| Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођ |
| прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, нара |
| > <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике с |
| родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— |
| b n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је |
| ..</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој екон |
| е.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба и |
| , одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубав |
| укчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара |
| и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чуд |
| мећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повр |
| ас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше |
| вић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, д |
| ринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с друг |
| те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући. |
| b n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога |
| дстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе |
| с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозр |
| ва месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? |
| би.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Ш |
| тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом |
| ватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и сме |
| м уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу на |
| утим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> |
| потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— С |
| , да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да |
| ма.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треб |
| чке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скуп |
| <head>V.</head> <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану саст |
| <head>IX.</head> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у матери |
| а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да |
| мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{ |
| азбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Ол |
| није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> |
| ајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађ |
| мао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од |
| се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи је |
| је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} |
| и лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје |
| е и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} О |
| се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </ |
| ати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни ч |
| или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поч |
| вари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш д |
| да.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матеро |
| То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући по |
| /p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче |
| <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међути |
| и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разг |
| рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта ј |
| бљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дот |
| и човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до кра |
| после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, |
| ерењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се |
| .{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављај |
| обода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране |
| љање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, |
| ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле послед |
| пуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но уз |
| то је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш св |
| беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марк |
| што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати |
| све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде |
| ., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, |
| ацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S} После осам месеци, од |
| ртију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се б |
| , из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, |
| о дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе |
| ња, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња |
| ао жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Пер |
| .{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели |
| бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знац |
| 0" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет неп |
| ав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.< |
| блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемога |
| еколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било |
| уштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обил |
| ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и гл |
| се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима остав |
| трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у |
| али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је так |
| уђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивал |
| остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана с |
| е и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А |
| ком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост |
| p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Мар |
| логу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} Како је сад |
| Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у |
| т могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по засл |
| д видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена п |
| ?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима |
| Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ |
| ни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па |
| Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо |
| {S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S |
| тина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од |
| аже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— П |
| ново.</p> <p>— Јесте — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цв |
| офица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} О |
| главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има оств |
| рамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти.</p> <p>— Па он |
| задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни уп |
| остаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на |
| Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Ј |
| емена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жар |
| ј, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају |
| у и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу опш |
| много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто |
| и у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи неш |
| а кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та за |
| ремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће |
| Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам |
| одуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb |
| м договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места или грун |
| начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вре |
| а је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, |
| така — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{ |
| зи.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овд |
| ун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} |
| реме, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста т |
| ли нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p |
| "209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — |
| стаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете |
| а у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње |
| свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухва |
| е с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми св |
| ма вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне |
| на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га |
| нованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина |
| Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да |
| ности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти док |
| да у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што |
| тва нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички |
| претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схв |
| поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нем |
| средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и |
| — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А |
| Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту |
| м дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки |
| >— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуни |
| Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Ис |
| S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа |
| ленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одма |
| дана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то в |
| га.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> < |
| собито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме пра |
| амници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ при |
| не се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло по |
| ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више с |
| ење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немар |
| које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде |
| а ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан од |
| S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас |
| о је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и в |
| а два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље. |
| познају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник наста |
| е речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој |
| ије могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} З |
| тању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао нес |
| баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је |
| му бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? |
| ве гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса нар |
| ако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство. |
| да; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извес |
| је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђи |
| ход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има |
| кулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужас |
| Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало с |
| , као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих |
| збацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављ |
| вао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене р |
| ћма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој |
| а дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше |
| да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте изн |
| чни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је п |
| та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љуб |
| у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу |
| да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете виде |
| ш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме |
| , да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва зан |
| е се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ћ |
| аје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпун |
| тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору |
| си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Ст |
| шење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S |
| де из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки |
| а и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао н |
| оцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> |
| аље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} |
| е она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али |
| ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подру |
| њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} |
| задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „сми |
| су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће с |
| у.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантаст |
| — То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и |
| им формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће замени |
| . — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, |
| ијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије |
| заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја |
| лгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога |
| о не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{ |
| привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу. |
| n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити |
| а вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се ма |
| то и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитича |
| потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Вид |
| о урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом ств |
| стетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју |
| свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и госпо |
| а између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те ли |
| та више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, |
| да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак је |
| а мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће |
| етпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се |
| ономији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује сам |
| дмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по ум |
| општијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих поједи |
| да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинит |
| ства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</ |
| то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њо |
| ликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам ва |
| уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интере |
| ве, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са |
| г друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, |
| тетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да |
| време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају св |
| се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствар |
| је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p |
| о спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себ |
| о у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да с |
| њу, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и морал |
| науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p> |
| о већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто |
| а да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљ |
| не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — ре |
| есмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у |
| незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да с |
| сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да |
| ти — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам д |
| да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он |
| тини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадил |
| зацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако.. |
| то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} |
| ова, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони |
| путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, |
| освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{ |
| био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да |
| а потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде |
| } Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих оти |
| има критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трош |
| на народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, ко |
| хвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Т |
| ису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте |
| а се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија |
| жан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаш |
| собностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и за |
| ела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у |
| е — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње |
| е цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како ј |
| агати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треб |
| цем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским свето |
| ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била мо |
| ти, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке |
| тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да |
| ом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се да |
| ако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> |
| нило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма |
| ка друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је с |
| чин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и д |
| ећма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати о |
| једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више |
| ње, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким |
| те о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него |
| и.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да |
| а парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити са |
| коро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која |
| Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, |
| ву општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.. |
| ерса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим им |
| овим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније |
| Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онд |
| м наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу |
| ако је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, |
| несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна |
| омоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да |
| рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме |
| ну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправ |
| им на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за глас |
| акој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту нас |
| ња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерал |
| ушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности мог |
| а тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" / |
| и, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше |
| цину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних при |
| спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свем |
| садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање лично |
| погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</ |
| илан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати п |
| који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек распр |
| ни или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, |
| удима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичн |
| није му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... |
| људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то |
| /p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у сад |
| изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва гра |
| тавите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији |
| теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам на |
| i>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећа |
| ла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан |
| ириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, |
| и; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у |
| неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто |
| и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} |
| b n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће |
| забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} П |
| на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S |
| и не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на пос |
| бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједн |
| пштим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се о |
| али према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да |
| ву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разл |
| еним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не |
| емељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једи |
| авати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет |
| остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није |
| према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, кој |
| тање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредн |
| осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и |
| на, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Ка |
| ној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним чла |
| како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које нем |
| ру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а т |
| према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим спос |
| ву наших начела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, |
| р ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите |
| увопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му једа |
| ностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши мног |
| заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме |
| цело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријата |
| награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да т |
| ослове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део врем |
| сечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Мил |
| и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, как |
| много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је |
| /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми зна |
| наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша |
| е само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одгово |
| зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе пи |
| изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он заус |
| а својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, |
| , што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе да |
| ображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с д |
| тања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно о |
| ство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја ник |
| е снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинил |
| да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} |
| адом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— О |
| ло, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="2 |
| .{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту он |
| и само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том н |
| диности, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Зад |
| , или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави |
| о време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад ду |
| .{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S |
| ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним |
| — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тог |
| рпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „ |
| кој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али к |
| о на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакши |
| сносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада |
| у им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама |
| и са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не |
| шиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и тр |
| се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хте |
| S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно. |
| нији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се располо |
| ди су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих |
| права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на м |
| међу вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне л |
| ме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина |
| ећ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за т |
| посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност да |
| амих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, |
| акле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе.. |
| о и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да |
| отчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут |
| а; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стр |
| чаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разли |
| ад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо н |
| а тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да |
| само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба |
| е наш положај не може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то |
| ба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се см |
| — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина. |
| то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Дари |
| Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како |
| дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет |
| ависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не |
| У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да изд |
| даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} А |
| еност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам |
| зјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници поза |
| ва и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— |
| збунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове нека |
| и последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Мил |
| </p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет з |
| бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, д |
| бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова н |
| ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, п |
| ма, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> |
| лачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икак |
| ђаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не |
| они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу |
| а шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто. |
| а одређена места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тр |
| будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано њег |
| коумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе |
| ше ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се |
| , да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар |
| своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о |
| .“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са ж |
| ва старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове |
| време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb |
| ?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу |
| ... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, и |
| ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да с |
| н’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она |
| до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто нали |
| осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима |
| <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— |
| кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S |
| јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се |
| и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се |
| ије тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи та |
| Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вешт |
| књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешт |
| има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задру |
| ећ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— |
| ће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{ |
| и свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, |
| ше неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — ш |
| језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидел |
| ишта.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него п |
| на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај раз |
| >— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде мед |
| вим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи |
| но; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S |
| ко није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} |
| као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год |
| написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет |
| то и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави з |
| > <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем |
| о бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако му |
| е до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?< |
| убљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете |
| и ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нис |
| роговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту исп |
| а осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представ |
| у радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерам |
| ло прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отима |
| /p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејас |
| S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — з |
| у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> < |
| га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} |
| лобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно. |
| хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута с |
| </p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану д |
| <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Ме |
| и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с под |
| з великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о т |
| речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марк |
| Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, |
| да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате с |
| заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме |
| време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, |
| е много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Дари |
| ође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та је |
| жни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде неш |
| ега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имат |
| трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке др |
| зајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа |
| ћуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све |
| сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се |
| p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Ко |
| <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и по |
| како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на |
| и у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја са |
| ачело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И та |
| н.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренута |
| потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том п |
| те; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карт |
| аборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода о |
| за замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја св |
| звољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, кој |
| ко је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изо |
| ити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље љ |
| вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једн |
| радила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге |
| у понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе |
| ем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати л |
| узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p |
| n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије П |
| поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> |
| о то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми м |
| ваца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помага |
| } Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из к |
| и — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се |
| вање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> < |
| ити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; ал |
| м начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштв |
| ке биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће |
| аш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— |
| али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније |
| ог утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру. |
| ћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узет |
| струкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али |
| то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’м |
| је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад б |
| пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није с |
| — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али он |
| за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Орга |
| чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву |
| ..</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима |
| неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва преб |
| уку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање то |
| {S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па |
| ци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега теч |
| рамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту |
| м подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је |
| га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она |
| рајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је б |
| > <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} |
| вају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски р |
| лико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ |
| м, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви |
| таше себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — запо |
| рај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти |
| и хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште |
| нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам ви |
| о тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљ |
| ам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с |
| каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо |
| које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појм |
| гао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Ан |
| но започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, м |
| ариз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где го |
| ан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу |
| аспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе |
| атуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Мила |
| окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устад |
| ира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p> |
| с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о |
| личном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала |
| чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита зна |
| е корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала... |
| јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости гради |
| ика, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуца |
| па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с |
| ни се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о по |
| ворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њ |
| продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала је |
| а се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти |
| женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврди |
| мети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} |
| оговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да |
| атим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} |
| > <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај |
| о и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како |
| равцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Нара |
| ћању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; |
| препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле |
| зе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја |
| Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало |
| } А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе |
| њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушев |
| још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у |
| ам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном лично |
| чисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав и |
| монију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо |
| који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} |
| /p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{ |
| — Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканис |
| У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се |
| г листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, |
| дговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у |
| значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне ис |
| ешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче о |
| една пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за време |
| с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа |
| ја, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће |
| е, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— |
| ко дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скуп |
| це мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре |
| и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу ув |
| са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели |
| оже постојати потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другов |
| Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињств |
| аква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја |
| о своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште доб |
| ште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{ |
| на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — |
| та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак |
| им занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пр |
| о није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} |
| ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изр |
| није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себ |
| туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различ |
| они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ жен |
| тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити н |
| рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с |
| во, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикал |
| им радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} К |
| дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист прихо |
| остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, |
| наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим миш |
| ћа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна п |
| сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мис |
| тница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће |
| ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, он |
| ислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек пос |
| Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа |
| смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас засл |
| би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда |
| куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда |
| ину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме |
| и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам каже |
| то, да они или њихови наследници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати |
| како није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, |
| и Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји |
| ета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као ис |
| утака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо сво |
| од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости р |
| оји књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно |
| ћа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на |
| . — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео |
| наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знат |
| е утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, |
| ја довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим наче |
| било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у гл |
| сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче |
| — Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страх |
| ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.< |
| кочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— |
| се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројс |
| и велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="8 |
| ране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погл |
| е злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на о |
| куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, а |
| а се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи |
| Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с диван |
| њати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу н |
| ваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене дев |
| ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и т |
| тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије с |
| ена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слаби |
| оворност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се мо |
| не у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприли |
| авила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе |
| Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете до |
| и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се |
| ек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — |
| мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама. |
| рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвен |
| Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло леп |
| ше слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарско |
| орати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, не |
| рихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак б |
| ахтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвен |
| > <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре с |
| S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, к |
| све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако |
| Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сет |
| ста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је би |
| иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је |
| предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а |
| своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се да |
| , те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, |
| и и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави |
| научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но |
| дмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забав |
| зузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта |
| промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Си |
| н твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су |
| а разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више прав |
| т.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора ц |
| p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требал |
| господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би мог |
| га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти |
| прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиц |
| м оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радо |
| ш мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоум |
| зреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше скл |
| на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине ми |
| да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слобо |
| ако да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у м |
| исавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту не |
| мишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} |
| Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних пара |
| <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да ч |
| ити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ п |
| аврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом му |
| .</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита |
| кву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико реч |
| 0_C1.1.1"> <head>I.</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три |
| у известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега тре |
| S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здра |
| и то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, показујући „мудро“ лице и гледај |
| Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, к |
| с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намер |
| може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без зем |
| све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, ј |
| је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било |
| е.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данаш |
| ије тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринк |
| е; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и |
| > <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења п |
| Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај мо |
| ам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни |
| ти свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n= |
| ша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворе |
| ом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} |
| вена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начел |
| о смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуре |
| једно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет |
| , која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да гов |
| сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело |
| о знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при |
| оралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину |
| али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да |
| форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за т |
| у?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до |
| т, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" |
| више?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преобра |
| дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у њего |
| она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих |
| меј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Заш |
| е и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне раз |
| њига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то |
| га снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљ |
| е долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испа |
| настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно н |
| непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким пр |
| а то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком |
| е бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи |
| време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средств |
| ном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или пред |
| ијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — |
| така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том |
| исао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ств |
| лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме |
| до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русиј |
| ства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад |
| .{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу устано |
| — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стар |
| ући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, |
| он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с он |
| опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој да |
| То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још нај |
| то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да |
| ан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — |
| обода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, кој |
| Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви |
| и видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њим |
| м унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> < |
| доје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко |
| hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — ре |
| само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као пр |
| ло у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при друже |
| н осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма |
| авању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна |
| у свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Какв |
| раве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету |
| /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан |
| заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан |
| и знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о |
| иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Нова |
| без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите наук |
| 32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља |
| просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“... |
| ..{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим |
| у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, уп |
| — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упусти |
| о сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопш |
| цима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које б |
| га, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> |
| Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се |
| ио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је з |
| остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као |
| } Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој |
| у на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам |
| шио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живо |
| гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те пој |
| ике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога с |
| pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити |
| век и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље |
| на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допус |
| путства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мрак |
| „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је чов |
| начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разло |
| ам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева т |
| ад женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господ |
| } Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" |
| ничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно исп |
| ти!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле |
| ва игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке. |
| амо док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, п |
| овић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, сред |
| к, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али по |
| лан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</ |
| ш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве |
| н пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, нег |
| дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живел |
| у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с |
| и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар |
| ву,<ref target="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако |
| {S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} |
| бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мал |
| јатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније ра |
| S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам |
| ету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај |
| врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо |
| ити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни н |
| простије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између осталих и ту измишљот |
| е општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће да |
| образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред спомен |
| и? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шт |
| а места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи с |
| било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нес |
| ти лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— |
| лан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори |
| начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније н |
| уће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је С |
| тави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сас |
| p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе у |
| брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, вид |
| S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити |
| ом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, на |
| ам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет |
| ype="group" xml:id="SRP18780_G1"> <head>ПРВИ ДЕО.</head> <pb n="4" /> <div type="group" xml:id= |
| :id="SRP18780_G1.1"> <pb n="5" /> <head>ПРВИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| d="SRP18780_G2.1"> <pb n="129" /> <head>ПРВИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| сте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у ру |
| S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме |
| , који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p> |
| послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p |
| аже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n="237" /> испасти за рук |
| осле неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму |
| сности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста |
| стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројств |
| рављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. кој |
| ву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадат |
| чун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одно |
| бање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај |
| неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Мито |
| ећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, |
| како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижиц |
| ре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, не |
| и и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У остало |
| сталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би |
| ородица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и |
| као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Р |
| е заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога |
| толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут |
| ито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} За |
| али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиг |
| знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и примет |
| ога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из |
| аво на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у |
| реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложи |
| а неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до са |
| же остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама т |
| мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан чов |
| а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милан |
| на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> |
| леда; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући зам |
| видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и са |
| мела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паме |
| и, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро располо |
| Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— |
| нка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио |
| е не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш см |
| аћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинил |
| ачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пал |
| оме <pb n="199" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто |
| — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јави |
| неву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она о |
| овоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају |
| м, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетк |
| и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну |
| зна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од |
| било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му по |
| С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује |
| е последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад |
| г ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најп |
| и.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који и |
| рло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на оста |
| унијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан проти |
| ва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из то |
| — Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као шт |
| поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечер |
| Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, |
| је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била ј |
| м Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матеро |
| </p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} За |
| Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет с |
| ја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад |
| су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се |
| казао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што |
| е само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — |
| лаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не р |
| е <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико рад |
| икавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} И |
| диш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времен |
| b n="21" /> <p>Милан јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашт |
| А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико са |
| им наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметим |
| и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она |
| бре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на |
| друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не |
| и уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што |
| без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онд |
| лановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају |
| сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међ |
| ме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S |
| е временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта |
| дби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети |
| ти.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега |
| р.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио |
| поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да |
| нцерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, как |
| с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом ром |
| мо захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузим |
| н. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> |
| адних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он |
| тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Ка |
| ом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити изв |
| отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара неке књиге у осо |
| оје су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на б |
| ц у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га |
| о је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> |
| а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе п |
| во хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађа |
| и ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше |
| прости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Ми |
| аравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се |
| Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезниц |
| обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасви |
| датак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад |
| Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> |
| . — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Ми |
| лио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви |
| има, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја |
| ио договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали |
| ити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина |
| ој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком поглед |
| ње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео с |
| и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У |
| сле смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивн |
| /p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{ |
| алном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb |
| Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој те |
| ио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто |
| иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> |
| RP18780_C1.1.2"> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио |
| њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у к |
| е говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свако |
| у обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као |
| би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удар |
| ана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мал |
| ва писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње пи |
| Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од ку |
| } То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем и |
| међу осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општ |
| борави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се |
| не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша с |
| ила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што |
| решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао |
| е објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца. |
| а ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова |
| да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим б |
| и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак престала |
| иде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али са |
| свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће по |
| жина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пре |
| ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. |
| ћа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у праст |
| p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</ |
| још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p |
| што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> |
| <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћут |
| тање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то |
| ра узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слик |
| простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцим |
| бавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа |
| ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад не |
| ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — |
| а.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше распол |
| јући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше |
| ојој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </d |
| а у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји пла |
| адоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пруж |
| љено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером у |
| х потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околн |
| е се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" |
| тељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; |
| бавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго нау |
| који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре угр |
| ога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаг |
| доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако сл |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> |
| то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој о |
| ћ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n=" |
| мите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — |
| ан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга за |
| ви му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S |
| ње у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили |
| и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту с |
| јима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса ц |
| — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, шт |
| исам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих приј |
| Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта |
| вилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развит |
| напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али |
| акво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</ |
| е кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима |
| м правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као |
| челима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица мо |
| а за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са |
| ш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па |
| има упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуг |
| из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не |
| S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... н |
| , него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити |
| шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— |
| ?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз з |
| јевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.< |
| на Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али |
| сти дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му од |
| али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што дола |
| док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељим |
| ше знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мисл |
| /p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{ |
| има.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је би |
| а!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнем |
| штво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест |
| ни и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год |
| .</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је |
| га — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се |
| у науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, нег |
| у, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности забав |
| S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — нас |
| ави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са дан |
| и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га |
| е се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне рад |
| онижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{ |
| .</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледишт |
| ?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви |
| варима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољн |
| сти.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир. |
| и су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за ну |
| те, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време |
| ли у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како је пр |
| ложи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема |
| обар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али |
| {S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут в |
| е ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практичн |
| сних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усв |
| разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим |
| рема захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, прип |
| из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблу |
| угих...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам... |
| даше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, |
| мањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слуш |
| 193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, кој |
| један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су |
| остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} З |
| ове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медици |
| овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д. |
| ајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну пр |
| ост дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донес |
| ли наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас. |
| ројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За |
| ако се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно ин |
| /p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, гр |
| измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али мало обр |
| што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.< |
| га, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> < |
| ло после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, |
| же јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима |
| пште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у гово |
| доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвенога строја, |
| ас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек репу |
| ате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај н |
| {S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврш |
| Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако |
| де послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може би |
| им, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније |
| га оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <p |
| н достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од мл |
| еплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има |
| n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му да |
| анатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају сво |
| .{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на в |
| ако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је прет |
| , — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки |
| а су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга јед |
| } И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну |
| очеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Мила |
| едне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршава |
| ријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој |
| оби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> |
| а реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јес |
| и уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског свет |
| то, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичк |
| ан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је |
| } Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате |
| p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала |
| ице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у виногр |
| док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност п |
| ра се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог е |
| е вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против |
| оше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дуб |
| о се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пика |
| е нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без |
| {S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чиниће |
| {S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више збо |
| ње, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, |
| лога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та ем |
| будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У остало |
| <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век |
| .</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још м |
| а строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удеш |
| на и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У |
| .. — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Д |
| авим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио |
| Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео |
| етровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ак |
| а поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — наст |
| .</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за в |
| асвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су палик |
| /p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се ти |
| ..</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија |
| ...</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична сл |
| есте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти |
| не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре в |
| како нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — наст |
| де....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па ст |
| /p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измен |
| има...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Ми |
| оста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе |
| ...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> |
| бог другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једн |
| начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле |
| јстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си с |
| тројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога |
| о год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље и |
| пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> |
| инити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја к |
| ке изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналас |
| ави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин суви |
| риходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ непл |
| врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, |
| иси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на |
| јако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због |
| и сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на јед |
| ...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима |
| знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро го |
| ност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста буда |
| ауку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како |
| ема разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и ро |
| озив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више зах |
| ом породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом |
| о створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противнос |
| — И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{ |
| м те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја |
| је“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали на |
| је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и сти |
| о опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би бил |
| </p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, ал |
| ..</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван ж |
| оро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свет |
| а...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину |
| ерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад г |
| риза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам |
| ен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајт |
| поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовањ |
| еједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — гово |
| з друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} |
| , што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за |
| и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не |
| /p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Вара |
| р нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на сло |
| да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак |
| намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали њ |
| азуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да |
| орају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружб |
| међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за |
| жемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад с |
| је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанција |
| лико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јо |
| дело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше |
| јана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — |
| >Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Ж |
| то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико ј |
| ако смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, |
| зак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, |
| колине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразв |
| хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких |
| учају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзи |
| узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се мора |
| основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p |
| о са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и |
| Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито |
| тити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често |
| е имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазн |
| огледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас не |
| ао што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мен |
| .</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S |
| ма.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основ |
| њу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад и |
| ад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадај |
| и са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега |
| Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, |
| , — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може |
| она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, |
| која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А |
| </hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито |
| од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се п |
| А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја б |
| аје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Ду |
| ри томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђ |
| а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање... |
| {S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и с |
| м, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p> |
| "210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} |
| те на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, |
| се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке |
| економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним по |
| вим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</ |
| томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као |
| зе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати |
| а знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{ |
| велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S |
| и мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но св |
| варно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек т |
| како је сва система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који |
| јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А |
| о то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољ |
| је се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло |
| о изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало п |
| ешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спра |
| i>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, за |
| она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И |
| и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је т |
| чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне |
| не<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према |
| жне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би с |
| и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а |
| е које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад ј |
| се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити и |
| и по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније п |
| очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њ |
| да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде |
| еколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч |
| ава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је с |
| тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке |
| ко ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледа |
| отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?< |
| де за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби пр |
| ле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту р |
| много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треб |
| ше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{ |
| аља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпр |
| <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању |
| е сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањи |
| јпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> |
| се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А |
| И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којим |
| сти, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи мо |
| 5" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђен |
| рства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера |
| рају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p |
| диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако |
| осле тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— |
| ош јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто? |
| ање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природн |
| према различном образовању и поглавито према општем правцу и начелима, којих се придржава пред |
| то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то |
| није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и |
| .{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и поглавито према општем пра |
| , мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно уна |
| ва, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима т |
| ови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изра |
| ди, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у т |
| е, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери |
| о није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједн |
| хову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP18780_N2" /> навела пр |
| инама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу шт |
| е према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим... |
| очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредн |
| каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештава |
| Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства н |
| а све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових |
| ментаним пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипа |
| њама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њ |
| е и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим |
| ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за д |
| ичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у С |
| Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може |
| ио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш р |
| тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите при |
| је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но ниј |
| м опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о какв |
| осле тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и са |
| еговим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он ј |
| строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуни |
| морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садаш |
| > <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Да |
| еним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам прет |
| нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика |
| т, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад |
| у, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају д |
| у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он |
| и услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без и |
| ју ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако м |
| гичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породиц |
| ребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да |
| , што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији ш |
| а догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} |
| ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за |
| е никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступ |
| се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саоп |
| игнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Или |
| ожавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, |
| је поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је об |
| је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Ме |
| и, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, как |
| ; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо н |
| у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим р |
| утим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S |
| томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S |
| /p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за |
| ачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И са |
| и родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" |
| ке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује |
| д је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</ |
| ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према |
| лога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{ |
| чно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ств |
| оћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с к |
| о, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с хр |
| , које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду с |
| .. да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Ол |
| их мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом за |
| а оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, |
| љеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се |
| и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад |
| себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општ |
| видно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>М |
| роизводња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питањ |
| икој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она |
| у доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И |
| свим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кр |
| > <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стев |
| n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окре |
| гурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убиј |
| опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим |
| у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима грана |
| ?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокна |
| но управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већи |
| том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би униш |
| Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предра |
| о ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ств |
| одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га |
| их начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у то |
| ош га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, |
| не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они |
| кољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно ун |
| о са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{ |
| озна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да |
| се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, |
| с има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред |
| А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише |
| ко бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— |
| роз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин мо |
| м погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> не |
| да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Ал |
| ште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због |
| бни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла ва |
| p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изн |
| зуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се |
| је.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Н |
| да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то |
| рта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да |
| вања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин разли |
| у се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима |
| сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства |
| на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло пове |
| </p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, о |
| се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пу |
| сим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и |
| b n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза |
| ко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се |
| нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ј |
| писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као ле |
| озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредн |
| пекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да |
| казивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} |
| како не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћ |
| ати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам доз |
| која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити |
| ложењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је |
| илутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и |
| аљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем дру |
| {S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мо |
| метили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну |
| и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} |
| нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} В |
| ј мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мањ |
| е то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научн |
| руштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране |
| у удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између |
| , али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се |
| казивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били |
| а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на та |
| сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — |
| на, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а осо |
| ље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у у |
| ку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније ј |
| осредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се |
| било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог ко |
| о, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да |
| ш већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</ |
| у прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb |
| зиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, д |
| ого мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; |
| било.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, заш |
| о се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује не |
| т на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, |
| те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви за |
| узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очек |
| з смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и |
| но ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по цело |
| ка упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по |
| </p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока н |
| ачела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо |
| он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама |
| рима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се ид |
| света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у велико |
| риличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе |
| е“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, кап |
| на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већи |
| варене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мир |
| . — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га је |
| {S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћем |
| И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викн |
| видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ |
| а таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <p |
| би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оста |
| томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и |
| а имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стран |
| ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови |
| које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n= |
| ле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, |
| уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на пр |
| м.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки не |
| погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n |
| једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног |
| е снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештв |
| ава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марково |
| ема њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро |
| побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али н |
| и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да |
| остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бива |
| омског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с |
| на средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом с |
| реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли |
| страје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати с |
| Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p> |
| бодних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</ |
| оиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би н |
| елни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити. |
| то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— За |
| Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро... |
| непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експл |
| b n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама |
| равно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна |
| оме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонит |
| је име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном |
| еђу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни п |
| ставља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговор |
| ње.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми |
| и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако н |
| себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа |
| м начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, |
| произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, не |
| > <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање |
| ности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нече |
| не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је је |
| мо накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе |
| , т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун |
| чињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и |
| не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чист |
| , доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да |
| противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестај |
| емају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или ј |
| тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само |
| к био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих з |
| рема општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле |
| ње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин ро |
| томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту |
| с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, |
| тву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле д |
| опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S |
| ом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а з |
| опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљи |
| > <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности |
| мањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Св |
| ве то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам |
| људи.</p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Ми |
| ије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интерес |
| ње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међусобним одношајима...</p |
| да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, |
| </p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ва |
| арковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољ |
| а се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе |
| га другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ак |
| а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — |
| ше неодлучност и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће |
| с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Васи |
| а не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, |
| поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ух |
| врдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и |
| за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште |
| вости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма ка |
| е према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно |
| угу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што |
| тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим сп |
| а страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна |
| се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужнос |
| олине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи |
| ужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за де |
| нове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидет |
| да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То зна |
| ма дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу усле |
| чи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање |
| њу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, |
| е је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала |
| па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријат |
| е и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{ |
| у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних љ |
| гао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, д |
| се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута |
| ио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да |
| о смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и ш |
| ат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једног |
| Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљ |
| од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врст |
| , а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме к |
| м одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на гр |
| е преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини зг |
| ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу |
| време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и п |
| тић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкам |
| рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} К |
| скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> < |
| ко наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био |
| ате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште ис |
| нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко оче |
| и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити |
| ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да рад |
| ајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао |
| ог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пр |
| А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти |
| смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</ |
| својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име |
| е нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још зате |
| е.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- |
| ним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од |
| p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад |
| не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говори |
| јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила ј |
| о сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујет |
| једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко го |
| да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко б |
| мене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме ниј |
| ли Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спр |
| ..{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смис |
| дите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, |
| ећ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Ил |
| бјашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му пр |
| тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити |
| Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је неш |
| ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и запо |
| Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у |
| езбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може |
| поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима |
| таоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препи |
| ској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што г |
| тни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и ут |
| се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак |
| азличито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме м |
| неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него прост |
| и је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; оби |
| м зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на при |
| убазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле |
| и Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, |
| ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија ш |
| "218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и ун |
| а живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{ |
| оја треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради ко |
| Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе М |
| ја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам |
| је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до |
| асна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на дру |
| живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији... |
| ба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, |
| ратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одреше |
| мо ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... приме |
| лио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?< |
| околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... н |
| услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би |
| у, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринч |
| у то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Дев |
| олико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогм |
| се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n=" |
| апита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с ти |
| пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толи |
| у се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> п |
| донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у |
| н био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали њег |
| уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— |
| разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео |
| е учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује |
| њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се до |
| ам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...< |
| сто с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање |
| Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео |
| рошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, бе |
| е.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам о |
| у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, д |
| полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало |
| висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу |
| и по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начел |
| би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пре о Луки, кад је певала у опе |
| е иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар д |
| сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не |
| им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" / |
| нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, ко |
| о будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут |
| мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, |
| ивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производ |
| , кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћет |
| одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да св |
| пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писал |
| вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако |
| још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ниш |
| иховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох |
| ико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или |
| ше да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а пос |
| , а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{ |
| .</head> <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокато |
| свим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао са |
| — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад ва |
| „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он |
| свим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кро |
| тање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> <p>— Исти |
| ме.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то с |
| јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан |
| морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и у |
| шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно ј |
| } Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, н |
| она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче о |
| ремишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} |
| потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Да |
| а то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, |
| јпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не ма |
| примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише сл |
| еши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — |
| а регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питањ |
| му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет |
| х према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, |
| већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је прир |
| света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла с |
| ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у |
| пита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се са |
| с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разгово |
| је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога концерта посети их С |
| равник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола |
| у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, |
| Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна пр |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је р |
| реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</n |
| им то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> |
| зи око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан. |
| рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Та |
| ужају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насеље |
| прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита м |
| испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерил |
| У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста са |
| слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с т |
| ор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјав |
| <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, ве |
| н — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по ком |
| ме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпит |
| еби тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоре |
| >— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врл |
| да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — гово |
| ти и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе |
| ах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари |
| чај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118 |
| ди онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у |
| *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. |
| о у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="2 |
| а пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а дру |
| рити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у |
| отребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити |
| и могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад |
| ћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} Т |
| "60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре по |
| чин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако |
| S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало |
| г закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција м |
| екиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, ка |
| рају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није б |
| а...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на п |
| а то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, |
| основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата |
| се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; с |
| ојим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми |
| га после неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него об |
| пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља п |
| у Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, |
| не Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их |
| а којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за |
| т и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити оп |
| .</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— |
| тојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p |
| ...</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о М |
| а дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да пос |
| з друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло ја |
| — Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет н |
| њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни |
| олице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је |
| p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече |
| — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шет |
| > <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај р |
| ашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоре |
| може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду |
| ри општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ р |
| тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — |
| То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ниш |
| ешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи дола |
| </p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али мо |
| p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти |
| ебе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може доказати са |
| ли.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је |
| е би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуц |
| вим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међ |
| му стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — |
| таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога с |
| и пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ни |
| у...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, |
| орављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са |
| као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са свој |
| ити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певај |
| <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког |
| <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда са |
| већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим пр |
| јте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред |
| вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — ре |
| у и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, |
| /p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки |
| дичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетак |
| ...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{ |
| мо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У оста |
| ти? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сва |
| ом.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећем |
| >— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у ко |
| а би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој при |
| Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— |
| удио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за |
| еколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на дру |
| еном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пр |
| нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у |
| <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и |
| ође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — |
| г језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то из |
| ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њи |
| ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — |
| расних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту с |
| сле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и д |
| .</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесни |
| >— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја јед |
| ати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ћ |
| и баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање обј |
| а друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женски |
| големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> |
| Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било дост |
| а би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла |
| етом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако д |
| еним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном |
| /p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све и |
| опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита |
| н члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај |
| /p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте пос |
| од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала |
| ожда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речи |
| о заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће н |
| ључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изос |
| прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, и |
| је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим |
| ти, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања |
| шао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} |
| то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, |
| p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не з |
| } Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме |
| — Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, м |
| овидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај |
| сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра |
| да се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити |
| земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како д |
| , који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш распо |
| ан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у |
| чан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране и |
| ругим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела неш |
| ије било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другом |
| вне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Шт |
| нутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, |
| ући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако |
| “, одговараше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на |
| Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде |
| .{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, |
| матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да в |
| не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су |
| кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло |
| ..{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у в |
| p> <p>После неколико недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем свом |
| } Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> < |
| х онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} |
| — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, к |
| шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} |
| ћ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, как |
| вуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изг |
| м.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно |
| слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у |
| оста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, |
| S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средс |
| но, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино |
| Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није |
| учан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, с |
| е међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замис |
| је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо примети на Милану зна |
| то је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповет |
| ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом |
| поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја са |
| , док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отиша |
| Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежа |
| те, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може |
| Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста |
| сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни |
| е опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се св |
| ничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S |
| што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.< |
| њижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у ко |
| а и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне |
| — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш |
| дач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, з |
| име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ства |
| средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно ме |
| , — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве н |
| рио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него ка |
| аишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Ил |
| а — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана |
| ец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и ме |
| езгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога бе |
| у. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном п |
| о јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац |
| рио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} С |
| Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о н |
| че.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле заш |
| ео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за т |
| рао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се ув |
| е, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> |
| коро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати ј |
| се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} |
| ње и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није |
| ирода...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо в |
| исане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, |
| <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на пос |
| алеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу с |
| вршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ак |
| е ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо |
| имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} |
| ашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се |
| вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p |
| , т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста |
| е то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља |
| ојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију изме |
| нски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо она |
| да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он |
| оји одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио |
| физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај |
| положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но |
| и имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; а |
| ле, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете п |
| вели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много п |
| .</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживал |
| т одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који на |
| г тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презр |
| толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb |
| као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И |
| шло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам |
| А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан развита |
| ени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и |
| та, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочита |
| о — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније с |
| а?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спрем |
| S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос прав |
| стварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, про |
| тупали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у то |
| тив зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{ |
| едно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у |
| удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које |
| ломе друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави М |
| биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му п |
| све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Ш |
| м, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога |
| скиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...< |
| жне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у |
| е сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај н |
| упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила. |
| али се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са |
| о зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променит |
| ове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљењ |
| и тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но |
| е она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те в |
| д поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктор |
| Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јо |
| срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блес |
| он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се зг |
| е с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је |
| начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и ос |
| ао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелни |
| се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплив |
| ај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли |
| ="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога |
| тао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је М |
| ли ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише н |
| на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и |
| да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће д |
| се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — |
| ца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив |
| — Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад од |
| ; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у |
| ц и мати не пристају...</p> <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начист |
| >— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p |
| ихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе |
| приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S |
| > <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не п |
| ти наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p |
| лите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено |
| ораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева |
| павано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена по |
| да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико |
| Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није х |
| се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију у |
| ирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и |
| же...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад |
| талом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, не |
| д најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решава |
| удима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разгов |
| о је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и |
| Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико |
| а.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје непл |
| остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са с |
| дишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="14 |
| чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него прои |
| ист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: га |
| на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поде |
| е, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од |
| Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Мил |
| аструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да |
| да за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са |
| и у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} |
| ћемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама. |
| не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зн |
| време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица |
| нам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а |
| покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати вла |
| , који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви не |
| јајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати |
| у дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба ј |
| храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспосо |
| еба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али |
| нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће ун |
| заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ |
| није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити |
| в до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге. |
| е мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала |
| ји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што |
| но нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да |
| е не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега |
| ребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад |
| е добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — при |
| ="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између оста |
| е досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чини |
| ло време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакл |
| ад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје. |
| есмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве |
| се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога |
| аневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да |
| р се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дош |
| ко речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој ј |
| јцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мен |
| докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и к |
| Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непри |
| о севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у |
| т је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она приме |
| Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа |
| о видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, |
| нутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговор |
| > <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p |
| на“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан о |
| ајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се ч |
| пим пределима?</p> <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви |
| начин...</p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави за |
| .</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао |
| азговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— |
| стао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговор |
| х преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један п |
| > <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори он |
| мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите м |
| имо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. |
| , да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам |
| само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на кр |
| на не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, |
| Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја м |
| дан ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човек |
| ан.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> < |
| е знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако оп |
| е ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изн |
| .</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стев |
| ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S |
| а, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако з |
| настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене |
| јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога би |
| ећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се в |
| ка полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропаг |
| значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већм |
| p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене до |
| и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли до |
| .</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринк |
| као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили с |
| је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву |
| Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одмо |
| да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете на |
| очи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> < |
| ме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја |
| — Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!.. |
| рбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да ј |
| .</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После н |
| пунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна |
| сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S |
| /p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта |
| илан отвори писмо.</p> <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче |
| ши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста ста |
| томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави |
| ноје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> |
| Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на х |
| нати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћем |
| ућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам |
| дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; |
| с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остал |
| ено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учитељство |
| — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— |
| ена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква |
| сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како с |
| , да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живо |
| — Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини |
| е забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало |
| земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровн |
| и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостал |
| родаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наш |
| ст види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, |
| атна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а т |
| его пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Призна |
| већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа о |
| цу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „пре |
| родајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју сн |
| положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за изв |
| } У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмље |
| ва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо |
| и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и |
| ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без |
| и око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре је |
| ме — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти |
| >— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ ср |
| умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.< |
| у, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према |
| ашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново п |
| о ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчи |
| ...</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и чес |
| шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме.. |
| } Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах приме |
| >За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити |
| расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.< |
| је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко |
| тим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; |
| бици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан |
| Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се наста |
| рне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадо |
| брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" /> |
| ан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, д |
| па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати до |
| ним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{ |
| вима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај н |
| поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми с |
| рташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му ј |
| ије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фа |
| једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, |
| шио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико листова у књи |
| <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p |
| и.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседн |
| г растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, |
| ерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Ал |
| екиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— |
| гу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добија |
| иру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, |
| уштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се |
| ропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, |
| а, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а с |
| ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. |
| и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне с |
| упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар |
| ње мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачуна била прос |
| уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака |
| у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у доб |
| и.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава и |
| > конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања |
| и изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну |
| друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном ст |
| рди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на осно |
| да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако пос |
| тору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити чи |
| ме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него ј |
| дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, п |
| ђу земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто т |
| јући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети |
| те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материј |
| и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, |
| одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако ниј |
| >После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је јо |
| тање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је |
| знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек катка |
| емена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску |
| лим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руш |
| то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Т |
| им у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} Т |
| богме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела д |
| не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све |
| да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потребам |
| начимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и |
| рхалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, д |
| } Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и прав |
| одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор н |
| ико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n |
| и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас |
| м.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А зн |
| } Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него |
| тави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „кр |
| го који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и та |
| {S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде |
| кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица |
| ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише ра |
| и сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p> |
| ош мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потро |
| <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова нево |
| што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је уз |
| м.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи т |
| ледице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ре |
| ити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.< |
| кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — нас |
| орите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет |
| а и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица непрестано |
| а је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар м |
| на.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га п |
| ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не |
| кушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— Најзгоднији нач |
| какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами и |
| не раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаз |
| то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом ис |
| људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена |
| Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотрен |
| тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:lang=" |
| ју и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасви |
| ти Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запи |
| аљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да |
| на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити |
| конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рач |
| оју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје |
| занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теор |
| и хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси |
| нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по о |
| руштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.< |
| ојем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене |
| ко намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево |
| <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та по |
| а се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да ч |
| , како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то кра |
| и с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели ж |
| ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њом |
| и с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књи |
| је и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе ост |
| та прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих |
| {S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правц |
| а свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије |
| а друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и |
| и знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесеља |
| S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окре |
| повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним |
| плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радн |
| ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од на |
| јмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А |
| примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни д |
| подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне сна |
| ојима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна ос |
| иде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> |
| , који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{ |
| за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он за |
| ечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, |
| ош више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их ј |
| ма томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у р |
| арам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побе |
| Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и |
| и чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом полит |
| на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, |
| } Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони |
| да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} |
| овек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није |
| S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам |
| есправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао ди |
| ђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш м |
| а сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Гов |
| уди може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будал |
| а, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једи |
| на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за |
| ега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телег |
| ; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју лич |
| p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу |
| би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са своји |
| ати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у |
| нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша с |
| <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, |
| рганизација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о |
| е укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и |
| ти, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближуј |
| ко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, ш |
| им очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питањ |
| росвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с кориш |
| дне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не |
| самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу |
| плетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе |
| м уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам |
| ишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није вар |
| ?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превла |
| н множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тог |
| ти.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрит |
| е не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} |
| даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ не |
| во, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одноша |
| мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> |
| е, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је |
| ти, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, |
| — Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка |
| току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, д |
| енитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање |
| соби, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Р |
| сећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њем |
| Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на |
| .{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету |
| а се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први |
| и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од т |
| баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко |
| } То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— |
| игде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да |
| са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин |
| уд’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у о |
| довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги прос |
| овору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комед |
| потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p> |
| врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развл |
| То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо |
| а таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не изла |
| ати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. |
| колностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ра |
| </p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима из |
| Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, к |
| дној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одоб |
| снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигам |
| те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати |
| атицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској |
| а видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће фо |
| усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да нав |
| о, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Н |
| разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што бо |
| госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста закле |
| ња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљн |
| p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке р |
| м идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стихови |
| м случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпо |
| и, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о с |
| ста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што смет |
| а та слика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса кр |
| јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу наро |
| нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, ш |
| Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, |
| <pb n="85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зал |
| о ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнаша |
| ење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се |
| ити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести |
| , ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви засту |
| признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо |
| требимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе |
| ео своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, го |
| м музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћ |
| ојетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госп |
| штину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зат |
| мо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији, која |
| еко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајт |
| вој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријат |
| доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нераспо |
| рати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљи |
| да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у изв |
| ен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме |
| е јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не мож |
| — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слобод |
| ка јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта |
| умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљ |
| к!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на |
| довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај |
| ликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{ |
| мо да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се у |
| кле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p |
| е...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> |
| што?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у м |
| је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у |
| ема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији. |
| вуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S |
| баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто по |
| о, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не б |
| иљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без свак |
| аж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он |
| мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, н |
| лица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам своји |
| а му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе... |
| а.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p> |
| ити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за |
| спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, |
| И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом |
| n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p |
| уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p |
| , па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише |
| за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ниш |
| ко би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема |
| } У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икак |
| Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то |
| о.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S |
| еде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично р |
| le>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</ |
| ам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то в |
| х наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део |
| оји му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, |
| вари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А и |
| амо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита |
| од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека |
| посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се о |
| с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио. |
| ти му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p |
| ма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне л |
| е неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе |
| d> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремај |
| ли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S |
| чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати |
| и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p |
| S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па х |
| е се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече |
| ала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била |
| чекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколик |
| , ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису |
| <head>VI.</head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љуби |
| р, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу |
| ; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идет |
| е, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на ун |
| изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре дв |
| о.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{ |
| с му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим к |
| о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци ве |
| пречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља зна |
| ... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете п |
| по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- |
| че.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући |
| ре и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те |
| ету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је ч |
| мевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више |
| .</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет вр |
| м захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што |
| ове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од ње |
| смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам л |
| тоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах зас |
| киде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу о |
| много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити |
| Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоћ |
| енити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „сло |
| ости, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма |
| Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела. |
| е извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке |
| шући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, д |
| > <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше она |
| “, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не мог |
| ше у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при р |
| тим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изг |
| како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само |
| S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборав |
| стор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у пред |
| гао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} |
| може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које с |
| .</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>М |
| е.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши тр |
| {S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као шт |
| о улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите |
| вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљива |
| ати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати ј |
| форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али |
| њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се изл |
| } Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у с |
| у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очиј |
| све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, прем |
| идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не мо |
| у се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких де |
| ње руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје |
| ово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него им |
| о Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку |
| састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлост |
| } На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као ш |
| >— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте |
| уго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа дру |
| остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ћ |
| бично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да |
| с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим з |
| сантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из |
| во има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са с |
| ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима мо |
| друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања |
| на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — пот |
| ва реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је |
| његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — |
| им с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина |
| правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице. |
| њ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> |
| ко знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одгово |
| сам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако н |
| проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба |
| једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S |
| ко није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} |
| , — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити м |
| ост?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> |
| „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко о |
| трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви |
| то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па с |
| то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали? |
| {S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну |
| на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} |
| ef target="#SRP18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако израз |
| ...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало про |
| ас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам није |
| а оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педа |
| зованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.< |
| запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта зна |
| рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави |
| <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у јед |
| нас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Зна |
| а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба? |
| дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то т |
| Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је М |
| и.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио |
| ута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно |
| оме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S |
| даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је |
| вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но т |
| изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није ни |
| мах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у |
| пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} |
| је име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између ос |
| ор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога им |
| ив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем |
| вноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па н |
| p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да? |
| ринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла |
| разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— |
| м ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У то |
| и је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши |
| марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим |
| е оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по |
| ве двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим ва |
| Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први |
| и музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то. |
| уо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам са |
| о мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жа |
| са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току п |
| из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као |
| ле два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете заце |
| говори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био б |
| и овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, |
| итање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине мес |
| ло и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага |
| је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Р |
| она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах |
| х, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, |
| дговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и с |
| . —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот |
| тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет о |
| за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао с |
| е било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш |
| је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много |
| ој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло до |
| у; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више |
| говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — з |
| аље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам мога |
| зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави |
| Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице |
| пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p |
| “, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати д |
| толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се |
| другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага врат |
| бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им н |
| ити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и |
| једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би м |
| — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао |
| а је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, д |
| продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубиц |
| {S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на т |
| је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречав |
| сподар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо |
| ме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње пон |
| ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p |
| овек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о |
| вао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неко |
| д сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па |
| и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али |
| у неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису ла |
| е што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне г |
| довно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с |
| их послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га несп |
| бично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Ми |
| ј жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горо |
| вде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу о |
| н им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разум |
| параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софи |
| тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе говор |
| обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо пре |
| стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен |
| ажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми... |
| снији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, ко |
| онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српски |
| и Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то |
| виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се |
| .{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на ли |
| забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио м |
| и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} |
| олико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се |
| } После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње вр |
| "221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само |
| , што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо с |
| 780_C1.1.8"> <head>VIII.</head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим |
| Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних по |
| Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако |
| а га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се ра |
| горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту |
| чки свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{ |
| време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 |
| прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твој |
| окрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и о |
| добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје |
| те задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уоб |
| дно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним рад |
| у и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у пи |
| о тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом |
| ставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" /> <div type="cha |
| Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо ниса |
| па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} М |
| „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе |
| добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одм |
| али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту |
| одова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је |
| н са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту |
| p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он ид |
| у.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док о |
| неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, |
| се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла |
| ти ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда |
| корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Пот |
| то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако |
| агати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати тр |
| Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n |
| ш био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случа |
| дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задир |
| ло, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу |
| м му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.< |
| о чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика |
| јете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису |
| Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то упр |
| одине био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учин |
| На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Ј |
| да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози |
| и пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак |
| руке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту јед |
| ицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове |
| на. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</ |
| а чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана са |
| г вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби жив |
| ати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки |
| из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута |
| а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!.. |
| ако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме |
| </p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због |
| </p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много зем |
| ен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је год |
| ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и м |
| к постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да ра |
| <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— |
| ега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста |
| адесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Ми |
| S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљи |
| оја тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме с |
| в, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци изве |
| ба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Ал |
| начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Мес |
| то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринк |
| ам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између н |
| ти све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што г |
| за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на см |
| е; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одуше |
| верени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан |
| стано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Од куда в |
| ате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака. |
| ге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та ни |
| зда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би ком |
| вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна нап |
| >— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне |
| и, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пер |
| нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би |
| о свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима. |
| бе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према ок |
| никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима прет |
| а ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да |
| дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тог |
| је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање мо |
| амо поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, ко |
| развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију рад |
| ишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економ |
| а би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, |
| су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш виш |
| м), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве користи.{S} Зато |
| е боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде. |
| оме не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} В |
| предити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? |
| вољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар... |
| инила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичније |
| руде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и |
| правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смем |
| скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи. |
| те сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, пр |
| уго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, шт |
| је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; не |
| озга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу |
| рењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком |
| треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати с |
| живања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима мно |
| о смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, не |
| говарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте углед |
| љу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> |
| власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они |
| рне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и лис |
| се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним |
| ампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут сврши |
| и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упозна |
| м га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и ве |
| неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} |
| вање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи |
| рити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситни |
| ај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стран |
| студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о |
| заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене |
| идите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, ук |
| се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с |
| за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, кол |
| а је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што |
| адити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситница |
| ти; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ва |
| су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно |
| чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо жи |
| ије могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S |
| оворила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо до |
| сти до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се да |
| изме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна м |
| ста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не м |
| ело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седет |
| ожити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узал |
| оди што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и упот |
| ебе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад до |
| м се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да |
| , да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђ |
| к уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим |
| ), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисав |
| S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., |
| ао што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар стр |
| ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... |
| а и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правил |
| Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању наг |
| услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре |
| и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати |
| асположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад |
| оше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повук |
| Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а |
| а те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се |
| вом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи ба |
| е ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако |
| рамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо с |
| енима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого |
| а се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам |
| ; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чис |
| у.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така у |
| е намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не т |
| у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних стат |
| дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су |
| Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и |
| тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Са |
| авали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} |
| су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p |
| је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу |
| напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> |
| ају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би с |
| животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим ко |
| <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да |
| ода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им ра |
| тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш оп |
| до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него |
| </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и |
| p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> < |
| римо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, ук |
| лу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17 |
| сти и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мор |
| ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њег |
| глед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, так |
| које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет |
| анизовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био |
| — Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> < |
| ледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном тем |
| ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, |
| } То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међу |
| а да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај |
| Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери ос |
| мирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају но |
| по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намир |
| кву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друг |
| личином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Ј |
| а приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време |
| роши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му |
| видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повр |
| , а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} |
| ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} |
| роживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје. |
| е свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако с |
| S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</ |
| али, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која |
| сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре |
| за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити |
| ачитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радој |
| , што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само |
| не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво и |
| еља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарај |
| смеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — |
| ех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} |
| {S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрес |
| вучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Ци |
| н биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање... |
| ложена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S |
| /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све |
| ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њи |
| .{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно |
| S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за на |
| ма, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. |
| руги случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам |
| је дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате |
| , се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, гра |
| први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађош |
| ало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвени |
| сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна зн |
| стварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та на |
| ш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља |
| т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, |
| о за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није |
| то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да |
| доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још о |
| ица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинил |
| вршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овам |
| к народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, |
| оље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањ |
| и моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки нач |
| о убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули |
| ти ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друг |
| па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма |
| нхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се |
| нови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, ј |
| не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, ви |
| је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уве |
| ао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n=" |
| незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, ко |
| очео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћ |
| учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили |
| шем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако |
| ам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и л |
| ену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске посл |
| та.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим буд |
| азним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћута |
| тчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свако |
| Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљен |
| опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ши |
| ахтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим |
| могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту им |
| вег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем |
| е више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опе |
| <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји |
| ицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању |
| е ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да |
| књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и ко |
| Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике као и пре, или још |
| чан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да |
| ење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време само |
| ојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се да |
| ња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклањ |
| начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања. |
| је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и |
| о на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слобод |
| исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти љу |
| е наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може |
| е, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за ус |
| у беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасви |
| заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она т |
| аничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто |
| 41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погл |
| д примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача |
| ти рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и кон |
| ка земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим ни |
| о је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, |
| и једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, н |
| види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — |
| о и по извесним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопш |
| ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет |
| мах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће |
| добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад с |
| омбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опаснос |
| савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим р |
| но морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врл |
| вакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они мо |
| непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим нач |
| , што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају права |
| туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се |
| на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има прав |
| штини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, к |
| питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одг |
| међу капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само н |
| ожавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад |
| Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога сре |
| теха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпре |
| радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да |
| вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо в |
| гом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако врем |
| радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа ниј |
| ?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка |
| машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што |
| земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу з |
| кмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{ |
| исли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога н |
| најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама |
| ђу осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа |
| ти на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би |
| проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је госп |
| еном повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гле |
| нтереси капиталиста противни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су |
| к довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — нау |
| ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата б |
| иште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </div> <div t |
| тку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трај |
| ринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпри |
| ате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с р |
| протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше |
| е установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечн |
| омила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја |
| ења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви д |
| поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како |
| , како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S |
| далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што |
| а у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Ка |
| неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише њего |
| с</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегав |
| упа), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свег |
| штвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају |
| ју машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и |
| оше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="65" / |
| рковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говора |
| едно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватов |
| зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао |
| ај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и |
| ао бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста с |
| ј говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, к |
| ј — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мој |
| не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта с |
| > <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{ |
| Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{ |
| читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с љ |
| удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техниц |
| S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и о |
| кле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај р |
| г, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева |
| опирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу сас |
| људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непозн |
| он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се |
| ам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је |
| године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> |
| а дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чи |
| грам.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје |
| е у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на |
| вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где |
| тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној соби |
| ебао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати |
| раше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити ј |
| с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радо |
| >И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не |
| тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама |
| (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика |
| .</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>Посл |
| скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њ |
| ао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана.. |
| у...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p> |
| ито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, |
| ле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6 |
| е.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо з |
| и промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу |
| /p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — з |
| м кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш |
| ном.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техни |
| а већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> |
| <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе. |
| твари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} |
| ару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— |
| ари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике п |
| и, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврш |
| ло ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира |
| ође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} |
| Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове. |
| >— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу |
| </p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он |
| а.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш М |
| азак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опростив |
| ца, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличи |
| >— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако |
| му.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се н |
| пет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пут |
| па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у |
| ко зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{ |
| ених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), зат |
| и стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне |
| томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је он |
| уди!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откину |
| — Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће |
| у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ив |
| ја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулис |
| Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој |
| лазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, |
| ..</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш так |
| нда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта? |
| иле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку. |
| је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим бра |
| Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно |
| Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било н |
| меша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима дон |
| е то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то |
| су ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којеш |
| Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико изно |
| а врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једн |
| /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони рад |
| нхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи п |
| а је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само има |
| се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко би |
| ари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за ру |
| твари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интере |
| заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети |
| његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Дари |
| /p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће |
| е може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу у |
| дан најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њ |
| д отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми см |
| све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за по |
| еломе умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да |
| е својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не |
| би тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У |
| м, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној с |
| , да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати |
| капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамник |
| ј системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— |
| о увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а |
| јају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају |
| — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Ра |
| пажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубљ |
| истом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа. |
| е уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и |
| и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задах |
| ном задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамниц |
| а, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напро |
| ни, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету н |
| се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког |
| ате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те |
| па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други обли |
| бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и |
| ам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то |
| Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се н |
| м се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="15 |
| вини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити |
| тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb |
| пште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и пра |
| према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад |
| ашнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено пов |
| ај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с н |
| , ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има дос |
| део, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, д |
| готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила. |
| чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе |
| већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћ |
| је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме |
| х је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава |
| расноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па он |
| ића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими |
| трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <p |
| ме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Дари |
| ет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето |
| ти.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слобо |
| у.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти |
| у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, к |
| ко јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све |
| начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према том |
| дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p>— |
| постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, кој |
| просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да о |
| ио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, ре |
| ом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p |
| Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим потре |
| pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго как |
| мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити н |
| свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и ј |
| ивати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака дру |
| ди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте |
| то је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети неко.</p> < |
| ме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би по |
| — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Дарин |
| о под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то п |
| се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи ус |
| о се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — прогов |
| ити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после рав |
| па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња |
| — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту |
| говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у вели |
| n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p |
| Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Си |
| го, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир. |
| рилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза |
| у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што |
| да ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне |
| . — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у |
| ; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n=" |
| га.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не б |
| вори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко |
| арави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакак |
| ажење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко сп |
| ражење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А ем |
| тивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку |
| ој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себични |
| услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — |
| а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до прави |
| тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље |
| руштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних |
| ми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни а |
| бодно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у д |
| м умним способностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им н |
| ко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим комб |
| и нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља при |
| га без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је |
| јатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством |
| може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова |
| ва; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све |
| и толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> < |
| мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки |
| о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, |
| на (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образ |
| а се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити |
| напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви зами |
| н износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као ш |
| али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога |
| која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког |
| е износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> |
| а, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знат |
| стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчи |
| у да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које |
| сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила ос |
| други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту јо |
| које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које |
| им...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...< |
| жем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — |
| ста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{ |
| а.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p |
| дим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп |
| чких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. |
| е комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; |
| де лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још ко |
| и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима |
| дно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста вр |
| сле подне.{S} Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загр |
| допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради об |
| времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата наг |
| ао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је чове |
| а Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који |
| > <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се |
| ане — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црнома |
| тва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни прија |
| о са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљањ |
| бро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} |
| е, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његов |
| д му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи см |
| о начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут |
| орамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— С |
| на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p |
| е састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станој |
| ски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили нем |
| рва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас |
| некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек ок |
| разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренут |
| .</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревет |
| и при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у к |
| упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут т |
| лавенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одгов |
| како од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она го |
| блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p> |
| изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао при |
| е био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о нап |
| м Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о |
| луга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, о |
| е веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум |
| говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.< |
| вски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Пет |
| ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо пл |
| S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдари |
| лажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомен |
| х дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита |
| ника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствар |
| плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпун |
| него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дан |
| е Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</ |
| наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} |
| "216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате |
| год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и гово |
| <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда |
| инар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом |
| у о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, увери |
| ија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> |
| <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, д |
| "207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p> |
| иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се |
| мети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави |
| .</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Р |
| собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика |
| ... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано ра |
| а, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — г |
| објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако |
| ме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где с |
| е саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и д |
| ја, или можда само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није ск |
| ава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изи |
| е био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он ј |
| их, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је ша |
| ази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и |
| па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Н |
| све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, |
| ије му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људ |
| римо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена.. |
| де што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости он |
| ар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него |
| врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против заба |
| Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у ц |
| ен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— |
| ј је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни па |
| е мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о |
| је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и |
| угом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, |
| } Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p |
| рбије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих |
| шла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је |
| </p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и оста |
| ом ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — за |
| <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо |
| м главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чу |
| ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} М |
| </p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само јо |
| > <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту в |
| >Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говоре |
| /p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука |
| .{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега пр |
| ао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштв |
| } У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових ју |
| смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми ј |
| други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— |
| — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, |
| ећ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она разви |
| о у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано изве |
| да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за т |
| т свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почн |
| p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек у |
| ратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опас |
| ој и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим непр |
| и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново |
| су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар ј |
| и и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научн |
| о разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилази |
| половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора |
| е.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај |
| танку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изглади |
| се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уп |
| } Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има |
| т женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизаци |
| ње, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било св |
| народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате |
| то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што |
| уди, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „ |
| ам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични |
| > <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим способности |
| е представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све ве |
| <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчи |
| > <p>— Моје мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} |
| То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар о |
| суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p> |
| лика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је |
| а тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску |
| ела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и поглавито према о |
| економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а д |
| ити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете |
| дна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згодниј |
| , гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно с |
| ора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за са |
| друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито је код |
| о о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама так |
| р.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно прист |
| грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, |
| То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разл |
| различитим умним и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и неп |
| дмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „зв |
| к „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. |
| ај дух је на сваки начин различит према различном образовању и поглавито према општем правцу и |
| — Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p |
| и и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида |
| спала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти з |
| је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што сто |
| и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због неч |
| што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми жи |
| ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— |
| S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се м |
| танак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје |
| а.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, кој |
| ка тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S |
| таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говор |
| већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} |
| и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми с |
| потребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Н |
| ога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бај |
| тим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на с |
| ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштв |
| ше је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На по |
| добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па |
| животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при св |
| рати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не ка |
| едак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми з |
| во стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим доб |
| убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све |
| ви он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста |
| аље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна? |
| без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које |
| не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас о |
| је само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба |
| изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао |
| на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је г |
| S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад ви |
| ла сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од |
| Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуш |
| толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, н |
| арао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то д |
| При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице |
| 18780_N2" /> навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љуб |
| му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, д |
| и се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 |
| што очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела вољ |
| зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога |
| о.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радоје |
| нца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко п |
| лободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не с |
| .{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо зајед |
| а се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — |
| управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвени |
| себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их в |
| и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако |
| ајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у на |
| а које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесни |
| срећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; ј |
| јаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци. |
| ановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него |
| с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су |
| ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серен |
| а ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S |
| сталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, |
| е свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: распо |
| ати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме је |
| дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети |
| и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе |
| арави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести |
| и.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, |
| број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писме |
| домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам |
| је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву ( |
| S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а о |
| би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </ |
| } Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је |
| ак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то |
| а строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико ра |
| са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље |
| страно начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакој |
| тво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај |
| /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље |
| сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та наче |
| Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. |
| ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попун |
| о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним зах |
| шност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може |
| <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима |
| едао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да ј |
| а има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља |
| еш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу с |
| Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно |
| ети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то поста |
| Опште имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничк |
| , као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те |
| S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела пр |
| аже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја |
| е указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљ |
| еду према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржа |
| амо ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, как |
| ије нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омл |
| и то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек за |
| сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, |
| и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима |
| вање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се то |
| Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи |
| ви бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај |
| горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му |
| иња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом р |
| су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p> |
| је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са о |
| методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим |
| огло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестра |
| м францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готово |
| Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај |
| људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што б |
| г стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и |
| таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само |
| једно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре |
| ...{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но о |
| не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или пос |
| равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само ј |
| ње међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за жен |
| м? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p |
| иховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као д |
| , шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шт |
| — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим |
| узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> < |
| — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако спец |
| упом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и |
| рукчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разу |
| Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље |
| разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која и |
| домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже |
| е за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упоз |
| и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не засл |
| ама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у полити |
| мо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од њ |
| одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — реч |
| ављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полициј |
| и, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац |
| ема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за са |
| сположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на |
| народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је |
| „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не мо |
| попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је О |
| роговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да ни |
| ђе до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знат |
| о ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да |
| ете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете |
| је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљим |
| S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запит |
| пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да |
| Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено в |
| ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цири |
| и либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше |
| о се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} |
| а обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb |
| а удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј |
| <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли |
| мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што |
| 1" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у ново |
| а је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли |
| тине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S |
| одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије м |
| даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у |
| јима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понаша |
| ните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што го |
| ворио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињам |
| ољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће |
| бом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врл |
| служује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али |
| је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, |
| ј вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретањ |
| ћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш |
| имом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А з |
| о несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколик |
| еним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, н |
| да; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањ |
| да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно суди |
| е, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дуб |
| није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана |
| <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао. |
| изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разгово |
| — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="9 |
| > <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђ |
| ена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду |
| лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, н |
| <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али |
| међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p |
| {S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати |
| би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хте |
| ро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна. |
| али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — |
| отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде |
| део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{ |
| у се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, как |
| а озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за т |
| одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Так |
| левање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако зго |
| о имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако по |
| је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде |
| се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о |
| нате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — при |
| ког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или упр |
| ет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању |
| мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што |
| а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за ра |
| р, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме |
| друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима |
| оштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер |
| и очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријат |
| на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више споми |
| ти у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако так |
| би се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречи |
| унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно |
| пнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, |
| име...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди |
| кнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев п |
| у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихват |
| бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у |
| де што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи |
| штајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку |
| аска били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за т |
| Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављ |
| искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје |
| зговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад |
| Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо мо |
| упља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну сн |
| ослу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. — |
| р изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да |
| везе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти с |
| ожени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима д |
| ошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама сам |
| иста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и брад |
| } Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, ка |
| егово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удали |
| дима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се |
| и на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога бу |
| год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за С |
| е <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, |
| снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, |
| дних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме св |
| прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву сво |
| едељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S |
| живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају со |
| на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, |
| о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи но |
| о је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослобо |
| ици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{ |
| а слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се |
| јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан |
| себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала |
| ју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газд |
| сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у |
| имало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се ч |
| мо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мис |
| ачелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S |
| , о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књиж |
| стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњо |
| производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи |
| аност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећа |
| ено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но т |
| прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разлик |
| га времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи |
| , кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна пот |
| све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ниш |
| ди и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој |
| чествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да не |
| у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар нај |
| и на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подро |
| извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.< |
| рине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела |
| о љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа |
| само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто про |
| аже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво. |
| ити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што |
| под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већин |
| водња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредно |
| ти и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове да |
| е бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном жи |
| едстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на |
| .{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у д |
| ито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} |
| на вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале пристал |
| о.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам дав |
| злози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо |
| епријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{ |
| ао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — за |
| ечи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили п |
| бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— За |
| {S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње врем |
| почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме |
| жем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народ |
| p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него |
| ј књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек на |
| мо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају |
| непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем — одговори о |
| нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује дан |
| их начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организа |
| ху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} П |
| је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— К |
| } Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због р |
| и дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуни |
| оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква р |
| опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намење |
| а велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да |
| анату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; и |
| сположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му |
| Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за |
| рилике као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам н |
| те ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <p |
| читељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није п |
| и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате |
| дили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S |
| на од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да с |
| унио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма |
| и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уоп |
| га, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; са |
| ликог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разуме |
| тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало у |
| док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати свој |
| знаника пуцао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, |
| рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скупов |
| овим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли |
| ложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Ср |
| ли то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русиј |
| — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бит |
| збиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничк |
| pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао |
| беда ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одговарају потр |
| и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се |
| ља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао |
| се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="group" |
| е се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и у |
| ечи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и |
| абавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи у |
| >— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> |
| ако да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ва |
| се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре нек |
| остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отиш |
| о у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против пр |
| е финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с |
| — А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— |
| ремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и брков |
| наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене |
| како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, т |
| ово стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има |
| абило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту |
| се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са осн |
| ато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за пр |
| 51" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Не |
| ти <pb n="232" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p |
| Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} |
| Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С ње |
| ељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди |
| те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с ов |
| јка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> < |
| вати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбе |
| исли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је сам |
| на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопшт |
| </head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима |
| b n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним |
| састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} |
| g="de">Lotterieschwester</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али жи |
| ан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и |
| о са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је т |
| танка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и |
| данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите л |
| х начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати проти |
| тупање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, |
| их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у с |
| ко пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p |
| астурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та |
| <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене с |
| шти човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У |
| енскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} О |
| ирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, шт |
| е увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела - |
| ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} |
| астанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Н |
| узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| амо о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога поти |
| ају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином |
| а.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> |
| оје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био б |
| п....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро |
| , да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би |
| S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није дов |
| авање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће |
| е седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, |
| но одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на јед |
| тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народ |
| ј више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</ |
| менито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та |
| ље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са остал |
| о и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас н |
| својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју |
| киде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим о |
| дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> |
| ве најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у цел |
| ћ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, на |
| воје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препи |
| о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанет |
| <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да |
| еодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ић |
| устите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у м |
| нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Кост |
| сим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Мил |
| е штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S |
| азвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није |
| имо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи |
| а.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за радник |
| ор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред о |
| е; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Је |
| трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен |
| 179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали дов |
| оме се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна к |
| им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пун |
| вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше с |
| еднога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино |
| оведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врл |
| на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да ва |
| дао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — по |
| ка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацело и |
| вори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} Д |
| ; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} |
| вечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љуба |
| ивања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру |
| ваца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, к |
| просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је њ |
| !{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, и |
| ио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор |
| са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им |
| .{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан про |
| нас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори |
| са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло крат |
| А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори |
| им околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је |
| етов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са |
| ас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видел |
| ти?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Ж |
| ш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p |
| лату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био ко |
| ираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговор |
| зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љ |
| дравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} |
| ици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на |
| , да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прили |
| овору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.< |
| ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине по |
| ни.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са с |
| неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити |
| ти — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p |
| н застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега |
| уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то с |
| - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и |
| ог расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>За |
| околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али в |
| питајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} |
| де, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам са |
| ења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите |
| о ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице |
| су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу |
| нога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је |
| без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима |
| шаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради н |
| ојства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и прем |
| а унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којим |
| ојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с т |
| ајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузет |
| оћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од |
| плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамн |
| ите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви |
| . ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане |
| Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим план |
| и разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} |
| одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>т |
| н даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико р |
| а?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живот |
| х могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Как |
| жио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нист |
| м видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што |
| а радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи |
| а ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина |
| с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за ти |
| . тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је в |
| , о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни |
| злоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тв |
| а наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то |
| своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну прим |
| коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради |
| ста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружат |
| </p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећа |
| <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што |
| — Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" |
| сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идеј |
| о до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, н |
| га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’ |
| те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљни |
| ли, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљал |
| говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва |
| заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, |
| ри....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српс |
| ила реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога |
| челима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима |
| зе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале припов |
| </p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло приј |
| и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колик |
| жи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат ј |
| ућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба д |
| предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме |
| {S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањари |
| ози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка н |
| Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов |
| мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</ |
| — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> |
| .</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женско |
| свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својин |
| p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела |
| /p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> |
| >— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду |
| ућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквог |
| ала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако |
| ладу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на |
| >— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви |
| ма....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бит |
| саде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за з |
| а вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно ра |
| О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га тр |
| ости говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да |
| .</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела |
| има....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко с |
| етлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вел |
| ици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте |
| оћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме |
| најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, д |
| ма вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} |
| зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто |
| бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p> |
| <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, пр |
| е к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш |
| оће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у |
| ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор |
| /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не з |
| . — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи дад |
| — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле дома |
| ребало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке |
| оворила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам |
| ли.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли м |
| .“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; |
| истеми...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу н |
| ва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети н |
| ћ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један |
| <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео |
| свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све |
| е ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми |
| тра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони зву |
| стани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму зај |
| p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су ба |
| е може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са ст |
| воју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то |
| ло из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се |
| </p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је ов |
| го осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њ |
| на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста разви |
| .</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам с |
| ио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то тра |
| Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе |
| нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборит |
| ајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч |
| мејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не- |
| леда се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} |
| ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тв |
| А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе р |
| ма маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила |
| ну.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разг |
| ћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, на |
| 23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Он |
| ађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али им |
| p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задов |
| само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мисли |
| о речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би |
| p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и |
| не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовск |
| > <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким јез |
| а.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није |
| већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p |
| > <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Сим |
| бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте |
| , до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> |
| дан пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве с |
| у и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натр |
| — Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад ин |
| а су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму |
| асвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те д |
| уцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p |
| ма, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем |
| ог штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити |
| не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тр |
| е...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи ни |
| ...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који |
| твар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, |
| /p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените пут |
| рвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколи |
| шајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али |
| цинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет |
| ме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <p |
| м обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга |
| вет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да |
| ам. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он |
| чела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уре |
| м су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се |
| е међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека |
| оме спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваљ |
| асно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову з |
| ворили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" / |
| о не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, праве |
| еже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко време ће |
| тање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази |
| хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— |
| еђењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Сло |
| очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле му |
| Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Мил |
| е на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне |
| х га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та миса |
| д мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бит |
| аше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, на |
| штвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гле |
| ј гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког врем |
| пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим ш |
| а није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ниш |
| не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — |
| га хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку |
| о да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја |
| е стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе. |
| ада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради непла |
| ом проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној к |
| ругог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> |
| и сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако |
| гумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних н |
| p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је бил |
| чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што |
| вари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{ |
| а истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хо |
| ст томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим |
| Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету |
| овори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијев |
| се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита ј |
| дети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{ |
| љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану у |
| ако могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разго |
| мела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде |
| .{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку ме |
| ео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах п |
| а их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче |
| знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — п |
| ољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете |
| е било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} |
| Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтел |
| које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{ |
| зличитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то ниј |
| азвитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би |
| гу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и јед |
| } Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се |
| ко би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцни |
| ости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора |
| и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога д |
| види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се |
| Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према |
| намо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у |
| дан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпамет |
| сију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише |
| г, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде је |
| аплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, до |
| имо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздр |
| ба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, |
| еком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек о |
| Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — прим |
| чисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он |
| идела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како |
| уге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</ |
| оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица |
| е ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} Т |
| кономише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога |
| кав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити дво |
| Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће до |
| ваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније р |
| аће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим п |
| из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вам |
| „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна н |
| и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити п |
| стине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него |
| својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и полит |
| у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, |
| интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капи |
| к кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. <pb n="84" /> |
| ти задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} На |
| нија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатс |
| остојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне |
| <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Госпо |
| ица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити |
| јако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, |
| ош људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да не |
| е би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> |
| ком брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S |
| оплих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type= |
| ка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном |
| тац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с пород |
| н Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју т |
| S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио |
| .{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад |
| се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> < |
| би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па з |
| последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отп |
| прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бри |
| но овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на свој |
| и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био сум |
| е новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа |
| тима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> |
| о доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како ст |
| средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из њ |
| /p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајах |
| многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску |
| био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Д |
| ђаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то о |
| ац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се са |
| за Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два ве |
| купо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div |
| та, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећако |
| давно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p> <p>— Милутин Јован |
| м сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што |
| а у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је |
| Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и род |
| да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} |
| згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценери |
| v type="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВ |
| шан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне о |
| дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад |
| <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дођ |
| {S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| 1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N2" |
| е само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом |
| вари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светл |
| реме може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су послед |
| ајфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их н |
| намо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, |
| једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, т |
| е и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задо |
| вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазри |
| екидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} |
| Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писм |
| ве собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је би |
| о време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, |
| руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан |
| она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико н |
| те... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p |
| а оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — К |
| д се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше оса |
| Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држит |
| >Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Је |
| S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову мате |
| ли бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — к |
| страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао |
| рт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>По |
| њу деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утв |
| јаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се врати |
| .{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи |
| као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, ве |
| извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стиск |
| метне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна са |
| да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала |
| уке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у најв |
| Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{ |
| а је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столиц |
| е у производњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану бе |
| онижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} П |
| ст, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми иде |
| спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <d |
| забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има за |
| адала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољ |
| S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; ал |
| е!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Ма |
| „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>После неколико недеља питаше га један |
| у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још д |
| престано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет |
| а говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истин |
| заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му |
| су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после то |
| без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који с |
| кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упу |
| до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа |
| лижимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да |
| ако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан ниј |
| ш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И |
| но, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло |
| ; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити од |
| ного жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се у |
| ских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у |
| е виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урад |
| видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S |
| > <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друг |
| заревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Са |
| залуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави М |
| од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p>— Не питај...{S} Колико износи...{S} Он с |
| бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb |
| тање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, кој |
| лободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах |
| но читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави |
| {S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлаче |
| л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом д |
| ена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, |
| } Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чу |
| о добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташ |
| исам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана |
| На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, кој |
| рикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа го |
| за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не изву |
| сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо по |
| стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред |
| еч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковањ |
| атраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмен |
| м ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S |
| S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ух |
| ла, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни |
| ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешес |
| омично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. < |
| {S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазват |
| таде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и ц |
| — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</ |
| стаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је |
| hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" |
| <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам |
| и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва |
| </p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не |
| и дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </ |
| ришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, |
| е хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да |
| лан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb |
| ћи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да |
| <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао в |
| петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезо |
| тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило |
| е руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на |
| о је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге |
| су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Ма |
| ј живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, сед |
| ојој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење нар |
| {S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој |
| је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, |
| Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, кој |
| исте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што |
| ого времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате прав |
| ајвећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време |
| /p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо |
| је говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш |
| у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штам |
| > <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се |
| ао у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења |
| у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, наста |
| и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се |
| и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да ј |
| се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би ј |
| доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после |
| ојих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, к |
| говори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико с |
| } Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, н |
| једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не на |
| ијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; |
| то се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је б |
| могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бај |
| пет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумет |
| ланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, ка |
| и.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за гов |
| ао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Ми |
| ријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао н |
| во слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} |
| >— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала |
| .</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа. |
| е ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Це |
| ва, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" |
| атеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неу |
| </p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хо |
| > <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се пресел |
| мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; из |
| опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су не |
| на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — зап |
| , али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофиц |
| полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесни |
| а доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Ис |
| тњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је |
| ам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно |
| господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јак |
| приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је б |
| жи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" |
| рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти с |
| кинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинз |
| ице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полак |
| о изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S |
| д њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите |
| игару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у т |
| окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа |
| врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како к |
| е.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријате |
| је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колик |
| да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Наш |
| пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни |
| атној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посет |
| де га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би т |
| ва дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p |
| S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не гов |
| једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене |
| није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, к |
| е ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да |
| ли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење |
| с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говори |
| снов, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе ка |
| да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао |
| с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му |
| с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види мл |
| ј правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доц |
| е од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати |
| или?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разго |
| пширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био поз |
| и са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези б |
| е долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да |
| весним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да |
| а одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменит |
| ледица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан |
| стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="ch |
| сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога и |
| и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што |
| от обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, ка |
| и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први ма |
| естано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити |
| ите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештава |
| дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте в |
| ; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би |
| кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има некол |
| о није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло п |
| труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће с |
| /p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пр |
| ош не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, ко |
| добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту к |
| <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био п |
| ead> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану т |
| ама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бад |
| утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаш |
| научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад забо |
| оцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појав |
| , па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шал |
| ђак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред спомену |
| ете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја в |
| је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на |
| е седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим ј |
| а је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај |
| амном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p |
| <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на |
| и хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што |
| ајпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о кој |
| ђемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — |
| и, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо исти |
| рого научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у брош |
| варати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво бил |
| т, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по не |
| но, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између ос |
| е ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасви |
| или, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље |
| из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му |
| них титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, |
| приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно п |
| ју основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{ |
| S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати |
| коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажем |
| S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до |
| <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где |
| на.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се |
| за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, |
| {S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта з |
| то потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, т |
| строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бист |
| а само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да б |
| его и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика пост |
| оре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми |
| ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном при |
| о „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђ |
| жу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама... |
| <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви с |
| } Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећу |
| ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева так |
| о може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједн |
| ог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.< |
| ead> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — |
| м... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многи |
| д сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се своји |
| дегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу! |
| ного таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, н |
| ожда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, |
| дно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дан |
| апита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама. |
| и...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све ка |
| Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преоб |
| посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи о |
| <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцни |
| саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је с |
| антна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопш |
| риметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог рас |
| ђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог п |
| ије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, шт |
| неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у |
| е“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ за |
| е био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на оз |
| и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се р |
| антније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди |
| њеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично п |
| уда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристај |
| сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше |
| се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро |
| алиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико не |
| друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа д |
| 7" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони р |
| , као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена |
| привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се |
| за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло доб |
| Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи |
| {S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} К |
| и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто |
| асвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна др |
| бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете |
| зати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи. |
| </p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, |
| ну знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио |
| раткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту с |
| т уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том |
| ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разгов |
| тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Р |
| ити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одг |
| слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор |
| ла српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говори |
| како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба |
| о слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је |
| . — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а |
| бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="13 |
| си?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.< |
| есто међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те свој |
| д.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p |
| неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад |
| шло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији |
| загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p> |
| мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај вино |
| започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе |
| е сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора з |
| Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мо |
| ао неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети с |
| е дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у ње |
| њем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш |
| де јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се |
| {S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалач |
| , живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумев |
| Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица |
| рку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p> </div> <div type=" |
| спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, |
| да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу. |
| угима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Ни |
| <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих |
| је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p |
| је махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њ |
| човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ |
| је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити |
| прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породи |
| и с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дуб |
| била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па |
| што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист |
| је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с гор |
| осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао |
| чицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она ј |
| купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед |
| S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду |
| Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и уп |
| у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној |
| мо болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите |
| што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, шт |
| ек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А гд |
| е, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако нав |
| ли му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{ |
| амосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, |
| основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и изн |
| последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у |
| јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи ник |
| ускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, |
| у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, ме |
| ој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник |
| и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у |
| и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како |
| зиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје оп |
| аследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економ |
| " /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче о |
| — Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отвор |
| Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она |
| акле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш п |
| мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— |
| <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тач |
| еше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их о |
| непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају из |
| Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих |
| .{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> < |
| дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о р |
| твари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Ми |
| те ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампа |
| куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо |
| з виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо |
| подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од ње |
| , што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објаш |
| е држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p |
| му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После |
| ети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, д |
| али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове |
| а би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарн |
| ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђ |
| познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или упр |
| .{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; |
| м вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете наро |
| ијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Исти |
| беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало пр |
| друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, д |
| би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— |
| утру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.< |
| олико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добр |
| ткин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше не |
| еких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима |
| инка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из |
| n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из |
| епи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да |
| то боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, |
| ad> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше |
| то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избег |
| новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држ |
| тељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p> |
| развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не |
| офицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо |
| пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им |
| .</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја с |
| ти те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати |
| су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању д |
| неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо мог |
| али у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n="98" /> <!-- Не |
| </p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> |
| време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, |
| ам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, |
| те“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да |
| <p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— |
| нања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у с |
| сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе ни |
| наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} |
| зостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Мор |
| егови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са |
| <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим |
| н очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као |
| е — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети |
| м строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у свак |
| , који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скори |
| ао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам |
| ено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; расп |
| речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, |
| Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је |
| кује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по |
| потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, п |
| рилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утв |
| , да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p |
| познаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним ст |
| > <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам са |
| ве могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши |
| у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да и |
| ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога кра |
| — У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} |
| пусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у |
| дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узе |
| вно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Н |
| ше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмо |
| жити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали циг |
| весељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није пр |
| те се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помис |
| крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Воји |
| апочети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у |
| и за одношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и попу |
| ћи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и после |
| женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И |
| илан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— О |
| ечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши |
| неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава до |
| их зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиште |
| ањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године б |
| свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ј |
| и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ван |
| } Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да ј |
| p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било |
| зред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарат |
| војих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — з |
| занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква |
| то?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду |
| мешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет |
| Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према |
| {S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он |
| ји није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, д |
| и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за ти |
| љне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, п |
| зетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован н |
| да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни виде |
| n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много так |
| али га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправи |
| ету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је |
| ицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Ч |
| Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не сам |
| а бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њим |
| ока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само и |
| гава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно |
| авио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ |
| ћи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је |
| лом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорит |
| поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на |
| S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с ч |
| >Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је ј |
| </p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан м |
| се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у |
| Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише п |
| баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва |
| јединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим д |
| огунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он ј |
| На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирот |
| а се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко |
| ам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему |
| гује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трг |
| <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму |
| са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Забора |
| сто у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинск |
| ти разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медици |
| ћ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речи |
| и она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је |
| орили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, к |
| черас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким имени |
| о је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се |
| ор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сиро |
| истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се |
| овољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је |
| Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну пр |
| ији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца |
| транке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S |
| ите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек |
| аг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана з |
| ије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао |
| најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар оч |
| доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља |
| их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном пос |
| ано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би о |
| редно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари |
| е човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све в |
| читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми? |
| ај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Сна |
| а.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се нав |
| организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} |
| остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="3 |
| а се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопш |
| дин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утис |
| ., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састан |
| стао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би |
| раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и за |
| удима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| > <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станкови |
| рко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с ко |
| упштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, |
| је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ни |
| ечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити иде |
| твари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за |
| тиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у |
| чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежит |
| ју и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве де |
| абава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештав |
| ца тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упоз |
| и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с ј |
| S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови при |
| иближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацр |
| руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- |
| е ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро |
| тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њом |
| <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема зг |
| </p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им |
| /p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне споља |
| уштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са |
| >После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни јед |
| а као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у ј |
| док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад бе |
| тавити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај |
| А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" / |
| му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p> |
| на значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С |
| за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен пра |
| лози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлог |
| b n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само н |
| чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p |
| ода није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потч |
| н пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли д |
| е кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он |
| сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се |
| ји, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, з |
| она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смеја |
| ренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потч |
| ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло инте |
| ком затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у |
| својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она с |
| Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, д |
| ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> рец |
| уку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" /> <div ty |
| неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} О |
| е су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S |
| едаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у г |
| S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; јед |
| ста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће |
| не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се о |
| 18780_C1.1.8"> <head>VIII.</head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с кој |
| 0 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на ње |
| ња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изгл |
| > <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац |
| кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим вел |
| ше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; рад |
| бити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то |
| собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио |
| мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух |
| туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачко |
| Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал |
| ејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од ви |
| тница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између т |
| нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало п |
| Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> < |
| капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила |
| ико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и саврш |
| догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућно |
| му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div t |
| напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад п |
| и, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, |
| ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са в |
| — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> < |
| стаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетреними |
| риправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Ник |
| } Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, о |
| а споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фа |
| } Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што ла |
| Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на не |
| стима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с т |
| у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да |
| жда само непосредна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад |
| , — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних податак |
| оме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сеља |
| ању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на |
| амо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта в |
| воту и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што м |
| ена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражен |
| као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам |
| — Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште п |
| икола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за |
| о девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за |
| <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на ок |
| ин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јо |
| упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сиг |
| лица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у ј |
| >Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — гово |
| ви Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; и |
| атна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се од |
| везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој бе |
| p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака. |
| њем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и уста |
| д прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад пот |
| е не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало посл |
| љиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} П |
| сним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасви |
| S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ев |
| тајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— П |
| ју своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под услово |
| уда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се ра |
| педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, как |
| осле поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала и |
| ете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се |
| </p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је |
| да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покре |
| реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате |
| и му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, а |
| бро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упоз |
| кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па кру |
| нији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за ш |
| ођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што са |
| куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситни |
| вој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи в |
| , најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не мож |
| шњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{ |
| тово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени... |
| жаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као |
| позна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његов |
| је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице |
| ди спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у с |
| смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конст |
| пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка |
| ле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну сл |
| му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви |
| својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, зн |
| њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се мо |
| отресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху огра |
| тим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља |
| иља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма |
| аци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. |
| а, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да по |
| /p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, л |
| тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извес |
| т, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони н |
| капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било т |
| ложајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, |
| Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p |
| них одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што |
| {S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и у |
| и, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме би |
| Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигу |
| — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се |
| ди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— |
| а се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: ра |
| орио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истин |
| ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у |
| увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у |
| нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки п |
| а би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до |
| алом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни доврши |
| сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у |
| јин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из коре |
| {S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме п |
| аће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписа |
| , како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро |
| <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примет |
| вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим |
| ишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрен |
| нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њ |
| иберализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137 |
| е као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго |
| ше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим |
| >После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговор |
| } Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то ј |
| и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и р |
| е.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван |
| {S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p> |
| д ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродно |
| и тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после |
| ењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> |
| ир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицин |
| ам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцн |
| е драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакл |
| ах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија из |
| а, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина |
| упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друг |
| p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из |
| ватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већин |
| а природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се |
| равно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно |
| на, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, |
| ку, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других |
| — Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S |
| его што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те |
| ски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за |
| е опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, т |
| посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прав |
| ед одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег |
| .{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна. |
| ди „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим ис |
| Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим М |
| се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стеви |
| он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљ |
| она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда |
| ет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни би |
| Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p |
| Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на |
| говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први |
| те своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује |
| </p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по и |
| самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће мо |
| е поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у |
| његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> |
| S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре нек |
| лост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и в |
| Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је у |
| <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овог |
| Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисм |
| расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакој |
| ава, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би з |
| и људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена |
| амо остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још ни |
| тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} |
| ера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити ч |
| споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, д |
| и сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} |
| </p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми против нати |
| е виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и од |
| ћи на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што |
| абора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Ј |
| p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доист |
| амо оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије ст |
| олео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p> |
| на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с к |
| га, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— С |
| љан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је пога |
| јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</ |
| — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да ишт |
| лоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша ек |
| онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао ас |
| оследња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта |
| <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и |
| </p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Ка |
| е се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у та |
| молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе |
| тиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих сл |
| блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким |
| д женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али |
| лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У после |
| подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером најви |
| ле тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мн |
| ј плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p> |
| е нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост |
| поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хо |
| али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако н |
| е показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да и |
| мате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p |
| почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли в |
| оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотл |
| а на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања |
| што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и ко |
| уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта |
| pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — |
| а гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна |
| ашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. |
| је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што ј |
| с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпун |
| но одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год |
| у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — при |
| ваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{ |
| те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је бил |
| о се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се про |
| очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ва |
| то!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах пад |
| сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављал |
| S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на меди |
| цу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n |
| да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p> |
| аром.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна годин |
| рофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неве |
| тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар |
| .{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{ |
| е подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па |
| огла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Послед |
| ого страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљ |
| ет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type="chapter |
| сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну м |
| ротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за |
| на мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> |
| Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до са |
| ца...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђа |
| S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свем |
| ом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „пр |
| другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи |
| >— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ |
| воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, к |
| на погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Дана |
| жала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се |
| био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад |
| те.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате |
| е ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом |
| ше много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваће |
| и. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> |
| .{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дал |
| црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у |
| тпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капи |
| . заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађи |
| аните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. |
| ла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму |
| Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— По |
| е са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би |
| у треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако на |
| из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењ |
| ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, тр |
| <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div |
| дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике бил |
| с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, д |
| рактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек и |
| двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</ |
| ај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним |
| а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наша м |
| нредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а ј |
| и...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но |
| и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш |
| о — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична еконо |
| на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања. |
| — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једи |
| што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се т |
| Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам |
| вот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим |
| само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу |
| {S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је |
| } Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте мож |
| S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> за |
| ра, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица |
| о да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Исти |
| нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — |
| е или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки св |
| вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, |
| га.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај |
| е могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на р |
| едног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила |
| {S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера |
| у; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо |
| е, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас м |
| > <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је мо |
| а вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: |
| а да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и |
| хничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сир |
| >— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло н |
| {S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино |
| ред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, кој |
| , да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која |
| ећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> |
| привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не п |
| p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних пе |
| к, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> |
| пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих |
| мо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би |
| њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Вас |
| и.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге. |
| се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се |
| расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропа |
| нао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него о |
| Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном |
| лица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ства |
| х несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, не |
| мевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет го |
| без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, |
| су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни |
| као нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi |
| али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда види |
| вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, |
| мешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим |
| .</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу погле |
| le>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан |
| као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истин |
| реба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и |
| ло казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла са |
| он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S |
| дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и |
| е писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло |
| говора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче о |
| <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?< |
| та дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња |
| е неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— |
| чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној |
| е свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и си |
| — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној |
| можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и д |
| ни доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко вр |
| .. шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p |
| дали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечера |
| узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји |
| се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се |
| нка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала б |
| говори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но |
| своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга тре |
| огођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са је |
| седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су о |
| <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у л |
| политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} |
| Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у |
| ије ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципациј |
| ао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> |
| на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевањ |
| на постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви |
| ој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хт |
| ти те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту |
| о се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теб |
| Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте мл |
| су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с |
| икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у пр |
| асмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутр |
| и рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чу |
| чнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свак |
| За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло поч |
| се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испи |
| ут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас позна |
| Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p |
| прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шал |
| реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које |
| о утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која |
| ам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити |
| а ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи? |
| требама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење т |
| начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново |
| а, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књи |
| p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље |
| S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> |
| чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да наглас |
| настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину |
| исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле рез |
| е људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} |
| — Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нис |
| ека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и мој |
| и позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, |
| коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши |
| атељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме |
| га, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак |
| ите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{ |
| мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се |
| ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом пита |
| да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви вел |
| fr">à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа |
| ле једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам к |
| аша, капиталистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет г |
| S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћ |
| ду са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобо |
| је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно пр |
| водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води р |
| је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему |
| } Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражи |
| ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у с |
| 137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропас |
| {S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведр |
| а сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим име |
| и ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља |
| те ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини. |
| о, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} О |
| и пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није ну |
| и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо |
| а?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — пр |
| а се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступал |
| е се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се о |
| што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој |
| е могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење |
| осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација. |
| зе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио |
| {S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се |
| руштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо коре |
| да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрес |
| васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпит |
| n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле осно |
| ли запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> |
| {S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику |
| ре даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уж |
| едан пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, д |
| кинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира. |
| е за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не |
| азлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необ |
| ва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о |
| о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше реч |
| бода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправи |
| во ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у ос |
| ом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она |
| почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су поч |
| ати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спр |
| урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак и |
| утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може би |
| делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико ј |
| заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да |
| <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и з |
| малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра |
| една цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаре |
| } Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, |
| Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштр |
| осао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да од |
| је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређа |
| мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној зан |
| p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p> |
| траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не зн |
| ного лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се |
| ање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљ |
| ршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се ра |
| о у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p |
| гова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку |
| — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на |
| доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при св |
| p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте до |
| идећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p> |
| наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила там |
| то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам в |
| им о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} |
| тини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не |
| ви затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно |
| он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако ми |
| нта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за |
| и сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p |
| Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је врат |
| си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље |
| је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш |
| сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих |
| едње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније |
| жи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> |
| ебали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје по |
| ла, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред оч |
| елицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом |
| ти ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја н |
| свим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без т |
| смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледа |
| ашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним наја |
| ије баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Так |
| лушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост ра |
| ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p |
| се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не |
| >— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманцип |
| еми... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке би |
| поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах р |
| гу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам |
| но...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам ш |
| се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашт |
| о ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрх |
| еда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</ |
| ње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано |
| ан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи з |
| ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, доб |
| за, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све |
| шење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према |
| се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција |
| твар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо... |
| {S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</ |
| и Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више |
| /p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећа |
| и.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска |
| ла вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— |
| е се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послет |
| ко даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо |
| ема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ з |
| познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док |
| <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше с |
| .</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о ти |
| говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p> |
| игу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... о |
| ро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у |
| ао да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наоп |
| } Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од с |
| му сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњ |
| зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — |
| бри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у так |
| рније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу м |
| едно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — |
| p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, |
| а штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут с |
| су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спр |
| д нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још н |
| баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год |
| нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и |
| <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од к |
| преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се |
| потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежи |
| ти су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али вид |
| Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се |
| рива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме пре |
| све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало |
| уди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би пустио. |
| асности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољно |
| даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово пр |
| риродних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај науч |
| ала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је ис |
| знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} |
| м мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ј |
| да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати систем |
| још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле. |
| с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивал |
| да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој покази |
| које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што м |
| што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да |
| ешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек с |
| како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S |
| зобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињ |
| — Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, не |
| ично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p |
| о...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава |
| {S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу |
| и?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није |
| ш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — |
| атраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и С |
| ме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на мес |
| оше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, дос |
| није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испо |
| овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељ |
| размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стањ |
| ња.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, д |
| <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{ |
| Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У |
| ајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је дана |
| д ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се раж |
| опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о |
| аше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стран |
| елила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што |
| вцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га |
| /p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="12 |
| ени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p> |
| о.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојак |
| а сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била |
| сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не з |
| има изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вр |
| и разред, онда је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разгов |
| је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота н |
| м ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има |
| ула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како см |
| знајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење |
| као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме ра |
| рењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> |
| није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право |
| на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам над |
| је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и пра |
| , изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш |
| — Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... а |
| н.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабо |
| > <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p |
| мена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поно |
| о тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора |
| ца осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешава |
| у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он о |
| најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет ово |
| е улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опшир |
| практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјали |
| ранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је |
| једна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћем |
| него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Пр |
| толице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој гов |
| њама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете в |
| ом узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они ста |
| ису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била |
| је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали з |
| ми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Тре |
| овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле |
| жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот |
| нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у |
| чавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на ко |
| тана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је до |
| ача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да |
| ом.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка |
| већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то |
| ољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та |
| он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Сте |
| ишта паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се |
| почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — уме |
| хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да бу |
| је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завет |
| есте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био |
| да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста п |
| n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је мо |
| p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме |
| >— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p |
| воје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме |
| их својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? |
| , како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам умо |
| го хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не ид |
| и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,< |
| </p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које |
| тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроград |
| дра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова |
| Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Ниј |
| .{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{ |
| мами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види |
| а никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и п |
| с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему |
| ам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певањ |
| /p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примље |
| /p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} |
| у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужаса |
| ита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S |
| га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет |
| само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све. |
| е после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ћ |
| д „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај н |
| ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У то |
| сматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и |
| добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки на |
| овеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје пр |
| виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за м |
| и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој |
| м навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се и |
| рали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су ј |
| текли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг |
| {S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гл |
| ни?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио з |
| слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Ми |
| мојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према ме |
| еразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у |
| — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерал |
| лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који м |
| са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема ник |
| ... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.</p> <p>— Л |
| д.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је го |
| сам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но друг |
| после опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљава |
| ачисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом |
| ?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ |
| ’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којек |
| S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим н |
| а о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{ |
| видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} |
| ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања н |
| видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане м |
| орила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасв |
| абим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко |
| ће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике |
| могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> < |
| нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ |
| спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} |
| о ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бада |
| ба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама да |
| живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, |
| ена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p> |
| новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ на |
| реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек жив |
| н у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што |
| , али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито |
| у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и од |
| жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: |
| Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ва |
| акојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p> |
| ад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то |
| о на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — зап |
| Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрел |
| о се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они каж |
| ом друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ |
| не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на |
| сам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку |
| и таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да им |
| ако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, за |
| hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамниц |
| са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, к |
| ким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху |
| ади“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга |
| домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже на |
| ратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама са |
| она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чека |
| Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла |
| а?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С |
| киде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква |
| пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} И |
| и то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли |
| ре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне љ |
| ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама о |
| им језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.< |
| сала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи. |
| јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, та |
| о год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је |
| p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред оч |
| може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећањ |
| бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она |
| > <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом |
| Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ств |
| ити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођен |
| ина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле с |
| оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и пр |
| иронично.</p> <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се п |
| а ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изглед |
| иван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље уп |
| <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад |
| е га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крив |
| аш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n= |
| ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опе |
| ебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бриг |
| вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све |
| з.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да |
| ера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Кост |
| уштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Пар |
| бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и так |
| оницу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у к |
| ући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви |
| ана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дођ |
| се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити т |
| ста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p |
| чије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да бу |
| а му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуште |
| е се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци |
| p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака |
| ти решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} |
| разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} |
| а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одг |
| стално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, |
| ла особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — |
| не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p |
| на?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дозна |
| сити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознат |
| буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом по |
| нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове |
| ко ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али на |
| ам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како |
| од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.< |
| алност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и зак |
| рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек< |
| те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће чит |
| а себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи |
| Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, |
| n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства |
| ај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управ |
| .</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се |
| нешто обично и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> уз |
| може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпун |
| p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у посл |
| и руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе им и Љубица, која се до |
| оди, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— |
| и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n |
| <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје уб |
| , да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је п |
| материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добр |
| рме, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смисл |
| непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго |
| уди угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то |
| — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</ |
| у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота |
| ала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жал |
| /p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је са |
| Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може наз |
| та — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако |
| е она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских лично |
| зражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да |
| рите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене д |
| о онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смеште |
| лата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље т |
| се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да |
| због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам с |
| м.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — з |
| за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења |
| ви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне |
| к чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге |
| сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, |
| људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не в |
| ко се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори м |
| о опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изглед |
| није на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и п |
| лико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом пракс |
| гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начел |
| ретплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што бољ |
| то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати раз |
| <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали у |
| мо од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њихо |
| олико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених рад |
| и што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно |
| кавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати |
| поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне м |
| на опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „свој |
| таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада св |
| у слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава! |
| се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{ |
| .{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је глед |
| ристи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се |
| и другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више кор |
| анизација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али т |
| а се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да б |
| етно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на ли |
| друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се м |
| ри, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање |
| ам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити? |
| треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— |
| — Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се |
| да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова! |
| не установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> с |
| да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бит |
| а“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој т |
| , онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>О |
| ме, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог |
| е, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти |
| и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није изра |
| Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" |
| ла, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима поједино |
| то невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у с |
| черас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је не |
| е подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови |
| Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куц |
| </p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га са |
| у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго |
| руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично в |
| у „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p |
| ко унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзи |
| је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.. |
| а може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био |
| један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије б |
| , с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо бр |
| од заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ни |
| и, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу |
| е.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Та |
| зглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та ч |
| себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би кр |
| се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S |
| <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, |
| p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало пои |
| ру и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све наза |
| — А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} В |
| p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би |
| — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме |
| , па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> |
| его баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — прод |
| или с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и |
| .</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад чове |
| ритиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породиц |
| мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама с |
| вић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се с |
| доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женски |
| — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p |
| .{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добр |
| четак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица разговора са једном од женски |
| оме?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији |
| т нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па |
| такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше |
| ј газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више |
| а је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замаза |
| ате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заиска |
| е Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен му |
| представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не од |
| а, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. |
| у...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или упр |
| наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је |
| јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p> |
| им, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, а |
| се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан |
| се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што |
| усији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по наро |
| ко прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми |
| и да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тог |
| ас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је би |
| и беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка |
| а у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовал |
| а њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој прев |
| или је од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се ни |
| вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му о |
| образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређу |
| м вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаж |
| ојој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, ка |
| хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу други |
| етри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за |
| и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђ |
| икнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесн |
| себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична е |
| штини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено н |
| па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је б |
| збећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не |
| који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је |
| етити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ на |
| мо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ст |
| говорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те ст |
| Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити |
| се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; ал |
| рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив смат |
| бавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оно |
| бода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан развита |
| ле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добр |
| општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначи |
| ста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, укол |
| отпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи |
| уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, п |
| оју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирн |
| довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{ |
| /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него кој |
| квој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— До |
| тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су |
| како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом.{S} О |
| ам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту |
| дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осу |
| и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да г |
| то је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво |
| , да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једно |
| ма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи до з |
| коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из |
| p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихват |
| го иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се |
| } Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S |
| е може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — д |
| <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондон |
| ротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго за |
| да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га |
| ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на |
| <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том пог |
| истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост |
| р, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље |
| {S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људ |
| нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе има |
| показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> < |
| > <p>Свеједно, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Бољ |
| што се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. |
| Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доц |
| о.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулац |
| се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, |
| треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, ш |
| ри ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигн |
| И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите.. |
| вори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ће |
| у одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро ви |
| форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи |
| чна“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако к |
| ати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умр |
| S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p> |
| вићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, ко |
| етна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; |
| у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео |
| ки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па затим ради |
| бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити.... |
| љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који ми |
| од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гад |
| од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> |
| и и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</ |
| уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А ка |
| жити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хо |
| је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпи |
| века — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, |
| датка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, |
| тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви |
| заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као шт |
| жна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S |
| аље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго нау |
| а видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар н |
| "123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Нег |
| лобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... |
| и остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама. |
| неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им тр |
| уг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је |
| ену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико п |
| ојина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд |
| ости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Не |
| видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело |
| и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла |
| с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би имале |
| у пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова |
| чење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намире |
| них грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је на |
| ти се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су п |
| за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло |
| тне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не с |
| е приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по р |
| друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. у |
| боде и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Д |
| ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p> |
| ди господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p |
| опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше наша |
| ате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уве |
| а затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме не |
| ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међ |
| <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја.. |
| ивелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у ст |
| опште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи |
| е толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{ |
| томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мор |
| рите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с |
| идео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да |
| <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима н |
| рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно нек |
| запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кл |
| овао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробн |
| е хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан ј |
| очињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена |
| е певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствар |
| S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећ |
| з којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Пр |
| жности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као сред |
| у од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да |
| е може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви |
| друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Ал |
| а са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> < |
| огао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уо |
| ога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не |
| прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажно |
| х није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на |
| </p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњам |
| етити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче |
| рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на по |
| што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{ |
| ању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образо |
| Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14 |
| и разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити па |
| наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законим |
| вимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том поглед |
| ло.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног пра |
| то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао н |
| к свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељ |
| боде говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао |
| престано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио |
| непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ст |
| ошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, кој |
| Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо |
| жали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша |
| насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете годи |
| таве.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских члан |
| чно немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, |
| е?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се пр |
| а бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој |
| ма.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањ |
| назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име |
| да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој ф |
| } Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то |
| и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато |
| S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањ |
| р. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> < |
| о друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту о |
| , и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икак |
| ад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту |
| та, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без који |
| ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те |
| за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то |
| задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други чо |
| ан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за на |
| хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа т |
| наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S |
| раничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— |
| јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је |
| о ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p |
| ад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликат |
| ..</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{ |
| ; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје с |
| сказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и пи |
| Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, |
| ту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати |
| Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и доб |
| отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих |
| је ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то д |
| ршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који и |
| {S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговори |
| алом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи об |
| привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек мор |
| чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су уве |
| змеђу мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да пр |
| познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био н |
| шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет |
| бећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб |
| ешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најо |
| им није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Доб |
| обода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, д |
| ети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је |
| ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли |
| смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та н |
| кога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран жи |
| расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно |
| о су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да |
| тан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још н |
| естита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, д |
| ети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе о |
| устити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограниче |
| {S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} |
| е је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: н |
| е и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Проб |
| снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фан |
| рабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина гра |
| ао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова п |
| кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80 |
| стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; на то |
| и на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, в |
| говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја м |
| а су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, |
| то се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупље |
| начи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У ос |
| н је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последњ |
| , који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо |
| обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половин |
| ог тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радој |
| ити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он ј |
| новне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив |
| литична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, |
| војим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорит |
| и слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположенос |
| S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представљ |
| мерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S |
| аћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том пред |
| а месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ниш |
| од од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новц |
| о у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> |
| ост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, |
| рилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако |
| борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као |
| је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим |
| журио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да |
| рема целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — на |
| о — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га нан |
| у се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и |
| ј сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она по |
| авамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две н |
| , одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгле |
| агати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критико |
| потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако с |
| ма, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно пра |
| pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је исти |
| ћаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме у |
| ј чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у сво |
| м раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — до |
| м непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет |
| ја ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> |
| треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту мо |
| с нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хо |
| ебала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Род |
| а човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо |
| вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да |
| борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да |
| Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — примети он. — Позивају је и |
| уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држа |
| ло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не |
| > <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Же |
| слугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај |
| че...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} |
| обре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим |
| а.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до |
| сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љуби |
| права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> < |
| отив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори |
| мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли в |
| е изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слаб |
| у због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се |
| едете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба |
| е напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше |
| у читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сце |
| т не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно п |
| у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с не |
| S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло.. |
| рганизацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу пр |
| — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — д |
| } У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама |
| једно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за |
| и то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> < |
| о је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А |
| само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} |
| сте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге о |
| ђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам ба |
| је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше мес |
| која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари. |
| .{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S |
| ила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало п |
| > <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у о |
| ма потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми ви |
| ли, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-какв |
| p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно |
| за искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, пол |
| — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећ |
| ла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљиво и сувишн |
| е друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто збо |
| д дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога |
| } Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати. |
| , што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и |
| тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губит |
| да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нарашта |
| огу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њ |
| али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div |
| сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитос |
| о сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А |
| а.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо ск |
| >— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви |
| би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <p |
| и мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви |
| ама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} |
| ачелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи |
| .{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, |
| лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно реш |
| вићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео |
| кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи |
| е него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној |
| и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао |
| ски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у с |
| на је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, |
| хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним |
| S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј |
| главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга |
| <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна |
| н још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизво |
| е и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много |
| написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би инач |
| и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити ци |
| ева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глиго |
| де и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изгл |
| тво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да |
| е да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Том |
| а ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Са |
| о је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак |
| истати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њ |
| и Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом ст |
| је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав |
| S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни |
| Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед д |
| могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради |
| треба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Мил |
| сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори |
| е и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога |
| чун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређ |
| ако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, |
| у; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву |
| {S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смеј |
| и, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама |
| вост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може упоређив |
| и наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На с |
| месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим |
| о; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званичн |
| чење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу. |
| сни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили см |
| акав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којим |
| пет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега течаја, и |
| у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне |
| ко му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве |
| у се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута |
| о начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три саста |
| толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прек |
| а затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране ниј |
| опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њ |
| сеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стан |
| ог времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређе |
| зу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа п |
| о буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p |
| ш из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се на |
| се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио |
| едан петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дош |
| азговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Мил |
| ш неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} |
| " /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанц |
| питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у ми |
| ети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњо |
| гне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пеш |
| RP18780_C1.2.3"> <head>XI.</head> <head>Састанци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опе |
| ; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху |
| во знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то |
| а Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао |
| трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код т |
| аку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега |
| у после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и |
| х снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усмен |
| равом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чис |
| за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Ова |
| му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Ср |
| у, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} М |
| ћуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у |
| ре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехоти |
| /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{ |
| се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што вид |
| у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она упра |
| на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био ле |
| г дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њо |
| део Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашт |
| оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневни |
| је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остал |
| коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то вре |
| ло радо имала, посетила је јуче око пет сати после подне.{S} Поседела је мало код ње и разговар |
| ad>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајућ |
| Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још јед |
| где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов |
| мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, |
| ма, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, |
| е слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и др |
| Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколик |
| је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: |
| његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последњ |
| мо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је сам |
| таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— З |
| личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бит |
| ости, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно |
| та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад |
| — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не |
| ког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења |
| граде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна |
| се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар ни |
| ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, |
| са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји |
| ла код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуго |
| на, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а |
| о, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уо |
| таше.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцниј |
| по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне ме |
| на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — уп |
| е мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ва |
| ање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут |
| од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране рад |
| х паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она ј |
| није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, ка |
| иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху ра |
| д је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан |
| — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, т |
| своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S |
| ба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, |
| и се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неумо |
| исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да |
| времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истин |
| } Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће ва |
| ле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p |
| е, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим пре |
| о мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био уч |
| обности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужуј |
| ега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због |
| ичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с т |
| ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуг |
| о дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живос |
| е ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и |
| да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и споља |
| апуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и |
| офица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће |
| карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да |
| тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потр |
| и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образовању и погла |
| .{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу |
| ена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n= |
| ретплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb |
| прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмир |
| ам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је о |
| јој одлажаше као и пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне у |
| и тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му |
| е таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се |
| што сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је |
| ога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим |
| душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основн |
| није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се ник |
| ало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговори |
| јим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по |
| мају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па |
| и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теориј |
| , <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него |
| ступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb |
| удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне прем |
| вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са |
| пшти рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и ра |
| , да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем |
| га људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео огра |
| знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> |
| е, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе |
| кчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S |
| поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште вла |
| требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно |
| е кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се |
| о.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разум |
| а све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда |
| р да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Он |
| остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатн |
| тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно |
| } Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другог |
| уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелаз |
| радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, |
| во, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јо |
| могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је са |
| ој свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На т |
| hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за прија |
| патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму |
| и тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање |
| еђивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при из |
| с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано |
| сутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник |
| друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима |
| говори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво |
| ку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да |
| ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратил |
| ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш ма |
| ожај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, |
| ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до д |
| то је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није |
| капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћ |
| и све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, |
| уди, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању д |
| јњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге |
| а за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакој |
| између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га |
| лите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији н |
| попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје неприја |
| подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} |
| е учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да |
| производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да |
| ше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут з |
| /p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{ |
| белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, |
| осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изј |
| би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ст |
| споредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу д |
| , увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и допи |
| уно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, |
| н, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би бил |
| ју личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните е |
| е сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разу |
| лна, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о |
| ан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако г |
| рио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се |
| ању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је |
| мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити друго |
| то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но до |
| Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити са |
| те изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био |
| де у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то |
| b n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ћ |
| "36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје чов |
| њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} |
| и лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољ |
| на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду мож |
| о — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђу |
| ито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није |
| едно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што с |
| али.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то |
| жевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да |
| а тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што |
| изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само |
| ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље ра |
| еког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слаб |
| о ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мр |
| лушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> < |
| е се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — |
| потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде г |
| више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или |
| та помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говор |
| ечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло |
| во расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих пос |
| ити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и |
| уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себ |
| >обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...< |
| <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не м |
| устити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, и |
| а говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све же |
| гови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан |
| , кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен |
| да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, к |
| више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озби |
| раду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али н |
| наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале |
| него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не з |
| ма. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се ши |
| требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки |
| икуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру! |
| м.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} |
| Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде |
| кчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама бу |
| е да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом |
| ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да |
| е слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ст |
| м, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла |
| слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном |
| усију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњи |
| е самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту наста |
| адашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то вре |
| ота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А ка |
| ности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, |
| несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — |
| Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо бил |
| га темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело с |
| жавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био пош |
| и што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим |
| и „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у |
| више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе сви |
| че многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више т |
| услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и ја |
| ити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год |
| богме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико |
| га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље? |
| пи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, ш |
| увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на дикт |
| каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — |
| ачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу |
| лободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљат |
| мски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солид |
| оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно т |
| програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима |
| ко ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неп |
| за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да жив |
| ким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују |
| би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погле |
| има, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште |
| е.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати |
| ге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини |
| авамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уј |
| н!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам |
| ано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жеш |
| тевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, шт |
| је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од |
| .?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што |
| — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да уви |
| све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — |
| ном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на осно |
| те се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у |
| нага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се њ |
| ст и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштв |
| ше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко в |
| тву својим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање |
| код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говор |
| Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам н |
| ру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше на |
| остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, |
| ле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се ви |
| и могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који про |
| и сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе |
| већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промисл |
| .. ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Н |
| га „непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасв |
| ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је див |
| ош неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је |
| та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мен |
| одан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно |
| ривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек с |
| ре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је |
| немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножил |
| им потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи |
| те што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до |
| с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попу |
| удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта в |
| ивот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p> |
| и свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само по |
| } Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>М |
| ети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је |
| кси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већин |
| и, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђ |
| а.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S |
| људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законим |
| предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијат |
| а су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен |
| до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ниш |
| ме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад прип |
| осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану А |
| оме нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{ |
| та.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми ид |
| а.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и ок |
| т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципаци |
| један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе с |
| н, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му |
| громна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључ |
| Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину д |
| а нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је пева |
| особностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши |
| је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финиј |
| вним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је т |
| е — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у к |
| с уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се мно |
| Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадит |
| тељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш |
| може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не мо |
| то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је ду |
| аћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама см |
| шко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) |
| столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, |
| ворио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и преви |
| ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима |
| добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде шт |
| учак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима. |
| лан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин.. |
| се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим др |
| о им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора зан |
| Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; |
| ..</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, р |
| трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му |
| } Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у |
| орављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са м |
| {S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} |
| их и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јес |
| го други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас. |
| абаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим послов |
| рдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија |
| уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његов |
| лике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рек |
| {S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече |
| нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао |
| м је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али |
| сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто |
| му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема |
| ше доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Б |
| препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потре |
| икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би |
| текао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више |
| аде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и с |
| ма нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по |
| опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, |
| пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе. |
| у свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим |
| цине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа |
| о куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па за |
| и за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да пр |
| е ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише |
| ример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то |
| .{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — зап |
| само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се ни |
| и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито |
| се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом дру |
| их женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{ |
| и свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати |
| тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, |
| кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свес |
| општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто так |
| олико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака. |
| n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и |
| да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi> |
| , а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о какв |
| {S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим |
| ну чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображењ |
| аваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може с |
| ти, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</ |
| ошају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; |
| учно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и пост |
| е ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаћ |
| своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша б |
| у зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити при |
| ју једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов р |
| та.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела |
| е бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, |
| и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи ј |
| и су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има |
| бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама |
| сне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место мел |
| просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p |
| верим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих до |
| исталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго |
| а би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабил |
| ајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама |
| решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи б |
| е и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична своји |
| уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па т |
| е имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје свој |
| с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, |
| ре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очек |
| вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је |
| им је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би |
| можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако с |
| ша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p |
| /p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својств |
| о се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен |
| купљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да |
| биљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> |
| сано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, |
| ди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би сме |
| ака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Радоје |
| </p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} |
| бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p |
| вараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ства |
| руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилиза |
| некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може |
| сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може би |
| купљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, |
| земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад |
| крвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба |
| штво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиро |
| ни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати св |
| поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми м |
| ичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то |
| задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до ст |
| ћи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараш |
| се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се т |
| добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватит |
| који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац |
| о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну |
| } Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, преки |
| да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, |
| </hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно с |
| другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је |
| туривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штет |
| стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вам |
| спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, кој |
| својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“ |
| задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Из |
| аринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви с |
| тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, |
| младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи нап |
| оговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти |
| е, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће |
| ица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и про |
| пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим |
| на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљ |
| и ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то |
| одлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад пр |
| е друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају гра |
| } Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који израж |
| пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале п |
| вима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају дру |
| ахтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S |
| н с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у |
| ле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално |
| то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмами |
| А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, |
| е те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>пр |
| „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити |
| Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није н |
| рло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанати |
| ете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико |
| зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко |
| губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само |
| пешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и расту |
| а, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до ви |
| ти све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје у |
| и можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим повер |
| , кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{ |
| <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па |
| тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он наг |
| наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том |
| елних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу |
| авикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... сам |
| еви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан |
| адметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој с |
| и српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} Т |
| право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против сви |
| } У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сок |
| су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој |
| азуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. |
| у читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то |
| читељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у в |
| носили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране из |
| но на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су |
| ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси бех |
| орити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Сада |
| ремена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије до |
| седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим насло |
| ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види |
| >— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви с |
| 4" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је |
| lang="de">Damenwahl</foreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> < |
| , да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p |
| нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити м |
| </p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приме |
| ам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разго |
| онова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слу |
| не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, п |
| </p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па |
| — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се са |
| крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки |
| камо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> |
| зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — прогов |
| ринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса св |
| ите само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} |
| ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што |
| хов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?< |
| рмонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{ |
| е више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде |
| S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који |
| и ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По |
| и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је сви |
| и наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара оч |
| вољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према |
| ојим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опст |
| узети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли |
| њу самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, у |
| и, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни жи |
| ивот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у |
| ћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно |
| амо зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум |
| орили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакл |
| је преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате п |
| ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавес |
| авцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишље |
| {S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало к |
| росеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној стра |
| зоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} |
| а кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве |
| наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи чове |
| ности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто |
| и имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто |
| ни; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хај |
| о је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до |
| ш сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немат |
| амо хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне |
| не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна пот |
| бог начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Љ |
| , доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће разв |
| но, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је |
| ремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све ви |
| Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам |
| д што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар н |
| е време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, |
| би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} |
| и.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу |
| греши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба укло |
| га свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће с |
| кшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпо |
| ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не |
| ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко |
| престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре и |
| ао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем дол |
| де послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи |
| се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше це |
| в њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> |
| на њихову природу...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово после |
| абије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{ |
| рко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у |
| ма чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће с |
| им другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p> |
| иташе Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p> |
| и ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у истори |
| ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о н |
| ити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је |
| у они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лес |
| тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш |
| у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не |
| дашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далек |
| дговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до |
| пособности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имај |
| у у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређ |
| и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и прак |
| великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним усл |
| а одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и |
| ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та |
| те: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, |
| баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса ј |
| погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допу |
| јално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима |
| да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И |
| ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати р |
| ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а |
| ом своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Ол |
| се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су |
| век тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али |
| е се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте |
| римо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сј |
| природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке брков |
| , Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који |
| } Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири ме |
| га, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — т |
| вани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и д |
| га трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су |
| представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невин |
| <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји |
| обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, |
| зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати! |
| ужба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубиц |
| сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекид |
| не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле |
| м, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ст |
| „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло дос |
| уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудра |
| и био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора с |
| Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигурава |
| учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште ба |
| стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...< |
| отив друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.< |
| игу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој |
| зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја никад |
| се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{ |
| рији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после из |
| де на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику |
| гме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} |
| лико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто нев |
| азумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици |
| је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од неког |
| Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но с |
| и више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго... |
| заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да ј |
| несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак |
| аш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можем |
| како могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да |
| има осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењ |
| па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање |
| ема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{ |
| руштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Те |
| >Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Васил |
| о моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње |
| лану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана. |
| и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други запове |
| у, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају н |
| верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим ваш |
| тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и ро |
| иће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћ |
| примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога к |
| ; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго ме |
| ике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцниј |
| Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами |
| природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с |
| ласт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Ал |
| м је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испа |
| у, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слоје |
| е уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код кућ |
| о, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} |
| дино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи |
| о мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако по |
| јени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За |
| ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, ка |
| ом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица |
| обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Б |
| Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто |
| ечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви о |
| и општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити поједи |
| аша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша криви |
| ује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— К |
| } Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо |
| {S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су им |
| е то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја сл |
| <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога упо |
| ч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до |
| а се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S |
| ву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Б |
| а игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико |
| /p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће н |
| све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то |
| дан пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова |
| не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а как |
| етити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Мн |
| кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао. |
| ачела, која једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наш |
| ничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред соб |
| куренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се има |
| вољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ва |
| ребало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој прогр |
| атим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту о |
| .{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за |
| е, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек |
| у што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу оп |
| друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даљ |
| узимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега |
| друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренци |
| е на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, састављ |
| народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— |
| рених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати измеђ |
| тање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, к |
| кости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} П |
| ку изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер на |
| Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељн |
| почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="7 |
| е?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако |
| живања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} |
| писују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> |
| , па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису |
| огрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi |
| е поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им ј |
| мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се по |
| а још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S |
| који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Во |
| жете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у |
| не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и |
| лободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} |
| да установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов гово |
| ки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за |
| према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то |
| бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи прем |
| а производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске пло |
| и свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Ал |
| ити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> < |
| и су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија |
| амо уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који |
| тати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то |
| увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} И |
| живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— |
| дање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко |
| , не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше |
| .</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зац |
| знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат |
| зни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свира |
| ао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек рас |
| рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је виш |
| </p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе |
| е било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, к |
| она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве сви |
| једно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку |
| S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто |
| тићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певач |
| а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби |
| неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенск |
| ној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошт |
| ло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало пров |
| ао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Прес |
| Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратко |
| идоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад |
| ебили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштв |
| ам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— |
| насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} В |
| /p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом п |
| не осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу и |
| е.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница |
| е ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, кој |
| што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у не |
| це, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женс |
| абава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па |
| но весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у |
| ро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример к |
| вила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво п |
| Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на нова |
| који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрз |
| ра свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Св |
| озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може |
| еше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан |
| једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни ле |
| ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми ј |
| радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је |
| амници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се |
| агласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уоби |
| опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, |
| да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, д |
| пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они с |
| ује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| дговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се н |
| ан пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпуту |
| осу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај |
| далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња мож |
| и, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="cha |
| жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има зг |
| лед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтел |
| опуларне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама |
| јекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта у |
| ме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично |
| тали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либер |
| хватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине< |
| оје далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, н |
| бито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је |
| себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све н |
| тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, |
| епријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у то |
| па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као са |
| исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p |
| м вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли |
| S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви |
| ји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и суви |
| се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ з |
| ствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе |
| огло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на |
| таде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано |
| и сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и куј |
| ном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет ст |
| ештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна |
| етаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна |
| а је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S |
| на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, кој |
| та је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се о |
| ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и |
| авцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке |
| популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном |
| д би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и нево |
| не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} |
| ретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, |
| та друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну ли |
| преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али по |
| p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по |
| свим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почел |
| рити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде к |
| Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје |
| ло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, |
| користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас |
| аља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је о |
| вете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави ч |
| кори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима о |
| другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени |
| непристрасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим г |
| его што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оста |
| >; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје |
| тачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање п |
| } Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — проти |
| p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади пос |
| } Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још пос |
| ступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Ост |
| плива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори |
| авно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ов |
| тина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини) |
| радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да |
| омислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две г |
| варима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразме |
| има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке излив |
| Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ј |
| никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају |
| наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то вр |
| више понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити |
| те сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете дол |
| ико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте м |
| рност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а оп |
| шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то мора |
| му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S |
| немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несн |
| иње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви пр |
| ма договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</h |
| акојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали. |
| ле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и |
| по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу |
| а, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је |
| о ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — про |
| је уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, |
| почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — |
| јати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Из |
| ри век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом |
| понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно врем |
| „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао нек |
| се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се по |
| врши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} О |
| обито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципа |
| таћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем |
| о сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ва |
| редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.< |
| потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога мор |
| мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачиј |
| та фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан |
| и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочи |
| м је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише С |
| његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге так |
| тина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху јо |
| који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не |
| основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу |
| како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с |
| ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно г |
| го да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уреда |
| и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престат |
| ији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ чове |
| на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако н |
| ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се мо |
| је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> |
| као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који |
| еднака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би |
| а — најамници не раде <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и о |
| у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на мин |
| у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више |
| у и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени |
| човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам дос |
| о; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Поло |
| је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се разме |
| им тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи |
| се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо н |
| сположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако |
| , да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заје |
| мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године св |
| ом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За |
| руштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам ка |
| и најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што т |
| редаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им буде |
| оћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</ |
| . ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда п |
| S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S |
| ротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час до |
| м Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и |
| елица према њему, премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави. |
| жаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Стан |
| а с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан чов |
| ебама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све по |
| то би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зл |
| , они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост |
| а.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је в |
| овим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно виш |
| држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ства |
| мо онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј |
| ене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ |
| ме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до д |
| уге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је потребн |
| ти.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вр |
| разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси |
| о сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради |
| говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом мук |
| ико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи |
| чуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, |
| ва за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарнош |
| ати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p |
| времени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снаг |
| и знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем |
| не радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет т |
| и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет |
| ада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи |
| што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем истори |
| ште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисав |
| мана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="1 |
| је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо |
| одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља |
| е стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то |
| је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме з |
| и насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањ |
| дника на сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi> |
| та видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамни |
| видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом |
| о — свеједно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација п |
| вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— |
| италистичка периода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила ис |
| рганизацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као теме |
| за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непо |
| гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако |
| > <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори |
| ко друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, |
| а, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако |
| авањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако с |
| као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу опш |
| о ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полициј |
| кола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних |
| и на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав о |
| пе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад |
| м.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пута наилаз |
| својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораш |
| је би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих дв |
| г напрезања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, |
| ну.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> |
| учак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; |
| то може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове |
| нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против с |
| вари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толик |
| и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио |
| њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у про |
| ај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и |
| бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе |
| јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, |
| ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак пр |
| е.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама |
| им радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом с |
| /p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, м |
| оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покре |
| После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јели |
| и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затвори |
| гом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим |
| за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје |
| орати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку с |
| е један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је |
| своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, |
| живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна |
| говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, к |
| што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Мила |
| <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Ол |
| бије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, |
| м друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, |
| е моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге з |
| о на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји изм |
| колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S |
| о се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непоср |
| е се, према различитим умним и моралним својствима различито је код разних људи и мерило за при |
| и психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- зас |
| врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је дос |
| стане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити |
| .{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, к |
| за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших нач |
| је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали. |
| моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате |
| невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде |
| такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела до |
| је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се дава |
| ре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — ук |
| пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не заб |
| лободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу |
| е око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе о |
| пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео |
| ше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је сед |
| .{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом |
| асте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади. |
| ам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром |
| -каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом так |
| се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете |
| ти.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и |
| својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им о |
| оље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом и |
| Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погле |
| иметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с |
| рпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови и |
| у, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и у |
| мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли д |
| на, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, д |
| е дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, |
| и начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, |
| оред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> |
| овори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене сво |
| мирни — проговори он, извлачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотл |
| је и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем |
| а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.< |
| заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то оче |
| ноје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> |
| ила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доц |
| који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали |
| и се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер |
| е само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну |
| право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку |
| то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да |
| му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и еко |
| лности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђен |
| 8" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничк |
| ена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p |
| о се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си ви |
| и неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — прого |
| у му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада о |
| итература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога |
| вао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били ник |
| <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са св |
| ио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је т |
| раво; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} А |
| и и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање |
| толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</ |
| и и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како |
| />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#SRP |
| арњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb n= |
| лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости ос |
| е у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни |
| ежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежност |
| е ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покорав |
| е одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима оси |
| и много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад |
| и све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да |
| мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај на |
| вим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запи |
| еван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли |
| це и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор с |
| писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из П |
| ец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Ј |
| није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и |
| ла навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека т |
| шљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће |
| ткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолик |
| ко поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има |
| чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулеж |
| налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој |
| анас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о |
| е у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би |
| —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у |
| ите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> |
| <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао у |
| око...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи |
| -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран би |
| м одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако заврши |
| ко прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за полага |
| згледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела ли |
| а.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и |
| ипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са прил |
| воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и б |
| , из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последи |
| ихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако дале |
| је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку |
| ре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. |
| озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; |
| — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се |
| други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на пос |
| .</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бе |
| /p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разго |
| ендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и |
| .{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на |
| а немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се |
| ли од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обв |
| то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе полож |
| и у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код в |
| ова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> |
| се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда |
| да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја има |
| о их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је о |
| , у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину. |
| шта говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, н |
| ахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим а |
| новато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о |
| о с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она једа |
| и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, |
| те, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена |
| ори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви ок |
| адили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да |
| ите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што |
| раше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто |
| му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу с |
| е шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хт |
| на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} К |
| ица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешн |
| еш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Н |
| ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> |
| састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити. |
| ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација до |
| .</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— |
| то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толик |
| , ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не |
| ледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жен |
| њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим |
| оворила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} |
| под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, |
| и ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребља |
| те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју |
| . ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — мор |
| знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — п |
| наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p> |
| , да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство |
| ажи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевно |
| скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>Пос |
| , нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у мас |
| идби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, кој |
| рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев |
| није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Стан |
| “, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч |
| ијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устр |
| од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се |
| лад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти госп |
| се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас |
| а слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим живот |
| а мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сим |
| алај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p |
| p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућ |
| тражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази д |
| оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о |
| а слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{ |
| махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, погледајући на лица осталих слушала |
| просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али к |
| Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају љу |
| и су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и |
| </p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пр |
| , да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знак |
| новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити |
| с са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према на |
| човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном |
| сигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњ |
| сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сва |
| томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога |
| еду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, вис |
| каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуз |
| мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести д |
| и, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — проша |
| робовско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p |
| о зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. |
| поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе |
| више употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, д |
| а као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навика |
| е на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „ |
| лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и с |
| ћи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога |
| ницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још |
| основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућ |
| ме.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче н |
| p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној |
| виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се |
| ају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{ |
| ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p> |
| ом строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће. |
| ви и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту |
| ку изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: чов |
| ти, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор |
| емчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме |
| с тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него са |
| тљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" |
| основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане |
| тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та |
| тицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпос |
| S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није |
| о томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајстор |
| та.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори. |
| на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање |
| на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} На |
| а, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, ка |
| ва сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <h |
| ту потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше не |
| о неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнем |
| ештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се о |
| бу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим |
| а доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оц |
| нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насме |
| "25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S |
| уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет н |
| .</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да о |
| ријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличниј |
| мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на |
| врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаљ |
| х већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па |
| ахтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностим |
| човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици уве |
| >— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за р |
| м; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још |
| ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што |
| е врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити у |
| научан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему |
| а вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви про |
| у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку |
| узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи ск |
| ашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, м |
| добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одг |
| о сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уве |
| — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиља |
| ба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле буд |
| заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу наро |
| бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, изв |
| Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xm |
| а хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не |
| колико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <p |
| адржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бо |
| рироди оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињености.{ |
| а...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, к |
| е опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и сл |
| позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Же |
| е Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га с |
| Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Мила |
| је се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам ј |
| 84" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији чо |
| ој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви јед |
| ставничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> |
| се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу.. |
| о, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим потре |
| као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина за |
| ле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, к |
| наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати веш |
| тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна ид |
| S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога |
| е излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати са |
| ва је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и фи |
| /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себ |
| p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети |
| лупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим ства |
| ом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са м |
| сама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; а |
| е гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне |
| а је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, к |
| <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p |
| ам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Св |
| ати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упу |
| заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испити |
| напред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, ниј |
| да не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна |
| и!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у де |
| би — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби м |
| ар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па |
| собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} |
| гућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није дост |
| етку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То и |
| а сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао |
| тив бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, к |
| Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам до |
| боравити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље |
| одним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога о |
| пој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Мила |
| већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред |
| н изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје |
| p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој |
| туд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да женс |
| На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још у |
| није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да св |
| а своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви м |
| ћ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напредниј |
| телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болеста |
| уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија прав |
| које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друш |
| аризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништ |
| але, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Гд |
| ан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле из |
| — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредо |
| ешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S |
| етан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви |
| тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа |
| еч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, |
| м би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене иде |
| једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поп |
| бама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непошт |
| емо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста сале |
| рви им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пош |
| а дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, ника |
| , наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да еко |
| опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се |
| већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> <p |
| но је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; он |
| љна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује то |
| не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски з |
| ало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете |
| ини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа. |
| алац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} |
| — Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се н |
| е, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити? |
| ају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несноса |
| јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта ј |
| м најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје пр |
| нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљ |
| у.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацуј |
| јим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају сам |
| ко једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело |
| томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво. |
| одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према нови |
| осле целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n |
| колико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову |
| иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле |
| да са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на фин |
| Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега... |
| сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати |
| тва у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мисли |
| прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије |
| ганизацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зл |
| мске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али |
| једначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, |
| сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане с |
| наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т |
| а свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство |
| старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим усп |
| > <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њ |
| то, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте ве |
| пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има |
| и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и у |
| олико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заист |
| може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих |
| 224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поч |
| ати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мо |
| имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је |
| ер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али нар |
| аном.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, кој |
| вим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не |
| већма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћи д |
| ле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради п |
| .{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што |
| бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслу |
| утим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и |
| како и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси с |
| ји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на |
| свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано |
| <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов от |
| > <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће |
| објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разло |
| — Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нуж |
| p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове т |
| ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело |
| чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свр |
| којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на при |
| ана не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је |
| .{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и |
| ри? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасв |
| које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, |
| бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан |
| х ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта м |
| ропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успе |
| накост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се м |
| Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране |
| е један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — |
| снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како б |
| а она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам пр |
| </p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбу |
| Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњо |
| да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било |
| оворимо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњен |
| и могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванр |
| же први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може поја |
| неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мисл |
| т, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим |
| вар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разум |
| о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери |
| е спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда |
| него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јов |
| ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена ме |
| а заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у к |
| сне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - |
| па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а |
| ве године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...< |
| месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању ро |
| о ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Н |
| ниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени |
| /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота.. |
| бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво ј |
| добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{ |
| мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“ |
| не нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шт |
| на ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у |
| аска Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе ви |
| оје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њи |
| мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о ут |
| донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у та |
| троја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удеше |
| пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих ми |
| има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и |
| спростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то м |
| Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење прир |
| те, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами с |
| и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за на |
| се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Он |
| говори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате |
| ају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они |
| и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђо |
| " /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, |
| Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи пли |
| ј, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „доба |
| добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве буд |
| леграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам п |
| се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} |
| аг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на ж |
| аравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, |
| дашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши |
| >— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме |
| им изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> |
| .{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и с |
| ајозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техн |
| о би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме ј |
| унати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као шт |
| забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што |
| се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу |
| , дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед о |
| на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је |
| орио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за |
| ију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета н |
| осно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки |
| анком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер т |
| тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> |
| } По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да т |
| Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете н |
| емо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од неср |
| ти, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} |
| непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој |
| месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Т |
| тати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у с |
| о тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија т |
| жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што |
| је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам д |
| да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, д |
| ви? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то ис |
| , у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се |
| > <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p> |
| ретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле та |
| је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога иск |
| иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћу |
| ни.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Дарин |
| ..{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад |
| т на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубље |
| Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том сл |
| то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с на |
| S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... став |
| же с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А т |
| е...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да |
| ђе?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто |
| } Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Миланов |
| ће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова. |
| } Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се з |
| све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда |
| којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упо |
| ад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и |
| /p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо ста |
| ку, коју је можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је |
| S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али |
| ч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само |
| тва у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити ти |
| тичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог з |
| разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у многим питањима |
| изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило |
| пај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бада |
| оворио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље |
| а два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље б |
| му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње |
| тва с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете |
| </p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла време |
| а.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда ба |
| својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p |
| наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао |
| p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се |
| шај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, |
| Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али |
| едео — предео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво распол |
| згледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегн |
| ...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та пр |
| нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они с |
| /p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила |
| цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p |
| е он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang="de">Damenwahl</fo |
| били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћам |
| <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Ми |
| .</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти о |
| е разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. |
| је најпосле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не |
| } Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњ |
| онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније |
| ане ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се |
| ли, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама садашњег друштвен |
| , као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се зами |
| а особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме |
| ати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p> |
| емље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду |
| е — примети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много |
| к.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} К |
| аједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста |
| > <p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{ |
| е даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се |
| Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и |
| ите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} |
| Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навик |
| здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, |
| новића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка пр |
| убави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у не |
| су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана |
| означи он својину и конкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај те |
| , састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекуј |
| при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државн |
| са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озб |
| ности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство з |
| у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими пут |
| p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да |
| > <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прих |
| S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — п |
| — А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву б |
| дите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној |
| зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом |
| здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?... |
| какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, |
| у препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по ко |
| о“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други |
| говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обич |
| им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пра |
| вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њен |
| во.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поузд |
| } У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је |
| те, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, |
| најете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — пр |
| е рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што |
| ш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу |
| } Поседела је мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, запла |
| Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што ј |
| гледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несре |
| није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма д |
| “. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Да |
| собним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању ос |
| уштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Пот |
| бјасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему |
| се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако |
| ху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан |
| е, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> |
| рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глуп |
| икакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, |
| то меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, |
| не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало |
| То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата |
| а — указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне ус |
| е ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали |
| ди довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није |
| јима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, |
| дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви |
| hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себ |
| него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука |
| аким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључц |
| ко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — |
| уштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклон |
| тио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости. |
| ахтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се оствар |
| довољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко раз |
| одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали |
| S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и |
| сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи о |
| то је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{ |
| шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин |
| ез икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје р |
| књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и науч |
| мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећ |
| да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- |
| з њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једног |
| ео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то ниј |
| Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— |
| и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледај |
| .{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући |
| иланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве пол |
| а не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, |
| тарог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима |
| о друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, н |
| обу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на |
| лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.< |
| Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећ |
| повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држа |
| тање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није |
| пијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио са |
| иколине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много пр |
| је нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим з |
| Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја |
| тини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао ко |
| S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у ко |
| очне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским позн |
| на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према др |
| ти...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — |
| о не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огор |
| ...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p> |
| свеједно...{S} Наставите само...{S} Она се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем |
| а.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досад |
| али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, |
| а на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на том |
| и Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња ст |
| означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се |
| уги људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није сме |
| их двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се |
| {S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће. |
| су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће |
| у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телегр |
| <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре оп |
| е установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Завод |
| неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше |
| ...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то са |
| а је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребниј |
| м, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво |
| ти био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка |
| Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да |
| А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш т |
| мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, |
| } За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом |
| ромене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ни |
| лиме према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јас |
| овати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја мо |
| стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава ја |
| презре.{S} На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманцип |
| посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правили |
| шта радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно |
| ина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво |
| ца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{ |
| леда месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; |
| ве?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је т |
| е су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити |
| ја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На п |
| забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здр |
| ра и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси ве |
| шта израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме пу |
| нанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је т |
| не свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врш |
| о, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чи |
| већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је |
| — настави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скор |
| омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством |
| собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само к |
| /p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p |
| томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући с |
| о...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— |
| ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлик |
| де тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него |
| > <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можем |
| Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— За |
| цело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} |
| ..</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите увере |
| че своју руку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту |
| га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Гр |
| — Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на на |
| х после поздрава отиде Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морал |
| <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме |
| , да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као неш |
| <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права жен |
| за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то са |
| лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одг |
| } Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви |
| е она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Св |
| друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни |
| гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки по |
| својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са нек |
| ље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу св |
| ршно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако зван |
| научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавн |
| ао што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Вер |
| и се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно пог |
| ; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирну |
| а неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш з |
| рло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нуж |
| да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начи |
| обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако ско |
| кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало |
| се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него бра |
| је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — прогов |
| икаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, о |
| јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S |
| Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих ап |
| го траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да |
| а у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ниш |
| мора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда |
| е би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија изве |
| ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интер |
| етака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о д |
| т Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, к |
| ..</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— |
| а.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар.. |
| алије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланов |
| адно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Поз |
| овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ств |
| и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удес |
| а то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има т |
| в друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} |
| вке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се ро |
| накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</ |
| шљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је с |
| би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле |
| } Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи р |
| S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше |
| страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено |
| в даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за сво |
| и један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „прилик |
| само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „сло |
| а малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај кру |
| ого научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p |
| , у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стев |
| а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како с |
| овеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год |
| ан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се м |
| мо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа врем |
| .{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло повр |
| је за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесн |
| о и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми |
| на изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао |
| екори и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити |
| а имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</ |
| о је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> т |
| исто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиск |
| рофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила |
| а се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да |
| е.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањ |
| ве, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ро |
| ад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слоб |
| вечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} |
| се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> < |
| тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност |
| о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захт |
| ињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњос |
| нском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.< |
| И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> |
| ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад |
| отпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осиг |
| } Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи |
| исам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита |
| разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упо |
| а већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она ра |
| тио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наиш |
| ила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...< |
| ост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{ |
| је.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После неколико трен |
| је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — |
| ив тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, |
| тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуз |
| /p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевља |
| е у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, која је пре више пу |
| и, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} |
| угога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, н |
| .</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{ |
| се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Зати |
| ле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо |
| ије био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало в |
| врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе |
| Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда |
| о мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући и |
| те, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом |
| рши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу |
| ледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{ |
| остив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбу |
| ам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, који је непрекидно корача |
| че? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати. |
| корелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на |
| о и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не |
| .{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена орган |
| има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле |
| ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе оби |
| јући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би |
| а појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, ка |
| ике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнак |
| S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>П |
| огаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друг |
| те, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до ду |
| истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу |
| Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој |
| Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учит |
| крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се |
| е мишљење — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја призна |
| Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} |
| S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста |
| /p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лон |
| је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славе |
| памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум |
| мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али |
| ама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отид |
| ислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате в |
| ребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} |
| е набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} |
| тоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, к |
| а друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад о |
| ог њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он |
| је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{ |
| врне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мит |
| е му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насм |
| од видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она пост |
| и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</ |
| видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се |
| пери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — за |
| чне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и |
| га, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике |
| акле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; |
| уран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од |
| осадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким ина |
| олска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима д |
| шао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због |
| начило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога |
| ћ, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, са |
| чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињени |
| а строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, |
| Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам уп |
| шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинов |
| смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, ј |
| о, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb |
| се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметал |
| којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштв |
| p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире |
| послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мис |
| ици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна |
| војој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди |
| де нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да изм |
| адних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и у |
| на и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила |
| акође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито |
| аде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је |
| ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— |
| на није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти |
| набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасв |
| о <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, |
| ље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се |
| начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у с |
| стајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај располо |
| ом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала |
| ам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што |
| су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та |
| од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што |
| ђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима |
| ли немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити сп |
| може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различ |
| , да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује |
| елика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човек |
| ћи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они о |
| ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у влас |
| ин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане прав |
| имање.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка произ |
| то се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари |
| ти све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први об |
| а.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о |
| љ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о |
| то говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> < |
| —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше бли |
| Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми суви |
| ! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматр |
| утака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одр |
| Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — прим |
| ицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу |
| а је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, |
| упе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун од |
| ним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из |
| начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се им |
| водњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се |
| нка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, |
| ање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања |
| {S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који н |
| с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне |
| илизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците |
| ије; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што свој |
| н беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да и |
| } Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о |
| очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога уж |
| ила расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгор |
| асвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истин |
| и смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p |
| су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та |
| стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолик |
| p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви |
| ућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систе |
| свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, д |
| ети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута |
| ут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му пр |
| вршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за т |
| рама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p |
| Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи на |
| тно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је мог |
| и се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним |
| одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи.. |
| ам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи н |
| ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не об |
| едначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење.. |
| титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знат |
| а знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — нег |
| га већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за |
| права имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је |
| убица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не поз |
| ко и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — у |
| ри он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђењ |
| омењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко вр |
| Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго |
| ш и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олга.{S} За |
| аше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Ра |
| рно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна пот |
| — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ва |
| орате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При т |
| а видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је |
| ор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили |
| о; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром ста |
| Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове |
| риродно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем но |
| еријално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> |
| али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде пос |
| е време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи |
| е Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се |
| ви Јовановић разговор с Миланом — нисте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене |
| рила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога |
| <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Ва |
| о узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све мог |
| . не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна |
| ију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <for |
| ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или кр |
| S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да с |
| што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч |
| ећа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p> |
| а утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења нај |
| е, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад с |
| рби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће |
| е.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти за |
| вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он |
| ме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ и |
| узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши |
| неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада ба |
| ало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке с |
| покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} |
| е верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме д |
| ље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дак |
| цело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други |
| , због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S |
| <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи |
| једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани |
| да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Ок |
| S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу н |
| ујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb |
| дупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају |
| која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити |
| ничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њим |
| ите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће р |
| учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно |
| е девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њ |
| ерујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — проговори |
| а је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или |
| и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од |
| S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука |
| лива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, н |
| ела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да |
| S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{ |
| иран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" |
| но, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А кад |
| права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба д |
| никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може |
| ји га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{ |
| штином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужн |
| е врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд ј |
| у механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш |
| у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истин |
| и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нуж |
| p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не т |
| чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним |
| аве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајат |
| азвити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће |
| груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друшт |
| нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се |
| ..{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да н |
| } Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договор |
| > врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на о |
| У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање |
| и.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја |
| ом сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове. |
| врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпос |
| ељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим |
| аће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и тел |
| аће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту н |
| ије поуздано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— |
| има.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на с |
| сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога ре |
| писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ |
| нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и н |
| у. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишл |
| та заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p |
| > <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су нек |
| >— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили |
| е.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна р |
| време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи |
| последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила |
| Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, |
| адржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја |
| куп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколиц |
| ра је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу за |
| pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојка |
| вир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо за |
| о свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране у |
| огу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари с |
| нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, |
| а.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и |
| леда...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе |
| аше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, од |
| {S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином |
| >Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говори |
| исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био доша |
| обудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов д |
| мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} О |
| у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— |
| природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежн |
| ру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p> |
| и то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потре |
| ка одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим |
| } Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живо |
| А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио |
| о политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пр |
| ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> < |
| е, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љу |
| } А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по |
| тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда |
| <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало |
| за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је н |
| у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо р |
| а.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници |
| новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми |
| а, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају |
| иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом |
| е, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што |
| амо нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економи |
| су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле о |
| указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} |
| би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне |
| ињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те |
| тво тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкурен |
| као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би т |
| .</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S |
| згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— |
| родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, п |
| тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био |
| сно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после |
| Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у на |
| и смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав. |
| шкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се |
| ли, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се н |
| еђу чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или |
| шој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега ту |
| S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и |
| о да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако не |
| — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда треб |
| мишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, |
| уштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наш |
| м ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би се |
| да ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио |
| још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; |
| могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго ви |
| за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу зад |
| о чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би пре |
| S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употреб |
| ита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилаз |
| ало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш к |
| абаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на |
| вокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја |
| ко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче |
| а доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питања.{ |
| , градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само |
| Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> |
| има са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и так |
| ме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у кој |
| >— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим гра |
| ела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнијим з |
| имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за |
| ш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчиј |
| чају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како |
| и је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себичн |
| се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужн |
| пасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди п |
| заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила |
| ој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета |
| p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се зава |
| изила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непо |
| простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избе |
| лу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је |
| са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло |
| , мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла |
| ло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима о |
| се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се |
| ем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубок |
| ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлази |
| "182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече |
| ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на т |
| огледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра од |
| , само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, |
| е није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање |
| о би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек |
| тење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поч |
| е извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њи |
| има, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћу |
| се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не |
| м?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и с |
| ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економиј |
| на скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... пр |
| досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} |
| а оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје |
| лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на у |
| еографија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два ње |
| абији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да п |
| >— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужи |
| слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да |
| ашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обма |
| ло се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад ш |
| е моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква ј |
| ц.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринко |
| добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако ид |
| Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису |
| бно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се та |
| /head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним |
| , да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да пор |
| ајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| лима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим доб |
| : а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, до |
| /p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том |
| од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мис |
| тво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, осигурава |
| </head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S |
| ј дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поре |
| е да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа |
| сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</ |
| уда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— |
| /p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> |
| > <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми |
| м Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић |
| ати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, ш |
| - Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књиж |
| S} Он престаде, погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао ко |
| ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, у |
| ако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, мор |
| <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мењ |
| или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неум |
| — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји |
| њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило ос |
| целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не п |
| те само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} П |
| е повлаче на неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме |
| мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по м |
| о, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до п |
| {S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због т |
| едном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се најпосле мало зауста |
| солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини ч |
| два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о |
| емо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се |
| } И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их |
| адметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша пор |
| оше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно |
| </p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте |
| устро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито м |
| у у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну. |
| роговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— За |
| иста постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше д |
| оз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадно |
| нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, м |
| пре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга |
| усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ва |
| ду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори |
| сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не |
| јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> |
| ање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је дру |
| о о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— М |
| p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Не |
| е цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој заб |
| на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше |
| акве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај |
| вет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа |
| да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S |
| е...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p |
| аја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има |
| је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искр |
| дити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какв |
| али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и |
| и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Ф |
| почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеко |
| аничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говор |
| е томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не. |
| створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро. |
| ви Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до д |
| итала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да ј |
| о душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </d |
| , да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису њего |
| бало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго |
| добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина г |
| о год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{ |
| стив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски јед |
| уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којим |
| е марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шал |
| чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, а |
| т су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и |
| у, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што |
| мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо ми свој рад — рече опет |
| .</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између |
| p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске пес |
| один Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја с |
| наче још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и та |
| оје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су |
| гу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођ |
| >— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав пос |
| можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо |
| о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уоп |
| наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што |
| је се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb |
| тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{ |
| А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{ |
| сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи |
| ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — види |
| и противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду сл |
| <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не мог |
| лице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S |
| од са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузе |
| је се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле |
| те...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до кра |
| аво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— |
| /p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађ |
| суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа |
| лан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најп |
| во огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за св |
| ила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{ |
| у? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан... |
| S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја н |
| -Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— |
| оришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им бе |
| а знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како ва |
| вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. |
| о пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам из |
| ј се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али |
| говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам |
| ај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, к |
| ијатељство међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— И |
| и...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш спец |
| на начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљат |
| ек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двад |
| >Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегават |
| аринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, ко |
| и садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу. |
| треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много |
| н лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне |
| и у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и по |
| S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> |
| ти напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је о |
| те у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са јо |
| p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па |
| ати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за |
| , као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пита, за |
| ет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се и |
| Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем ц |
| би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Ни |
| идарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко |
| Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда |
| ер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, |
| Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми |
| једно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је ба |
| та није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!.. |
| го није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Как |
| Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p |
| у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — |
| ањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети |
| оклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно не |
| ри деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равна |
| год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан р |
| у и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих |
| чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој |
| рати.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином. |
| ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао |
| баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „ |
| p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S |
| на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактер |
| а у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важн |
| ај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупо |
| а.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и |
| стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, |
| што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Нај |
| {S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање |
| није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати з |
| ко је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива слас |
| и су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинам |
| је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, |
| екаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при само |
| о ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> < |
| они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p |
| е већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— |
| — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем в |
| ад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} А |
| сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наме |
| p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разгов |
| о је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седи |
| спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сва |
| објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите |
| е се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— |
| ао сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви |
| ђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположе |
| даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави |
| што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде |
| праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, ба |
| на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад са |
| у само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам |
| штву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, н |
| амо то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, ка |
| вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p |
| којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S |
| гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који б |
| <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје |
| чно дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више |
| е ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје |
| већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па |
| акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима |
| <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Д |
| > <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће д |
| , је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напре |
| {S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу. |
| акле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за но |
| хвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва трој |
| дићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, |
| е сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са шта |
| чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да |
| Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам упра |
| ћеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ једа |
| </head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати н |
| садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није п |
| говор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би |
| у.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али |
| осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну |
| нске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг |
| ори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у непр |
| израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном |
| >Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху |
| на с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако ост |
| ријом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да ус |
| м се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.< |
| заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве |
| богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} |
| , да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима |
| њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки |
| лашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше |
| таје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да ј |
| ћи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.< |
| авније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код |
| вуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно |
| а, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Дост |
| ој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и нај |
| ивотињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад с |
| о ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам д |
| се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — уми |
| еше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, |
| да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нек |
| ешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он ус |
| аборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Дар |
| {S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с |
| е држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p> |
| што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за |
| у)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим |
| .{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренил |
| о попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује |
| Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, је |
| >Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморил |
| ...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Стано |
| проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре р |
| е може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се |
| о знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мањ |
| ећма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе сол |
| ивремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може |
| просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, |
| то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде пов |
| ви дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине |
| посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— |
| али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одр |
| окаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање |
| атак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у друго |
| адикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми у свој |
| ољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и |
| , да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него в |
| ико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам с |
| и којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он |
| <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на пу |
| у, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" / |
| ај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} О |
| а нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла |
| а ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Ист |
| раво у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе |
| S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и |
| .</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би |
| ем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар р |
| .. рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити т |
| адити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узе |
| у за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, |
| искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас |
| средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{ |
| опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{ |
| им.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да |
| отпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан пр |
| о из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} |
| сле подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од |
| а се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда |
| ако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У ра |
| изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{ |
| говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, |
| ти чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S |
| — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— О |
| ...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и пра |
| вде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и он |
| је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref |
| слити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо в |
| прату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзо |
| спод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана По |
| ишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложит |
| умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите про |
| рете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> |
| баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </ |
| било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италиј |
| ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или од |
| да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настав |
| ре подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они |
| волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> |
| се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз на |
| е могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како |
| узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? |
| тим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са |
| ање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је произво |
| јаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; |
| } Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би на |
| ме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Ко |
| не форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама з |
| S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> < |
| то земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али |
| човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, п |
| свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан де |
| матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} |
| } Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се ско |
| погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смеш |
| ије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде ов |
| е заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с т |
| ше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.< |
| р о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Ј |
| дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких позн |
| Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из |
| не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових наче |
| ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је п |
| Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, |
| стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црн |
| темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напр |
| ста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се пр |
| чуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, |
| акунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се |
| Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из |
| упе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p |
| едаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за ш |
| ка?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је ка |
| хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете с |
| стока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах пр |
| о, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да по |
| ти.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p> <p>После неколико д |
| ви људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којим |
| е може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаш |
| ачи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма раст |
| ем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} |
| је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слобод |
| убила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње |
| па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше |
| ео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје ак |
| /p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш с |
| слите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла примети |
| — Не питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле ш |
| морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше пр |
| акојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још |
| Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као ср |
| и, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродав |
| ши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се јо |
| беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре све |
| , — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах с |
| воране, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} |
| показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за ос |
| ор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави |
| игурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљ |
| а аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао н |
| м то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио |
| не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане |
| за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, |
| м дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та |
| па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... |
| ави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, об |
| и из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече п |
| ствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов екон |
| нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледа |
| о певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше |
| Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ва |
| до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S |
| Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо п |
| од у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човеч |
| <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има |
| т свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> |
| ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срам |
| фре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та ч |
| > <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Ви |
| </p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви |
| <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и |
| стало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало си |
| е...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате |
| које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> |
| шао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} Пос |
| гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му бе |
| е умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамти |
| вече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија за |
| смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они |
| ји лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; |
| а и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једн |
| не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не |
| иговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, |
| <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао изб |
| а нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата |
| а не постоји у суштини противност, него се она појављује само привремено у извесној форми, али |
| лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Ш |
| пет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, т |
| твар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што бо |
| би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумел |
| ма и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он |
| јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и п |
| и доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало ј |
| вановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти г |
| је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером п |
| би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му та |
| адом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Сврш |
| из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p |
| Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> в |
| тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — дост |
| упио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да н |
| ло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним и |
| шље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај мора |
| ћим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше |
| ко?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они |
| пита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> |
| би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му |
| у.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама |
| то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправ |
| живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свак |
| и...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb |
| штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој |
| опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледа |
| тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и |
| списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што пот |
| за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} |
| су ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, |
| тровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле л |
| мо да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла |
| она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се |
| ...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги ц |
| спало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и чита |
| грао, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та т |
| {S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго науч |
| еме.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у цириш |
| памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у поче |
| само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{ |
| потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говор |
| га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколи |
| Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви мор |
| ислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина |
| — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p |
| ада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су |
| <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе |
| ше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика о |
| се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n |
| он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свејед |
| д топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div ty |
| као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем |
| } Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше кр |
| руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави св |
| S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем |
| рема том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— С |
| S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за |
| 235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, ко |
| едан пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне ус |
| аш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети С |
| на је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целом |
| од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не мо |
| без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде |
| ли далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива |
| као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако |
| тив стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вр |
| м свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља |
| је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је |
| ји се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по |
| } То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У |
| о у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше п |
| , који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже |
| растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на |
| е са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — |
| оји је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави |
| радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и потреб |
| е могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да поч |
| ан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрен |
| да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да жи |
| реба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо |
| имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама није |
| Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би |
| ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до со |
| етате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир |
| ато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека с |
| између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то св |
| орићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, |
| дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стан |
| ду са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... г |
| !{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кес |
| говарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, ш |
| век ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редо |
| ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> < |
| адити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ств |
| је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си |
| м?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не приста |
| з рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је и |
| сталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на с |
| .</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паме |
| } Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{ |
| едмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на |
| ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно |
| епо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А к |
| е дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петро |
| а, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло |
| живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, |
| р начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone u |
| а даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја |
| цање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} |
| а збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p |
| се могао приметити какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост посл |
| мама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно |
| расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао |
| вије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ. |
| совир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неп |
| Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састајати наши познаници од краја пређашњега |
| д?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју застав |
| у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван жи |
| и то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да |
| су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта |
| о се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, |
| долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадит |
| и наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама |
| а ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни |
| снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад |
| нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази |
| ријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p |
| је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већи |
| ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога с |
| га друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела |
| је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p> |
| . би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћи |
| е управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да |
| д се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска |
| сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — у |
| ју између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у ме |
| ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан |
| а економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једно |
| м способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у цел |
| еких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, |
| Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истин |
| оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус ч |
| ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би |
| ту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, не |
| требљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопар |
| и, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева |
| тање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то |
| опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околин |
| ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и са |
| ише пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна |
| ваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Мил |
| p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који с |
| !“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна |
| о све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле не |
| {S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела |
| „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се |
| м.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „при |
| ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па н |
| е тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја |
| ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је ме |
| ј користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би с |
| амо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> |
| те, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не |
| , — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро |
| о, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њим |
| да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај поста |
| , која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него |
| ало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од п |
| не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта |
| устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с је |
| уштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар т |
| азумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет |
| шљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него |
| тета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утв |
| — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога |
| ка се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учест |
| цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - на |
| о пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није з |
| го и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с на |
| ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљ |
| тина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да |
| ло <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; гов |
| она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?< |
| памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако |
| рају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Д |
| , — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, к |
| је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бе |
| руштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу мора |
| имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе |
| ободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи |
| у данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота п |
| <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као |
| икакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једна |
| бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти ус |
| их питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважниј |
| кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је |
| х — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а |
| рава.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решав |
| какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити |
| ам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} |
| атељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста бол |
| нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело напис |
| тније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јели |
| праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући му Ђо |
| ма томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S} У |
| се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дакле н |
| ста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p |
| тепен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, к |
| а нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге ств |
| наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{ |
| Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, |
| мањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда поди |
| о моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Ист |
| претка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не борите за |
| — Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за о |
| арко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — зап |
| н. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она |
| адовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудн |
| са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и |
| се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико м |
| рема томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тог |
| >— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Зна |
| ворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} Неки се од њих |
| а њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушко |
| забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити |
| подо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без су |
| ојмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" |
| је од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким при |
| о ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, п |
| авате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да ј |
| тив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог |
| > <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} |
| ка за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пун |
| децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво мор |
| доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, |
| и ништа није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економск |
| отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за |
| за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којека |
| лоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметил |
| е при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико |
| о томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се св |
| према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. |
| остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шет |
| , природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ |
| приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати че |
| отивност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети корис |
| али су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и |
| али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је |
| ати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију |
| к, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} |
| и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Ску |
| говарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од к |
| } Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране в |
| ласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличн |
| ру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мис |
| и од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се ј |
| редњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрин |
| о још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{ |
| ина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После не |
| зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се ч |
| зговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је он |
| али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отвор |
| тварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе |
| стичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове |
| и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се так |
| непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити о |
| „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она ње |
| у, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку п |
| S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни кап |
| својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало |
| Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он |
| атеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши д |
| бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с |
| ра бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструк |
| ан и разговарао се с њим, представив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали јо |
| а је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женск |
| у, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погл |
| тен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n= |
| у је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> оста |
| растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јо |
| о би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се |
| пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— |
| /p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па он |
| авца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књи |
| е.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав нова |
| уди, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је |
| евала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђ |
| је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну |
| ишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; |
| але без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкив |
| обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита |
| звијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбањ |
| евао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наил |
| о поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле стопише у |
| ним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за ме |
| {S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког вре |
| о, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита |
| књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине соб |
| је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, |
| ства.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, с |
| слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу |
| ти још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљив |
| ао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. о |
| као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три са |
| а кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: |
| оглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду |
| ијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револ |
| о смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — |
| икола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо |
| ан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Н |
| обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су го |
| о соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад к |
| ли, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и друго |
| било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да |
| Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два да |
| у према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапре |
| рошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и |
| Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.< |
| јали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим п |
| је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко оду |
| говора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У так |
| к, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земља |
| изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добр |
| ли се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русиј |
| n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је |
| присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре позна |
| ци у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава |
| p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало пос |
| његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне ме |
| је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и |
| ружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добр |
| е не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе |
| забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и и |
| више наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разл |
| атити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако б |
| Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они |
| ротив ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећ |
| ... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — |
| еријала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <p |
| ресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила ја |
| еда Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи си |
| p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврди |
| ва и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу |
| рао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодије, изражавајући разноврсне осећаје.{ |
| {S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претресали су сам |
| едео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго |
| Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок |
| ином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао с |
| раху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази жен |
| — Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у |
| >— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настав |
| е ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још не |
| тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње с |
| говори нешто сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи |
| чити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није мог |
| утак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити |
| {S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме М |
| мену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, |
| е...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за ру |
| јести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра. |
| што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— |
| кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили мо |
| нредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите л |
| било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S |
| о решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И |
| о према општем правцу и начелима, којих се придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите да |
| положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и та |
| вно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака. |
| те само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{ |
| ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</ |
| ло аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</ |
| ..{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...< |
| м, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и пр |
| о је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— |
| народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, кој |
| али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем |
| ца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а |
| а.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност |
| вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане с |
| азуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђе |
| дала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p> |
| лаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ |
| Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на |
| ора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његов |
| рагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је |
| о“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практично |
| естанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја |
| ад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате... |
| упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик то |
| .{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околн |
| м ништа свршила.{S} Не могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гл |
| за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S |
| ="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} |
| .{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се |
| м, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{ |
| најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са оств |
| ева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лаз |
| енскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „сам |
| тала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим ств |
| да одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у в |
| — Имате право.{S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; а |
| ке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друг |
| аче, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма |
| је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужн |
| hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи |
| тов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на све |
| гу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш од |
| а и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мисли |
| ита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с |
| ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} На |
| огле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа |
| а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не б |
| е ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бес |
| иђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад |
| не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у |
| Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па ј |
| и.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, |
| узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег |
| ко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се кол |
| , да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отм |
| иновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одмо |
| ако је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у ве |
| и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> |
| их па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>В |
| својили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз |
| социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад |
| говој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакл |
| у се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </di |
| {S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачк |
| рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао. |
| ли гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је |
| е људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар |
| и споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе по целом св |
| руго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се и |
| ?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред |
| ву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бац |
| ње.{S} Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је оп |
| такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— |
| те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремат |
| 9" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „ |
| ло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, |
| ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагог |
| говорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није |
| ово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по т |
| ио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што |
| не могу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево ова |
| науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметн |
| ком погледу према нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језг |
| бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити т |
| о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образо |
| ло очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на |
| го што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш |
| тно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој личн |
| ти у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити поне |
| реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с ко |
| и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би |
| {S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни |
| своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омалов |
| Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна у |
| ко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од к |
| м утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што саврше |
| али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало |
| против, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражи |
| а како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за |
| ра бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</ |
| јим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После |
| тање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су |
| ро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, |
| .{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге |
| пшти интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачиј |
| интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се л |
| предак. <pb n="147" /> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силн |
| виђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ св |
| и интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се |
| лга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто с |
| исока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђав |
| потпуно право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуш |
| >— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А |
| ?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају.. |
| попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устад |
| седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љу |
| <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на т |
| е певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се у |
| де, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше |
| еме непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — |
| но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: |
| и се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> |
| ле тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она с |
| што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, |
| је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином мате |
| а се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње. |
| аво?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из С |
| сле неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се |
| ене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно. |
| лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пу |
| и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и |
| у клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то |
| оје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он |
| се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошеро |
| проговори Радоје.</p> <p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му |
| је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у |
| а раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући |
| {S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир |
| ањем пратила представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} |
| вао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— |
| . шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му |
| пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођа |
| љаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто |
| >Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан |
| <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „ |
| ad> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> < |
| им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о мед |
| се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче |
| еше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По ваши |
| пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, |
| — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања. |
| оме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај |
| и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета |
| тарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код |
| уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n="98" /> <! |
| чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем п |
| оред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узм |
| радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам могл |
| ек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се ш |
| што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите.. |
| и... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да у |
| дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p> |
| е вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједно...{S} Н |
| него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не с |
| о ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте м |
| е се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми |
| ко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта д |
| гу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи |
| таде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову |
| ојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према |
| ког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче |
| /p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај ма |
| .{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одуш |
| еко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о |
| р га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне |
| а друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места |
| ари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим |
| p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже |
| — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене раз |
| стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју |
| Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у |
| <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су |
| еколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано ж |
| штром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, шт |
| исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А |
| е сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би м |
| сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао |
| имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропало |
| Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао ње |
| путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео ј |
| едајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{ |
| још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да |
| и и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Бе |
| воли једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мал |
| деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба |
| шао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док |
| Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— |
| p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Д |
| > <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам |
| та; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се см |
| таните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>Посл |
| е кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, и |
| аји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све |
| Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу пр |
| S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не |
| мер ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио |
| вила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ћ |
| ко ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловн |
| е сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци |
| Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећ |
| — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њено |
| ми побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној ве |
| е ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> < |
| зи чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашуј |
| века — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном се |
| познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртв |
| rieschwester</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади |
| чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мир |
| опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео н |
| — Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Сам |
| већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражи |
| аринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло реда |
| оји се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан д |
| — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо |
| могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све р |
| онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> |
| е сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подн |
| легне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи |
| нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да |
| био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро. |
| идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе д |
| од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам б |
| и с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је в |
| .{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из заб |
| стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n="6 |
| та није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је |
| ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече |
| у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што |
| , да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о раз |
| Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га за |
| је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израд |
| рилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се |
| то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала |
| Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p> |
| опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам с |
| е тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвал |
| p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полаже |
| један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па д |
| ринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> |
| ке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— Т |
| не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књиж |
| ном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, |
| и било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела |
| се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети |
| ар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се бо |
| јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђав |
| ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Та |
| устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S |
| } Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те |
| на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, |
| ме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апели |
| углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити |
| отпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарно |
| рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста ј |
| н.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположај |
| ожај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жен |
| превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматра |
| ; како они могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада у |
| , него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p> |
| права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете |
| љачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја с |
| д би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је пове |
| т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на |
| покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитк |
| ку из његове.</p> <p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, ра |
| >— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да с |
| нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том поглед |
| е, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — п |
| S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога износе песницу и кују ситничарске с |
| тати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро св |
| иде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста |
| онцерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за |
| њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а ос |
| сле два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> |
| аде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је ј |
| p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући |
| разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му т |
| започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао располож |
| вати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> |
| Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не г |
| ан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву |
| м у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао |
| >На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прв |
| ма.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је |
| н.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима |
| руги пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По катка |
| >Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу. |
| седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Р |
| ан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — ре |
| ама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - д |
| p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану |
| ..</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или б |
| n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, |
| На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапну |
| оће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мал |
| онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док |
| о.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А г |
| d>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Р |
| Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јованов |
| > га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима |
| цима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образов |
| потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> < |
| ко?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао г |
| може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— |
| овско лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> < |
| > <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девоја |
| људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — пр |
| ели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдогл |
| овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам мн |
| е радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — |
| решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да про |
| на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На д |
| </p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из * |
| p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им о |
| а дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да ј |
| стионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је н |
| ћи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,< |
| а.</head> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где |
| А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књ |
| ки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немач |
| ути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n |
| ступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам |
| ијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати |
| је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пол |
| в.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Р |
| ...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколик |
| <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли |
| и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи |
| сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му |
| ражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад |
| Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— |
| <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама |
| х вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и |
| {S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> са |
| јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, |
| ост...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се |
| за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, оп |
| ар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и |
| еличине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му |
| олико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један |
| .</p> <p>После онога концерта посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с |
| реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога неми |
| ...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на сво |
| а коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио |
| дио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки |
| де Јелица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи |
| што да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Ми |
| еса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас |
| вог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с к |
| вани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ко |
| па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и поч |
| .</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми |
| женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрз |
| колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До ње |
| {S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора |
| ..</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкин |
| и.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворан |
| дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| и своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — од |
| коро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{ |
| и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне |
| <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, ви |
| само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је ст |
| ти у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет г |
| сле Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љ |
| имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и разм |
| десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету. |
| ворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — |
| авање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечко |
| чем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам ло |
| ам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то |
| и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори нано |
| о тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} |
| ..{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана... |
| <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p |
| умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У |
| аскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама |
| тим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и |
| чама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бо |
| с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средс |
| а „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био |
| адоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; п |
| ари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; |
| е испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било |
| попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасв |
| хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама |
| мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и о |
| х сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад по |
| ло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по с |
| се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је |
| е се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече м |
| S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> |
| сла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прел |
| не пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те насп |
| <p>— Како кад — одговори Радоје. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам с |
| {S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се |
| био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али |
| > <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.< |
| о није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао с |
| ајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p |
| ад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на |
| , живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом |
| у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, који је осим њега имао још два сина, ниј |
| ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни |
| ије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи с |
| е на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{ |
| ан.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p> |
| руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" |
| о моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, ни |
| во.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге |
| у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно ма |
| е се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер |
| } У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су |
| м скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га зап |
| јена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца |
| едан пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“ |
| вала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе |
| ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме т |
| цело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да д |
| ве ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против то |
| <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ м |
| ичној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба |
| ку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело |
| ренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази |
| анимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријат |
| опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} В |
| е истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад |
| дновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати бе |
| } Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким |
| а радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Ч |
| руштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p |
| амо на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је само др |
| одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима оси |
| би најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичк |
| е за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} П |
| т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање о |
| , да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{ |
| се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi |
| а својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он з |
| утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се нада |
| ати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замиш |
| идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста из |
| немир, који јој немило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или б |
| јашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим в |
| рмонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учи |
| а, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се реш |
| је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко |
| них наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем |
| чене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо |
| У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</ |
| рен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрен |
| рана окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта с |
| ојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнији |
| редак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, |
| и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозб |
| лу; место разлога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то пр |
| о су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежњ |
| Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи у |
| ости, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се |
| био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам |
| p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље |
| ји се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</ |
| еј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међут |
| своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејств |
| оже ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буд |
| ом облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, |
| ај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао |
| d> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим наста |
| p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?< |
| ?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нист |
| >— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи има |
| штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик киш |
| друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова и |
| тпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим |
| p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друшт |
| мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити јед |
| ни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? |
| те!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било оп |
| наде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна |
| ну имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Т |
| лна својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву с |
| ић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао по |
| онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито у почетку. |
| е појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце. |
| ања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник пр |
| дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и |
| {S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван чове |
| етком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу |
| ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — |
| вирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не |
| Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар.. |
| е од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све с |
| > <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје |
| је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаш |
| тима...</p> <p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p> |
| .</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уве |
| код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми |
| /p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се |
| о и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осе |
| ам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени |
| .</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином ст |
| једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са гр |
| зговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упозна |
| о је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпос |
| сти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он је сваки |
| он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером прог |
| оби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код |
| због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у кој |
| ознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но |
| ше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мис |
| евљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- На |
| инио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода |
| приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све ограничава на гдекоји |
| Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала |
| Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела |
| ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, р |
| ни се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треб |
| су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> < |
| осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву |
| Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у |
| то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико неде |
| једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао |
| унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после по |
| вечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита |
| ах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрек |
| који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога |
| смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обух |
| Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које |
| > <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те |
| ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она |
| дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је |
| ан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене |
| то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете |
| те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопшт |
| Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију |
| ст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси л |
| а, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то т |
| рку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n= |
| имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисм |
| начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, ко |
| да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за ос |
| ити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бит |
| ћу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила |
| где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако од |
| мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, он |
| ом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претреса |
| Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све у свом ред |
| .{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би |
| </p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет б |
| ањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач |
| Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... |
| — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај |
| е.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из |
| екој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилазити.{S} Он је |
| раситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и |
| иле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији... |
| > <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; |
| о свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се изв |
| метима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора |
| <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде |
| ој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасн |
| ла то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је пог |
| и.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом |
| писана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борит |
| ањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше |
| ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— П |
| .{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан ј |
| ошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправда |
| Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате |
| ије јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви |
| о све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. |
| ржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, |
| ?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дак |
| да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, |
| ма више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само |
| ад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Н |
| >— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније про |
| и живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...< |
| равог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљ |
| каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их |
| н прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смешећи |
| Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љ |
| вести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет и |
| рна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањив |
| — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна |
| ајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S} Прошло |
| садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој о |
| ађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усв |
| Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе |
| ир на меродавним местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша |
| им родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слобо |
| је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предра |
| смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут река |
| p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на |
| и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвал |
| кво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и још не |
| е — одговори онај на послетку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобо |
| аши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{ |
| <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о |
| залуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убе |
| ружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатиса |
| есто се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А на |
| е.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} |
| са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У остало |
| едузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисле |
| и познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова н |
| еда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобо |
| има претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се д |
| којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — пре |
| учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим нач |
| , да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога |
| настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп чо |
| опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као |
| бити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле преду |
| а приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који |
| руге, везати система, која се нимало не слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу |
| пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb |
| ебацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — зап |
| рити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с |
| дбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удес |
| и, него и људи, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашње |
| илима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док |
| са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зов |
| ви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те |
| начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични |
| ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— |
| ре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И за |
| истаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава ј |
| ите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из с |
| > <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у ур |
| <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада |
| питивати либерални програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — |
| ма.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али оп |
| а рада међу јужним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За |
| о је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.< |
| ема своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави |
| се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам б |
| итањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи п |
| <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет |
| ћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уве |
| ородица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш уве |
| хотице му је излазила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> |
| еку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} Књигу је ј |
| ца...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на че |
| што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвенога с |
| тарог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну сли |
| ером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави.{S} Све важне момен |
| </hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпо |
| није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да |
| но мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово од |
| </p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао |
| а одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори |
| јпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним ш |
| иде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је н |
| нку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париз |
| љање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвиш |
| лом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна но |
| n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице роп |
| празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S |
| ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Сло |
| — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p |
| уштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто ба |
| новна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој |
| кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очев |
| основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати |
| се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ра |
| за. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{ |
| ашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— За |
| публику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити на |
| с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Н |
| та, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се |
| е правилна породица, осигурава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствим |
| ијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Дари |
| ији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’м |
| <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој дру |
| м темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слоб |
| од му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што виш |
| е остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободн |
| ако се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осе |
| ободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а |
| ео снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и н |
| само слободно кретање личности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно |
| глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти је воља |
| природним умним способностима оставити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још ста |
| војевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то исти |
| има ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.< |
| амо да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на |
| се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро |
| им гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се ми |
| чни строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? |
| се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свима; али сло |
| та „оградити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазива |
| а смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} За |
| тпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо |
| рењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под усл |
| а имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> |
| да васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па о |
| ма?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ |
| т уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се сл |
| ијски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> <div ty |
| S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје |
| еном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који |
| ојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи к |
| стати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина, врло |
| Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{ |
| лан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости |
| </hi>, саставља једини основ <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.< |
| тво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежит |
| сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармон |
| е читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора вид |
| болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких сре |
| тати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину. |
| о до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи ра |
| , да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих посл |
| е му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p |
| бито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре О |
| а провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и |
| и удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми ј |
| ре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, кој |
| стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је |
| евидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то миш |
| зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n=" |
| гим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да |
| астаје општи рад потпуно равноправних и слободних радника на сваком пољу.{S} Место приватне сво |
| по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом личношћу и уопште слобод |
| и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи |
| располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобод |
| азличитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очев |
| штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тог |
| ретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје |
| у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретање личности, него и слободан развитак сви |
| . — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— |
| танове довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S |
| римедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мер |
| та.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем. |
| же ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњо |
| атњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту с |
| ти.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устро |
| Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може б |
| е, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ш |
| ина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га з |
| е нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што с |
| о речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе |
| мем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше |
| извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад од |
| онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за |
| Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том |
| исли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како |
| ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између |
| тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> |
| е свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се цело |
| ршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S |
| и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња др |
| према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Л |
| на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S |
| није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја |
| вета у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} |
| твени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ знач |
| личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; |
| ?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права б |
| не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људ |
| живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан по |
| p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћ |
| а? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати |
| д једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена. |
| раво главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповеда |
| да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде |
| ма се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је з |
| из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонари |
| } Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдо |
| таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздан |
| огли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он за |
| амо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у ко |
| аставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај ј |
| едстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радњ |
| патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; |
| а морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што |
| о, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} Исто та |
| Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски пој |
| ања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се |
| адра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— |
| у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих |
| товац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — пит |
| пстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу са |
| S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како |
| опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из н |
| лити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав ути |
| , да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то за |
| идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толи |
| ре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат мла |
| е ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се |
| се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је м |
| меј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{ |
| путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели д |
| е тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише оби |
| у учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који р |
| сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му |
| </p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике |
| а у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавит |
| или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако |
| , док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак |
| тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка |
| ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отро |
| усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај приро |
| штачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способност |
| и, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи сво |
| Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, |
| знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај |
| или никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи |
| свим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по |
| све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се п |
| носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је сам |
| с, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер |
| ст би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови |
| ј, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави |
| у сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших на |
| је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би с |
| ака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћ |
| д два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела, а |
| неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто глав |
| Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> во |
| аткин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, ко |
| рила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је |
| S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам |
| p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако до |
| з Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да дол |
| и нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до |
| ацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за н |
| кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко |
| јевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Д |
| беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговара |
| видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадал |
| ности.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревност |
| орио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који и |
| p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој ог |
| века.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} |
| <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу |
| а Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> |
| p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — |
| им окретао, погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њи |
| га чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Та |
| е изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, д |
| људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачи |
| p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро суров |
| приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па |
| стре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ниш |
| како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на |
| о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у с |
| , како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима |
| Нити је певао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и так |
| ешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и |
| Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чу |
| с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду |
| од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свак |
| себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим |
| д знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој моза |
| ло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се п |
| Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао |
| аринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе м |
| викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да |
| м!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрз |
| се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би уч |
| одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај |
| осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме |
| о ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме т |
| ато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да |
| м, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло |
| ила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од |
| а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им |
| се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хо |
| ше извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разли |
| је не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрог |
| флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам В |
| у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим |
| тичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам |
| оста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго мо |
| Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изн |
| тране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....< |
| ете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да |
| шаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — прогово |
| редметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу про |
| љда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допушт |
| тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив |
| ни.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, |
| и мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>! |
| ога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му см |
| , с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога др |
| p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва об |
| има тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма при |
| изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форм |
| тром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div t |
| већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> |
| е да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и оста |
| за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати н |
| књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простог |
| те, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, истина, нем |
| ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари |
| и се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би |
| и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те |
| учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, |
| о у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави |
| ородици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та приро |
| гу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема |
| не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати |
| е у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер ник |
| но кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> |
| о онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захте |
| а немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу |
| е бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те |
| сне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се |
| /p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад |
| ривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паме |
| ам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи |
| ..</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену С |
| подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држа |
| двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К |
| редње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мрша |
| ан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, |
| и прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје |
| о, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова |
| S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; н |
| а измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Не |
| > <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума |
| А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас |
| ку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој |
| е могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и |
| а женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе р |
| т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рук |
| бро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам |
| ти расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно |
| вити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим раз |
| би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — |
| ио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме |
| Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој не |
| не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле пре |
| ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица све |
| аш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, о |
| ност, које сасвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситн |
| и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе |
| ло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, |
| е стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музик |
| > <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се вл |
| м куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд |
| м.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрди |
| едан пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо време |
| >— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није в |
| мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p |
| оћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо |
| пери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видит |
| ом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном бр |
| <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети |
| риписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин |
| о испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} И |
| о и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познан |
| талима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Стано |
| о?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако |
| Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену |
| реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Так |
| сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив.. |
| вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђал |
| .</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би |
| шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Про |
| лик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко |
| кле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предл |
| е стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На Миланово питање објасни му се то. |
| аје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је вели |
| оста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— |
| зравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би |
| ме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испун |
| > <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бри |
| бојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра |
| ечи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је |
| ко је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем |
| узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка- |
| мели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{ |
| еш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често са |
| прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, |
| не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— За |
| сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту ист |
| а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милут |
| змерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може с |
| да.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго з |
| себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно |
| он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на ж |
| по и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, |
| бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогреши |
| којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме |
| ије маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се во |
| него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, |
| расуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о |
| навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — |
| олест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао |
| е.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да |
| ост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагош |
| није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад |
| и, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{ |
| е слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, која се иначе |
| у!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога |
| оче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често са |
| м, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!< |
| — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих љ |
| заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро р |
| и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — |
| >— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те м |
| ознајете праву љубав — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај пре |
| зи оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас ниј |
| p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, |
| би у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај по |
| кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно располо |
| ..{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — нас |
| њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да |
| аше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} |
| јд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете стар |
| , погледа на Радоја, који се непрестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окр |
| вез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опе |
| .{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згод |
| аилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан |
| на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате с |
| ање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — за |
| у ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у |
| што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, |
| е, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ств |
| и каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети |
| речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у |
| е за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретк |
| ба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је |
| па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда |
| тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја. |
| вима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасност |
| ан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам да |
| {S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да та |
| у.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} |
| ку“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа |
| новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња.. |
| о...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При раст |
| е, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за по |
| } Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити накло |
| укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве |
| отивни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро з |
| који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— |
| питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима н |
| већ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али намере |
| који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— Т |
| ст — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или он |
| требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте з |
| Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да ј |
| емо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та |
| им смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од |
| стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ог |
| — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали б |
| на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} |
| е.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све сврши |
| во нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ про |
| м предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали |
| ни.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње |
| осподин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} Само |
| ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ од |
| о сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама |
| из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече са |
| ве лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— |
| неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели ради |
| а претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачењ |
| с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из дру |
| е оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи п |
| потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зат |
| не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја |
| закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, |
| о осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај. |
| које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та п |
| м искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора |
| о грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, |
| томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга П |
| сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми вес |
| ћ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам |
| могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се |
| амењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p |
| је гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, |
| Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији, |
| кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли |
| наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развра |
| {S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да зна |
| , па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна |
| е постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требал |
| дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га |
| ас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете |
| н грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено. |
| хватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и |
| ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обич |
| — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле |
| !{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух |
| него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаз |
| ривреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по т |
| о то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољ |
| обни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, |
| муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дак |
| а, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Х |
| а слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— |
| ..</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било |
| Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на уг |
| Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко р |
| месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми |
| дисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} |
| д руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Попов |
| задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свак |
| м је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу |
| ку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и |
| еде у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греј |
| века, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену тубе |
| страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички |
| ојава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) |
| ромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако |
| значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама ни |
| —- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили |
| она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца |
| много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт |
| е и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би |
| , али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њи |
| ацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам |
| обита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветље |
| .{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпр |
| и, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има изм |
| : зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се |
| така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општи |
| то, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Та |
| се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, |
| да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попел |
| е нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и с |
| е уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он |
| очетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се прос |
| да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радни |
| ију и најзгоднији распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „с |
| ије комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом по |
| ључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Дебли |
| и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи. |
| се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву сар |
| е природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би знач |
| оје је скопчано са продајом своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе |
| употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одр |
| нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ро |
| којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту |
| , трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно и могућн |
| асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге з |
| и само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она пос |
| .{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, ш |
| о да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дођ |
| у ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може ст |
| важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се |
| и се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до ду |
| новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка пла |
| есу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно |
| према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по м |
| пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан жи |
| весно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S |
| чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура |
| тле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да мора |
| е, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него |
| н и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи |
| раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније п |
| не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзира |
| жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом |
| за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, ка |
| јом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, ка |
| пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим |
| вар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други м |
| .{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појед |
| тета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати ист |
| једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом д |
| пором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе вр |
| начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и с |
| се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околно |
| ст, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ће |
| истајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не мож |
| p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, ко |
| примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за ж |
| ело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сва |
| , нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што |
| вар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против старога |
| се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, |
| први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим |
| уштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</ |
| здржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтев |
| орани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после нек |
| га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст |
| амере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образо |
| г времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите |
| ти...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да с |
| ослужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, |
| о општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет зба |
| их ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Изм |
| прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву д |
| На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код је |
| Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S |
| , да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погре |
| раду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после крат |
| ћу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, |
| ме за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> < |
| в Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бит |
| прат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мра |
| још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе |
| ринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка у |
| } Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> </div> </body> <back> <div type |
| >Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошћ |
| ти, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — г |
| о сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина сл |
| > <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Ј |
| S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељ |
| то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше пре |
| седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Је |
| /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је |
| соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} |
| .{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познан |
| p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког |
| ајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког в |
| а — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђи |
| прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање |
| теде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Рад |
| p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила ов |
| та.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати |
| она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли |
| не из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да п |
| и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су м |
| дмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими |
| ка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на |
| {S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — прог |
| подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка |
| <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин |
| уча врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић |
| ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица |
| . Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} |
| ла стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за на |
| оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на т |
| питалистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то и |
| ајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма |
| рализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" / |
| „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искус |
| кад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопш |
| >У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога в |
| састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ |
| ада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен |
| Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је |
| ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега |
| не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Милане |
| ..</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} |
| .</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — |
| цне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Д |
| амо ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском б |
| ћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, |
| ћи се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелиц |
| морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја |
| > <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и бр |
| пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кр |
| На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изнен |
| и настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, |
| авије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А как |
| им начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; пре |
| р толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати |
| ао, нити свирао.{S} Радо је слушао само сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а |
| унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друшт |
| али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уп |
| радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све љу |
| ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је без своје кри |
| у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се с |
| бзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле |
| е самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистич |
| о би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога при |
| не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би |
| ти, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за та |
| на, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на це |
| је.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше |
| о) никако се није могао опријатељити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, |
| адни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој |
| мисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се |
| трао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пра |
| елима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалис |
| ји је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим по |
| изма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје |
| лизма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад |
| већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим нач |
| е садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> |
| м спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велит |
| ако би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту раз |
| номским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све о |
| се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општ |
| еђе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете ника |
| идарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за |
| уснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његов |
| а се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови пр |
| .. дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао једа |
| ана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван се |
| као и пре, или још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу гр |
| узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— |
| ен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица |
| еба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, |
| Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног гос |
| живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш |
| су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по о |
| е испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удеша |
| у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати |
| дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није |
| своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате. |
| сно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно |
| опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n= |
| “, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... прогово |
| у није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, ра |
| пелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја б |
| које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзи |
| решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како ј |
| ек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Ј |
| што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{ |
| ећ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у сво |
| ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да с |
| д кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није ч |
| изводи по општем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје усле |
| њи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао зами |
| p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример м |
| и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себ |
| најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и |
| ој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само ст |
| в те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; при |
| Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </ |
| авац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански |
| раш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступ |
| <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми |
| } Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и разви |
| и, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин |
| вном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Прип |
| вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, мн |
| .{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако |
| S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n=" |
| наче не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном научном пр |
| пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, гд |
| та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљиво и одмах се и |
| злога износе песницу и кују ситничарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презира |
| ро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неп |
| ским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} И |
| а љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармон |
| м околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дру |
| је само привремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, |
| остима, у којима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; него само то к |
| и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинц |
| ам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим при |
| просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то |
| још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане |
| "214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају. |
| еси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе |
| мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира |
| ичи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не мо |
| ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити јед |
| е бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није мо |
| будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало |
| н џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста |
| они на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обрати |
| </p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што ј |
| в започети моментаним пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, |
| ост, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која |
| Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет |
| .{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да |
| мо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује с |
| једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{ |
| не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар оста |
| позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., |
| се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ће |
| мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није т |
| нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} |
| тварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу |
| медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло м |
| Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало |
| богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда св |
| не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми д |
| вију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“.. |
| непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показу |
| > <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} Мислите ли ви, да с |
| није.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говори |
| и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби |
| да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би |
| } Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим опр |
| нове бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прв |
| непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и |
| умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171 |
| именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само |
| у смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као |
| ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да |
| епосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су са |
| е састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то с |
| тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, н |
| ни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпостав |
| о и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и |
| аметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; |
| арада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с |
| и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да пр |
| ном.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна |
| пособностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се д |
| и у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, |
| правите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а д |
| ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свест |
| ичности, него и слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се |
| ику у -способностима...</p> <p>— Каквим способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо |
| hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. |
| смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p |
| чити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у |
| ју је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан развитак и потпомагати |
| је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим способностима?</p> <p> |
| ању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене |
| де му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} |
| премишљао је подуже о својим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тог |
| уштву (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу ло |
| види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и |
| и као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — зап |
| .{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се разв |
| вали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим |
| ње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај |
| ђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радој |
| S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима р |
| итам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем в |
| евојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта |
| јима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају к |
| има за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економс |
| ати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мис |
| S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су |
| тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Си |
| људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгле |
| ризнати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било оч |
| пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакост |
| се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доц |
| ању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" |
| настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова уд |
| и су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} |
| створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко ус |
| ачин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit |
| али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше п |
| рити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе сво |
| о лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим појмовима...{S} У памет |
| е букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимал |
| d>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (кој |
| ишта друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом |
| " /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се |
| он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је |
| е, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спр |
| во у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, п |
| ити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ћ |
| емо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хо |
| нај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти мож |
| да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не мо |
| већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и |
| иста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, |
| ло врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло рет |
| рема мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — прод |
| а у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — |
| еће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам |
| обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — |
| уго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филоз |
| <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам н |
| да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те |
| p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор |
| -Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пи |
| из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се т |
| њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори М |
| реко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Р |
| ено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-У |
| лавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било по |
| ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга. |
| ње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се много протурао кроз свет, па се нај |
| млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црнома |
| познатих Срба још неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, кој |
| селе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није |
| шле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише |
| ли педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистри |
| ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Мил |
| ати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, кол |
| неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара не |
| познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p |
| ању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео ј |
| у код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити к |
| на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах |
| е на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преобр |
| зре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом бр |
| атеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јо |
| <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јо |
| а су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Ср |
| а беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} |
| ћ, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи |
| одина, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у в |
| особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуља |
| о примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозби |
| ем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла ј |
| риво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфини |
| а се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам |
| рилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити |
| .{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада |
| ; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколи |
| а, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже |
| могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него |
| скиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; |
| зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или |
| затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје |
| их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су п |
| Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије.. |
| рада подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити |
| ижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само та |
| развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образуј |
| ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузи |
| S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој в |
| а да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе |
| те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих |
| асположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, |
| д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, |
| ме, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изна |
| с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Гл |
| Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да про |
| не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} |
| опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" / |
| да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена |
| аравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћу |
| а.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема у |
| име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начин |
| т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним |
| , да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро |
| м више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље увер |
| е.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми на |
| у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако |
| има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, как |
| не, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњ |
| лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виног |
| анити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — |
| јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли в |
| а, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зави |
| ће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно крета |
| ођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{ |
| ади се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од з |
| то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то у |
| еко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Рус |
| и пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, как |
| те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла |
| инка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Д |
| , да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као |
| /p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са сто |
| друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око |
| у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и и |
| одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и |
| су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да ме |
| а из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; дру |
| n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостиониц |
| асти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им ис |
| беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, а |
| вијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су чит |
| го да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовано |
| има из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим |
| </p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину и |
| Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанств |
| БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </d |
| сно име, па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Руск |
| илијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, |
| сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много бо |
| добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свиј |
| држи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} |
| Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима |
| долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим |
| баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи |
| у и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасв |
| о каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није ба |
| звиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се уто |
| у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, з |
| </p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба у |
| а том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда н |
| ор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтед |
| гу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта |
| ад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заје |
| ах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p |
| део је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — |
| а, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? |
| нова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — |
| и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам так |
| оме, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. |
| био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршениј |
| о је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних |
| ан, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случа |
| било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља |
| е) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ |
| шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите с |
| у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам |
| ирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p |
| /p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан |
| е се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише |
| ши и људи се почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позори |
| управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих г |
| о; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{ |
| о зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном |
| рестано смешио, па на Симу, који је још стајао код прозора, окренут леђима; преврне неколико ли |
| да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, |
| {S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без бо |
| <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме |
| витак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело мор |
| трашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти п |
| био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, ж |
| увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред машине, јер — мора се јести, ма шт |
| уго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица |
| погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да |
| им поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и п |
| један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — Знајт |
| м потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се ј |
| питалиста противни интересима радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: шт |
| да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина |
| адашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора |
| по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у |
| у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој груб |
| политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она |
| <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералн |
| уно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разу |
| Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће |
| га, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту |
| оји нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.< |
| Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми |
| говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женид |
| знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на |
| прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут |
| и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све |
| > удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну изд |
| </p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита |
| о с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се с |
| е кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, по |
| Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки |
| дем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друг |
| ..{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништ |
| опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је с |
| ...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{ |
| стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше прире |
| оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је |
| му.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> |
| би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим доба |
| кције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких |
| рогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао са |
| ви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети С |
| од Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се до |
| о јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са соб |
| његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и |
| га друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као начелн |
| али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телегра |
| а Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба ниј |
| ...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ос |
| стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он |
| остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Ла |
| и...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Ма |
| има, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куц |
| а јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала |
| пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захт |
| знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} |
| И тако је с неколико речи означено наше становиште и према породици....</p> <p>— Господине — уп |
| себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да тре |
| појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и ин |
| више због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о уд |
| орила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прили |
| оме само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тог |
| ивот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума |
| а...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа |
| p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се и |
| и овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, |
| е то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У |
| >Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је |
| та.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с |
| мем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.< |
| ампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — од |
| !</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и скоро поплашен од |
| ти, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p |
| учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{ |
| а опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p> |
| атко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он |
| оћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти |
| овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће траж |
| p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који |
| оче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Нико |
| овор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школ |
| и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="2 |
| нао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и |
| ху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од пр |
| окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори он |
| им намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ мом |
| ра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— |
| инком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нех |
| ла своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — прогов |
| ео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — ш |
| S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би |
| то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и инач |
| ги дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби. |
| кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У |
| руштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео |
| ати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био |
| идимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих посло |
| > <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одма |
| и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога |
| упити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год ни |
| ној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хот |
| .</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је |
| е, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му |
| начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој промени, дакле и напретк |
| што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усваја |
| Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем ва |
| хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— |
| ле тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9 |
| Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују св |
| творила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а о |
| у оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многом |
| , да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> |
| авесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они опису |
| да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем време |
| ного изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p |
| јпосле и не може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, |
| борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непре |
| .</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му |
| S} Није нас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</ |
| м.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, в |
| Милан се мало по мало навикавао на ново стање.{S} Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио |
| мо начела, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да с |
| ак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, |
| еба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Л |
| том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива |
| pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људ |
| идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створо |
| : од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да |
| овину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, |
| а се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запит |
| ..{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <p |
| едно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и љу |
| варају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разум |
| и женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако |
| се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не мо |
| е наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али |
| идају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> |
| аднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руск |
| шње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дат |
| <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већ |
| се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскињ |
| казује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима по |
| ења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сма |
| ести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати |
| н.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније об |
| што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ врем |
| гну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи |
| је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, п |
| те ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћер |
| а у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивн |
| ње, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспо |
| притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало |
| шњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S |
| да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— |
| себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установ |
| догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на та |
| у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред т |
| ц јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>Посл |
| разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у |
| шалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме |
| се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као |
| о истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, д |
| пљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те гро |
| иче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се |
| тив свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му |
| с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупир |
| ја?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, |
| то немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо с |
| се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А на |
| се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?< |
| p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видит |
| домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако см |
| "157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроум |
| мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не з |
| n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је |
| а захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже нов |
| ца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима ос |
| , да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међу |
| ација... насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наш |
| аку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се |
| мо путујете?</p> <p>Они се руковаше као стари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Б |
| ир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладн |
| >— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p |
| јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од нек |
| јст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше |
| <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p> |
| свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, |
| Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не ре |
| абости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с |
| сто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како |
| прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекид |
| очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети прот |
| на.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се р |
| у беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано |
| околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. |
| метње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наор |
| Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако |
| задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може |
| тевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којим |
| ио суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ св |
| могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и дома |
| вестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оску |
| много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ чове |
| > <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда соци |
| > <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лиц |
| Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и |
| амо њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била |
| бије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако |
| а да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С. |
| pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог |
| ., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нуж |
| од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се поја |
| нуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на |
| ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести има, истина |
| и и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружи |
| јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа вернос |
| дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло |
| } Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде о |
| извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би |
| — Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дод |
| — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја |
| .</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мо |
| , са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према разл |
| аш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нам |
| е из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује |
| е — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} |
| прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и |
| атког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам |
| Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисава |
| новна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих |
| но времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда |
| а потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А |
| оге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да с |
| ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће |
| днострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве |
| ују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле |
| о покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би |
| .{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не |
| ре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништ |
| м је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача |
| е може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући нат |
| морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплемен |
| ложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле |
| но.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>С |
| а за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само трудио |
| ти с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што в |
| може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо т |
| .. проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....< |
| м је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „ |
| ога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Ми |
| с, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, |
| на управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто |
| није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — прогово |
| ва пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; |
| ијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дру |
| У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задру |
| ти Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, у |
| ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети ј |
| положење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — |
| рулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — |
| тито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Х |
| у, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>ну |
| радан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је п |
| еко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— |
| , него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — |
| о год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — од |
| е, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако шт |
| довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и |
| S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој ме |
| појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуш |
| >— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смеј |
| и морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ д |
| > <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што п |
| кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом пр |
| едно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околн |
| p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подми |
| мској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у екон |
| вну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не у |
| ве слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.< |
| м новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да ц |
| и за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је |
| ати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина |
| о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави. |
| <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединост |
| и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавниј |
| сам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао |
| потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити из |
| дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да |
| , а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, или у најбољем |
| красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. П |
| еко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шар |
| ити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и т |
| одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу |
| асположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих |
| врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори |
| пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдар |
| ти и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од сам |
| а — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и д |
| тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који н |
| да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто |
| ним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p |
| се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасо |
| ше ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Милан беш |
| а признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно подат |
| али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за дру |
| ште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш по |
| риродне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар |
| природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да |
| ју, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим |
| лободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није зау |
| ке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти с |
| S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако па |
| е у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p |
| p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непо |
| идети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> |
| ма, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и пол |
| против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширн |
| Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заје |
| исам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре |
| н — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је ну |
| а бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То |
| ели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— |
| да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином |
| ори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да |
| колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме на |
| ма.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересан |
| о толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је к |
| поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, ист |
| ко ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти |
| ађивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то |
| ављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и |
| како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> < |
| хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност? |
| овом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших наче |
| и, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — |
| и, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добије |
| о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и |
| ко понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— |
| но</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њи |
| мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према то |
| вао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванр |
| је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне с |
| у децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за |
| ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви п |
| {S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Н |
| ..{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво |
| га, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" |
| могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— |
| да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма ошт |
| се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити м |
| му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пр |
| е долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринк |
| {S} Она, истина, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је |
| ј бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити |
| м само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} |
| хватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „ |
| е време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој жи |
| гичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је |
| , а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на ск |
| ко је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој |
| <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш |
| да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да |
| астичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину |
| није започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скор |
| нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне |
| ст израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажа |
| том.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; мог |
| {S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у |
| рајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S |
| стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ позн |
| ако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{ |
| е више времена на размишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање |
| мало код ње и разговарала се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло |
| к“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође |
| ли за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бак |
| е, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и њу |
| ио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још ни |
| му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје |
| ена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин. |
| тевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и у |
| прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећај |
| нија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} |
| {S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршава |
| може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун |
| та; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} |
| а? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би да |
| говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука |
| е вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може |
| звитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу |
| лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што |
| а би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч В |
| бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постаја |
| различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не |
| купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредн |
| лине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес мо |
| Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако уж |
| о зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за |
| уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не може ника |
| то год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велит |
| жало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични љ |
| а, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не т |
| ам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb |
| али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод |
| ако су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он |
| сности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш п |
| хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до и |
| овеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али |
| — До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално ко |
| занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта |
| /p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегств |
| ви, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га |
| о; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S |
| аћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се |
| није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> |
| зговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а забора |
| опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb n="157" |
| стоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром |
| ад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим д |
| n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они |
| али; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда |
| гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се м |
| н.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље н |
| !{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги |
| косте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна |
| Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане В |
| обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb |
| неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за |
| о одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осет |
| /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — |
| е све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили. |
| о с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор |
| го икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња бил |
| <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатн |
| видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да |
| а слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим дос |
| {S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: |
| у вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не сам |
| та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширн |
| њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладно |
| Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задо |
| етровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</ |
| тарчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дод |
| да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама би |
| омену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се |
| им природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правце |
| и падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме буду |
| S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се. |
| смеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p> |
| ј огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпо |
| ојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала |
| д своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом |
| мињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли ни |
| </p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за нов |
| је приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослоб |
| против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Дари |
| ан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица |
| ење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште |
| ом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се о |
| тео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садаш |
| е са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носи |
| е?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Зати |
| ем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ |
| , опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природ |
| {S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упа |
| је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али са |
| деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад б |
| че му она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Мила |
| Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и |
| екиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговор |
| . поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На |
| и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио. |
| и у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате |
| Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко на |
| га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где се |
| би, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим |
| материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201 |
| није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметн |
| Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="9 |
| теде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све в |
| пособне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како |
| е разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!< |
| ља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се |
| Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново |
| те бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбо |
| а то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборави |
| игла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{ |
| оју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатниј |
| жим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као |
| даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе ниса |
| огу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p |
| — Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме |
| ега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа |
| ом; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде |
| данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се |
| је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{ |
| своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, прав |
| мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јо |
| д добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p> |
| ио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја |
| и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после н |
| p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у |
| ни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, |
| такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</ |
| <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Зн |
| и су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су с |
| друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљев |
| Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дан |
| ини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима |
| .{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се оглед |
| —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не |
| љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма |
| p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни |
| те ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобрават |
| > <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да пра |
| већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. |
| и оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашт |
| ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали наб |
| >Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та ни |
| .</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба зн |
| ења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— П |
| едак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље. |
| же бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто |
| о је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У |
| говање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни леч |
| том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Ол |
| </p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право |
| у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{ |
| е, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захте |
| како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је |
| века.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено |
| оседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p> |
| е недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз |
| једно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што |
| заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли мес |
| е групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава |
| друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у |
| шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али с |
| ог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим ства |
| ворити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, |
| и и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико |
| т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим пита |
| осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало пос |
| Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} На |
| , што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, |
| > <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то с |
| тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да |
| о је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — |
| дова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{ |
| очиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад и |
| <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека св |
| че имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, |
| Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, |
| <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозн |
| при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} |
| ного дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миљ |
| илан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прил |
| сле неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — |
| ле подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? |
| <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно |
| себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам |
| Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> < |
| а беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те |
| > <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, |
| — Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је т |
| дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз |
| дан пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с о |
| сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори |
| — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако |
| рирода.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се са |
| пет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те ј |
| близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино |
| к врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у в |
| се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — |
| — Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретк |
| за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.</p> <p>— М |
| збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни ошта |
| ане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је |
| дио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема ко |
| варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава. |
| да свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми |
| тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чин |
| а кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу |
| та више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више |
| е велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за |
| т.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упал |
| бав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли |
| тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти н |
| да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начи |
| d> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео ка |
| аво било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упут |
| ерг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед н |
| ајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p |
| одуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз с |
| да се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — прим |
| ом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мал |
| снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пи |
| ше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек сло |
| ој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране |
| вао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бит |
| ју, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{ |
| , да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен припра |
| е кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши профе |
| жно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... прого |
| морни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако ни |
| то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој |
| адоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он х |
| >— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чи |
| јекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који |
| S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети плем |
| и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. |
| </p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја |
| .{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој приро |
| есмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који и |
| жевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} |
| жно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, |
| </p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам |
| чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвор |
| радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака у |
| "53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам шт |
| ваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита насло |
| имале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на |
| да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђ |
| ој собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па |
| и мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа |
| собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n= |
| .</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Рад |
| и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао |
| отрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Мит |
| лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и |
| и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бе |
| и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средс |
| дношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава |
| еје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> < |
| али сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огром |
| аднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њихов |
| зуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје намере.{S} Мил |
| <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма |
| ти у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S |
| уштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спра |
| исима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне с |
| у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви н |
| уђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је против |
| хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} |
| ности није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — п |
| {S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуже о својим о |
| p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим |
| трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други сл |
| о с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори |
| ће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисава |
| — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле |
| сто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, |
| А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својин |
| е само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен |
| Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на дива |
| {S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу су |
| се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта |
| p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су та |
| сле подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори о |
| p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске |
| није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не б |
| и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да |
| не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којо |
| еше сав намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, |
| беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S |
| де сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице. |
| >Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно. |
| подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јован |
| То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређ |
| ако ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро оч |
| ак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У |
| едне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви с |
| удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, приме |
| ма се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким. |
| ме ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким г |
| е и слабији...</p> <p>Она седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново |
| Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови о |
| задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> < |
| врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> |
| утака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише само |
| како је слатко!</p> <p>Он остави све на столу и изиђе опет из собе.</p> <p>— Имам — рече при од |
| значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год о |
| ано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из дру |
| код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао шва |
| за и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него и |
| имети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — |
| ише различити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што с |
| атак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши |
| љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцн |
| S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну |
| озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која с |
| је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она им |
| Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описи |
| и и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} |
| арате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се |
| т допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више |
| натим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} |
| 2" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати п |
| тране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на с |
| уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчиње |
| ко треба да се према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свр |
| ди век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Н |
| ти какав немир; једино се опажала с обе стране искрена пријатељска радост после дугог растанка. |
| арена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између < |
| ажност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се пр |
| другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега |
| лан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о |
| > <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.< |
| било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — прос |
| темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу т |
| е простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у вели |
| ште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај у |
| азума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме бож |
| ан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.< |
| воју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечан |
| неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињен |
| о било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} |
| у конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искр |
| начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У то |
| се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо сад |
| сао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила не |
| е ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том пог |
| и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и |
| вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње не |
| конкуренције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавањ |
| {S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и п |
| додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима |
| ношај између научне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризаци |
| мо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове о |
| нак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао приметити какав немир; једино се о |
| и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотл |
| ти, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не од |
| не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим |
| ад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој п |
| нској поли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда |
| ворио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да |
| ас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као љ |
| на, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим на |
| n="97" /> <pb n="98" /> <!-- Недостају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог проле |
| своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n="21" /> <p>Милан јој одлажаше ка |
| дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угри |
| ну.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хи |
| ним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање ру |
| таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пут |
| наш.{S} Истина, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стра |
| сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди |
| непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, да је н |
| опште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допушта |
| /p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту с |
| мало разговора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита и |
| них радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља |
| брику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше |
| прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дод |
| вори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— |
| је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је |
| се један пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се кр |
| ађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то в |
| не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога |
| ите ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све с |
| ва је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} М |
| ину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао гл |
| а неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de">Lotterieschwester</fore |
| је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше < |
| <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим |
| ити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежн |
| ца му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но ре |
| осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се |
| е друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли |
| ји с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек о |
| па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје |
| сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа др |
| екла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико прав |
| ћа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничк |
| згледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то |
| ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стаја |
| несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што |
| мо име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове н |
| олиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже |
| е за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употре |
| {S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...< |
| ана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано живела.{S} |
| че Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за рук |
| сти с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с д |
| то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и ра |
| и у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећај |
| еристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим ви |
| ад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све |
| ше на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така т |
| ли?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ |
| ли мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине. |
| ених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, ш |
| говори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p |
| у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Н |
| једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би крит |
| очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износил |
| раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} С тога имају |
| програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша |
| <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} Он слег |
| ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о том |
| кле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — |
| не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су |
| се.</p> <p>— Сад прелазим на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ... |
| и, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих |
| о закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те |
| љаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на памук...</p> < |
| ад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио |
| дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у д |
| само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, |
| ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо с |
| свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слоб |
| оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти |
| станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши |
| науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Лаза.</p> <p |
| ве састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога т |
| што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и |
| стано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња. |
| таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама н |
| .{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога ут |
| тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, |
| уком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати прем |
| ти заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих на |
| рана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао |
| те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није д |
| ији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху с |
| S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе |
| о бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... |
| м и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма. |
| чан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. |
| голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора про |
| је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић. |
| "64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари |
| , али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још на |
| овршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збу |
| та.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу нач |
| — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — З |
| знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздрж |
| ђака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_C1. |
| имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј |
| им лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један |
| своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> < |
| се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три |
| као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба мо |
| мним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, т |
| начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S |
| се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако ле |
| реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе |
| аво, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према сво |
| их разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичн |
| шећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} |
| } Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ |
| у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— К |
| Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке |
| искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничког с |
| се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле им |
| злога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p> |
| сли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима с |
| ном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики. |
| ми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени |
| очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће |
| — Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S |
| но право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су |
| } Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а неш |
| а на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трго |
| овом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава |
| ш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти вел |
| што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилик |
| </p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто |
| > <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем однош |
| бав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави |
| ба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у |
| сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друг |
| ачин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који поред |
| ке пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај о |
| е признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; ал |
| е била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем |
| ead> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, |
| , поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну бра |
| смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све з |
| ти и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је д |
| луцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са ре |
| увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте |
| им је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла |
| Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавр |
| леко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашње понашање |
| и сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — |
| о иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима |
| и дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („ |
| Никола разговор са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — |
| илић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, |
| RP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> |
| заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштв |
| азговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се р |
| а разговарају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — по |
| услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати? |
| ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} Пос |
| ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> < |
| ад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети |
| дицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, д |
| х страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у на |
| стави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван. |
| " /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да с |
| , за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и |
| езу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Мила |
| истојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамт |
| и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо та |
| и.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли |
| вник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањ |
| ажимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе саставља |
| он радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S |
| Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S |
| азио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике посл |
| ора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> < |
| у, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којим |
| ти још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он чест |
| ајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме |
| S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да б |
| нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им нар |
| они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да |
| да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изгово |
| мо <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облик |
| а сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да с |
| говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода ре |
| позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — п |
| и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — пи |
| ка живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави реш |
| них дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај пр |
| рпске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати д |
| тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановим |
| које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ниш |
| е саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} |
| аша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не |
| стварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам |
| валинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу |
| } С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи. |
| је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су |
| тичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста прот |
| е по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, са |
| </p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити |
| нда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што в |
| ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су с |
| и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, не |
| баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радој |
| е даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петров |
| о бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} |
| ко да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за |
| дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан |
| пут пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p |
| ју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он |
| и градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи дру |
| раг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Ш |
| ја ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потребе подми |
| седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Ма |
| ојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу |
| , наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незад |
| што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је поз |
| ности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, |
| S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скр |
| е неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њег |
| S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу н |
| ења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не зна |
| ајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и др |
| нама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{ |
| ехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — |
| не, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на |
| p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и |
| и људи, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти |
| >Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</ |
| употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изр |
| ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — на |
| потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} У |
| лавенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту др |
| лан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напом |
| S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па он |
| њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево |
| , него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају та |
| нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе ни |
| је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, |
| и, који су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је пра |
| у њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други при |
| p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за в |
| лављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с који |
| дио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два |
| ељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и |
| b n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се нај |
| е.{S} На редовним састанцима претресали су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим пи |
| у, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у не |
| ога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми |
| осе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уо |
| > <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p |
| —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматр |
| арко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изг |
| ага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалости |
| ерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интере |
| Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упоз |
| е су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма уна |
| бјаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него шт |
| , — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на |
| вршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Мар |
| те о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлуч |
| дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се дого |
| > <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње. |
| е за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који некол |
| средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од пр |
| е.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут слож |
| .{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела |
| рови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разл |
| дније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Рус |
| вала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љу |
| 112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега нач |
| Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састаја |
| борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, кој |
| обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзг |
| а прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан |
| и учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да |
| да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док и |
| богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ве |
| и као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ћ |
| лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p> |
| етање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала. |
| е варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети и |
| > <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беш |
| омотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале |
| ана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" x |
| Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам |
| носи баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— |
| Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин |
| и живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велик |
| м?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио |
| ваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> у са |
| таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела |
| од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али од |
| крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње н |
| мер свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари. |
| развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле |
| о стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— |
| са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, |
| а — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш д |
| у.{S} Јако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</ |
| е чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек так |
| о је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и |
| на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А |
| то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека |
| ер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласк |
| то сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају с |
| и да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што |
| лежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за рад |
| и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, к |
| Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних |
| ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организ |
| овом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} |
| оцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, ко |
| осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегав |
| {S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркив |
| а, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је |
| ја.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их ј |
| . пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p |
| га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да на |
| рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је |
| згом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потре |
| трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међути |
| у, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неогр |
| и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, к |
| а борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих |
| ва и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакун |
| аду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посред |
| Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за |
| тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говор |
| еког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држи |
| Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај или о |
| еднако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је п |
| То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко |
| а средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у де |
| је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руск |
| ничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује с |
| .</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопа |
| х је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају ис |
| ућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} |
| „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу пот |
| је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њ |
| ају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} |
| познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, ко |
| шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, |
| дну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варо |
| пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе |
| , да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па е |
| рироди слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгуб |
| {S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако |
| <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребац |
| е Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више гов |
| паметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У |
| , — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p> |
| на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмет |
| је стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притис |
| тињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако у |
| саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно |
| ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не боји |
| где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напр |
| у онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могл |
| изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само пор |
| јно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчиј |
| то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да. |
| и плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред остал |
| — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви прос |
| ="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{ |
| и у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што |
| на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилаз |
| цу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љу |
| идите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесит |
| Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{ |
| ље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на расположе |
| , да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљав |
| зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, да је др |
| воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазн |
| је потписана смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуж |
| не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кра |
| сла навикавање на патњу, која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму ма |
| напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голе |
| ра.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви ра |
| иродно и потребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} |
| то, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они |
| и друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу својих д |
| примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одав |
| чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити з |
| е један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавањ |
| еба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потребе, ту не |
| уди не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена згр |
| знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, као пр |
| ко је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад |
| тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче |
| /p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговори он |
| удо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико го |
| био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па види |
| Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је у |
| то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је |
| мих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити проти |
| занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свес |
| ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо |
| и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, |
| ; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да б |
| окатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., од |
| {S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, |
| ити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је на |
| на, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у м |
| нате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда |
| аше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне се |
| и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што |
| исли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ја ва |
| едова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — |
| S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У |
| би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> < |
| дало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако г |
| рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један д |
| Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет |
| {S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако пр |
| сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — прог |
| ам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас |
| Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге љу |
| но уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то |
| му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није |
| дној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне песме. |
| људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек |
| свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — прим |
| чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је |
| са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загуш |
| ди, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; им |
| о и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових присталица н |
| чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуљ |
| а га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и заг |
| </p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међ |
| илу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, |
| ва,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Не |
| — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтеват |
| за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} |
| је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали |
| ионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; та |
| слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S |
| и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него |
| о добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није |
| глашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује само привреме |
| аком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него о |
| друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом |
| х захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, |
| " /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмет |
| о лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао так |
| код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д |
| тицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи |
| век се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S |
| мника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом г |
| „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њ |
| осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајт |
| бе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан |
| твена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, п |
| н је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; |
| донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и |
| наших и критичких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво |
| јом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали гот |
| {S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства |
| мање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника о |
| /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре х |
| ћи натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је |
| 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, ти |
| пет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од сва |
| мо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она |
| ај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма раз |
| д се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју |
| војој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за дру |
| о.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој |
| реме расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снаг |
| осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма с |
| јство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њих |
| ама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Ал |
| лико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друшт |
| и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији о |
| нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није неизбеж |
| , што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, о |
| ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази |
| /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад |
| Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може |
| се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га б |
| тели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све |
| <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени ле |
| в крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Ко |
| у даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположе |
| еном и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни |
| тва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде |
| ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би |
| оворила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p> |
| ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али |
| аји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{ |
| ило, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан дока |
| давали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би г |
| Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулир |
| у, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрал |
| а са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најс |
| ћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна |
| ксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово |
| ном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је дост |
| , дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за р |
| рговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знат |
| аду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утол |
| Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по |
| развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе с |
| расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом дру |
| воћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа др |
| ужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племе |
| гласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забав |
| асу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А |
| ева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, |
| ј књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у |
| > Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму ст |
| асвим сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" |
| S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниж |
| него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта |
| употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на у |
| јој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није |
| Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али пита |
| Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; осо |
| стан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био |
| ш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није |
| варима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се |
| ) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о |
| смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смеш |
| с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а |
| нети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да |
| што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе |
| е могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одм |
| ставити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибе |
| ала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно уп |
| правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају слагати са основним захтевима слоб |
| кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је го |
| >- Признај истину! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p |
| о.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> |
| на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела зе |
| Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па |
| {S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком по |
| начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви б |
| а је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} П |
| да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаш |
| је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није так |
| селе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд |
| н за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретни |
| па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја |
| ди.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то к |
| сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, д |
| ек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} А |
| потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство доб |
| у плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева пр |
| је у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брин |
| о потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати |
| — Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанс |
| вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, |
| се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, |
| иње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ |
| ди, с којима се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S |
| </p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нис |
| је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, |
| Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виногр |
| .</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — прого |
| није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове имен |
| се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{ |
| е радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј |
| ребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се ис |
| разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране |
| оји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто |
| кудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што види |
| е не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</ |
| лности поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S |
| очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити но |
| кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста. |
| /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не |
| ди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Да |
| Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговор |
| мотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} |
| на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племе |
| рекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све |
| p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му ника |
| Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни |
| да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови р |
| не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они нећ |
| </p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки пам |
| израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!.. |
| 23" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p> |
| м друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, вид |
| ога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као |
| ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али |
| знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?< |
| Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може рад |
| о ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за |
| окторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, к |
| што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не |
| свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али с |
| >— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи |
| ад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та |
| После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па |
| — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео...{S} Свеједно... насмеј |
| ш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да мет |
| аза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, |
| дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан |
| врћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само |
| ирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је р |
| ђутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчи |
| </p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; на |
| >— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код |
| осле сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Ал |
| н пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је река |
| знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгл |
| че га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава |
| за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> раз |
| , који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте упр |
| виђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перс |
| у ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S |
| дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна |
| е моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад |
| да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радо |
| <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео |
| је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се |
| ва с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суд |
| лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде општ |
| и се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — п |
| ретпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том |
| ка капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасн |
| не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће |
| есте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се |
| ати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.< |
| је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин. |
| ичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и |
| а ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога |
| томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад и |
| ословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не м |
| мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па с |
| еђу мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љ |
| лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на |
| го се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и с |
| напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове |
| друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају сам |
| ован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у п |
| тле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не |
| т, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друштвеног |
| аза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде |
| да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па |
| ги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даљ |
| због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и пр |
| т, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — |
| и.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најпове |
| — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете |
| мо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их |
| <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег го |
| оје се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживе |
| на кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Дарин |
| радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече пот |
| моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p> |
| видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икак |
| а?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на после |
| е, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и вел |
| ова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од |
| идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између |
| лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако г |
| сност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василије |
| јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и д |
| <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако себи д |
| уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на иси |
| с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај |
| нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа |
| састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгл |
| родну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност |
| радећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уоп |
| ишта није њина приватна својина, јер се та никако не слаже са општом солидарношћу и економским |
| >— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће |
| Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је с |
| а; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препир |
| е, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила |
| о опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не |
| стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</ |
| пасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити |
| снива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву |
| ила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење |
| .{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од |
| к.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p |
| различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва. |
| је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, не |
| На основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који |
| n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства |
| зроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише ду |
| је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајн |
| особни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла |
| у слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи |
| ет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пут |
| луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и граб |
| ворећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија. |
| ији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго н |
| сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{ |
| астави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципе |
| а њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и |
| а сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жес |
| већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на |
| икад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по кат |
| нај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. |
| приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не |
| и Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Мил |
| м може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Д |
| ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} К |
| е.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, с |
| у голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву |
| на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, |
| ...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак |
| ош уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије |
| за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, и |
| ељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње дру |
| а, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div t |
| забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а са |
| а ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити до |
| уштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја |
| ркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да |
| после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.< |
| у можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје |
| евни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с |
| и ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути... |
| својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључц |
| к <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се |
| о год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изглед |
| и примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но |
| једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих |
| ао за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, |
| јсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, д |
| .{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао |
| руге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, који не само да су просто |
| е — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да рад |
| заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трп |
| — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто збо |
| асвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљ |
| о што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди |
| ије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка. |
| p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опе |
| ајпре општији, па онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, бић |
| на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опши |
| оварао сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, шт |
| и засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један |
| а се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном обра |
| /p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> < |
| /> рекосте - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?< |
| тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких |
| само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поч |
| офицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад н |
| почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у ка |
| ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате |
| ише.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знам |
| у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, |
| ави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија каз |
| и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима |
| се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђ |
| рава на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви в |
| чности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у се |
| систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да |
| стријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том |
| дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Ник |
| {S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире |
| а одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте у |
| илика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се пр |
| д 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен |
| какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с нек |
| чај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах пон |
| свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све |
| Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклон |
| Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за чит |
| потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно пос |
| чку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— |
| Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој тре |
| шљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{S} Није питање о важности з |
| управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније |
| и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква |
| доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које |
| ели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате. |
| је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма ком |
| p>— Као професор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То |
| е.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> < |
| ићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени |
| тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо |
| ме.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — |
| штвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и п |
| >— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао |
| ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говори |
| <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде |
| ам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разв |
| ...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{ |
| о они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зац |
| ола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што |
| зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање |
| — Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практично |
| а трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се заб |
| тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам на |
| нио.{S} Постао је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спрем |
| асвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и ра |
| је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} |
| да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни последњи, који нам између остали |
| бар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код ј |
| инка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напредовање љубави |
| овеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Ра |
| у дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би |
| оси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слу |
| че, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p |
| .</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, н |
| опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т |
| еје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима о |
| по“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. |
| риказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи |
| каква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати |
| сну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, |
| Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде сво |
| же више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га |
| земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.< |
| ања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многи |
| арао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се у |
| ута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је |
| ајвећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не са |
| ји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо моз |
| и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако мога |
| прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповеда |
| разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обичн |
| вом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се мож |
| бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после нек |
| за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</ |
| љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са |
| једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истин |
| > <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учи |
| знати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати б |
| инка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или |
| удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има |
| рт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође путем, |
| авилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких |
| b n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Нем |
| иге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гос |
| , како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ |
| и, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У оста |
| ција имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не |
| има, на које иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој лин |
| ође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да |
| ма, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко врем |
| > <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.</p |
| </p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге |
| се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загре |
| Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p |
| се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изванре |
| а живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“ |
| тавив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S |
| {S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, из |
| оји по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да |
| то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и од |
| чун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога увод |
| ких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, п |
| е и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи ост |
| лије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешт |
| или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекид |
| и — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, н |
| верљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, п |
| , да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам |
| b n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да б |
| ређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што |
| ђанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... п |
| уди слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело и |
| вара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако |
| татута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи |
| ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та |
| је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга |
| остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се д |
| би људи, који су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се |
| годни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корис |
| век!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и |
| ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, пуб |
| аш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: жив |
| могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно |
| вор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну з |
| мо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тра |
| нисте напали на појезију, која изражава таке осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећај |
| ба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек |
| е бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода зат |
| оцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати прост |
| >— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали сти |
| е уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем б |
| цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> |
| } Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам т |
| е и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитат |
| етке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате |
| ључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно |
| дно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утис |
| у, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се |
| би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које ниј |
| ли, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око |
| сокачке народне песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како |
| -економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују в |
| но“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само а |
| лагостање и слободу; или немојте носити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који |
| е.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није ис |
| своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неваж |
| и до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују |
| јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S |
| а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</ |
| /p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него |
| ак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и докази |
| ар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка |
| броме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не |
| ети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у |
| .</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није |
| осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" |
| што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и н |
| ка је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у ко |
| остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост на |
| ће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора |
| еких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то |
| аки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерн |
| него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе |
| {S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S |
| мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај |
| тина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је |
| ако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те |
| ујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога в |
| колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим |
| литки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, н |
| се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски |
| ло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане н |
| /p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојако таки посао скопчан је с материјалном опасношћу, особито |
| био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то нео |
| а Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар с |
| Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Ра |
| и, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и |
| ојединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану |
| рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда |
| завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху |
| рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго |
| но расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се гово |
| > Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост споје |
| е даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника. |
| е је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро зна |
| се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p |
| твено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је |
| не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она о |
| , да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Ми |
| се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе |
| “ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада |
| {S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни вид |
| ористи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, д |
| владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропаганди |
| је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део |
| .{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не мо |
| кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, |
| о делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} |
| же бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у народу, п |
| а кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешен |
| можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о |
| то ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче пита |
| ак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— |
| је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— А |
| .</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Зна |
| и радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало д |
| их начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних |
| га друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их свој |
| е и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S |
| p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, ка |
| лом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p |
| — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући |
| мешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом |
| на женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобо |
| бог похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што |
| оме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије н |
| , основаном на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама произв |
| леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, |
| е поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, б |
| мо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам |
| {S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али ниј |
| е чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} |
| ија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би |
| "169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, |
| ита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околности |
| он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па |
| уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше |
| нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је мо |
| али, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га |
| доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> |
| мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се |
| рио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом дом |
| ост према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> < |
| , што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је вр |
| за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечн |
| акво ограничавање, које није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничав |
| и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти о |
| а глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко пр |
| другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> < |
| „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца.. |
| с кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, ост |
| све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пође |
| ати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на л |
| седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> < |
| ростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <p |
| ње народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали |
| лга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч |
| {S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто го |
| риродно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо п |
| така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је |
| слонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p> |
| луд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испа |
| его је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу стан |
| стати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај дру |
| да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњ |
| ште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год шт |
| b n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љуба |
| а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао меди |
| о се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је овај морао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но |
| и и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја н |
| } Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ће |
| а донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да |
| p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако р |
| а га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то |
| ману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајњ |
| лико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га н |
| агогија — поче Јелица опет мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад с |
| зним сликама маште и сањарије.</p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би |
| те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и |
| рафисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева |
| не странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и пов |
| леко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буд |
| појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропуст |
| Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако доб |
| није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље |
| ема нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способности |
| знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од своји |
| , да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требал |
| .{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисл |
| ду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасви |
| ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толи |
| /p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, |
| емишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и др |
| абрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са м |
| ан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од |
| да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Оста |
| о, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно |
| за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У о |
| тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — пона |
| — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задоб |
| код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S |
| змишљања о корисним стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. |
| равити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина о |
| S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али су |
| ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зев |
| борита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењ |
| са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их |
| како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</ |
| ао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> |
| у!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка ника |
| ечи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у р |
| } Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за |
| по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p> |
| еду баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — прим |
| Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> |
| м.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве ово |
| Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан. |
| раткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде перо |
| олебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву н |
| , па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све |
| о друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога с |
| S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> |
| је то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису и |
| е године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скор |
| морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте не |
| и све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — |
| гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; мес |
| пита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дв |
| вим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити |
| је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особ |
| баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да нек |
| ри.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је |
| S} - Него се и јесмо једили, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припр |
| ним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Ал |
| она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао неш |
| и јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, |
| сто наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети |
| можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обз |
| род слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљ |
| ти његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете к |
| ћи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој б |
| >Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај |
| А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</ |
| убица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више |
| ови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су несвесни.{S} Кад |
| примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова |
| на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива фор |
| и она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан |
| оја није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне |
| рема вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да |
| а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, |
| ете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без н |
| ан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш п |
| ад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али |
| џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Ј |
| дњу избацују напоље радничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, са |
| не, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страс |
| говори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније. |
| ad> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не |
| згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима |
| зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Моно |
| 0_C1.1.4"> <head>IV.</head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милано |
| о тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерк |
| клоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} |
| начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе пост |
| за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано |
| Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само она |
| оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнак |
| но; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достоја |
| воме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи |
| т Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се паз |
| године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> |
| вно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, кој |
| а озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљенос |
| траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да рад |
| ела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају |
| зацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реците сад |
| ; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим |
| кује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасн |
| им начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, |
| ка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и |
| е то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични с |
| запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу |
| а постоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добр |
| кад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем ценз |
| Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бо |
| такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се произ |
| затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p |
| равно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} |
| а чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одла |
| угачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз мест |
| зо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам ско |
| приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају дру |
| учају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, |
| и пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш с |
| авној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се в |
| морна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непр |
| чин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје |
| ђашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може на |
| или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру уст |
| цу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви |
| е, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако |
| на човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа и |
| n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би св |
| удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица |
| дише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу м |
| је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио |
| о у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити са |
| уми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; |
| је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Ол |
| снована је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у |
| алога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, |
| ине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни пл |
| морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, |
| друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и прем |
| другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа.{ |
| а; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике |
| </p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, ку |
| онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле о |
| остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не |
| опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право л |
| ти, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало |
| , „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: |
| ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> < |
| , треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</ |
| се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, |
| ову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говор |
| је.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове не |
| је у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огром |
| на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн и |
| о друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Ал |
| амо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацел |
| што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољн |
| живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би в |
| ла, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излеч |
| вољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није изве |
| војим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до т |
| на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него |
| авати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, остављајући друштво |
| ите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како м |
| у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S |
| го...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он з |
| у, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим до |
| ту своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко приј |
| у. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још |
| С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланов |
| шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зу |
| ијално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} П |
| је наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати нов |
| Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав |
| врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „ |
| оди.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петр |
| а то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p |
| је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим с |
| е осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> |
| ком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није |
| с сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудн |
| ојим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се б |
| ај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику |
| ити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије в |
| очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину |
| ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза зам |
| то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књи |
| тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Ш |
| b n="6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар... |
| У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S |
| n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у |
| Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ип |
| ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за сва |
| треса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је му |
| S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи |
| домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела |
| аква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <p |
| лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то з |
| и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло разл |
| , да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, |
| сти.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило д |
| — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да мог |
| а ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан |
| у.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улог |
| азговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто на |
| слила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја не |
| о овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу |
| опште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>О |
| {S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игр |
| е, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} А |
| зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да м |
| т, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности гов |
| мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да |
| Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би |
| трпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то при |
| в биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи |
| не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта |
| Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за |
| љате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} |
| ско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>пони |
| арац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора јед |
| ра о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је м |
| језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало |
| — Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n |
| Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је |
| ез спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто |
| ачимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека |
| се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш |
| она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p |
| ђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он |
| а маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се |
| живање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се |
| себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не з |
| не разумем...{S} Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као |
| обар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— |
| авао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих |
| још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, о |
| тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, или |
| ном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте уч |
| е ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покуша |
| да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дош |
| е јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} |
| од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан |
| о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него с |
| им одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, |
| вачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — |
| на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} |
| а мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви |
| се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем |
| разованијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад |
| хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били |
| удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен |
| > <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима |
| е у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S |
| гов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и |
| је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тира |
| најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S |
| вио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и |
| инчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку |
| ње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар |
| што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће |
| ји у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан |
| случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и |
| p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> < |
| ти, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигар |
| садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао |
| дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо |
| угим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та |
| нутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће |
| а садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, д |
| то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који ј |
| те уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, |
| душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас |
| и задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш |
| између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Је |
| овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} |
| Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај |
| руда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим зд |
| ко сте пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно |
| њи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново ва |
| он, — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима |
| мојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и |
| з грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају |
| ко не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форм |
| ше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа пар |
| дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p |
| морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом |
| запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то |
| ме, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца |
| оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно |
| {S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да ј |
| љу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време ра |
| } Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p> |
| ћемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио |
| а умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђ |
| А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у к |
| се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на при |
| " /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добр |
| о, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Н |
| оћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребља |
| свим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљал |
| да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{ |
| зговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов у |
| е није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опаснос |
| фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сим |
| ругим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде |
| ина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев пози |
| рафисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна г |
| добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гл |
| .{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, кој |
| арија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да |
| рекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гле |
| најсавршенија комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о к |
| али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокн |
| же; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По друг |
| можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим ј |
| скога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима м |
| “</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да б |
| Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних с |
| више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како |
| им тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врл |
| најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, |
| ави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је тек |
| положење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао |
| ције и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све |
| за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, |
| тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потр |
| >— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="1 |
| затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и |
| ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p> |
| орити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама ма |
| сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог ст |
| бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужн |
| м: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био |
| или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „В |
| што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријат |
| пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. |
| ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — |
| , — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је ну |
| , коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљн |
| затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, д |
| о?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у к |
| опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа в |
| обе.</p> <p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; |
| н...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомо |
| свезе између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S |
| тку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписал |
| лавом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре некол |
| оз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је |
| о јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм |
| адо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb |
| одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и ос |
| S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не и |
| — Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он |
| Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз |
| чења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је п |
| једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вам |
| ам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се |
| н.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам д |
| и сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n= |
| о на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми бе |
| добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује |
| ти, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан |
| астати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино и |
| и у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта |
| росто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{ |
| затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам з |
| } Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> |
| Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе изм |
| мо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни |
| извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, |
| ле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и |
| Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му бе |
| тим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао |
| Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p |
| само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад |
| е општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рач |
| управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој з |
| Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском |
| х дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна приј |
| заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога |
| чких и позитивних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела |
| да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и позитивних начела, т. ј. осно |
| данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} М |
| њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и |
| са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових начела. |
| а стоји на расположењу, с којима можемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у |
| м тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према др |
| за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је |
| Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, кад нема сигурна мерила.{S} |
| ој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ |
| какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д. |
| Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута ни |
| не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на т |
| атра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S |
| акојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте. |
| уштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> |
| и бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| , повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, ба |
| а се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насме |
| и заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна |
| сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Ал |
| поче опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој |
| >Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим мл |
| <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси |
| — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо с |
| Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стој |
| ила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробуд |
| палога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, |
| де даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човек |
| ју.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо... |
| јица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паме |
| да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно мног |
| као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика |
| вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, |
| м (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави св |
| ашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа |
| е од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима ск |
| л’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд |
| његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. |
| дмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него |
| ити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, ко |
| слетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> < |
| ати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично |
| Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било ну |
| 113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се |
| тако“, рече она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најп |
| оизводњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах |
| м дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз м |
| добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању |
| иближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при излас |
| зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ |
| о је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Катка |
| абрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам |
| аринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред њ |
| изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде |
| ар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи с |
| p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и |
| развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приб |
| свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста ве |
| у, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.< |
| нашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђив |
| сти, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велит |
| ти.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множе редови оних, кој |
| војој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но те |
| S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа друго, |
| сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свим |
| S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ |
| н; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, |
| шио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац м |
| аже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео глав |
| цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилно.{S} Реци |
| била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и попул |
| одност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} |
| ставу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљи |
| сти не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> < |
| та приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају |
| “ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је т |
| нује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржањ |
| је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан. |
| ко радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика ме |
| ру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у с |
| еше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, би |
| .{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри пријате |
| ра га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S |
| но.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкч |
| нам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш мо |
| а значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто и |
| човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим |
| {S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше с |
| весним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има ви |
| чна слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за |
| Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начин |
| да је обично остајао подуже сам с њоме, те су се могли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем |
| о је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало слож |
| г живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хо |
| сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако |
| — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим |
| и?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви |
| то велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште |
| се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелим |
| д њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пођ |
| S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле пос |
| непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Сл |
| олитичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста п |
| му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац још прве половине месеца.{S} Није |
| то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за |
| ети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипенди |
| , а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, наг |
| илније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што с |
| је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачу |
| } Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, д |
| исто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград. |
| случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читао |
| ре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или |
| оје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рад |
| лан“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку |
| ан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампа |
| авити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превид |
| ј начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније ис |
| нскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а ни |
| којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи ј |
| е ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Ба |
| .{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на гово |
| леко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} |
| ни, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и т |
| , или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} |
| но очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога |
| ахтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је |
| доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, |
| а је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж |
| еки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало дв |
| забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они с |
| — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се н |
| начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која прод |
| пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може |
| о била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа раз |
| у се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи зем |
| на или непокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру |
| о сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли ис |
| стаде са столице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте |
| сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и по |
| <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће дол |
| руги смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео. |
| зницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и |
| следице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, о |
| м од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао |
| е био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p |
| упе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећа |
| које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју |
| не.</p> <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може бор |
| Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она |
| фујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, какви |
| потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту |
| ли шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не |
| нда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, |
| и он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је |
| мела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} |
| хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p |
| друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту |
| ем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато.. |
| и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већи |
| ним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, |
| вдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпа |
| мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А |
| </p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја с |
| и је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесе |
| акође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је о |
| , што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалу |
| } Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке дв |
| шао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала |
| доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ј |
| начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дру |
| "85" /> народној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „ |
| .{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође |
| стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима сара |
| е ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринц |
| а видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо? |
| остао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви там |
| остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што ве |
| а пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Про |
| и се сасвим озбиљан и скоро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништ |
| скиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их |
| говори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, |
| ти другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логича |
| родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старо |
| } И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— Њима је лекциј |
| е, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме |
| ја има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке из |
| паст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се |
| ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам увер |
| већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекул |
| а је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад до |
| ажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: ни |
| {S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — |
| вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али оста |
| ом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је п |
| јатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као у |
| колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако није могла трпети, и да у |
| и их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> |
| емљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та |
| е он скоро поплашено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“. |
| х упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био |
| им добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— |
| што бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која |
| Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то |
| а има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интере |
| речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инст |
| и ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, |
| само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју ј |
| посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој |
| даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој спо |
| <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта он |
| ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан |
| S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћи |
| поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалн |
| ост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне к |
| е нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити |
| збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекив |
| — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ев |
| е их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита |
| и, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, |
| } Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачко |
| да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детиња |
| није сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{ |
| м способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то с |
| </p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо |
| и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, |
| милају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употре |
| ном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при |
| ће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који ника |
| како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — |
| .{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије пи |
| том никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим |
| ..{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћет |
| ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} |
| ј форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фи |
| p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> |
| е одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Мила |
| ри он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко |
| ар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за ме |
| ује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" |
| } Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жа |
| аде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је |
| или, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али |
| видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} |
| Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S |
| реч Мита. — Та оно је, море, људа спрам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки с |
| озови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није < |
| >— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} |
| ?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт |
| деља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и б |
| ло сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш |
| ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си |
| није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и уз |
| и с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{ |
| То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то |
| — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{ |
| акој људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чини |
| а тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише |
| и.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се при |
| како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био м |
| же говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и |
| , да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа сл |
| ји“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка |
| авања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког пи |
| м непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине |
| стварало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашал |
| ренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе |
| знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би |
| ’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењ |
| силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете л |
| на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам примети |
| с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад б |
| не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости |
| > <p>— Тако је — потврди Милан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити са |
| тали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и сићушне.</p> <p>— Та |
| ривремена привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и |
| ење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p |
| в угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и прича |
| ад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуш |
| Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју ј |
| сина, није могао скоро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} |
| Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како |
| "135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лага |
| уду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава зак |
| упатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време н |
| кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање ме |
| ни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — |
| лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен п |
| н у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је Олга |
| но погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника с |
| екивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је |
| вничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода могућна је зацел |
| но је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том |
| е.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад к |
| вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде п |
| >— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — шт |
| да некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сас |
| лу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо |
| ке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвени |
| још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које |
| ених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво |
| алистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, зат |
| муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пи |
| богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на |
| је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде |
| језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је п |
| а та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несн |
| е није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она гов |
| а, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код ње |
| сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, |
| едањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псов |
| а, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почн |
| ...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш та |
| а...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у |
| е страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба пр |
| носити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Ал |
| ледње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У сво |
| о не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У т |
| нов <hi>правој слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше |
| у накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захт |
| а.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бит |
| ајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете |
| рестала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прил |
| } Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког ста |
| м оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је пр |
| е конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, пр |
| S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он |
| је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљају |
| ју.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</ |
| у ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од с |
| није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се оч |
| ва тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар |
| очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? |
| д једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то дену |
| ине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено |
| о? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — |
| Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- Ово је сасвим категорично речено — |
| Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах врат |
| мим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да ни |
| врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли |
| амила тамо.{S} Она ми је отправила онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потп |
| ам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., које |
| P18780_C1.1.7"> <head>VII.</head> <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с |
| м ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, |
| а <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој ст |
| вори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан спо |
| управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је |
| ног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах по |
| натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} П |
| чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође мед |
| ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем |
| ењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији |
| јим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и |
| оја продаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признаје |
| дну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; ре |
| тоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов |
| >- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се |
| ију осуђују разлози са сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријат |
| руштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете |
| ица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наш |
| год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају прода |
| ..{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе |
| имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо св |
| њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно |
| {S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, к |
| м.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> науч |
| S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба с |
| } Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога |
| онкуренцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> |
| већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу сам |
| Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам на |
| а друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази ч |
| единости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о диза |
| чињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се и |
| е може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; и |
| упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан први пу |
| пште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{ |
| уди да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што |
| штву, које се после садашњега оснује на темељу наших начела. <hi>Подмирење свију потреба, физич |
| довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p |
| рђују се општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А по |
| моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу |
| ше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До |
| им искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси |
| вета.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не з |
| ишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се осн |
| у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — — |
| ег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни |
| дно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси |
| аштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што |
| организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како је ова изражена у |
| би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с др |
| јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушају |
| их, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ва |
| ка.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном |
| {S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе |
| ти општи напредак. <pb n="147" /> Место тесногруде себичности покретаће људе на сваки рад и на |
| {S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвали |
| акво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је |
| ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви |
| </p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој |
| на врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановић |
| аврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој за |
| вему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слово“, препоручујући Даринк |
| ваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утиша |
| а не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и |
| маћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, |
| а шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пус |
| мо ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота... |
| на мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли |
| од на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме с |
| p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код в |
| вакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и посл |
| истина, није тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, д |
| ета“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ |
| та против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада! |
| ну, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно |
| дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој нек |
| ње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма |
| ли шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</ |
| о уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{ |
| , а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду |
| Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предисп |
| еше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... з |
| с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75" |
| >— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у |
| положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, |
| ану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио М |
| оћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управ |
| иљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се ок |
| вати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? |
| — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу послуж |
| , кад људма неби стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. |
| е и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у |
| јати наши познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану |
| <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срб |
| мотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њ |
| је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, |
| вност са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, |
| .</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом ваш |
| а је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарно |
| пити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђе |
| истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрл |
| м људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— |
| Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, не |
| год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где го |
| и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> |
| овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси |
| ање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројств |
| То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек ј |
| кше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ п |
| Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се она развила.{S} Али оправд |
| Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да |
| овек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, д |
| а је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S |
| упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, |
| звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта з |
| избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у |
| ила велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне |
| ло врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским |
| оста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и |
| >— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. до |
| зати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, пр |
| спод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало. |
| так уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријо |
| да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себ |
| и, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја са |
| бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, како ти ј |
| дничке руке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну |
| Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора |
| д тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве |
| као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— П |
| војим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких пи |
| сту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из |
| а тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> |
| неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је так |
| м здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима с |
| </foreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац уд |
| апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатск |
| .</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш кака |
| и; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта ј |
| 2" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ак |
| <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле п |
| .</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забора |
| p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ва |
| , јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људ |
| илици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он до |
| павати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевањ |
| чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не |
| а се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори |
| им стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Милан, — нешто ослабио.</p> <pb n |
| м, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да |
| ровре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њим |
| >— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су |
| нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је |
| а разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка |
| заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је |
| сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем |
| ...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, |
| >— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе но |
| ре и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Кос |
| ђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с |
| већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци |
| — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од |
| , рачунај — смејао се он; — не израчуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ћ |
| пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да |
| и се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се |
| ло до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан |
| ници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трг |
| а; — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја |
| киде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао |
| вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците са |
| , коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе не би |
| пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога сво |
| е пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар |
| .{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сас |
| е још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако |
| нате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас н |
| вораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам пра |
| реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изуз |
| S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> |
| , каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда |
| ивота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш |
| баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли |
| знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, нем |
| обро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Сре |
| о је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други ниј |
| ме ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не ре |
| ан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити н |
| риближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме с |
| его боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве |
| кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весе |
| о се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа спра |
| ма је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропа |
| у — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћ |
| протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чека |
| јем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим н |
| што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> ј |
| хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановић |
| це, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам ј |
| лановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају приј |
| вези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се |
| ити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршил |
| Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти |
| уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је је |
| S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То |
| да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, д |
| то дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би |
| о код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} |
| а упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним |
| ако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, |
| се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је |
| су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том тв |
| у, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, ј |
| ијама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје дру |
| а им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако |
| <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, д |
| ....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — З |
| ма ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којим |
| ане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дан |
| ко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, |
| свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком с |
| <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... |
| а таке неприлике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— |
| дан; располажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{ |
| Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти з |
| то му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више |
| кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мор |
| друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— |
| а је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти |
| и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, |
| : „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на после |
| .{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</ |
| и у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> |
| Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмеја |
| > <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ј |
| пи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и ш |
| ћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Мила |
| его само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто |
| его га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке |
| ајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње нера |
| удим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки о |
| света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} |
| p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом. |
| аринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвал |
| ?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе |
| цу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> < |
| њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка |
| </p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обем |
| имо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта |
| а више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, н |
| никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, |
| ад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</ |
| и део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколи |
| то се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, |
| више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се изврши |
| мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да |
| нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, |
| ли питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’м |
| ји нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су |
| ране нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље |
| то да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може п |
| ужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} М |
| а гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком |
| тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише |
| лика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб с |
| шћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће упра |
| еговим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могу |
| н му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, |
| о ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће он |
| и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим на |
| да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...< |
| га система производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне зем |
| о ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких |
| по извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена |
| уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само |
| има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви на |
| о поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнад |
| изнати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општи |
| твеноме преображају; јер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организа |
| бљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им са |
| нојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали р |
| ати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле |
| се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на |
| е.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, у |
| који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако |
| другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо |
| S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и |
| се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху ист |
| а се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежиј |
| у сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на |
| који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицин |
| е даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила т |
| ли...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну рук |
| стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор |
| га друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преобра |
| случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се |
| оста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Осо |
| и свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S |
| м стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима п |
| убице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није падало на ум, да и |
| оворио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година јо |
| Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет ос |
| времена почео много озбиљније мислити о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Во |
| ко и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дв |
| стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од |
| добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло |
| риродно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним |
| пству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је |
| ом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим |
| учну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, |
| иста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мо |
| {S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело |
| е; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После неколико недеља, од како ј |
| д одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| енскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не |
| је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај м |
| Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-ч |
| .</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се т |
| е било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што |
| а сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S |
| Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен |
| S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p> |
| — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му |
| захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора |
| натлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква и |
| а сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према н |
| и га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити |
| у.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кр |
| сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему ј |
| она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је в |
| е, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту |
| таје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" |
| дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с јед |
| Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови прија |
| а није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињ |
| у и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n="67" /> <div type |
| S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је о |
| и, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да изв |
| акој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о ос |
| , да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни |
| не.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко вр |
| тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа ту |
| ме не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште м |
| били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага |
| — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за влада |
| инило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — |
| вима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље з |
| чун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, |
| их двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само |
| ни, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви |
| и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— М |
| начи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто исти |
| мо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред |
| ећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— |
| оже разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упр |
| S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш |
| ве учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за |
| .{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја |
| са својим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бране |
| очети промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у по |
| слове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може |
| нкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем ра |
| уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима по |
| тва за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способ |
| о се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После н |
| и.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већ |
| диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док |
| о ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама пропи |
| ти.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у с |
| , да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто |
| <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и |
| Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа чове |
| о, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — |
| р и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала |
| а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год на |
| ао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасполож |
| мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У о |
| не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при оствар |
| има и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако |
| Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве |
| осећаје?</p> <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да |
| естано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи |
| дање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао н |
| н се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није до |
| ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасв |
| право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите с |
| Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је на једнога полицаја из рев |
| догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тач |
| ом устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени |
| морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb |
| колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у т |
| </p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту и |
| о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом једнога таког састанка.</p> <p>— Као |
| ојединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме остварењу новога друштва.{ |
| нитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуни |
| ећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово |
| ате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није |
| .</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према |
| Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се |
| ="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајал |
| p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> |
| а видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћ |
| .</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинериј |
| — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио. |
| одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите. |
| х растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запи |
| е.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах |
| сну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и |
| је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама |
| руги доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто |
| ста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.< |
| а, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђе |
| кве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака |
| питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих. |
| а.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају |
| љ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесн |
| ило до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје.</ |
| ај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га |
| сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се |
| ећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p |
| рекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? |
| искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим ра |
| рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју зас |
| аљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се |
| , да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да |
| ати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цел |
| даше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да оствар |
| но у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова |
| а другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала. |
| сти у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван |
| нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал |
| и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то |
| е ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, |
| , а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Дос |
| ри и новац.{S} Помагати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен |
| оља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић |
| је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребн |
| Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се |
| ије нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наши |
| колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, < |
| су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да ниј |
| ивот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није |
| ози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Ш |
| избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућнос |
| мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, к |
| и млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут |
| и специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно |
| о и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, |
| ш за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам кој |
| м стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што |
| S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободн |
| ило врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле ника |
| p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је проп |
| приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако с |
| </p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо с |
| скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим т |
| рдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и с |
| учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране |
| их знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако |
| и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не са |
| тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p |
| ађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И т |
| ло понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава |
| не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене орга |
| што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Ол |
| у још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опшир |
| ога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} |
| ... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Гл |
| е не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од прилике, ка |
| се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама. |
| апред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јач |
| коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропас |
| ас долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати ура |
| и исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи д |
| р — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми ин |
| ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разја |
| што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разл |
| омена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмо |
| смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиго |
| мети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко се у таким прилик |
| > тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која се мора задо |
| лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам |
| <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против њега — пр |
| устили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> |
| чије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне |
| анем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано |
| p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај ш |
| } Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> |
| брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети расправљати...</p> <p>Рад |
| олетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело |
| д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема |
| е и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— |
| аква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хо |
| арити <hi>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч с |
| једно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше мишљење...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем |
| да.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђе |
| ш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми |
| условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{ |
| ан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — пр |
| , да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Да |
| је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знам |
| и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, |
| свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантим |
| их црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му с |
| цело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих питања, што и |
| реме, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено |
| дски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> |
| свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан П |
| х да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби |
| није околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и |
| е имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би |
| ран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишин |
| и, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме |
| вију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза има |
| ити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дал |
| језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Него се само |
| ићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара. |
| да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу |
| и и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, |
| нас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, |
| ину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах |
| ом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезаност, обично спојена с теж |
| оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</ |
| ађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Ол |
| вати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и други |
| за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} С |
| док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не м |
| једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} П |
| а сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријате |
| њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избе |
| отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, |
| ога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S |
| ање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо по |
| па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади |
| .</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим |
| је.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао ј |
| и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме |
| им гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?< |
| p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер |
| ђе и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} |
| ије узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга. |
| а за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да л |
| емо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" |
| ма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задир |
| требама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико |
| је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не т |
| утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, |
| чају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим |
| “ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који |
| евојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док |
| ах.{S} Ствари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи на |
| људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и на |
| би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не |
| рахоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаш |
| е сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би |
| ком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n=" |
| е.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој |
| ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми па |
| шта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна та |
| Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна. |
| екакав особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проп |
| ..</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге |
| } Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманци |
| ање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ р |
| та.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{ |
| ремена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> |
| не услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што |
| атезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно трун |
| вати и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака |
| може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити н |
| а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — у |
| но нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га оп |
| као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету |
| > <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је |
| народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, |
| </p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то |
| у пријатељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити. |
| <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви о |
| ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p |
| е Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љ |
| им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело |
| ам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети |
| ас наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— В |
| да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је в |
| а је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каља |
| а моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и |
| м се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се та |
| у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А |
| ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тог |
| вољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под к |
| арога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших наче |
| на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо сам |
| — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јес |
| још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога |
| /p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" / |
| помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је дои |
| <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму с |
| А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изгл |
| ства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих |
| Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гон |
| ељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара наче |
| ожемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— |
| хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{ |
| че људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује |
| е развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опе |
| олија.{S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све и |
| вана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, п |
| да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> |
| ече потребе радничког сталежа.</p> <p>— То је — примети Милан — научна истина, која се може док |
| т: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан |
| ева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. |
| ће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима. |
| p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља |
| е н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво. |
| е моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знат |
| с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Т |
| а производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивањ |
| начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с |
| вима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се |
| неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Каж |
| о паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али р |
| т?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</ |
| . ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече дом |
| одити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— |
| а се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће |
| увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и |
| појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не може ништа више захтев |
| ној мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{ |
| што да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и нам |
| м искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...< |
| ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мисл |
| , онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — |
| дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересоват |
| у снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди |
| ара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да с |
| <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар |
| вим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај |
| инути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се пом |
| што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како |
| им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потре |
| је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој |
| и гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, как |
| може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту престаје |
| јање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да у |
| док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је ир |
| , у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му др |
| што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису пово |
| кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људс |
| е очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у |
| смо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да |
| ободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега о |
| тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да |
| укоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, |
| ир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљен |
| ад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољ |
| р се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} А |
| Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринк |
| свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, |
| у је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презир |
| авањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не з |
| се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете в |
| више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, кој |
| зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад с |
| пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И он |
| слузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — вид |
| е врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на |
| адашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба |
| им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све дај |
| ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му каза |
| што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конк |
| тићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А |
| д треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама. |
| на не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога |
| људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је ј |
| ризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да ви |
| увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и прове |
| ог несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, к |
| , него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико св |
| и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, о |
| онију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у |
| слетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те |
| е силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами вр |
| био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло бл |
| а предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја |
| лан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог |
| и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не ид |
| {S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дође |
| јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова |
| ње, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина м |
| {S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика |
| .{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, к |
| ају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{ |
| иве?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> < |
| м мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушават |
| од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ |
| ваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу.. |
| ли телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вр |
| да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— |
| би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим н |
| ило, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем |
| ек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Мил |
| господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, сам |
| умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпос |
| p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</ |
| ; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год ш |
| громна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, к |
| м други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутр |
| елу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не зн |
| ојом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ст |
| коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S} Ј |
| у да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко |
| оји би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако |
| а тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — |
| љда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је ба |
| век не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити |
| его грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу в |
| ћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад ј |
| на једном приликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираз |
| то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног ун |
| а књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у |
| ама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је |
| сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала |
| таноја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај |
| ођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете сло |
| собито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече он |
| а јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му |
| ироди.{S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и в |
| и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре је |
| ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на по |
| ад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дра |
| е бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он |
| о.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа п |
| а средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— |
| ави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, ист |
| — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да гово |
| ти простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, |
| ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими |
| Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љутито и окле |
| ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте н |
| су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ни |
| раз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а д |
| или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} |
| ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допа |
| још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видит |
| с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље ос |
| испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на |
| ова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој опису |
| наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би из |
| ме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лу |
| е.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така заб |
| Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути. |
| Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <p |
| ро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где |
| све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која |
| ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{ |
| ри тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} |
| е најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претпла |
| Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, |
| све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што |
| питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је |
| сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа о |
| није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p> |
| м је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја |
| p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у |
| оју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добро |
| сно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику |
| себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.< |
| анас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— |
| укчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расп |
| вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} П |
| де заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не в |
| мним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у |
| </p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање |
| али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да |
| о смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запи |
| дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше С |
| ице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите |
| иде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да |
| не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на сво |
| љиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста |
| овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> < |
| ети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит |
| грам још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> < |
| Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера т |
| раже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не |
| зати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај мл |
| а производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и кор |
| стране потчињених радника.{S} Но и кад то оставимо на страну, опет тим није нимало задрмана ис |
| мог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје о |
| ретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — гово |
| нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктатор |
| тране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у |
| p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може |
| ?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње од |
| радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, к |
| “ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — |
| еснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само поглед |
| зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим у |
| ерава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много ш |
| се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљи |
| оказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будал |
| о доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као |
| Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита |
| сто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Б |
| накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина в |
| се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само |
| стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зав |
| века...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије распол |
| S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му |
| доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше н |
| није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако немилостиво свезал |
| вније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за |
| ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиц |
| е Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што св |
| ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам к |
| бе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Сим |
| м потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад |
| <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно кор |
| Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да |
| да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси. |
| и тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она |
| лалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је в |
| ете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> |
| сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така с |
| з трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани |
| је била особито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својст |
| љутито.</p> <p>— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p> |
| .</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађа |
| <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у |
| ј одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још ј |
| могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> |
| ашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га в |
| b n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то пи |
| огледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио ј |
| ђивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> |
| гов стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, уч |
| део...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изиш |
| ма и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и |
| знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, к |
| више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколи |
| — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“ |
| вао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непос |
| где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, к |
| м дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, |
| а доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржал |
| већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, |
| непрестано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не мо |
| е правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Н |
| албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— |
| љено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки |
| авам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј. |
| ио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино ти |
| могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећа |
| њига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не чита |
| има нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки |
| } И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешт |
| ада за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Он |
| кчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир |
| нова, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће |
| у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма прибл |
| права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— |
| лан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама |
| menwahl</foreign>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се ст |
| о“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p |
| и“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу |
| Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела све |
| ј мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А |
| ене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, т |
| но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразвијенији, |
| во или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, |
| та више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да ј |
| једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте |
| њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А |
| ској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споме |
| и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да ниј |
| , што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да |
| журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Мо |
| женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дак |
| аиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Ми |
| великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки д |
| /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати |
| можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у |
| .</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који |
| S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињ |
| им особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обав |
| же бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих... |
| .{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора |
| је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} |
| пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена |
| а не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност пок |
| у било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје се насмеје |
| говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- |
| кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради он ниш |
| ако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се |
| га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијати!{S} |
| не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} З |
| од у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} |
| а се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, |
| красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да |
| ло за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{ |
| — Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се |
| ила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне |
| од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким прилик |
| /p> <p>На Миланово питање објасни му се то. — Сима се један пут превари, те потроши сав новац ј |
| Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправи |
| м. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи |
| } Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини |
| за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је |
| својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете о |
| од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. проп |
| случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; |
| зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или с |
| ебе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакв |
| вате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади |
| 25" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они гов |
| т са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега |
| ких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да |
| е утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде дост |
| љало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...< |
| Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Да |
| тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори |
| баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био |
| Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>Пос |
| и приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Доб |
| он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и |
| затвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких с |
| да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p |
| еја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити |
| ицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него д |
| пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, кој |
| познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држах |
| је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} Не |
| дели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицом. |
| ика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном заба |
| дио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S |
| те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чла |
| ери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је т |
| погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући једа |
| , на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино |
| жу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек |
| запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с |
| све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна. |
| слови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} Т |
| идео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смо |
| ..{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} |
| шица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о з |
| S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништи |
| то сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало з |
| ожава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право |
| х стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазил |
| даваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами п |
| руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду |
| а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле д |
| ељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису |
| ио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај |
| — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворил |
| ар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на |
| јина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокре |
| томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> |
| а, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, нег |
| еде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што |
| ка, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети |
| не руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивил |
| S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот за |
| снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати |
| у дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не мо |
| ављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру.{ |
| оватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини. |
| ије могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила мн |
| зи?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су н |
| /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, |
| е с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама са |
| ти се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога |
| и.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удес |
| и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али |
| о је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се |
| да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутр |
| далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, не |
| ј је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тог |
| пуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те сно |
| ака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у вел |
| оже бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховог |
| елом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да |
| S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна ис |
| ајамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање |
| вено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - настави она |
| и много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам |
| тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има |
| главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то |
| рговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те |
| јете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривањ |
| иста између осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама. |
| доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко вр |
| те на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{ |
| па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати |
| } Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Сам |
| с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{ |
| рало њеноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, д |
| а се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан |
| дно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога |
| акле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какв |
| акога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не мож |
| ари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p> |
| с би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p |
| да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избега |
| тати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама л |
| — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико н |
| авно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, кој |
| и поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на н |
| ако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, нег |
| могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већи |
| добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу о |
| а...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јо |
| и, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они ни |
| спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим |
| још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, |
| са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то |
| лазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То ј |
| што му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{ |
| та — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друг |
| Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адрес |
| улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — |
| што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се |
| ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и г |
| да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа |
| у не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко п |
| ве некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не мо |
| оре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могл |
| и правилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао та |
| те, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша |
| , мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, |
| о душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у с |
| (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим м |
| што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толик |
| чан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност |
| p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он |
| оћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се може |
| а руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко |
| њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{ |
| дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало пос |
| ак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пу |
| ји је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим |
| ла неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, к |
| ало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, т |
| о узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је кра |
| S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— |
| ов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он |
| м навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно |
| ече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у свак |
| питала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја |
| ља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, |
| од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По свој прилици |
| а не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та не |
| ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— |
| p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што м |
| нијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него |
| да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоће |
| опако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!</p> <p>— Ти се не мењају — примети Радоје.</p> |
| а немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати |
| , па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да |
| Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и |
| у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, |
| — нека се само множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и |
| м увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љут |
| — Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заб |
| та Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти заце |
| му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више при |
| е облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што п |
| уди мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква гру |
| илно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може |
| ну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, |
| и људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави |
| — А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p |
| посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— С |
| неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно из |
| жено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упозна |
| !</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда ост |
| а не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — одг |
| да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много |
| окушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уве |
| аље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек |
| о и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је с |
| ула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање... |
| уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ |
| енскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћ |
| ти једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаш |
| , да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уве |
| едао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме пром |
| S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да по |
| да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се |
| среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није |
| се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не мож |
| и“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем жив |
| тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадо |
| е ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је |
| мирно тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како |
| алом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми |
| проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— И |
| <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе |
| диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе |
| они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — приме |
| ољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и ра |
| о ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане тел |
| дговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се |
| мо кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори |
| оји им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвозд |
| ете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам с |
| ам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> <p>Радоје махну руком.</p> <p |
| и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад |
| тру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела дом |
| најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи основ |
| ење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S |
| порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и |
| ћ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаће |
| изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу ни |
| /p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто |
| слугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{ |
| очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она с |
| смо сувише радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мор |
| им нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имат |
| ава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, пониже |
| Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу |
| и ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени? |
| ико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Ал |
| ...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадв |
| управо неприродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>Пос |
| ложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну |
| чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не доп |
| и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да зн |
| е сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Ин |
| ако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава т |
| без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ |
| да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>О |
| поштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао |
| каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки |
| вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекину |
| однији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поч |
| себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну сн |
| и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадо |
| н набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу по |
| бити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ћ |
| ецу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопшт |
| /p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла растумачити |
| а?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} |
| а уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљн |
| ед не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне |
| се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на |
| } Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположењ |
| са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на ру |
| није да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима св |
| ишћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне |
| снову тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, |
| то да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S |
| де се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтев |
| ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у ст |
| разлози и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шт |
| и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље р |
| њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким наче |
| еној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана |
| ом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били |
| знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада |
| је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике |
| } Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му с |
| и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам пр |
| али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S |
| говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш |
| исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практ |
| лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не тр |
| > <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена м |
| граниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори |
| еђу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе зн |
| трана забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се |
| како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p |
| куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре |
| и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свач |
| е бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта с |
| ки свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан |
| очне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ зап |
| ама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — про |
| луга мерити и награђивати радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} |
| трана, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим |
| ви телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p |
| нув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: |
| да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уве |
| марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него |
| подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у |
| не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свејед |
| Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше о |
| смеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — К |
| ри, које су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{ |
| S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Ми |
| ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело |
| а се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим н |
| ога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да с |
| праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад |
| јући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што |
| не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу |
| шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Д |
| арати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нис |
| ше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, |
| ободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста с |
| ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у по |
| тао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.< |
| ин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S |
| економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељав |
| >— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни б |
| и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само дели |
| би и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту т |
| , ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> |
| да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да |
| имало поступати при практичном решавању тог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, |
| У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом |
| тина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до |
| ме сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико паме |
| о је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати. |
| ти до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак? |
| и Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти прегов |
| ритике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображ |
| хну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренут |
| још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то |
| лих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да с |
| мени лепше, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја |
| пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он опет. — Само |
| оже да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи |
| ањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, до |
| што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, го |
| ни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на патњу, која је |
| им властитим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опе |
| ољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао |
| због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за пуб |
| је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и |
| застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.< |
| погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је с |
| не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер н |
| ова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад |
| А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га ј |
| врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином. |
| даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се м |
| шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одгов |
| ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S |
| и су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.< |
| е би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад изиђе из учит |
| овољни с овим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног ст |
| човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А |
| аринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек н |
| исвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Дарин |
| рењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотада |
| /p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питоми |
| мо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуз |
| .{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће м |
| у тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне ст |
| змаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка све |
| лазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од ка |
| <head>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се ј |
| онцерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и н |
| <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У |
| .{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је |
| ив му се као начелни пријатељ.{S} После тога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на дв |
| е уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није п |
| е се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на којој је седела њена чуднов |
| и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихо |
| амти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта са |
| ви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у к |
| и снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — С |
| опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим ис |
| ead> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаш |
| формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свр |
| p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непре |
| сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно бе |
| гове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> < |
| сивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад ско |
| право нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њ |
| ехнике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да |
| сим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени |
| кчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете |
| постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзир |
| о да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманул |
| тији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Ш |
| ребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изнен |
| „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад |
| Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— |
| удо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он...</p> <p>— Та он јесте |
| ично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумира |
| У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против |
| а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S |
| тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога |
| отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон |
| , затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалу |
| } Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште |
| времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разгов |
| p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина ј |
| ом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече |
| — Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ н |
| квом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви ка |
| али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење |
| о је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништ |
| оатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножава |
| чела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, к |
| а награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послу |
| ности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или ник |
| се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које |
| већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био поз |
| стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај |
| ену, не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког врем |
| јиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у ме |
| мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, |
| е доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова ст |
| ше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавањ |
| .{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити |
| ико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега ни |
| ате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где |
| огло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} До |
| толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш |
| а у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се н |
| реме <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек мож |
| а понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола. |
| е, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас |
| хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што ј |
| пре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којим |
| го научне и популарне књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у брошир |
| рати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било |
| , изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између оста |
| основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} |
| оме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, |
| тна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште |
| ти, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S |
| ријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, к |
| с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубок |
| ила мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па са |
| то и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што |
| нова рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износ |
| је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она ј |
| b n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке |
| е по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их оба |
| би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним |
| ве нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати раднике по привреди не значи, награђив |
| знанства <pb n="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управ |
| S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то |
| звити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да |
| /p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам |
| доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању дец |
| зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“ |
| је с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих тргов |
| е радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао об |
| јмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очев |
| оцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља н |
| обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном поста |
| дно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари ти |
| човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све веш |
| итаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S |
| ганизације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} У |
| ице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја |
| твено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са о |
| није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је ј |
| полиција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности |
| чун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају груп |
| Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућ |
| S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан п |
| скорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или не |
| светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачн |
| разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Нека |
| просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равн |
| окретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— |
| соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово |
| >— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се |
| У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу |
| ="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакш |
| добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништ |
| го се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> од |
| еј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и изме |
| која су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњ |
| први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> |
| ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Ру |
| нцију, која се оснива на њој, као темељ тој организацији.{S} Тај темељ је <pb n="138" /> испити |
| д, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — уп |
| своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се |
| ре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; |
| шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви о |
| рно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{ |
| ком моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну ана |
| за....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђ |
| азлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n= |
| е разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите л |
| ањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи. |
| аки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да гов |
| ли неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, |
| оврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изи |
| Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних гр |
| /p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У прв |
| крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја по |
| } Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, ал |
| изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да |
| , то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{ |
| уренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— То је истина — прекиде га |
| напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним |
| е су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после он |
| .{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја.. |
| квој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врл |
| чији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, |
| осиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд |
| тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> |
| али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли се — п |
| се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене ис |
| {S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог |
| добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, з |
| <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Са |
| у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више на |
| дније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних осо |
| ти, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то окл |
| рите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да |
| красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да јед |
| на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да ко |
| планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језе |
| о ради према снази, па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није |
| Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет |
| н управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се |
| ли свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу |
| значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда |
| се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о ко |
| ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Упра |
| !{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — |
| p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, |
| . д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња |
| а довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да |
| прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже |
| .{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава |
| чити, него нама.</p> <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} |
| дарици.{S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису |
| То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} |
| поведака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну |
| ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао виш |
| , колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бит |
| ли смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо |
| и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико |
| би уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости |
| > <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О т |
| ли!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> < |
| сли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Ка |
| јим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, ко |
| штво довољни су обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да |
| егова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се |
| > <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску |
| >— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ не |
| још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не тре |
| , јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је он |
| то се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он н |
| уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, |
| испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се |
| S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику ј |
| никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, него мању.{S} Рецимо, |
| бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код в |
| том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} |
| во име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и |
| к.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у т |
| средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, |
| језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора |
| који се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети |
| теву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ћ |
| ржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дал |
| </p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. |
| етка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} |
| розрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутр |
| губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтев |
| ави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кроз који |
| је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, |
| аду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први п |
| </p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за њег |
| цније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основу науке премишљати и доносити прак |
| огледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — п |
| т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужн |
| ном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— |
| а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истини |
| акле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узеће |
| еред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава дого |
| тка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован неп |
| ду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задо |
| Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би |
| е да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је |
| терес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, |
| лз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо |
| Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чла |
| сећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љу |
| на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света голем |
| ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изгов |
| /p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} |
| оста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некад |
| , кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се |
| није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не м |
| ити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није мог |
| реба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личнош |
| о мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, |
| се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је зем |
| на су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наши |
| е им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада |
| ане, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних |
| родњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет |
| ктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управ |
| челима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају о |
| , да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичк |
| више тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — по |
| се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против начела |
| аче неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто |
| овечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а ужив |
| е разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави |
| нскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо |
| чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} |
| није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством уве |
| је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогм |
| вољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном ме |
| ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S |
| да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, за |
| а је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу ус |
| ање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних са |
| ном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи св |
| и ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, н |
| дничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад |
| ично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у |
| ворио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, к |
| би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам т |
| даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публик |
| у разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Мор |
| радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојак |
| је сва система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређу |
| чно заступање наших начела, те се према томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је |
| блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао |
| да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p |
| отребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, |
| чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина пок |
| и би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају р |
| садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више |
| те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да |
| према околностима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, |
| окле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је |
| дознало, какав је то певач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, |
| ; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети |
| у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздан |
| о, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, |
| стао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у поједи |
| ао средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје ми |
| иновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десн |
| Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора б |
| мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних ч |
| венога строја сасвим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране дру |
| дне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се уве |
| камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изг |
| ћма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> < |
| .{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто с |
| десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко о |
| о обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина н |
| оворио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Где има п |
| сте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваши |
| рмалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више |
| S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазр |
| него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практично |
| може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте по |
| елном, него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жало |
| , а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма н |
| аздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда ос |
| .{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и |
| ше тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих |
| </p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разговор тих људи приликом |
| Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или м |
| реба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ с |
| овеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула |
| лико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видит |
| земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина |
| дима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај |
| Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом нов |
| сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га |
| ма.{S} Он је најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе приз |
| остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из |
| он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој |
| то се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли |
| стварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих неса |
| ији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја |
| ао истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ст |
| а сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су |
| плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, |
| прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што |
| ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет |
| разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само толико, да |
| ад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакв |
| чци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та |
| забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за |
| м правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, д |
| и он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме п |
| а знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Ва |
| брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одгов |
| ..</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам |
| сиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су |
| Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не мож |
| оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јасниј |
| та.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Ка |
| ова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преобр |
| ве друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, зат |
| ма таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би се награђи |
| е да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји |
| и нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијени |
| чима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху |
| ни... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на дома |
| заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „о |
| {S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као к |
| дање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{ |
| трогошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви вел |
| што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септе |
| шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из |
| заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих |
| а била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, седај |
| ра породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да з |
| ци не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одг |
| гоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на |
| и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p> |
| а је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и С |
| мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, к |
| 215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни ви |
| бичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе |
| нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195 |
| Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од дан |
| ри, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље мо |
| иљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да |
| {S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} |
| ми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпо |
| приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше в |
| уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та |
| ава у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S |
| ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили |
| да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја ср |
| све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици |
| >— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за прист |
| ељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При |
| тку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па по |
| ти слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — п |
| е мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим |
| е огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — |
| мо морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> < |
| и, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са ф |
| њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је К |
| кама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што зна |
| ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено пис |
| је он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса |
| Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у |
| м радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задо |
| ла бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</ |
| одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p |
| очне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и по |
| у, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на |
| као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Во |
| — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила |
| и баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је неразвијеност....</p> <p>— И |
| ким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разб |
| бирајући много, је <pb n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично ду |
| еступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмам |
| е баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Н |
| ло народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам |
| се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, |
| олико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек |
| богме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој враш |
| че у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш упра |
| “.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет г |
| ктрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако да |
| пим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше |
| је сати.{S} Полиција нам је намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бе |
| да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа. |
| } Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негуј |
| ивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} |
| ла мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и |
| на места. — Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и |
| то, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p |
| имањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита к |
| ових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну критику.“ Радоје поред св |
| ене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју |
| ка за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, |
| начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у |
| мора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали он |
| ој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — п |
| јнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и па |
| > <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој |
| а си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у |
| сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној саг |
| p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случајно упала ба |
| ћавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> |
| ногоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре |
| те их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с |
| обито радо студирам... тако... свет.{S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја с |
| нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ниш |
| али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери |
| еба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и ви |
| ако да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, |
| огатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек има |
| уштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је о |
| у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{ |
| живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n=" |
| ичка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да с |
| >— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети |
| а рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и уб |
| ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво |
| шао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} |
| аше.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта ј |
| веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита |
| гла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</ |
| или у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, |
| идећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците једа |
| е слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете н |
| Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама зај |
| } А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле не |
| ио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у |
| еч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се |
| х случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити |
| ве.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине |
| им учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чис |
| е...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p> <p>Он је посади на |
| тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен иска |
| талежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје с |
| а тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле |
| ругима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрит |
| је започињала разговор, који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег в |
| о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До ду |
| ште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактер |
| даље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптањ |
| а ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <p |
| ити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесић |
| уда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју |
| века!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се |
| тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После подне |
| о би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> |
| деће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле |
| о.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Дар |
| може се из корена променити стање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се раз |
| ене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало повуч |
| сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, м |
| аљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек и |
| мемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, у |
| и племените мисли и осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихов |
| осле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „ |
| е неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се з |
| з познате старинске песме.</p> <p>Он се тргне, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође |
| ва познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити |
| пустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали |
| а.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме ј |
| јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло |
| је наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски трговац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њи |
| уз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *ско |
| е — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратко |
| ће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њег |
| огме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје |
| се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му |
| а у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S |
| дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јо |
| тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали нова |
| ху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију |
| ле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко |
| га карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може н |
| та, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија |
| Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type="chapter" |
| ње бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и |
| </p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и з |
| кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим се састао после ко |
| ели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што с |
| мо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење |
| смех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одг |
| и ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови т |
| показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друшт |
| да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, истина, није |
| не последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и довед |
| мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја |
| је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом |
| — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни јед |
| с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црном |
| уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задуб |
| емена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније р |
| узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима; треба промислити, како да се ств |
| моме мишљењу није противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потре |
| о то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио п |
| е слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско |
| али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он ба |
| ећ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене |
| ави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и |
| а се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према |
| упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до ув |
| ој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви ум |
| , да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић б |
| И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде |
| вање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од с |
| водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у све |
| /p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње |
| е има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја |
| и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да гово |
| кву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последњ |
| жине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепот |
| м није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници |
| одне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо ра |
| ога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} |
| м?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро |
| даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да с |
| лазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли |
| е!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, |
| , и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас ја |
| што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не гово |
| м је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; |
| , болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који |
| овреду основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би |
| " /> то никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко |
| а вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, |
| да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас р |
| Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једн |
| је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај о |
| ки.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јак |
| Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо н |
| тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да ж |
| елите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и себичн |
| А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлог |
| мислити и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде м |
| може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим |
| го ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да каж |
| ључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да ниј |
| промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам |
| тевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, к |
| <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне |
| ва и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} |
| е свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — наст |
| просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на зе |
| ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија |
| ужаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; |
| S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво |
| ед осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не тр |
| бављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ћ |
| ити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p> |
| у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>са |
| и, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неп |
| Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући |
| бода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву ва |
| ним људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} З |
| шено, кад му онај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се |
| ично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним спо |
| авдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус чита |
| нила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може |
| Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености |
| <p>— Само тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p |
| евности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Нек |
| оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, |
| унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећ |
| заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште |
| мимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може |
| ода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, |
| алу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете |
| и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утв |
| алуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све б |
| не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим |
| , да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је |
| своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у |
| ни веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имај |
| тране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би об |
| — Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог |
| итаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више ко |
| то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — |
| ; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, д |
| е, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, |
| или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на том |
| ацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све |
| а рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена |
| <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто |
| а све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу о |
| ога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне |
| вим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Ка |
| ко их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају |
| ремда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да |
| о, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> |
| им, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живо |
| , па опет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S |
| знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да |
| у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и |
| да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разговора. |
| ти...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, |
| нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо |
| ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p |
| ашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али |
| !{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају |
| е Стевине последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу |
| ћ био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов. |
| е учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да |
| Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S |
| Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>П |
| — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{ |
| е сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло |
| послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни в |
| је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „изв |
| аиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом |
| а је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико ј |
| већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, |
| онице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно |
| ослетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспо |
| јпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог |
| људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао с |
| жемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не |
| ишта да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана |
| да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена |
| и наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исп |
| ајбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не б |
| е.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литерату |
| и женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему о |
| партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека бу |
| примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради. |
| ање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге |
| у ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади |
| а испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најте |
| рироде слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је з |
| сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спу |
| Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљни |
| рити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле |
| друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да |
| S} Они почеше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разгов |
| седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Дарин |
| ати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} |
| заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па |
| Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} |
| иње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, к |
| . проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте ли сад о томе премишљали?</p> |
| о краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет с |
| е, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, |
| то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски |
| који је обично трајао само по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко ма |
| ћена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и п |
| д мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгодан...</p |
| па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — р |
| е очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли |
| тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче о |
| ио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пи |
| зучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео |
| освршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже |
| о највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се |
| али сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би мог |
| > <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слу |
| ), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре предста |
| и још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост. |
| Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после |
| им — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у соб |
| на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} За |
| осле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Ру |
| ш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја т |
| зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора би |
| } Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, к |
| муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страш |
| бе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према сна |
| {S} На одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте |
| издавање приповедака, о којима је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам |
| , саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>ну |
| и...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе |
| имити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број пр |
| ати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта виш |
| ђутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађ |
| мртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са сна |
| ао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају |
| ам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хте |
| е куће Милана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога |
| м као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{ |
| не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, |
| би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радници би морали подноси |
| то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „м |
| о друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте - наста |
| ати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу |
| Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне н |
| што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувиш |
| наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду |
| Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може б |
| на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вешт |
| авторитети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора |
| она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрест |
| утака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувиш |
| Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно. |
| ти по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела |
| непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује |
| троја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим в |
| им гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у |
| уби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, ш |
| n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи |
| ја се и по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што |
| идим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.? |
| {S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке с |
| с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихов |
| снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који |
| том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, так |
| Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> <div type=" |
| RP18780_C2.1.2"> <head>II.</head> <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љуби |
| убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, у |
| и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе... |
| емању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити с |
| 8780_C2.1.4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говора |
| го или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте н |
| само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе не |
| буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Ка |
| а услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, |
| је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трп |
| устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности |
| аста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} |
| свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{ |
| одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У |
| различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слободно пристајање људи, јер то |
| елик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у зе |
| очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим појединостима...</p> < |
| — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по |
| {S} Кад су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — |
| во зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршав |
| лом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло д |
| , али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Ру |
| ква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радн |
| агати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка прак |
| .</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише |
| летку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је дан |
| <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} Ту се Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она |
| престаје са остварењем наших начела.{S} Ту настаје општи рад потпуно равноправних и слободних р |
| а сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То |
| за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренц |
| е производња на основу општег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но пи |
| } Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точков |
| сим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога |
| сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угуш |
| кад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре по |
| им, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озбиљна <pb n="56" /> разгово |
| .</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> |
| ости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па |
| иници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира поја |
| једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој в |
| да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видит |
| тин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема |
| } Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте |
| .</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало |
| тра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да ј |
| из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне |
| е завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истин |
| ију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Н |
| нком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут |
| ога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{ |
| Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестан |
| р његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу |
| ва, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигуран |
| <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту. |
| реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није нај |
| случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима... |
| , поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се сви |
| > <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под вод |
| ожног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p |
| инчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговорил |
| је им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што |
| ушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...< |
| ђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило |
| а морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви л |
| са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем |
| потпуно обавештена, онда је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших |
| у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; ал |
| ору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности. |
| рња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био |
| звијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, |
| о путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одн |
| ј.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој |
| свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче жен |
| вили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо ве |
| сле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све |
| неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за је |
| по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим |
| положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама сна |
| труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио |
| иташе Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — |
| у ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али и |
| звали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, кој |
| p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати н |
| и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да |
| овима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је |
| обиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче муч |
| је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања |
| а једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш ре |
| ко не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у |
| ажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она нео |
| има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— |
| ле „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у |
| з инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога јо |
| пасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко гор |
| е пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још п |
| да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време |
| уго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо |
| ад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га |
| нов, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна |
| огу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредн |
| га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја |
| зависи од поузданих података, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата ни |
| ачим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се уде |
| њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине |
| учне књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне л |
| стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Срб |
| реме....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се |
| десне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у |
| рло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је с |
| сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} |
| а...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по |
| о делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно |
| ...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прил |
| авне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нуж |
| за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној |
| — Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не до |
| е им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а |
| потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини |
| епено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би |
| био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго |
| аги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запита |
| је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово |
| д’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} |
| пунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинер |
| њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћу |
| на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} |
| ни последњи, који нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, |
| нда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није |
| адокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше |
| д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмир |
| А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали |
| столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он |
| ад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећање |
| дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица т |
| Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је |
| ди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да |
| ећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p> |
| у дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то д |
| сна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ до |
| ељанку.</p> <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Па |
| <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — с |
| у, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекив |
| , не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши |
| и“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски тргова |
| евет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу |
| у накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, |
| х снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножавања“....</p> <p> |
| нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и |
| о и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — |
| је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен. |
| је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поч |
| био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много што |
| ска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како б |
| гле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео |
| дношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прек |
| општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p |
| тичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, њену потпуну примену на рад, затим к |
| ући, па сам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А за |
| сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи |
| /p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, |
| а, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имај |
| ње оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и |
| о се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него ин |
| —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, крива је нераз |
| о би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђа |
| могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега |
| знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек с |
| су.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" |
| на и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране |
| аче; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у заб |
| па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо. |
| хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он скоро поплашено, кад му онај пружи те књиж |
| што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао пос |
| Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, |
| на, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као |
| ете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказ |
| Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су |
| ности...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито ва |
| дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произве |
| ошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их |
| ке забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао |
| војице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S |
| те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет |
| грало се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре м |
| Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— |
| Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је |
| ћу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама ко |
| </p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да шт |
| ди на свету, који продају као нову робу ту од старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема жи |
| требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо |
| их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су. |
| е, разуме се, ишло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевни |
| и и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је |
| знаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колик |
| ке, кад нема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом |
| <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога в |
| беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S |
| ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибат |
| Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајс |
| „сувише наглога намножавања“....</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље р |
| и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а |
| су ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом сто |
| n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду |
| ромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавни |
| ој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедб |
| од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се ре |
| алио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако пр |
| зила пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapte |
| ли у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву |
| одно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је |
| научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а |
| за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима пок |
| саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати прем |
| м начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их на |
| ема Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Ми |
| анашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и пре |
| рошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што |
| и у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али |
| неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта к |
| још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакл |
| ичне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видел |
| а постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у |
| акога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Мил |
| да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већино |
| о савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећа |
| а су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n=" |
| и човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи |
| , која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје |
| нојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје се тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељи |
| еног створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела т |
| и опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одгов |
| у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао |
| ио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за |
| .</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p |
| >— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Т |
| седне опет на столицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прек |
| намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., |
| ци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да |
| орале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према своји |
| . <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда |
| ас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гл |
| о солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нуж |
| но, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је |
| атно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако н |
| е већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> |
| због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, |
| таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. |
| /p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме д |
| осна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења |
| неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, |
| номе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи т |
| мене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун скла |
| ре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што ј |
| по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Ку |
| {S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{ |
| ели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати так |
| Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим |
| садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између оста |
| н.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији о |
| шта није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше |
| е састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Мила |
| теље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове пос |
| „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не |
| била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се од |
| пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се та |
| Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год п |
| асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти |
| Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ради |
| се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан при |
| p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га |
| овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења ве |
| се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се в |
| својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње |
| век — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође |
| им неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада |
| што извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> |
| гу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио |
| ребало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без свак |
| и без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напредује |
| имљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражен |
| уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се ним |
| а је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију |
| S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да л |
| није обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пр |
| ај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега. |
| али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у нау |
| о.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо |
| А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новом |
| бава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употреби |
| никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показ |
| збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну ж |
| а раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, д |
| успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачуна |
| } То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у |
| иштава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; тру |
| но стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам |
| вољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима в |
| ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбо |
| иде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан |
| ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, |
| стајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ћ |
| ао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онд |
| — Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p |
| Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начи |
| у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем ма |
| ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и |
| и <pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p> |
| могу и морају једном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити с |
| а, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане по |
| ве, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да |
| боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија |
| изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, ил |
| а?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставит |
| аринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, |
| зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али др |
| тако свима осигурају једнака права, па ће онда сви моћи према својим силама радити на општем у |
| о; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, |
| ду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима |
| <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава мож |
| ајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености. |
| у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините |
| оће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кр |
| ња.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским |
| пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав.</p> |
| м стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком |
| пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, |
| ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити |
| ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега дост |
| Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој зав |
| се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студи |
| да баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте |
| ело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p |
| ења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако |
| ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућ |
| м. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само т |
| а се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови |
| о и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој гр |
| ве потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чи |
| ни, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} |
| не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, |
| њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све |
| те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави каваљер!“ — „То не, али из не |
| е своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће |
| год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p |
| е ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде д |
| м се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по свој |
| је ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду |
| а.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету на основ |
| е моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви зн |
| би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим |
| на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчи |
| ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети. |
| S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренутака. — |
| на тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... прогово |
| удити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак |
| е и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друш |
| Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> |
| је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снагу.{S} Но то је било са |
| тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов г |
| шњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште |
| имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога ниј |
| ако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких |
| друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> |
| их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и |
| мах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{ |
| говори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмо |
| тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да |
| лонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште уде |
| одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све |
| нда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће н |
| и.{S} Наопако је тврдоглав.</p> <p>— Не ће изићи ништа — примети Сима скоро љутито.</p> <p>— Ни |
| та Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p> |
| — Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> |
| — Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> < |
| тине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио |
| ћемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано каз |
| озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без с |
| на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, |
| е — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго траја |
| ко су ти људи плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда... |
| смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па |
| ло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизме |
| ном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше наме |
| тних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће б |
| {S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од не |
| 31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је под |
| сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да с |
| ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи с |
| тају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене |
| е зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природ |
| би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран |
| е на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљу |
| која је просто сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спава |
| редмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на в |
| о одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуља |
| е без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као |
| рло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би пос |
| и.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе пр |
| S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да и |
| морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме |
| код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и за |
| Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{ |
| /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p |
| А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ко <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свако |
| рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— |
| >— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер |
| ћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим год |
| би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако б |
| а, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима б |
| радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу |
| велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште бић |
| и, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасв |
| а и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је врт |
| тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће са |
| које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле |
| да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосре |
| ити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било |
| рене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се св |
| је, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти |
| ште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, |
| е верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — прогово |
| , да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној и |
| е само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту пр |
| > <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се |
| лога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између н |
| што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора |
| да и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи |
| шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге дога |
| тра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смеј |
| ва форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци на |
| којако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе славиће победу...{S} Несвести и |
| <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} |
| уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на |
| аке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на после |
| p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Ве |
| и.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки!</p> <p>— Мо |
| </p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код дев |
| .</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Сте |
| и оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштв |
| ује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај ст |
| људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; а |
| е промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскиња |
| обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено п |
| гу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је |
| је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља |
| и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити |
| ..{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је на |
| д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће |
| то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мен |
| } Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— |
| } И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.< |
| е стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, пр |
| уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља |
| само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да уд |
| е и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи ужи |
| рви мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошков |
| ветле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пр |
| ријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација |
| е већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то |
| начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, |
| а социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће |
| о.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити свој |
| после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште |
| из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао |
| има, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу |
| ако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је заразила све с |
| Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајат |
| богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако чест |
| е миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="19 |
| амо то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој пр |
| нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити интересима наших начела.{S} А |
| тима моћи неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе св |
| баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треб |
| ми никако не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не м |
| че премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се као свршене слушалице педа |
| е иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} |
| , али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и ж |
| рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити |
| који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и развијат |
| е уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за њ |
| азуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p> |
| вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је д |
| ан за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у ра |
| десиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развијати и телесне способности, као год што ће |
| „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће моје речи остати непотврђене“... — Олга је још неко |
| излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и |
| а је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалу |
| мена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније |
| Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Пер |
| и све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса |
| есна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спре |
| им уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што |
| ма, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ н |
| а времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом |
| тању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што ка |
| ош већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширниј |
| ајпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p |
| , па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у |
| оралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и бор |
| после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога ро |
| {S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} |
| ска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једн |
| ије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше располо |
| осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети св |
| Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста |
| се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он ј |
| ати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је ис |
| па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и |
| начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. |
| ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати |
| е нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом |
| да специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{ |
| састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима.. |
| јати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} П |
| наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у |
| .</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само н |
| ови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пу |
| ријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не |
| забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће тра |
| руштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бор |
| >Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће го |
| због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што |
| о.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од |
| нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите |
| математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која |
| <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одреди |
| о развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка |
| ли груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога др |
| тво нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да |
| оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, наши непријатељи ће пасти, ствар слободе сл |
| о. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали |
| и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гл |
| Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви н |
| о савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадит |
| али састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако ф |
| осле можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше т |
| .</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико |
| 2" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> |
| а има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али |
| уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се у |
| се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с ту |
| е нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| , да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у |
| зети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам |
| А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало д |
| олико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, к |
| атимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, |
| грати и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба |
| жбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир.. |
| ојим начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непо |
| да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем |
| чарске сплетке.{S} Но <pb n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{ |
| већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других |
| у.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То |
| {S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну не |
| поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари |
| ли се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твој |
| другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио |
| е разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли с |
| } Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је изв |
| мењају — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.< |
| м је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, |
| мо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијајући се кроз таму.{S} Наши |
| а хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтед |
| свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главн |
| лан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, |
| рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи |
| едстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупит |
| чинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то мож |
| — Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очек |
| А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу |
| > <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих |
| друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S |
| епотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с |
| <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p> |
| особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и |
| ила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше ск |
| та рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудро |
| ораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Б |
| Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколи |
| цујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране М |
| све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена |
| намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се надам |
| одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Је |
| и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још |
| > <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити пр |
| ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али нара |
| шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Как |
| каква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су сам |
| сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p |
| сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведр |
| е правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за |
| им главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толик |
| Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам упра |
| а упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад |
| <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се мо |
| ла пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p> |
| њиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто с |
| растерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете |
| у ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите с |
| рко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p |
| — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој зад |
| распоред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намн |
| и дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; |
| ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> |
| а га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћет |
| после не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, какв |
| а се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви |
| сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} В |
| сте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p |
| ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Та |
| има дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим |
| стави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе |
| твари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него од |
| пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што ј |
| <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за св |
| ...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, шт |
| о по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, |
| где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогм |
| , који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштв |
| С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и |
| је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Какв |
| Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење |
| оворити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А |
| ше досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, ш |
| г ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене |
| е реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се |
| авити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној сист |
| то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> |
| S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ст |
| .{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S |
| а могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... прим |
| </p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="232" /> најбоље људе из наших |
| е насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. |
| <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та |
| е овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, ка |
| ити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говор |
| о?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92 |
| а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Ни |
| је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не м |
| ђем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срем |
| и.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би |
| о мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу. |
| " /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д |
| сам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних |
| и, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! |
| чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка п |
| гледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви с |
| мишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене |
| вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да так |
| вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обм |
| ла својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Он |
| да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p>— Оставите се тога — насме |
| га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом п |
| еба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви |
| влачећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме му |
| до.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је. |
| ам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет |
| наче не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одм |
| сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим |
| утно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више дол |
| ро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем. |
| да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да |
| моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| тим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</ |
| е Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Х |
| а аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што |
| оји дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год м |
| } Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо. |
| <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други |
| облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, з |
| то с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати др |
| Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг? |
| у анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капитали |
| S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} О |
| етку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш изд |
| најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако так |
| чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар |
| се то и не тиче; ја по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шет |
| е издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на расположење |
| јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} О |
| аћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан |
| смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, ка |
| отребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји |
| } И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столиц |
| иш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адв |
| омисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу |
| одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли |
| </p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму. |
| S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење са новим пој |
| нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших т |
| ам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља |
| ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се т |
| одара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знат |
| ата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћи |
| каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено ли |
| а дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у њег |
| ој огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превелико |
| е, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се |
| н је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је |
| и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости |
| сад тога — проговори она после подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које ст |
| вићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана |
| аткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Т |
| професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као професор предаваћу своје предмете, |
| оговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} |
| тета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело ш |
| уташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, |
| е осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читав |
| и ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше |
| учујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите |
| м је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био |
| е.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више п |
| пред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јел |
| га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за |
| Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изговори |
| на лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удал |
| о одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — мо |
| <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашт |
| она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га ј |
| те већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте ника |
| ети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</p> <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ва |
| несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је нала |
| <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње |
| пецијално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780 |
| акле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто с |
| ј ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака неприја |
| д човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим |
| ете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — наста |
| ите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј |
| у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта м |
| о пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{ |
| ного), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и |
| њу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — н |
| то се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} В |
| могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Ра |
| ам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> |
| на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та |
| против често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у |
| е управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на |
| ају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких с |
| > <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у |
| Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа |
| бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре.. |
| абављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је мог |
| т. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био н |
| особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према тој особи.{S} |
| осле рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле н |
| ште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положа |
| о у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} |
| ..</p> <p>Ту се изроди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема с |
| , или ће само послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он тре |
| публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште |
| редлог пођу сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне груп |
| ских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, д |
| нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племенитост спојена са управо непри |
| едном месту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и |
| ости жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што |
| тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други |
| шла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлот |
| ош нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} П |
| е.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} На |
| о озбиљан.{S} Околности ће нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то ни |
| S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што б |
| на.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више |
| p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала ја |
| иповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине. |
| е ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да |
| Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за це |
| аму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумера.{S} Попнем се ја |
| начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — а |
| вих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато |
| лизам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све прави |
| <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти |
| n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Н |
| емарност према тој особи.{S} Разуме се, у извесним околностима та равнодушност може бити спојен |
| акве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити |
| сви осим Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети |
| у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита М |
| спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне з |
| у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше |
| олицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још |
| во, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напрасито |
| е, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а |
| иђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива т |
| жанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот.. |
| не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То |
| нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о том |
| у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нис |
| рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, |
| у Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију |
| d> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали |
| пуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту стан |
| да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће |
| е може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе |
| ест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан |
| други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо д |
| еки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — |
| ад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати. |
| е и лакрдија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту уко |
| {S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив би |
| ина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи |
| сталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи |
| пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, |
| тног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватр |
| сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша ул |
| ма осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање с |
| те, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице |
| ити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком |
| имало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с |
| {S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну сво |
| у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сл |
| ако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> |
| Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа. |
| с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би кр |
| е дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, б |
| рашљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиромах смео ни помисл |
| умицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и м |
| рави и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? |
| он има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој |
| шобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, |
| ку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најж |
| управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, |
| </p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отид |
| Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја са |
| зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између |
| S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педаг |
| адом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је пра |
| раста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У |
| чине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређа |
| бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, нег |
| ише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите |
| еки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При оства |
| дња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, |
| а“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само ниса |
| па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члан |
| ете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га |
| инар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и |
| мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само |
| остаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непреста |
| станове...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећ |
| несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се |
| интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању |
| па написао и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би ин |
| слим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло |
| њу било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством н |
| анку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у |
| њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда ј |
| новићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампа |
| пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да иде |
| мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од стола, страшљиво погледајући на до |
| ати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да и |
| ново покољење са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално |
| то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова |
| е...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, |
| илан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Ра |
| радити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити |
| као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-П |
| а знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одгова |
| пасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво дост |
| ости лежала је нека непојмљива туга.{S} У први мах не одговори ништа на његову примедбу.</p> <p |
| ор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Го |
| } Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да ч |
| та.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видел |
| свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> |
| асвим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима. |
| им заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута |
| ају равнати према својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу |
| к ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још |
| више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb |
| ни, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у |
| прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, |
| Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Д |
| природног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искусниј |
| економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, масла или тако што год. А |
| само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај н |
| и развијање, то није његова кривица.{S} У осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле |
| ="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиљ |
| у, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро ж |
| твари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се |
| и.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као |
| издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо |
| уцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људ |
| строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви в |
| играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре |
| ојави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је т |
| у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше в |
| ко прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, |
| е јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примет |
| иви ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који продају као нову |
| ча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло сти |
| тима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко вр |
| Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталниј |
| S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољн |
| ја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чис |
| и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких род |
| ора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако |
| е, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и |
| од, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телегра |
| ши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У сеп |
| свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатн |
| осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз |
| ше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> |
| у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не смеш ни при себи имати књигу или књижицу, к |
| ожи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у |
| а бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему зн |
| е шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе и |
| доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна зам |
| учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у |
| у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким на |
| говори он и пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан с |
| и, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас |
| — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p |
| а изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или посл |
| нијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске прир |
| Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је нек |
| асположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постај |
| хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више уз |
| .{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуниј |
| а, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књиж |
| </head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, |
| Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотез |
| ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за |
| уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, |
| S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људ |
| кога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позва |
| наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање |
| /p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} Она не извуче руку.< |
| њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога да |
| е стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се најпосле ст |
| рата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распозна |
| врди Стева. — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква прав |
| је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој прави |
| ику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту и |
| ав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори |
| нације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити с |
| оје.</p> <p>— Околина — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и о |
| p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што |
| </p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан |
| p> <p>— Тако је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p> |
| ио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто |
| Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи |
| ичне претпоставке — насмеје се Милан. — У осталом кад се изнесе тај последњи и поуздан лек, т. |
| стаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке |
| инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Ал |
| ше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прил |
| чећемо ми свој рад — рече опет Никола — у пркос свима таким либералним и не-либералним главицам |
| х за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као баја |
| сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави |
| ло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много |
| после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака непријатност осећа се у |
| — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се моћи остварити од ти |
| о издржавање, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој пр |
| ите, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слобод |
| — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким б |
| ија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпуно право — проговори опет Љубица, сед |
| ти на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би |
| S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним слик |
| е неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре поласка наручи код једнога књижара |
| i>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек м |
| је ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на ње |
| ружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које |
| по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег |
| виђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од дру |
| аш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он упра |
| могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним с |
| </p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљ |
| гура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да |
| ог повишења најпречих радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отворен |
| добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек до |
| ити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{ |
| такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о |
| нај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логик |
| а не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче он. — Мила |
| онисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, ш |
| а, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви с |
| ећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума |
| Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим |
| кренут леђима; преврне неколико листова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново |
| .{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у |
| ивремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може ра |
| лици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — о |
| ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мир |
| су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати п |
| ка врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против за |
| путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учи |
| "10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет н |
| управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој с |
| ого и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућнос |
| >Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код којега му је мати још непрестано |
| раво ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у |
| штво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са |
| о на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света гол |
| апротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за |
| њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све |
| еорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после |
| је, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, |
| ве долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрост |
| и?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори |
| правду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој к |
| о је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, |
| учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако с |
| тихо и страсно. </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја |
| а пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не |
| почетак.{S} Она погледа у њега, па онда у <pb n="53" /> књигу, коју он полако спусти на сто. — |
| ити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата не само слободно кретањ |
| м не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} О |
| асмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло веш |
| ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n=" |
| .</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</ |
| не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физи |
| .{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћ |
| ново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла |
| ске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема |
| бро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најоз |
| а ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изг |
| еље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека сумњива писма, у којима беш |
| ругоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма н |
| енскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче.. |
| по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим |
| пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет |
| } Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> |
| на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више пр |
| .2"> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у |
| а.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— |
| ого боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу |
| ако исто, као пре о Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање |
| о представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам нев |
| тане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко |
| Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан до |
| д, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, |
| ећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> му |
| чношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак вр |
| и Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у |
| > испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква с |
| о рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет |
| а себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, морал |
| , што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су б |
| амо га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и |
| ли ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом из |
| , али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, нег |
| то заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то о |
| — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Ос |
| <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава |
| на за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> |
| "7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, |
| у, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или |
| је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој |
| баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи.{S} Од |
| роши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња |
| ка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три посе |
| не — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме мо |
| окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и |
| енскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири дело |
| ма — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив мо |
| руштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке си |
| њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, |
| .</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{ |
| е?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та начела добр |
| дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад пр |
| но за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњ |
| ријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкиња |
| head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-д |
| есу њиховом морамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само |
| етну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, |
| њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговарах |
| а на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на |
| рији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврн |
| вдом и једнакошћу, како је ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч п |
| проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да |
| окле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јад |
| , да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је дети |
| ратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} Он је још пре би |
| о уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њи |
| пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По себи се ра |
| не слаже с поделом рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би |
| Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> < |
| ом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79 |
| Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је нек |
| ици.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— |
| и — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави б |
| економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста го |
| прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дозн |
| а.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и дру |
| радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је с |
| х подземних послова, који немају ослона у народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да с |
| Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим |
| и, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити |
| дима иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> |
| о озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је на |
| ренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ћ |
| _N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note> <note xml:id="SRP18780_N |
| ни, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвен |
| S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом морамо их према околностима у једној |
| ћ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> < |
| ачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прав |
| нална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио питање |
| велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чин |
| а борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су је |
| Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!.. |
| ушан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако |
| мо ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак |
| рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари |
| видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога |
| беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне |
| гне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође приста |
| ђе баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку |
| у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с |
| свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана. |
| ји; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо |
| кога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у |
| сати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил |
| ост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће |
| ште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро з |
| ужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљен |
| а најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери... |
| ој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би исп |
| таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да г |
| рају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају |
| </p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим |
| јекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако немаш ника |
| Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутн |
| ли опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој |
| ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, < |
| о се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?< |
| леда у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он зас |
| /> конкуренцији, која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели има |
| чекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се о |
| то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с |
| великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разу |
| и се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити |
| 2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| леде на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публи |
| д изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовим |
| ноге научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи |
| ме толико пута.{S} С наше стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте. |
| p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене |
| пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћет |
| у према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви |
| ачи и растурачи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, как |
| а наручи код једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исп |
| Сима, који су међутим разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и |
| ворио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку с |
| ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не см |
| Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговор |
| отражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном сми |
| жде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у |
| уђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — к |
| .{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да |
| S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, |
| како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио |
| Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој вр |
| ри васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васп |
| <p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи |
| посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао поду |
| много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате пр |
| био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb |
| о је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад |
| b n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле ос |
| они изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тај |
| и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша победа |
| е употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учини |
| о лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици |
| таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стан |
| ожен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p |
| “...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S |
| ...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић |
| ела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. |
| куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} |
| Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском |
| маћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама |
| јући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јел |
| ек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ј |
| највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то вре |
| околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало |
| ивот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из |
| реба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се |
| о ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима |
| Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматра |
| ида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, |
| ута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и |
| а си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање |
| о то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ |
| ко се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључен |
| е му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и |
| беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене у |
| ај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније |
| итању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То |
| >— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још н |
| и нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.< |
| , дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div |
| друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још |
| вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас на |
| коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да га |
| ма се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и заг |
| вели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро |
| е у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Једа |
| ом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако |
| да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не |
| нствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим |
| изненада; сам ток разговора изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим |
| жњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим |
| о.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. |
| и; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставил |
| на, стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; а |
| у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p |
| а блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, изнемо |
| т и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина техничара, јер није имао сво |
| ањем; познато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла |
| !</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што с |
| } Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон |
| о не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она |
| бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није м |
| потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Мила |
| гме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Дари |
| лас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим |
| дбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то питање о удаји; после се и са |
| чког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах |
| после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћ |
| рме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научно |
| не речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јо |
| и мењати климу.{S} Не; он, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, |
| ="215" /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни |
| укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у свако |
| и просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“. |
| 1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref target="#S |
| мом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави |
| , да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље радничке руке, које тако п |
| > <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него шт |
| <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био |
| <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресу |
| даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слободно ни споменути.{S} У Русији не сме |
| <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није отишао с њом ни ј |
| кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити какв |
| Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме ника |
| ловини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценит |
| јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни |
| еде мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили |
| хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду.. |
| ише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> < |
| обије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени |
| , која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђ |
| им Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дођ |
| о бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их |
| пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно |
| треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личн |
| еним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом |
| ту, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p> |
| друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нек |
| — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки |
| риху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не тол |
| о живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Мил |
| н остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> < |
| екох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, ал |
| цијалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан јед |
| ете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То |
| лони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, |
| остали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарло |
| рђавих трагова садашњега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим |
| у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и други |
| ељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вар |
| нуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, за |
| само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Ла |
| куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је |
| /p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе |
| љити са софистаријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адво |
| већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту постати |
| према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, пр |
| еполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он |
| то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље |
| се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано |
| осредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате |
| ерен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надо |
| ље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љуба |
| p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и |
| потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у |
| , науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, |
| а се после првих речи различито мишљење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достоја |
| м на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, наук |
| води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је др |
| утарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не могаше <pb |
| ишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> < |
| добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно нем |
| читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако нанос |
| леже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По др |
| ачином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, |
| нају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Д |
| то првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због ти |
| </p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на |
| м стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројс |
| p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзи |
| жавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојит |
| о средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина заним |
| није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која |
| .{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упушта |
| бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који |
| ма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред ми |
| бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради прак |
| ост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора |
| и се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је з |
| по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А |
| .{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се |
| имо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, |
| ти, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за т |
| ворити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном |
| ао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост |
| у мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме забранити дру |
| астави он — свака непријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро с |
| и један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би бил |
| вестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума |
| Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином на |
| Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тад |
| ају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за чит |
| ad> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним ств |
| азом Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић би |
| осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа же |
| код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, с којим су се |
| томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли сложити, нити се уопште |
| ше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што |
| о је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, напустио је |
| ејала се она.{S} Сиромах Марко нашао се у највећој неприлици, па није ни приметио, како они ост |
| покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада |
| м, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив |
| а Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p |
| пште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви моралн |
| у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="1 |
| стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредн |
| о се све њој има приписати!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У то |
| имо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па |
| њу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и |
| и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који |
| оме, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи скоро никакве науке, него се све о |
| јала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n |
| али су само своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јасни |
| и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“< |
| арко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од |
| о сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је |
| — А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зат |
| и ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и уг |
| а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рад |
| ти о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад |
| А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је |
| ања, особито он...</p> <p>— Та он јесте у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови |
| н! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаше као ст |
| нутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу.. |
| ло и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, |
| Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</ |
| олидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно |
| имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмач |
| S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од д |
| е тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију по |
| а луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити |
| вари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље |
| тране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празн |
| ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати с |
| тим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савр |
| е и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кр |
| и поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно прос |
| е, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ст |
| збиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више д |
| родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајеви |
| е с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отид |
| зноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да и |
| {S} Попну се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало пода |
| из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Ј |
| Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том ма |
| ринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи |
| га лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, вин |
| с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p |
| о, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварал |
| и на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме |
| и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S |
| ђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих п |
| олице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Пол |
| глед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S |
| краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне сас |
| ичити осећаји, који се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у |
| шла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала |
| а ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на стр |
| елазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — реч |
| адоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један |
| акође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} |
| } Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима. |
| копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, |
| е ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А д |
| народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па оп |
| унктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или упр |
| вијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побуд |
| /p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> <di |
| зио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са с |
| свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и о |
| лушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свако |
| положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нем |
| рзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их |
| Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цир |
| што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим у |
| се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за т |
| ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су у |
| а... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је го |
| е.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће с |
| еђу њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том доп |
| /p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и |
| Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам |
| и мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, да |
| често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је |
| на с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлиј |
| име најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакл |
| е.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{ |
| p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од |
| у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229 |
| е пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи |
| S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изн |
| начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају |
| еликој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за р |
| ле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости |
| жно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем |
| м тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, < |
| исати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, к |
| елима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредн |
| м, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је |
| и можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S} Сасвим |
| орми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Нај |
| епо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Как |
| орају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у им |
| вљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем обли |
| о.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облик |
| да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су п |
| пет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на с |
| више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да |
| њижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S |
| м — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, с |
| <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, ос |
| ла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше |
| ли тако свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђива |
| уопште, па показује то своје својство и у представљању љубави — одговори Милан,- застајући у го |
| х појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те |
| маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} |
| с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што |
| јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остал |
| је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p |
| а свет, који тражи стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као д |
| ти, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалисти |
| и је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Је |
| уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и п |
| на гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте |
| азуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцим |
| <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n= |
| енскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима |
| </p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе |
| јале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па би |
| акво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, |
| кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „делик |
| то сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као п |
| га је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат |
| у.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и та |
| и за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, |
| ошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадиј |
| и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе расту |
| о, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајени |
| опустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S |
| таријом и извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракс |
| Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тра |
| ар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} |
| то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих пред |
| у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш |
| 1.4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза |
| прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — пра |
| ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да |
| да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{ |
| ерен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се тешио ти |
| нијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заист |
| Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу |
| права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите. |
| <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p |
| видно далеко практичније раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракс |
| износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране |
| иде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не м |
| ажити накнаду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход |
| наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него се она појављује само привре |
| између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да |
| ош два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год |
| ховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај |
| видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="8 |
| ободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га |
| ћа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису |
| р није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема и |
| ју ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустил |
| а.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p |
| с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан |
| уде, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и |
| лдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, глед |
| Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> |
| езазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико |
| ас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно с |
| ука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, ст |
| сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас |
| е сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б |
| епријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити наш |
| ело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове?!</p> <p> |
| а и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две |
| и, које сад или никако не разумеју, или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> |
| /p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам. |
| борављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. к |
| мо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни вра |
| а.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да |
| ни само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови |
| е она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нис |
| вештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ |
| м се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заје |
| , а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, ру |
| а продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло |
| — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте |
| pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице гроф |
| о је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прили |
| ајвише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — |
| да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре н |
| сновна мисао и иначе многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет |
| Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим. |
| м брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, в |
| нем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи к |
| Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакве опаснос |
| е и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да |
| а се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно</hi> радимо против наче |
| само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. |
| на у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, |
| та нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> |
| иначе неби ни помислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешт |
| н за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему ј |
| Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно |
| <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће са |
| едно.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене |
| — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се п |
| > што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари неприј |
| ме остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота от |
| вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без |
| ?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, |
| чети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта о |
| равити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим р |
| шао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Ал |
| човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности, а уж |
| и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагат |
| аље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — наста |
| оме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обо |
| својој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом |
| гледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак |
| .{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота |
| н на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— В |
| Милан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S |
| ији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако слабо освр |
| и то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но |
| а остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан б |
| а потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечни |
| “...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ сам |
| страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време не |
| зив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај |
| чаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А о |
| на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек |
| До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други мора |
| енцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да |
| му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или с |
| ажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположе |
| се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати с њима |
| — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не |
| женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпостави |
| вирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бит |
| ихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју п |
| меј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица б |
| или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив |
| ћање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разговарао сам се пре с нек |
| е смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи |
| вести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина |
| , да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја |
| зборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Са |
| ви, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних |
| им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори те |
| га.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас на |
| ом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то св |
| а ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разуме; ми ће |
| ашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није |
| , разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад |
| авањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери некакав особити „практичан комунизам“, — т |
| лобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу испра |
| м у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, |
| о оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да пок |
| то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против |
| икаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Праг |
| ено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исм |
| љда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се пожури |
| оје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас |
| е Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Ј |
| ч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упус |
| се цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакошћу, како |
| .{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то д |
| није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, |
| ти све <pb n="198" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слиц |
| .{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети о |
| иште узајамно признавање равноправности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим до |
| , према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, к |
| ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, који јој је у тај мах пришао.</p> <p>На |
| та за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њ |
| ан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Станоје с |
| епо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су |
| начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и ср |
| и.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који с |
| ари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, који |
| мишљали на сметње, на које морате наићи у своме практичном педагошком раду и које вам никад не |
| ажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће |
| и га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђо |
| ању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабо |
| љица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад са |
| </p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, |
| Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Ва |
| познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему п |
| } Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити |
| но долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међут |
| обито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек ниј |
| у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико науч |
| акне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да |
| владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим |
| <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се |
| кама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може б |
| д се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се кретао са изван |
| примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од не |
| ша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те раз |
| ивљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу |
| Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова и |
| _C1.2.2"> <head>X.</head> <head>Излазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршет |
| слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести |
| каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утол |
| и друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживањ |
| у отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био |
| да девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да |
| исте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам би |
| ...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако ужив |
| алаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, ш |
| те да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за т |
| таком стању, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него |
| свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп |
| ко то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него д |
| p>После по сата седео је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Је |
| да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми к |
| ем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и ина |
| оје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај |
| еба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлер |
| С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он на |
| ако изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете! |
| се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу |
| састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких |
| .{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управ |
| е не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском |
| {S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му |
| а искусила.{S} Кад се тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим |
| з чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{ |
| ликога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран |
| тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — и |
| је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Од |
| ојство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном |
| м — настави Милан — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слоб |
| ц“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством у |
| </p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неко |
| утала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново |
| во је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</ |
| . — Свашта има своју меру.{S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за вла |
| уги дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је |
| ео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с |
| рећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама |
| дмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео |
| и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао |
| а гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— |
| емена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели н |
| на остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, |
| .</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</ |
| > <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а |
| бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму |
| н стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ |
| а са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обојица с |
| досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за |
| > <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне ек |
| Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно |
| ечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — |
| ="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p |
| шта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у |
| д.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да |
| тета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто |
| чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише |
| им управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком ј |
| ред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видит |
| пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Си |
| је питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с д |
| еђутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво. |
| ом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига |
| ако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, |
| n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба пона |
| <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ј |
| е и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам |
| љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да |
| имио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут |
| ра и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су |
| твене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства |
| ећ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и оби |
| есец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и |
| p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Д |
| а мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан |
| књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се |
| цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у |
| , окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га поглед |
| <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се није побринуо за при |
| одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Си |
| Радоје погледа на Косту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> < |
| Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад |
| то се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што |
| ре у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода шт |
| /p> <p>— Ту не ће радња морати ићи, као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја |
| вним списима не може јављати онако, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак и |
| као у Русији — рече Сима.</p> <p>— Као у Русији... насмеја се Слезовски. — Та онаких ограничењ |
| “, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се не |
| о видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутро |
| да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабо |
| ="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио |
| <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, ш |
| ва одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује |
| римети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појав |
| војим осећајима спрам ње, но није нашао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} Посл |
| ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне п |
| .{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — |
| а његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географију и друге т |
| није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им |
| повића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Ст |
| {S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и |
| је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог |
| овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се д |
| уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење |
| уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити на тај |
| осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста до |
| сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вра |
| .</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита на |
| зујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} С |
| рани мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати |
| крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непр |
| >Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи |
| ана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву |
| к томе не лежи у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају л |
| је опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон |
| ="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У та |
| нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново д |
| да су те способности у њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, д |
| уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до |
| ро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревет |
| а боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да |
| и Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари из тако специјалних |
| е и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затво |
| био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} От |
| у; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку. |
| </p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њ |
| не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручав |
| ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се |
| наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: ж |
| м, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад прис |
| роз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, |
| све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње |
| а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често д |
| ирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању. |
| и.</p> <p>Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но нај |
| уштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне п |
| о само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, особиту п |
| је много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ чо |
| ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у ку |
| така погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> |
| , и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, |
| Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела сло |
| ало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су в |
| атељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.</p> <p>П |
| довољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном |
| забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустил |
| их ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку. |
| станити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца |
| д очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износ |
| очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала |
| рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни од |
| оме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разно |
| — Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујем |
| ?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљ |
| ати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за |
| i>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтев |
| и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар чов |
| ?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Не |
| ти на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде |
| </p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим ре |
| општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} |
| шао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се о |
| ло из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је |
| мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за ре |
| а претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време |
| их речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} По |
| међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} |
| з невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су |
| ени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја |
| је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; |
| танове бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у п |
| чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити... сасвим је незгода |
| иној кући; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се |
| пречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелигентније сталеже; али ниг |
| љно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је |
| и, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледај |
| нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се |
| е мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строго научној, |
| сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опад |
| иђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију |
| ју способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наш |
| х дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали. |
| начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и пот |
| озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и критичких и п |
| еде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, не |
| скупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год |
| раво.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} С |
| е равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно |
| ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} |
| а и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш он |
| о, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, |
| ена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на остварењу |
| .</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека непојмљива туга.{S} У п |
| израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубо |
| је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих ( |
| че познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био |
| ти и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољи |
| ља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких мес |
| ао исплатити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „пра |
| ти још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та |
| томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећал |
| огли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А ос |
| ле подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која ј |
| аду, или и као пропагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смем |
| знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да |
| ба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стр |
| , него се она појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи р |
| урање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних |
| зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више |
| те чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трул |
| оворио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе |
| тина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p |
| "138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште бла |
| о расположење...{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребн |
| орати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад с |
| има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити мо |
| есним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био |
| .</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује |
| не налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у кој |
| употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то п |
| ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље на ме |
| само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, кој |
| S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних |
| м?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни в |
| ан је с материјалном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад |
| ласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним научним питањима, која се посредно или непосредн |
| и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није |
| а затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан |
| њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговар |
| ција та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину |
| воје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Н |
| пак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је |
| и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло веш |
| д урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак |
| } Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако позн |
| едства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабрик |
| је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би |
| витку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па |
| цкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да |
| чно сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уо |
| цу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти |
| — О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га |
| жности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, |
| ...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и поче |
| ругом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међут |
| е би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав |
| већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста так |
| и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо ти |
| .{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примит |
| дети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему |
| S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.< |
| тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао се с њим, представив му се као наче |
| /p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот так |
| а-Персин није отишао с њом ни један пут у Јовановићеву кућу.{S} Сад се сирота морала опет обзир |
| толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јо |
| еме у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на стран |
| у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше о |
| , задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за леп |
| осле тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну пра |
| S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да ј |
| ар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неко |
| естати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив т |
| Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху |
| мо под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, до |
| В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, д |
| а.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S |
| сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то твр |
| ; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах преда телег |
| е баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с н |
| е већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште |
| осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њ |
| његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по тамном |
| ју свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напроти |
| му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично |
| и увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необразованијима.{S} |
| чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. |
| ако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p>— Каквим способностима?</p> |
| е за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред свој |
| е не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књ |
| арима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко |
| светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која в |
| одици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви ст |
| је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема |
| све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" /> потпуну о |
| етка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах |
| р — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, ш |
| Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у |
| нима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем |
| дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе |
| овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље |
| е.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, |
| ичном стању.{S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи |
| е у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим |
| ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу |
| Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, |
| дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p |
| ме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женск |
| а, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, |
| о крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја |
| > <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти просто ни |
| ми знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге т |
| ини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да с |
| ојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти х |
| радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} К |
| разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима с |
| м, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — на |
| љено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима |
| који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на ужи |
| p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} |
| ије осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који |
| и на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — п |
| i>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да |
| жна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрес |
| и ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси б |
| ио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у том сел |
| Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из * |
| това Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци |
| ло.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која |
| а — настави Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али |
| ц за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Ор |
| и чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну проту |
| не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану |
| вити слободан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — |
| на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту |
| који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван |
| оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, |
| идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, к |
| то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима |
| i>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ва |
| и су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили |
| ладића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Ј |
| {S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, |
| р са Станојем.{S} Обојица су лежала још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никол |
| над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за госп |
| </p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} |
| — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви с |
| ом стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n= |
| вање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште |
| Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица та |
| ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи не |
| о.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим п |
| 18780_C2.2.3"> <head>VIII.</head> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчи |
| а.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У соби остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — пр |
| I.</head> <head>Ко има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} |
| је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С ови |
| оје огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо |
| Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> |
| {S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> |
| ажи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са |
| с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину разговор.</p> <p>— То је |
| ле подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Дарин |
| ликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што з |
| е ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено п |
| Није он сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Ру |
| — Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек |
| оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином. |
| <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, |
| Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после први |
| им ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> < |
| сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало за |
| рала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу. |
| вира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а би |
| p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га |
| ...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено до |
| но одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.< |
| АПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈ |
| није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и |
| почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и |
| Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јут |
| иху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу |
| Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} |
| е, насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дај |
| утио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како он |
| ушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али |
| ирнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Ни |
| риви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слаб |
| а ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски не |
| рећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има |
| идна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту решавају разлози и слобо |
| трати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили |
| и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме |
| ити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слик |
| фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој в |
| у задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </di |
| аду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не мож |
| ма томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душа |
| ко добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогле |
| економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежњ |
| отле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи |
| ење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ са |
| узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непре |
| ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да ша |
| ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу избацују напоље раднич |
| — коју ће та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад |
| да искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> |
| оста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да |
| а.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле не |
| оћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је с |
| пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо |
| — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „ |
| нога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је з |
| лно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строг |
| за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и ша |
| ика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближават |
| са и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ свакој људској радњи, јер свако неизб |
| и пара.{S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, к |
| ову тајанственост и тај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, |
| твари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очима, па у интересу њиховом |
| ед расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом паж |
| ако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — ис |
| своје мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важн |
| е управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан |
| знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и п |
| о пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало подаље; |
| ија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али |
| рави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринч |
| аздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да у |
| {S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљо |
| е пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те г |
| , особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки нагов |
| а се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се т |
| екиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није |
| уди плитки!</p> <p>— Можда не ће ни они увек таки остати — проговори неко. — Можда...</p> <p>— |
| ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S |
| збиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети |
| које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано гов |
| и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила |
| ато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам |
| богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, |
| оре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре казао. |
| а да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме |
| овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, к |
| најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} То је н |
| .</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим |
| <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање и |
| човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би г |
| едем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није н |
| , да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лу |
| ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се пока |
| ег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— Има и |
| да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} |
| је.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} |
| ху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им |
| и Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Во |
| ао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још п |
| ре, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они |
| ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити |
| и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних реч |
| у, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног про |
| и између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати св |
| ова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увест |
| м сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још н |
| сти баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога о |
| не, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као шт |
| ти у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност |
| послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи |
| <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, |
| чињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{ |
| ћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као шт |
| ? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пођ |
| , — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против |
| је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на |
| доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Нарав |
| им важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, |
| биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете на |
| о почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се запо |
| уди, који премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти љу |
| Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са ч |
| ње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет |
| е и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слуша |
| ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је засту |
| навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава з |
| лих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте |
| полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш сам |
| сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прек |
| који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да п |
| ато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Св |
| зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви |
| p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, не |
| ити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате право.{S} Нешто ће се м |
| је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесе |
| нешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама д |
| или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезн |
| Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за ру |
| те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио |
| Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, |
| што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољн |
| само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он упо |
| ице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори о |
| а озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се по |
| љањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да |
| о до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уоп |
| ио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате врем |
| > <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим р |
| ; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на |
| ав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се |
| е за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти |
| .{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} |
| о садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће |
| ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипа |
| Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањар |
| ећ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад |
| и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{ |
| и морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, к |
| не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; па оп |
| слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити |
| и ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избе |
| се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен |
| , и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њег |
| далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књиж |
| ас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити љу |
| вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему |
| је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прили |
| м по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском с |
| ило опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, |
| е да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима |
| ме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очеки |
| азио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније |
| и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме ле |
| ити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри |
| пљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био |
| дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она |
| же унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају п |
| е згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а ми |
| е спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за |
| S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар, због које је у |
| их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао ж |
| ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му |
| ри и протести не налазе одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у к |
| о и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче оп |
| и, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледа |
| могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особит |
| мети Љубица, — има људи, које не можемо уврстити међу покварене спекуланте, па опет и они морај |
| пацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашњ |
| зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе. |
| сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље |
| ведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпу |
| ико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, пока |
| би још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два д |
| жише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима |
| авера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође |
| е, утврдићете између себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лак |
| . ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у свези са |
| ије код њега прелазило у измајсторисану углађеност и несносну љубазност.{S} Понашање и кретање |
| ано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавн |
| ду не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign xml:lang="fr">à la</fore |
| а се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно т |
| реме је имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи ј |
| х дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за б |
| колико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био н |
| илану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, гд |
| Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда зај |
| , које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одноша |
| онопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне |
| па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет |
| <p>— Нисам — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — |
| ељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нис |
| } Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњ |
| шу, особито код куће.{S} То, истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега чов |
| мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Да |
| ене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свег |
| ица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворено најш |
| развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира |
| о насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућ |
| да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са |
| с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој пам |
| је вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је са |
| S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио он |
| ну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, т |
| право не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће |
| и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром поро |
| , да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав да |
| х је у својој памети решила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није |
| од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељск |
| Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p |
| аједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капи |
| станку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погледа на столицу, на кој |
| и сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с |
| ца имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем моли |
| и себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла |
| о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде, спрем |
| ти, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је |
| ом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни |
| чекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шеш |
| врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случај |
| е скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити је |
| ије почети расправљати...</p> <p>Радоје удари у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} |
| ао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро са |
| а.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио о |
| ржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана |
| ти људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div typ |
| ћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне сад |
| ких, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на к |
| ир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправ |
| м, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> < |
| смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уоб |
| с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и до |
| вор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и др |
| гохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, раз |
| глед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да нам |
| ви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вам |
| књижевности.{S} С тога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу п |
| тако?</p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама |
| сађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми |
| орити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... |
| с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини |
| лика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне |
| на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње |
| нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш |
| е могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити може |
| за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да |
| уго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви развија |
| љи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би зб |
| очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о |
| о је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће д |
| е већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, к |
| мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, |
| оложење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршуј |
| кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор |
| тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друшт |
| ром, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поједина места или груне и т. д |
| нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и |
| пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је раније почети рас |
| верења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на |
| а све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих начела при самоме оствар |
| - настави она мало после, — тај положај удешен је према нашој природи, је ли тако?</p> <p>— Так |
| о одмах, како је сва система образовања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, |
| њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} По се |
| се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог |
| ари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага им |
| о васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим |
| екулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због |
| ржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће |
| добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну изда |
| дној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала н |
| ћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Мил |
| <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, рад |
| учај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, сме |
| барице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој |
| ије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поп |
| ш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се |
| еко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена |
| омна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p> <p>— Ја сврнух мало овамо — поче |
| ђе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са франце |
| о; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годи |
| ремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде |
| е увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p |
| Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковим |
| </p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету |
| едан пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? |
| ред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткреп |
| идим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гла |
| паде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} |
| која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на стран |
| ејући се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћиц |
| ту тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња |
| док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је се |
| ем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на први спрат и по там |
| забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо |
| с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да |
| је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са |
| ед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан. |
| То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато |
| бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога п |
| ју о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радни |
| ектрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан пост |
| а отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то ни |
| и ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје |
| <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— |
| све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} |
| : <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по с |
| својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био |
| Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Дари |
| на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи |
| угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан |
| и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на тра |
| им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то |
| /p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровиће |
| Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви та |
| лободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати |
| .{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава |
| да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са |
| мо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде доб |
| агласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи |
| носи пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увиди |
| не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад |
| н рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати |
| својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.< |
| бу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} Н |
| ример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него дана |
| слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се уд |
| они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би |
| темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и |
| талога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпит |
| ак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати с |
| ајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтед |
| овић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла |
| муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод ру |
| ршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући |
| , Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и ок |
| ити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непр |
| ма на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, в |
| да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ са |
| даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде |
| вој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p>— Тек ту је |
| и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправности у међусобним одношај |
| у њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допун |
| еца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити ос |
| почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на |
| оћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.< |
| су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, покуш |
| полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се увер |
| Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> |
| ам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у којој треба да раде |
| идео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S |
| SRP18780_C1.1.5"> <head>V.</head> <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Ми |
| ше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћ |
| обу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђенос |
| <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ладнокрвно раз |
| посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умири |
| .{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, гроз |
| Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим ре |
| на.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одм |
| уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ств |
| пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања же |
| рите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} |
| о денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Ч |
| них особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу |
| који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb |
| атељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — А |
| падати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то напад |
| аже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кри |
| им лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p |
| у је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихо |
| ину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} |
| осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Д |
| .{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености ниј |
| игу на сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је |
| нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озб |
| о чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми в |
| де у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега друш |
| мо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да уч |
| ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи |
| је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од св |
| м начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околност |
| изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале пр |
| оро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паме |
| Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш мо |
| ните путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Или |
| се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те прев |
| хову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — резао нокте.</p |
| ица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло |
| да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред очима, |
| услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви каже |
| ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верује |
| и дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај |
| ређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој |
| о, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему то |
| а доба одлази и на предавања, која није узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, |
| тог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ од |
| цијалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Зат |
| ећом пажњом.{S} При томе се мора свагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на рас |
| иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачунати |
| Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} После ћемо и теби на |
| бећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврш |
| мам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да |
| заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, к |
| вићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта ј |
| женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати н |
| већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла |
| адом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих кор |
| стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на уживање....</p> <p>— Како то може |
| хови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но цир |
| мисли.{S} Он је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности |
| тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете |
| , као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— |
| им друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, која се овако сл |
| то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те год |
| она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— |
| мислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од |
| абрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Х |
| ерујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не ви |
| Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се на |
| што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S |
| разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p |
| на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо мој |
| јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — |
| што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верује |
| подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одаз |
| </p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазво |
| Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напр |
| говор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, |
| не.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} |
| сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредно |
| олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке ст |
| метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их с |
| не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је |
| оширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја |
| је с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „ |
| шао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S |
| икога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга т |
| оме не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству |
| Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба |
| ведамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио б |
| отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да |
| {S} На лицу и у кретању јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано |
| .</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се |
| ћи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ћ |
| какав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само |
| у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} |
| то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} М |
| да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управ |
| p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окорелост |
| ла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n |
| гледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе |
| ло скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не |
| атих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расположење, које га је често |
| </p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </div> </div> |
| че Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и су |
| ава љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јач |
| се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним услов |
| акву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су |
| ивот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у |
| обро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S |
| ива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нема одговора.{S} Гд |
| аблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, |
| о, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами н |
| једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се |
| поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан погледа к |
| дим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме |
| ује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о т |
| о са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршуј |
| .{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабр |
| <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} К |
| , којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог |
| а се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу му |
| ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа |
| у уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, |
| чун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичног комунизма“, увидев и |
| а ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пру |
| одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад |
| ачин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испун |
| правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој |
| и имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, п |
| симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времен |
| тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} |
| ља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше миш |
| о дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћ |
| е најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућ |
| је <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi |
| и напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме од |
| ера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у п |
| ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јов |
| а затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љу |
| овори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заист |
| политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начине, којима се даје лечити та н |
| ке и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он |
| на прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове |
| логе — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмир |
| е и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, к |
| ати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — |
| ад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се |
| е.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са |
| на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с ко |
| ва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажават |
| правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј |
| т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један поду |
| ем у Јеличином стану.{S} Овај се набрзо уклони ради неких својих послова, те тако остаде Милан |
| Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађан |
| мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у |
| не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више |
| а свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те |
| е прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} |
| м отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче |
| ише ограничен; но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпи |
| ји.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута зла; а изв |
| својину.{S} Слабији морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало |
| што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограничавања и затупљивања. |
| савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као |
| се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, ка |
| о би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим к |
| > првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, |
| варењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући она |
| множавати једино опет таким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за |
| <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар |
| е освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта |
| се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све |
| p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога ра |
| пште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве |
| ижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не |
| ти, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — он |
| добије, основана је опет на туђем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници ство |
| гентнијем свету, него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да |
| ује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није з |
| уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} |
| а изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља. |
| — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменуст |
| ко се крећу ту као сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, |
| Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли |
| е....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, правећи се бај |
| и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико |
| зналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S |
| мати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{ |
| осле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Же |
| атна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он |
| према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној |
| мо живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} |
| иле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би |
| ачела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад |
| шћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, |
| је давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Тако је, на пример, ос |
| могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „н |
| ђоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће о |
| но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глуп |
| ано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, или |
| и тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На |
| еба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појет |
| омишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олак |
| и потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов |
| еба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али |
| таноје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Та |
| песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наш |
| ечи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „ |
| вега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колик |
| ори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје п |
| сници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или |
| би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови |
| на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Д |
| /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких пр |
| гове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати |
| т зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} |
| поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао |
| не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала |
| о као нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако |
| ила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има своју сигурну и приличну |
| арима, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре позна |
| оче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и |
| као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио |
| >— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно д |
| зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, треб |
| акле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде |
| живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, |
| оли развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора |
| ).{S} Строго научно, стварно образовање ума, развијање осећаја према моралу и општим човечијим |
| е за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш |
| м би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе по |
| опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је |
| па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек |
| чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како с |
| ним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима |
| ају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, |
| ласку није показала никакву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим |
| "26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S |
| S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био з |
| му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, |
| ди ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да во |
| друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али |
| а мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> < |
| .{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на |
| о маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано сам |
| ре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га ј |
| таде несносно ћутање.{S} Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је |
| еја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S |
| а споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло п |
| да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} |
| твено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> |
| е су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решавају при томе обично ниски рачуни, сп |
| етна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општ |
| Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, н |
| устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— |
| есите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вешт |
| играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи |
| евице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој |
| стину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипотезу од и |
| о је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> |
| еш те ствари...</p> <p>— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне не |
| ам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, |
| ...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</p> <p>— |
| > <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> < |
| p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и веш |
| асиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите |
| етроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и глед |
| и њега...</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и зас |
| је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се |
| избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — |
| горопадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била |
| стајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам гово |
| ош наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заи |
| проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од |
| е тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека |
| , као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно скло |
| друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постој |
| } Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у варош |
| ако и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна хра |
| а, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} |
| ало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би он |
| ега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} |
| борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом обавештавају и дају |
| и, да смо ми од природе слабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...< |
| .{S} Он износи пред нас људе, који су и умним развитком и карактером узвишени над другима, али |
| ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способно |
| случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан развитак и потпом |
| ступати.{S} Разуме се, према различитим умним и моралним својствима различито је код разних људ |
| <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ <hi>правој |
| би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S |
| би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, |
| а право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, као што |
| лугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S |
| покретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, уколико не мож |
| друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији морају пропад |
| S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се |
| те само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја |
| ако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, прем |
| Перса у својој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стрел |
| ад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше да |
| ије.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насм |
| S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухва |
| > <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> < |
| , који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да |
| ... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући рук |
| гу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, гов |
| м ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сад |
| Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} |
| смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим |
| астане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и |
| остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је с |
| оји се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> |
| ...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се |
| и.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе |
| ени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр |
| емље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих вла |
| днички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао изве |
| и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При то |
| ој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај р |
| на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је |
| ртији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста |
| се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице толикога ограни |
| /p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> |
| дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о т |
| живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се на основу тога уводи нов економски ред. |
| ати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и |
| Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били о |
| едне снаге!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће |
| ла и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати |
| <p>— Не може се то тако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо св |
| професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве |
| исе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и у |
| то, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што |
| е оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у то |
| — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Ц |
| иберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски за |
| итељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начел |
| ћи према својим силама радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и виш |
| стина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> |
| би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела т |
| бог свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оску |
| ије слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови плано |
| онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> < |
| стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него о |
| половине.{S} Слобода не квари, него још уништава труле последице ропства.{S} Тада ће и осећање |
| ес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични ин |
| мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја |
| и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне з |
| пет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слобо |
| о и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она доноси са с |
| се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том слу |
| и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина |
| указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло др |
| е утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у полож |
| ада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и с |
| тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је твр |
| ање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач |
| мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда с |
| Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на о |
| стављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S |
| одрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле |
| своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцн |
| с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што и |
| е је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети |
| а лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет |
| аки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, |
| ји су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, как |
| лом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичн |
| им баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама |
| ри уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљају поје |
| да тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом |
| Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа ништа.</p> <p>Неколико д |
| ску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име |
| о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело |
| иси, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити као лепа љуска, |
| це, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сцена, у којој је Коста њој преб |
| ише никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S |
| се.{S} Најпосле попусти он и тако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још |
| која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.< |
| стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам |
| ?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p> |
| не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео |
| S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутрашњега немира.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она |
| ећој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи немир, који јој немило потресаше нервну систе |
| ку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у св |
| и превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне |
| , тако рећи, прогутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов з |
| је ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учите |
| во тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње |
| оме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је радн |
| “, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да |
| и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има још људи на свету, који про |
| ња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као |
| тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене пле |
| те све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ ниј |
| даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има ве |
| 165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну п |
| и могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi |
| тву!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друшт |
| пагандисте непосредно у маси народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све |
| > <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким прил |
| едавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спр |
| би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који па |
| ајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} Тако ће сви |
| о се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, не |
| гледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила.. |
| земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у |
| , која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, |
| ог устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друшт |
| <p>— Каквим способностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па пог |
| ме?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у представљању |
| .{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког |
| у; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време сприја |
| ише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична сло |
| х бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, |
| ао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> |
| аступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, |
| о она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, он |
| ређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га С |
| ећ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко |
| а исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; |
| ном сузбијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност |
| као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за реш |
| арма никад нисмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, даб |
| и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науко |
| уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких љу |
| им и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави |
| цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговорити |
| се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи екон |
| ли ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати |
| Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, |
| ну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљ |
| о мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они |
| уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ |
| едати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе |
| свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно |
| у врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ |
| Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино одело, које такође |
| ан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити |
| брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и |
| ободно располагање са својом личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа |
| а дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвен |
| е важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, бил |
| е питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употре |
| него и простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити в |
| аљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— З |
| — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете ради |
| сећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{ |
| ба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао |
| јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би |
| којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима |
| хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће р |
| амих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће |
| сне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, |
| ажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има те |
| ородичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад |
| је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образов |
| о тим стварима....</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза |
| не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Стан |
| > <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност |
| буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} |
| ати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теориј |
| најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} |
| ограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија би |
| за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извес |
| према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао |
| с....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не |
| љали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете. |
| ико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да допр |
| адикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ до |
| гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога прија |
| требе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слободна вр |
| } Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стр |
| ном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та и |
| овде неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Ч |
| и Мита, — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није у |
| плив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да |
| еркулозе.{S} Сасвим опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме |
| мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, |
| <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се |
| е — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, гд |
| д је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам наместио, онда се |
| а и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, тава |
| ава љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцниј |
| висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „вели |
| доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је већ би |
| једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} |
| хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у |
| и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за времена |
| n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врл |
| и; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан ут |
| друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не |
| лини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појези |
| змеђу начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално |
| а <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Неја |
| зума, те на тај начин кварити и слабити уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да |
| ан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{ |
| ног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави |
| у доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> <p>— Разгов |
| ве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо |
| је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и |
| њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције између капиталиста с једне стране, и |
| пште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, |
| и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, наилазио је по ка |
| тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Сте |
| и, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности |
| атак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ог |
| је могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утиц |
| >— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање т |
| уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изне |
| те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од |
| ва вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} |
| ји буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи |
| и.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се ви |
| одан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубиц |
| , да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је намењен свет |
| и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, |
| ије скопчана иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора |
| пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце на |
| ио од Николине сасвим озбиљне претње. — Упозна се једном приликом с неким Србијанцем, који се м |
| вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <p |
| али кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им в |
| исни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваш |
| ком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што |
| шао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и |
| ли нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана п |
| , међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло |
| ад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас |
| к око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора тра |
| било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још ја |
| а неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом |
| им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто |
| и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о |
| од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло до |
| е опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао |
| пала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, д |
| а зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друш |
| .</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао |
| ј посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и н |
| енута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ств |
| да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ |
| уташе.</p> <p>— На сваки начин морам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина |
| ти.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо г |
| еважно место међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због |
| се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте пр |
| евољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам бил |
| ено из извесних одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака с |
| Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — З |
| јима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете |
| то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном |
| приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим |
| пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шет |
| на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело с |
| ике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска система.{ |
| ћи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме пра |
| и најчудније — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет |
| важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} |
| его само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни том |
| , је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту |
| бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У ост |
| , да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити кор |
| вари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну о |
| тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари. |
| ељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема дос |
| воме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} О |
| Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетк |
| закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, нарав |
| е не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, |
| ирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба |
| сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што |
| лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се |
| нила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих |
| ве оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према |
| Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{ |
| а, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће престати потреба, |
| неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се |
| њу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, нос |
| да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у виду о |
| , од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?< |
| што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, која не знају ни-з |
| енскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијет |
| шене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{ |
| чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам |
| измерно силна напредна снага?{S} Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напр |
| дне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто |
| ојима је највећа племенитост спојена са управо неприродним особинама; него само то кажем, да се |
| ажност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вешта |
| вора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не мог |
| јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{ |
| правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</ |
| ао у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с нау |
| вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљ |
| ва је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздан |
| ност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости |
| пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад ве |
| вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и |
| на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ограничити |
| нутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред д |
| /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или |
| дговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Ш |
| ије у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што бе |
| де мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобри |
| и трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{ |
| ..{S} Тада ми је пријатно у самоћи, или управо није пријатно, него просто потребно ми је, да се |
| /p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та |
| збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија раз |
| све окретало.{S} Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко |
| чије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем! |
| г <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не од |
| вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао |
| ту, — укратко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико |
| лга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то м |
| и ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете |
| Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p |
| аквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди м |
| .{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта д |
| аћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов |
| човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма. |
| S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Пи |
| е, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила |
| ика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да |
| у с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — одговор |
| тко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре |
| савршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале д |
| ше и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од сво |
| би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем...{S} Станоје се непрестано тако по |
| p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај с |
| >— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Же |
| за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она ј |
| за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} |
| тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Је |
| S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту |
| више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После је |
| p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?. |
| .... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце |
| поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни п |
| полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли какв |
| намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Ка |
| ико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову пр |
| открепило и одморило.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу |
| на запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прила |
| <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="222" /> <p>Ст |
| ин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у к |
| ом.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове дво |
| p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Б |
| био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} |
| једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у оз |
| е.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се сви осим Милана, који остаде код куће, у стан |
| еневу.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму |
| нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како д |
| ead> <p>Киша је падала.{S} Милан и Сима упутише се под једним кишобраном из предграђа, где они |
| пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, н |
| амо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном реш |
| овица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не може |
| у само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мањ |
| м пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће подробности.{S} Так |
| ет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилиц |
| ју васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћ |
| са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољ |
| ријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао |
| е тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве луде послове? |
| остиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могу |
| ђице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде |
| ости новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеном |
| што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи дру |
| су начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задата |
| е дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им сре |
| сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости праз |
| пут ужи и незгоднији, тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та п |
| да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друшт |
| и разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем увере |
| а садашњем стању механике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је |
| питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тр |
| е књижевности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне лите |
| ри, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде. |
| >— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, |
| сна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском ј |
| еђивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} Т |
| о најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д |
| цијалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једнога треба |
| ђутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећ |
| женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом др |
| о је, на пример, особиту пажњу поклањао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју. |
| во.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих стал |
| о је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интерес |
| ора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са својом |
| социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне |
| ма и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, |
| екад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији об |
| шле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа жеље |
| даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би |
| вима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који |
| {S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршавати све <pb n="198" /> своје способности у томе |
| елесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну |
| иде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмор |
| оба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{ |
| атно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих |
| Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их својим начином и језиком ши |
| и нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није мал |
| што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, к |
| мо због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас ни је |
| руке, него ћете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној сис |
| иваше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и |
| — Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представи |
| за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширни |
| неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Мног |
| ећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често |
| тио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одго |
| се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; |
| ="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких |
| мејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито приј |
| кав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још |
| ...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p |
| } Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— |
| У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, која тој љубави не |
| , и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{ |
| S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких „пријат |
| акве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p |
| ти прекори и осуда околине на оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захте |
| исак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света |
| се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви |
| оја нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим независно од наше вољ |
| већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не мог |
| а бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У остал |
| бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стр |
| игде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено с |
| ази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p |
| е пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну стра |
| само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само |
| је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интерес може и мора |
| е, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и |
| бало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школо |
| и при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се |
| лижујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се н |
| на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити тај преображај.{S} Пр |
| примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример |
| зи до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S |
| друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудни |
| о је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема |
| личношћу и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна ч |
| днакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постој |
| газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђивати радом, кад су то тако разли |
| газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом |
| , да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То з |
| азумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо најлакоумније упропашћ |
| као.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> <p>— Узели је у рачун |
| од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накна |
| ст приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ не |
| имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у реч, |
| ом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} |
| : да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и награђива |
| даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмим |
| ти нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога б |
| о смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, а |
| јатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писме |
| се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту |
| слоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на ле |
| } При томе намигне левим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли |
| </p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p |
| вори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, пра |
| ала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви осећамо притисак, али |
| шка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествов |
| За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних послова, који немају ослона у |
| ен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у св |
| оже ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша |
| да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо жив |
| наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније |
| } Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људим |
| оме немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајсторијо |
| андиста...{S} У народу се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећ |
| есене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху огранич |
| о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су |
| ти у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомили |
| јем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства |
| биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, к |
| тре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год к |
| говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, кој |
| поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> |
| .</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} |
| ко видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелиц |
| о и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува себи још један чај, испије |
| у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан о |
| и сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му |
| ра.</p> <p>Милан је погледа.</p> <p>Она устаде са столице и приближи се прозору, те наслони чел |
| рави Руси?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по а |
| рени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, о |
| сама посматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> < |
| е домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — при |
| .</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <p |
| да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на г |
| радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на |
| — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас на |
| S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог поретка и |
| Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом не |
| S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Ме |
| за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће има |
| дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго се |
| есе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет |
| рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да |
| — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра |
| ршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га |
| не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да |
| асмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, ка |
| ла Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је л |
| је приватна својина очевидно неправилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на |
| сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском разви |
| бавештавајући свет, радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно |
| и ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање |
| о.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те ус |
| ежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је |
| противан слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога жи |
| и та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S |
| ра језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим |
| сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; бе |
| е нов ред, онда се просто укидају старе установе, уништава се старо стање, па се диже ново друш |
| е су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S |
| срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{ |
| речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији |
| есто ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправде, нем |
| ужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него |
| у: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најк |
| </p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни |
| се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишље |
| адоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам.. |
| а, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна своји |
| а буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда с |
| ите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, ка |
| ајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица |
| , да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма прибли |
| живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је |
| оба опажати уплив старе околине, старог устројства...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Ла |
| д!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну ру |
| ајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов жив |
| у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних |
| износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним т |
| и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећаји.</p> <p>— |
| зузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема |
| ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, к |
| м за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито |
| у и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — |
| е опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нов |
| одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Нисмо ми пр |
| рче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке пла |
| људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе? |
| се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења! |
| урава се општа слобода.{S} Пре свега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу ( |
| не сме остати све.{S} Кад се један пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, ко |
| ела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васп |
| ко се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једно |
| да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се |
| љашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром. |
| до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је |
| Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} |
| е поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говор |
| де.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и углавити општи пла |
| ни потребно одређивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том прав |
| чињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скупљачи и растурачи осигурани, — просто све |
| снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто |
| неку одговорност они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та прав |
| ко разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствари се уопште не могу решит |
| е читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантас |
| војеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја с |
| ете се морати равнати према усвојеној и утврђеној системи...</p> <p>— Утврђеној системи... рече |
| уге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим |
| су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших једномишљеника тамо д |
| ко себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела на строго научном темељу, и ши |
| ња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се ско |
| заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији |
| је би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата |
| м утиском спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије |
| ти на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи н |
| и можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто |
| није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадаш |
| н пут и на радничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишл |
| и познанством нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и ра |
| ска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, премда може први утисак бити и неп |
| аљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, |
| одушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} |
| его свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време зат |
| на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у |
| публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уо |
| њем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, ко |
| је човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да |
| им путем и то, уколико је наравно кадра утицати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз нев |
| људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, |
| лобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањај |
| ној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упад |
| будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у све |
| нато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; |
| сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, |
| аху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да |
| него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога |
| манципација, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те л |
| против то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати |
| тво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је то могућно и потребно, т. ј. уколик |
| ...</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део |
| сам ја уопште против стихова, него само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји б |
| сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађе |
| рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} |
| пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положај опас |
| ви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник овде пате од једног истог з |
| из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљ |
| није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узра |
| нисам ја требао ићи.</p> <p>После тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој не |
| што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога сата упуте се |
| ацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало пр |
| азговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се ми њих — проговори она. — па |
| еђутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у с |
| програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.< |
| , застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он ј |
| пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хте |
| а хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосл |
| , рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао |
| се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, ш |
| сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> |
| о, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад кр |
| опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и о |
| ед; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познат |
| ватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Марко н |
| а уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод |
| но и писмено.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пора |
| инком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахн |
| је у таким приликама увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, |
| итачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима |
| те ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву |
| усте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним брошира |
| и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, него и п |
| о је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више |
| днијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мислим ту сам дух п |
| и после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишл |
| е и ви према својој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се в |
| жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ћ |
| једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли с |
| етити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њем |
| ла, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су |
| ост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно |
| а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се |
| Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је било из |
| .{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи пре |
| ћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се |
| тор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допасти, м |
| ат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта дана |
| че он својим матерњим руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{ |
| авите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који ј |
| стити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n=" |
| ка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p |
| а томе рачуну остане слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ћ |
| ља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг |
| <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега, па онда |
| а тога правца.{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то |
| по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које д |
| то иде теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како |
| Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је |
| је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; |
| него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде |
| ева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви |
| и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе п |
| ренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој |
| им — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније из |
| } У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, |
| формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни мога |
| зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се |
| о свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ј |
| умирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S |
| узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву зем |
| ога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравн |
| их узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политича |
| опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет |
| је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било |
| е.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} |
| менити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш |
| не можемо раздрешити.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ва |
| то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљив |
| за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либ |
| днога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да |
| ело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици |
| звести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена ола |
| ипрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, скуп |
| ромашки; имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом ра |
| запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њи |
| ту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разгово |
| ни добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста тел |
| атку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњ |
| о тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богоху |
| ивот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из |
| амо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је к |
| стан је простран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учите |
| свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру п |
| ри моћи тиме унапредити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} О |
| прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њ |
| у робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су |
| нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао |
| давачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме |
| неку малену стипендију. — Кад изиђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за |
| изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</p> <p>— Организовано учитељств |
| а. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да ј |
| оји буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапредити не |
| вно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све. |
| и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Сви |
| рам либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учит |
| ска организација.</p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му |
| знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S |
| нај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не |
| но.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p |
| не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до |
| ли некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се раз |
| те тај увез“... поче онај са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је ск |
| итков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или |
| ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а ин |
| орио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у к |
| иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му |
| са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у ре |
| {S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи пр |
| е.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде |
| ође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Оп |
| а.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А |
| оје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли |
| напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе |
| простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и см |
| е стране посматрали ту ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчи |
| ена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женид |
| је слушала неке курзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p> |
| доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушев |
| што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо |
| .{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези |
| остићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и |
| ецу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — У остало |
| истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Е |
| ва.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје х |
| у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би |
| приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његовим стварима, ш |
| ана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Ст |
| отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А п |
| а хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — вик |
| вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју сте представљали пре, — онда видим велику |
| ам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женам |
| одиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав значи |
| о.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, по коме се даје оце |
| равилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај пред |
| их начела. <hi>Подмирење свију потреба, физичних, умних и моралних</hi>, саставља једини основ |
| матрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола |
| која је у први мах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђен |
| аност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска љубав |
| живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћ |
| ли не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је ти |
| позитура као у каквог старог професора филозофије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се |
| на већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима, који |
| година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, којим би |
| p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је позна |
| нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред св |
| н мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својство и у |
| гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, него пре; јер сад се радник „својевољно“ |
| ава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се в |
| а лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сирота |
| ћи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231" /> <p>— То |
| од једнога књижара неке књиге у особито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, мора |
| јен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „ша |
| то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно |
| г најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим р |
| ан дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онд |
| е му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи де |
| } Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, а |
| х заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садр |
| самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само послужити |
| по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви |
| боко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је |
| цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сум |
| ђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано |
| ка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта |
| Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном сп |
| мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пројектима.{ |
| а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те |
| рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште н |
| од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгр |
| то је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику |
| исли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} Т |
| ли те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви |
| орију, у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних дога |
| вљују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се |
| о не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по |
| } Све важне моменте износи он у красној форми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он ма |
| на појављује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уни |
| то да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није с |
| амо којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза |
| подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити п |
| фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107 |
| ла би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што пр |
| ега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до ду |
| офистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармон |
| .{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих начела?{S} |
| гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — |
| х хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примет |
| ота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац |
| у млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се |
| ћ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> < |
| па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, и |
| живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће о |
| — Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио |
| оглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека по |
| p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту.. |
| нутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Дарин |
| м?{S} То није никаква наука; то је неки хаос, који је <pb n="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он |
| екој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између |
| гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интереса.{S} Каква хармонија може посто |
| отиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште |
| е та идилична страна љубави са потпуном хармонијом између њих, која се показује у свему, па и у |
| е.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком о |
| S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до |
| рироде.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се нарав |
| S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту |
| о дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја |
| е.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p> |
| би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што |
| јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могл |
| ција похватали писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалос |
| им „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права л |
| заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, износећи нам невину, узвишену љубав измећ |
| је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа |
| поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој |
| видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавол |
| — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, мор |
| м делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним |
| еће увек строго оделити истину и научну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, |
| о.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмев |
| вог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао ј |
| p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћ |
| и.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може |
| е имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> |
| и само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чу |
| и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговор |
| ешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јес |
| знато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато |
| о писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, |
| ућу, попну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и |
| ар, средњега стаса, носио је наочари; у ходу се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и ј |
| вим нестајаше само кад се смејала.{S} У ходу је слабо махала рукама; ишла је ситним корацима.{S |
| , гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло |
| му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да |
| м тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам врата |
| реле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — |
| рио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> |
| вори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Д |
| ајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S |
| акве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај п |
| развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање неприја |
| греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзав |
| Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} |
| {S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— |
| <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити по |
| о путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.< |
| м јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неко |
| ње опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се |
| и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, д |
| на поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то с |
| А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може |
| само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате. |
| {S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би м |
| било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не по |
| ти пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} |
| онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, |
| и, па није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „ |
| две стране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p> |
| кнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> |
| Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пу |
| ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на |
| е на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— С |
| е и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p |
| рисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима |
| — Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том п |
| иње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, |
| {S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког ув |
| други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку жив |
| простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из осно |
| искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — |
| Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то |
| ен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А заш |
| гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ћ |
| то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим озбиљан и ско |
| узимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А |
| е тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј.. |
| не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се |
| се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то пита |
| само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p> |
| ма се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми |
| } Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и т |
| одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слобод |
| ита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> |
| и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо се |
| ав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> < |
| м слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се и |
| за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социј |
| то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} |
| тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме |
| довољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} Толико о себичности.{S} Исто тако не треба з |
| ове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми |
| о ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом |
| и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, |
| свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло.. |
| S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, је |
| аму и пребаци је преко рамена.</p> <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, пола |
| мена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— |
| е — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хо |
| идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо св |
| јасну слику тога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да поједи |
| љива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео са |
| кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</ |
| тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили пра |
| отив ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за које и |
| ао за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није |
| једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниче |
| дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} |
| еба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племе |
| оји је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, |
| — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми |
| ким ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које им |
| опуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одат |
| слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то |
| те, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке ре |
| и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене |
| вим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што т |
| вор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвес |
| рекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати |
| те глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случај |
| /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговор |
| Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца |
| ешим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се за |
| опет спусти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу |
| елеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и |
| беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбочив с |
| и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку |
| ој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве ре |
| о плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} |
| су“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече он ск |
| е да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не мари |
| : располажи са <hi>својом личношћу како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје |
| нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна |
| Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{ |
| рт“, подбочив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушк |
| е неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p |
| писати, кад се настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нераспо |
| pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати |
| д ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се остави |
| више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} Траж |
| ужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама уз |
| вега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По |
| а и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда |
| иповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од |
| а, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у који |
| е им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способ |
| и сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, руч |
| једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима |
| p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> |
| упи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед н |
| едставио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чу |
| ца, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше п |
| храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколи |
| века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете |
| p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— |
| е подне седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, ко |
| речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи |
| мо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га |
| акве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Си |
| „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па доб |
| чно.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи. |
| агло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олг |
| рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не |
| ека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Черн |
| д тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немо |
| ој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{ |
| , те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена |
| , због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, |
| ; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, |
| Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако |
| S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особит |
| рао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг ње |
| нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је |
| ити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, |
| вим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, |
| како сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика |
| ткин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак |
| .</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете избор |
| оји се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста |
| <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без упл |
| оведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а |
| ас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на поје |
| даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам мож |
| поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После п |
| доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— |
| ажајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо |
| за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без с |
| , који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тог |
| еби се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градит |
| Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахн |
| пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нест |
| публику, него оваки, каквога су се они хтели латити у својој новчаној оскудици: т. ј. они се р |
| алу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених |
| предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад |
| /p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише |
| више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обуче се |
| е, само — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута о |
| међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притиск |
| ло.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет о |
| S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења пре |
| ке студије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах |
| овановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, |
| заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па к |
| , окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио |
| увек узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, |
| ан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је К |
| новац још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога |
| познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од |
| редставе.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби |
| ега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n |
| {S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би |
| и, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни |
| ћу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се п |
| је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекину |
| Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> |
| престано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.< |
| страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рек |
| пљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а |
| себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ства |
| амуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} |
| <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразме |
| е Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ |
| ти.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</ |
| ину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с њима, ћутећи.{S} Милан је стаја |
| иљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест против друшт |
| мукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p |
| .</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на |
| диште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према |
| ешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се одговорило |
| га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, д |
| ајамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје предс |
| које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са т |
| рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту |
| е друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, |
| речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гле |
| а се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо усло |
| ма само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наве |
| природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> < |
| ворио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, про |
| у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седел |
| и економским рачуном, који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају |
| остима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S |
| дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то... |
| вању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање |
| испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта бр |
| почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, дола |
| а ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је з |
| људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће |
| — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> < |
| ео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није ни покуш |
| хватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не м |
| На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи |
| сенке, или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гра |
| гуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну хра |
| икаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p |
| га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је |
| во; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужн |
| оред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који |
| ити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослоб |
| ано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p |
| навела први пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="2 |
| самој физичној разлици, него он лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш п |
| лац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дак |
| ати књигу или књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види |
| јалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једно |
| p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...</p> <p>— Ја |
| сновано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — пр |
| сејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност. |
| о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају |
| p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим јо |
| о то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом муком, најамничким радом, и то, к |
| .. </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је гово |
| да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову плату на меру, која одговара уобичајеним |
| у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, к |
| но.{S} Крајњи основ приватној својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене р |
| ства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабрикан |
| гом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непосредно у маси |
| е сутрадан приповедио Милану и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло |
| } Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> |
| итају, него им одмах почне разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радо |
| ко што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли |
| идео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име писца и т |
| или на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. |
| о што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, |
| лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда |
| ина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена це |
| умевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме |
| ђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у свак |
| ти?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да |
| доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им |
| з основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> |
| науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за т |
| е догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљ |
| — Твој пут — настави Мита, — или управо цељ твога пута није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си |
| и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као |
| о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} |
| забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, |
| утем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одноша |
| се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо управљати.</p> <p>Међут |
| ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна о |
| свим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} |
| , како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме и |
| . д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— |
| ло бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имал |
| на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступају |
| позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку |
| ијатности и лепоте, него пре свега оној цељи, ради које се таки посао и предузима.{S} Одећа та |
| " /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш љ |
| а и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде |
| пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека осно |
| а начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија |
| ђу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} О |
| ати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; нико не сме за |
| аметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда |
| то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а |
| сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда |
| {S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и |
| сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разгово |
| есарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхоли |
| и <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— |
| е Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пуст |
| јсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађа |
| а је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде да |
| Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{ |
| проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</ |
| дашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехну се Јелица презриво. — Стари ве |
| ке У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одрж |
| то?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао и |
| главим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пут |
| ан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — зн |
| ила сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а п |
| ећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ |
| , који се међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, |
| да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто |
| вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, |
| лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и п |
| а волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} |
| "> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у се |
| ши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — |
| уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радојем, који се с њиме |
| о поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n= |
| е из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </d |
| А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, |
| остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш |
| /p> <p>— Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> |
| је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обичн |
| ло прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад |
| не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље жив |
| ам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Н |
| она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је |
| доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па пр |
| ца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се |
| {S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостио |
| , колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сељак, ко |
| о боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу с |
| и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила? |
| Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође |
| бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Највише их је |
| дом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, |
| ј ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цирих |
| > <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</ |
| има право?</head> <p>У једној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васи |
| е обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (ил |
| и, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се |
| р озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељ |
| тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који па |
| вору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста и |
| ме дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Алексан |
| тављајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђо |
| абављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, |
| .{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — смејао се он; — не и |
| аг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. гов |
| ар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на |
| етку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... |
| е главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он |
| еда на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се разгова |
| лушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале |
| домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи г |
| е имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, бра |
| е сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачк |
| о.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилн |
| две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изра |
| а Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац ј |
| људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; |
| е навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на кам |
| свег тога редовно је после „ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником |
| нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине |
| ђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и д |
| овори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S |
| У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учи |
| ше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишље |
| , средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S |
| оправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радом спремати ново покољење |
| .{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарњ |
| емогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још поред ма |
| снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни |
| комуникација, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о п |
| се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али |
| та мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него |
| ако се сирота променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Р |
| споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој |
| — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи |
| е већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отиш |
| ега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Вид |
| Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја с |
| вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође |
| p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор.{S} Гроф |
| јући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не |
| ом у натуштено лице.</p> <p>Јова попије чај и почне наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дођ |
| шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је |
| /p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју |
| део је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живел |
| Јова је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-буда |
| де, отвори прозор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор |
| ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира |
| ог вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђ |
| сандар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је |
| леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде |
| им је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у в |
| промене...{S} После ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</ |
| се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— |
| </p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отв |
| .. масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после М |
| д читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n="31" /> о којима се још |
| аш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у пр |
| оју нежност, која у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој не |
| о љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непром |
| тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше с |
| мњив.</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до са |
| говог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примед |
| ијатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи |
| ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише нев |
| превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што |
| або дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к |
| х је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно чита |
| к хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је |
| ђе од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она |
| е издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— |
| ри Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вр |
| ажио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његово |
| } Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра оп |
| асмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p |
| ш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамур |
| ако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редовно је после „ру |
| јпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петр |
| у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поре |
| р.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чеш |
| ма тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки пошт |
| есеци хранити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дош |
| тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који ми никако не можемо раздрешити |
| љ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше |
| истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност између начелних другова...{S} |
| ја та, разуме се, састојаће се просто у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину р |
| Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна |
| препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да ј |
| и се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је к |
| ило нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости |
| но имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друшт |
| тањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“ |
| ћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се |
| боко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције (сечење ноге, ру |
| рачуна ти, мој Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</ |
| о није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не по |
| а на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте — насмеја се она, — још није <foreign xml:lang= |
| се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, |
| твар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} И |
| рате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се |
| о ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо им |
| лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p |
| оме питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилик |
| свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога време |
| стране је све у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе |
| ђе му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњав |
| а, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше се |
| тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и |
| о, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почн |
| олице и приближи се прозору, те наслони чело на окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрав |
| се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосред |
| вља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</ |
| је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женск |
| на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја са |
| ли комотно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису ост |
| зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се |
| ећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и |
| оста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о |
| свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телеграфисати.</ |
| p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљал |
| ма да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, о |
| пуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан |
| и осталима целу ствар, имали су се сви чему смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} |
| њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговор |
| ремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разу |
| запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло веш |
| за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно проти |
| делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он |
| ао пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ |
| ш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p> |
| јем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, |
| а, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то о |
| овољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не |
| је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу меланхолија.{S} То је тако смешно.. |
| у је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Н |
| е своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говори |
| никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог |
| ко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегавао свак |
| о и правио којекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до у |
| кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Ј |
| с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, у |
| упусти у кратак разговор с њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелиј |
| танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смеј |
| е будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај зај |
| оже лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у |
| мет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, ок |
| .{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жар |
| не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором да |
| ије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј. |
| је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је мног |
| а се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, ос |
| ивети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он |
| S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, ра |
| , нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говор |
| и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да с |
| постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се |
| апредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, |
| а.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са ж |
| е, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, |
| Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеро |
| <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је с |
| читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи |
| е пријатељице. </p> <p>Од прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састана |
| апита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила м |
| е ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај |
| вина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад |
| то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противн |
| кој пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{ |
| пе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, |
| ј немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онд |
| “ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазиш |
| p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само |
| знаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Сто |
| е провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам об |
| зују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год в |
| зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснит |
| е много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Прес |
| итао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опер |
| бијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одар |
| ом матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила |
| Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима критике и нових |
| жем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забав |
| е, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то |
| умете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране пот |
| па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали |
| овоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћ |
| ца, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на с |
| ри, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, |
| продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели, а как |
| је израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не о |
| не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртали на ва |
| — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати св |
| Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.< |
| о се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тр |
| растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није м |
| p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити |
| ијатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници вр |
| а уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој сн |
| ого да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вр |
| и суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква пра |
| ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се ш |
| тво међу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли |
| права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има |
| n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу н |
| е педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Е |
| са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем |
| .</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специја |
| начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — |
| лица скочи са столице.</p> <p>— Мени се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате.. |
| нка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју |
| отину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с |
| ање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се н |
| вање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су |
| ињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпита |
| ута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила |
| и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању з |
| повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напа |
| у.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим |
| елици се могао приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како |
| највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима го |
| јатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</ |
| не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се и невешт; није му ни одговарао.{S} Тако је ова |
| они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може пос |
| друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим п |
| шки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то м |
| каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако р |
| е ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— |
| треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се мора свагда у |
| сећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уколико је наравно кадра утиц |
| било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће |
| ти тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} |
| Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она |
| , а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с |
| мих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има |
| Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После њего |
| беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима |
| умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у |
| артију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, |
| атан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста зна |
| је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху |
| подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су |
| који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко има ма и најповрш |
| вагда узети у обзир, колико нам научних чињеница стоји на расположењу, с којима можемо тачно ра |
| посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје |
| чког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да |
| а гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb |
| ати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима сме |
| говом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него |
| на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велит |
| т, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она н |
| сама пре или после против њих.{S} То је чиста ствар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида с |
| их доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и оствар |
| том прелазном стању мора језгра одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих наче |
| ао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него |
| се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим кори |
| вања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који |
| начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста в |
| та више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ј |
| баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> кап |
| и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињ |
| >— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си пра |
| е ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљај |
| привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинска |
| стварима, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је |
| жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би |
| ле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете |
| само утолико, уколико се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или узди |
| е тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне претње. — |
| одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позв |
| трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} З |
| а имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и по извесним правил |
| {S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.< |
| аду.{S} Накнада се та састоји у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде |
| листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго научној као и простијој форми, |
| бмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми ј |
| , тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче зати |
| ет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку ј |
| и књижицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што г |
| загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим? |
| начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, к |
| , него и између себе самих.{S} Ту ти је читава лествица разних чинова у њиховој чети.{S} Један, |
| писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким пре |
| та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица.. |
| ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе |
| се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да учествуј |
| ом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина |
| ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, |
| е неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Рошерове политичне економије.{ |
| ас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцн |
| га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледај |
| ност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити истину и научну хипот |
| га је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због ограни |
| томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусц |
| занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицај |
| ане учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање ко |
| сна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ип |
| миним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин поз |
| емље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> |
| {S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... |
| о догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била |
| а књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мис |
| књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свету, |
| да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових |
| -доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, |
| pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целог |
| том народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на попул |
| од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио та |
| ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какв |
| S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше |
| и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњ |
| ко мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; б |
| ом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, |
| би своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега оно |
| а иначе ни-с-каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; |
| а цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи чит |
| {S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је н |
| и он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, |
| мо послужити као лепа љуска, у којој ће читаоци наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси |
| а кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали |
| ом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треб |
| да би после исто тако могао представити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи м |
| ености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост д |
| превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашт |
| да и целога утученог створа им могла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа |
| томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О слободи</title>“ |
| > <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака по |
| е се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло |
| но. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укал |
| е.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладн |
| м се изглед отвара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе |
| и, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по својим способностима, заслужује, да |
| ао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбора.{S} У тај мах примети Никола ка |
| е излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чу |
| би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају |
| утврђење солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, |
| тво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново |
| о рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем доб |
| то захтева програм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> |
| ања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе |
| огле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> с |
| утри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у каквој ће се мери моћи тиме унапр |
| ећином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша природа осудила на ово стањ |
| и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, |
| донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали |
| не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да |
| веном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек та |
| ело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу |
| } Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света? |
| и ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме с |
| иви и ради по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним р |
| } Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре свега оно, |
| е појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле пр |
| свакојако у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим с |
| чна осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} |
| м стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине с |
| че руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наш |
| продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p |
| а.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" |
| оме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S |
| практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме |
| а нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допу |
| а; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} |
| не где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p |
| аше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Мо |
| а“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих п |
| Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом понашању било |
| е други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести.. |
| Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— |
| а знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по |
| рану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мал |
| овом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар |
| арао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју п |
| исмо могли сложити, нити се уопште може човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И |
| ма појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо, мест |
| аду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао |
| сам се пре с неким музичарем.{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се по |
| сећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их ј |
| да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, |
| а још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати ње |
| ене.{S} Не може се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа |
| не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у |
| о мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја |
| рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави |
| шњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с оста |
| е, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} |
| та тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по |
| — Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једн |
| де непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борб |
| вим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у к |
| ироди.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив |
| хоће силом, кад не иде лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због но |
| стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче оп |
| као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је т |
| ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога д |
| и; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она је мислила: он има сво |
| уцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ан |
| <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва. |
| а, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпи |
| е само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде јо |
| има.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је ц |
| че је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад |
| редности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио с |
| едузети себи нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може из |
| у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама |
| да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом |
| мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S |
| на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— |
| кадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга! |
| ао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p> |
| м начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, к |
| маћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учт |
| За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| ло најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и наче |
| о бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се |
| проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде н |
| „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита оста |
| поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у ст |
| оје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог ис |
| ого светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p> |
| све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb |
| е главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиро |
| изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} М |
| ној собици у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педа |
| Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само |
| Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сетно расположење...{S} Тада ми је пријатно |
| орио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој |
| Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога б |
| он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му н |
| су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симо |
| еда госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — п |
| а се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна лица, правилних црта, са |
| се показује снажан утицај развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што |
| је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не |
| </p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> |
| овановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} До |
| ако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и |
| и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} |
| о Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с |
| } Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби н |
| је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику |
| ас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да с |
| ка љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно |
| познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си бољ |
| едан разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?< |
| сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} Коста им се смотрено приближи и упозна у то |
| ло, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је т |
| сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изг |
| био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озби |
| ђу нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са ј |
| хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу ок |
| у, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{ |
| на реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужив |
| ајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби |
| човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар |
| , смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и тако ће мо |
| а своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и |
| -Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар |
| <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово |
| дима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче |
| им се смотрено приближи и упозна у том човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада до |
| — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив мога |
| би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женс |
| а им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: < |
| ијално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших |
| престаном патњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а |
| рно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројства; и не са |
| питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто |
| те само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој |
| цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе |
| да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешт |
| у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста и |
| довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, |
| а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њи |
| је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је |
| тева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радит |
| поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се ти |
| S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испи |
| је сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти с |
| ти и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то пита |
| развијање осећаја према моралу и општим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То |
| ли оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </d |
| Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много |
| ржи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао разне |
| први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не с |
| та постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу и која уопште уме правилно ми |
| ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Можете ме исмевати — примети Олг |
| методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне о |
| није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за поли |
| ест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; избегаваћемо сваку сувишну незгоду |
| нда се још мање може разумети, нашто их чувати и правити тиме услугу полицији.{S} То је управо |
| расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђ |
| — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хт |
| се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што |
| мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи се скоро и сам своме пређашњем одушевљењу.{S} Он |
| шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то г |
| /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре |
| шила то питање о удаји; после се и сама чудила, како јој тај човек није пре пао на ум.{S} Она ј |
| аволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи дод |
| у сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи плитки |
| > <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, |
| следња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се врати |
| > <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну< |
| људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева |
| ...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета нано |
| довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— П |
| > <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану |
| киња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилази на њу |
| /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том ч |
| своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за вре |
| Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и |
| >Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" |
| олину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах |
| довољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најп |
| <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам |
| м... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори н |
| не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештају |
| брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има |
| га лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како автор |
| да, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо б |
| ано препираху.</p> <p>— Мени је то ипак чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — |
| смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја ви |
| ико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте ј |
| тиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла расту |
| еда на столицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оста |
| ући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} |
| ој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело сазревати уверење, |
| е то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у цело |
| војих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што ј |
| труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> ре |
| } Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудр |
| је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ћ |
| нога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дан |
| много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, |
| м у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим ств |
| ло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на преда |
| > <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p |
| за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p |
| ете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поплашио од Николине сасвим озбиљне пре |
| ле осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљ |
| ија?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице и |
| ао да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина |
| а имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопшт |
| ј баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може |
| илана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном |
| али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И с |
| шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не вер |
| пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе у |
| ало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} |
| .{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадил |
| — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао са |
| ега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцни |
| ћи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у ко |
| ога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто по |
| е бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите чове |
| једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој со |
| н Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — |
| а — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло нек |
| " /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног |
| нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере |
| де, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори на један пут Марко |
| тева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у |
| аво она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријате |
| на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац ј |
| из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је |
| тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши он |
| е тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињал |
| ица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам зн |
| .{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто |
| е чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан |
| Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </ |
| још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} Сад јој тек постаде јасно Миланово уздржљиво п |
| општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> |
| вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили |
| А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала |
| за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — м |
| — Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштв |
| да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p> |
| са, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — т |
| прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, ка |
| био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се з |
| ико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{ |
| ко ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта ми |
| се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеал |
| да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе поз |
| е се понови још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} По |
| , ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно |
| Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, д |
| Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори |
| амо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— |
| ћу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.< |
| га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} М |
| она опет, — свршујте...{S} Ја могу све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми может |
| то сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p |
| врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично |
| лга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да |
| ли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети о |
| {S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата |
| али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо ул |
| — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него |
| ете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку |
| е се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p |
| сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није ј |
| их питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је |
| екоше сви, осим једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо по |
| отишла у Русију и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву о |
| бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — проговори Мил |
| обода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том с |
| ође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио н |
| ојин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну — продужи она; — морате и сами признати, |
| >— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} Т |
| </p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете. |
| Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он хоће силом, кад не иде леп |
| и узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</ |
| могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} И |
| , разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати пра |
| p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава.. |
| Радојем, који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што м |
| ико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S |
| пет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљ |
| и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, п |
| држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> |
| S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба |
| те ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе |
| „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу радити јефтиније; мени треба сваки да |
| првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих |
| прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила пре |
| пава, те опет на прстима изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разго |
| морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините |
| /p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи |
| столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <d |
| „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“. |
| ши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи. |
| оје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста т |
| ђена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здра |
| ина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће |
| ра у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без упли |
| и да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију интерес |
| баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали спи |
| >После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској. |
| елицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре чет |
| јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана изв |
| .{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро д |
| недеља, од како је примио прво писмо од Шарлоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том п |
| даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она |
| о сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те д |
| p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Мила |
| а газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела |
| не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам теме |
| Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти |
| х погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</ |
| ије остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су |
| се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет с |
| ка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали ве |
| појединостима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица бе |
| ина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ла |
| а од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. |
| морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдбе |
| ичитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> |
| S} Јелица такође није учествовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време |
| p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... прог |
| *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Л |
| {S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети |
| 2.2.2"> <head>VII.</head> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне в |
| <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде бл |
| > <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки. |
| илан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру |
| а бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после |
| p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисл |
| кати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он |
| аком размишљању обуче се Милан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану. |
| а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, руку |
| подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је |
| Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У |
| енидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем |
| естало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир. |
| е чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој |
| <p>Устане на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S |
| b n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Ште |
| м сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, шиљаше месечно малу суму новаца, с којом не би могао ни |
| та све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростира |
| !{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они го |
| пшта начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости |
| јим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити н |
| начела, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поред |
| ва, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекид |
| способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испал |
| >— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и |
| ом; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате и растуривањем.</p> <p |
| ожемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али м |
| ствар, као и свуда.{S} Напредује свест, шири се и јача незадовољство.{S} Народ отвара очи и пит |
| о оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ни |
| оме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само |
| , чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може |
| ма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак |
| „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању) |
| сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима буд |
| а озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом ра |
| су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаг |
| — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустр |
| ту.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хтели латит |
| а је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из |
| лази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого |
| ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шкодећи тиме начелима</hi>, није кукавичлук, него <hi>р |
| долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разумем |
| збиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца н |
| тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланов |
| х саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сув |
| гови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо мора |
| ене се разговор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и на |
| о друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњ |
| тужио на нехатост народног сабора према школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво |
| би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело |
| ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро < |
| не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања уде |
| иших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полак |
| је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с |
| од о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куд |
| по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с в |
| чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p |
| поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијуни и полиција похватали писма, па на основу тога х |
| Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети С |
| а је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад |
| де је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{ |
| е јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани |
| још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње н |
| тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</ |
| ли сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не мар |
| ечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} |
| S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људ |
| боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ |
| , имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живе |
| умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло мног |
| итал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{ |
| кад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчи |
| , намешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? |
| ратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је гро |
| он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?</p> <p>— Па нека јој није |
| руштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе пр |
| <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле |
| ишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторс |
| видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и че |
| воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење |
| </p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало. |
| лијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи |
| ралним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас т |
| ош пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Пар |
| омаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то ч |
| е.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва т |
| рава, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслу |
| он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — за |
| је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично.</p> <p>Међу |
| не трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити с |
| своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не з |
| да би могао у приповеци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који |
| и њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то |
| људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још |
| Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност |
| и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога в |
| а треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А |
| ту.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и ст |
| ди на Стеву, смешећи се и као питајући, шта је том човеку. — „Тај побеже“, насмеје се Стева; „и |
| е спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио нова |
| год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не м |
| ако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, |
| што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уговорићемо, куда ћемо и како ћемо, па ћемо |
| телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</ |
| име пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврдоглав. |
| ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — проговори |
| оре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што ва |
| .{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{ |
| нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ |
| ла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису у |
| >— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим |
| ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, |
| стрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p>— Хте |
| нчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равн |
| ан пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетк |
| оз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што г |
| <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p> |
| тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n |
| Ова јој одмах преда телеграм.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телегра |
| иљним стварима...</p> <p>— Објашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са н |
| одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Ка |
| нај пружи те књижице; „не треба мени... шта ће ми... не могу ја“....{S} У томе се одмакао од ст |
| даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека при |
| ијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олг |
| ома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална |
| > <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они н |
| еправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио ј |
| ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, з |
| ју, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S |
| <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, |
| се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта би |
| т.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла.</p> <p>- шта ћеш т |
| је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао |
| {S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам |
| испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно |
| што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, |
| та, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> |
| го и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скрив |
| а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толи |
| ребно, њима је непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле |
| ономском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заи |
| во ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Бе |
| сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направи „ферт“, подбоч |
| > <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега д |
| Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може |
| Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да б |
| е ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић |
| </p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други |
| се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир љ |
| ћи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем с |
| агостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која |
| ет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатни |
| мејао се Милан.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ј |
| > <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је |
| видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она још пита!{S} Та кажи ми, м |
| је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Кажем... чудно је то...</ |
| — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, љу |
| је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још ј |
| ојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> |
| лану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица |
| овановић после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави он |
| противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља |
| {S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори он јетко.</p> <p>Радоје |
| <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан |
| бодом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу |
| > <p>При растанку се руковаше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — з |
| , какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— |
| вори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — |
| на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.< |
| оба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Ка |
| ....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га по |
| >— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> < |
| апита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате |
| е верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? |
| ећ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилеп |
| </p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре д |
| а послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је |
| ема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта дру |
| свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уколико је био способ |
| а ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас |
| свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — |
| њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би |
| p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова наме |
| потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим с |
| к год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало |
| ати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупа |
| стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло злов |
| е сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица пос |
| ма је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у |
| го траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намер |
| S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за |
| т казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Та |
| трате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> |
| бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад |
| то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита га |
| поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </ |
| ш поред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S |
| е нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли извесна начела |
| а би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега |
| {S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој |
| узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао н |
| још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — ш |
| цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одма |
| — Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак |
| Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — прод |
| м.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год |
| са облигатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „ |
| остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједн |
| ора се уписати на технику, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке с |
| кво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, пра |
| меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што |
| {S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Ота |
| вратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеоски |
| можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Је |
| сла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— |
| а путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас |
| собито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постат |
| овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, к |
| не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p |
| зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p> |
| ва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— |
| аше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да |
| Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса направ |
| аким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да с |
| S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одг |
| <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...< |
| ле, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до ко |
| уставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место те |
| се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— Како то?{S |
| есна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... |
| не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад до |
| риметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с по |
| тавише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми |
| ао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота |
| го?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у со |
| могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и з |
| ма, с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морам |
| њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она му приповеди, шта је чу |
| начелима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредн |
| ћи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— Слобода...{ |
| оворили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већ |
| 0 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар |
| {S} Шта ћете сад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову нат |
| лико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио |
| ла с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене |
| узме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} |
| је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бија |
| а приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом к |
| > <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на на |
| та је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви упр |
| — Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> |
| игоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораш |
| > <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је вр |
| МЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </div> <pb n="2" /> </front |
| По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; |
| {S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу р |
| ју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, и |
| p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатн |
| аде са столице и пође по соби.</p> <p>— Штета! — примети Јовановић после кратког ћутања.</p> <p |
| и; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруг |
| него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло |
| ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте в |
| мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па види |
| ода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да |
| ћ после кратког ћутања.</p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај зами |
| е.{S} Та узмите само у рачун, колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној пол |
| >— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали н |
| он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то з |
| , а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, |
| а је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ |
| јбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задр |
| треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време |
| ије уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садр |
| } Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим |
| о поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити с |
| жња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створим |
| уде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви |
| ку, те тако наносити напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу кл |
| бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која |
| изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>О |
| дава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> |
| е заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb |
| биљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тражећи од њега „непристрасну |
| су и уколико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толик |
| твовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То ј |
| — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титра |
| верен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племен |
| ћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи д |
| ми увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба |
| вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других стра |
| ве је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити се скоро непрест |
| и не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо |
| оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била |
| чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакл |
| крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сим |
| ора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p |
| ститим искуством, него поред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пр |
| те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{ |
| е свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је уста |
| за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим |
| } Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узр |
| ла, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мисл |
| ам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други |
| ђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо на |
| а лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оста |
| “ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „В |
| раном.{S} На то се решио управо с тога, што се услед неке преваре једнога од својих трговачких |
| предузимач узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{ |
| дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто н |
| сти и убеди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сил |
| наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, |
| изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар |
| стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећање |
| је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде |
| ва за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумн |
| последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће |
| се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их |
| тву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} На |
| ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— |
| остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни |
| еђутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, |
| ни неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, шт |
| да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S |
| требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробн |
| појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви б |
| ем раду, уколико је купљена средствима, што су их најамници створили. <pb n="154" /> Било то по |
| дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга ј |
| сасвим измишљенога у његовим стварима, што он представља као неку могућност и истину.{S} Али м |
| ит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једв |
| пштој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми |
| ло; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важн |
| о од најтежих и најзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што ј |
| мо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извукао — рече Станоје.</p> <pb n="231 |
| би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати |
| је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} Т |
| одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — |
| ао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече |
| вићу, с којим се састао после концерта, што је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Ј |
| мртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писм |
| да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело |
| руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</p> <p>— Какве |
| велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се о |
| p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове годин |
| човеку — Стојана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку к |
| /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> |
| осле, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за д |
| ва непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо |
| живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим та |
| основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а |
| јин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је |
| војим радом на основу општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> |
| оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело |
| само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; оби |
| а мира... ставља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S |
| социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у так |
| да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што сла |
| да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} А |
| .{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија лично |
| ; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад с |
| /p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Н |
| га имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако |
| без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцим |
| бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће рад |
| у заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; |
| дном постати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у |
| ица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време |
| се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p |
| ше, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може постићи баш са |
| рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радит |
| добро, онда је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се |
| ке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај п |
| им предметима.{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу |
| у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно |
| — Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> |
| е никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, |
| него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила п |
| несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле |
| по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринко |
| јим начелима.{S} Но опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. |
| не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докоп |
| ције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, |
| итање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} М |
| од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет |
| а није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није ба |
| га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту |
| .{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Да |
| } Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам ми |
| ра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тра |
| во мало...</p> <p>Они поузимаше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p> |
| нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је од |
| болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас уп |
| стила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, ра |
| руштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двоји |
| носи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она ис |
| } А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега глед |
| А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је |
| унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S} Али |
| ли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писм |
| ји ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књи |
| читалачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају |
| и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — |
| ног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер |
| стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, |
| рагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој |
| ..{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело |
| ам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја дв |
| илан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим доб |
| Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али з |
| д, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Р |
| но разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали руски; али су |
| ке, које тако постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, |
| доје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; |
| него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бит |
| етив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за |
| теже...</p> <p>— Нека само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми |
| ван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, |
| доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити послед |
| аменити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и |
| ..</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч. |
| им, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш |
| та свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не |
| адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је тамо код једне пријатељиц |
| је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад др |
| оповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жен |
| ти таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нист |
| на, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве вели |
| е мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у већем делу, |
| пољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушити.{S} Он је приметио само оно, |
| >— Штета, што нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за |
| види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе |
| „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се ос |
| итрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они |
| лио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „оштроуман“ те после толиког Милано |
| ст, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле |
| а онда специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелаз |
| ка има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закљу |
| тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам... тако... свет.{S} |
| задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако |
| награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су |
| Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају т |
| главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повра |
| сно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, |
| а пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да |
| се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелим |
| стема производње по нашим начелима тим, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске |
| ју најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад |
| .{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити |
| ају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родит |
| колика се штета наноси човечанству тим, што се читавој једној половини његовој не допушта, да у |
| том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати |
| да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу о |
| е „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имат |
| се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о т |
| коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он |
| свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би зна |
| је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} Како оно <pb n="190" /> рекосте |
| томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, |
| .{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који |
| кој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносн |
| p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Арк |
| ите сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику и |
| сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> |
| огме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте |
| шта.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш т |
| е што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То ни |
| тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" /> <pb n="98" / |
| Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он |
| , него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито |
| сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, њима је непојмљ |
| колину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потп |
| па се по томе производи пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирниц |
| к, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим умним способностима.{S} Пошто се з |
| тво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: хран |
| не слободан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и н |
| ко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних уста |
| тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опш |
| /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта |
| но ту има лека.{S} Треба уклонити оно, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их |
| о крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забав |
| <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да |
| таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад |
| ла угушити.{S} Он је приметио само оно, што је покрај свега њеног усиљавања избило на површину; |
| а да је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би |
| , истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи |
| "70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке |
| {S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та св |
| убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, ко |
| , кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено мат |
| се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је ирониј |
| имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; |
| Та она управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одрече |
| нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки неп |
| „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о |
| а човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет не можемо |
| она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком с |
| м начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још |
| ију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањарије и то |
| иче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одговори Воји |
| а забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не с |
| друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа |
| пита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.< |
| ашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, |
| он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им г |
| ле неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви |
| ашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у е |
| , каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да |
| чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповедач...< |
| .{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како |
| ?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле овај и |
| посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које |
| и они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, |
| атварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</p> <p> |
| који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јел |
| , да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто |
| ма се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела |
| ости, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одноша |
| таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајњ |
| еговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелује |
| и испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доно |
| сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, како се склапа |
| а.</p> <p>- шта ћеш тамо...{S} То исто, што и ми.{S} Јавићемо <pb n="92" /> им, шта хоћемо; уго |
| и, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део |
| то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} О |
| ени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против н |
| и.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим д |
| у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу |
| она имају ширу публику.{S} То је нешто, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају мн |
| } Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и |
| ога прелазног стања, онда хоћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе о |
| против сматра тако поступање као нешто, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — приме |
| шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно противно нашем уверењу, а то само с т |
| ану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Да |
| зрећи таки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, д |
| ...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви мо |
| што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама.. |
| </p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност |
| ју једнако право сви људи; та околност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако |
| гла се читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљ |
| ити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот сви |
| /p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листо |
| да има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: га |
| ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад вид |
| на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, |
| им, што тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану д |
| најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p |
| ак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећ |
| да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сиро |
| 54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — запо |
| тео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, у |
| ка имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћет |
| /p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} |
| орао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то м |
| тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... |
| закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је в |
| мит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Н |
| би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих на |
| и, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организаци |
| ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају ј |
| сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и т |
| о се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> |
| руштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то |
| но, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање може уради |
| и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога |
| а био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, м |
| таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најва |
| или, кад нам је тако покварио рачун.{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то |
| ...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад |
| , да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима имао је које |
| /p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развр |
| нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко г |
| — Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да о |
| <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнућ |
| и сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови стр |
| , трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; |
| p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из б |
| ораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би ч |
| <p>— То је с тога — примети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жест |
| јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што с |
| аље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се нас |
| равих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; споља изгледају као анђели |
| е, што смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи ни |
| а ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква је то |
| м правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој |
| од извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја |
| <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је пог |
| ти тако изузела на тог човека?</p> <p>— Што сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим |
| /p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та им |
| ја права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту р |
| оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумач |
| че шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... з |
| ко ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било ј |
| арењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у новој |
| ворио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68 |
| ти; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У то |
| управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне г |
| , у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" /> старац, |
| дине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не |
| ратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, |
| м страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њ |
| о нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— То |
| поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има м |
| р, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утврдити |
| хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p> |
| убав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у т |
| размишљање и немарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај |
| , да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка |
| оћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су с |
| Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира... |
| таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, д |
| у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што саврш |
| ајпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који се не може з |
| да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покаж |
| читали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том |
| ави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — |
| о, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће н |
| азвијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{ |
| се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора |
| вају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он |
| адро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим |
| а — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S} Нек |
| започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па |
| а читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у п |
| ли треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у ра |
| и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У наро |
| ајвише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на |
| , — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га непове |
| да опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан приповеди |
| ирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је |
| </p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{ |
| а не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта |
| прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који |
| све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју и туђу слободу |
| ина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу уве |
| ј начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна идеја |
| е, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај, који |
| арога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехо |
| {S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жеље |
| са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако с |
| е задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, |
| .{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку. |
| пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} Пр |
| увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натера |
| о доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном п |
| , што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосн |
| м рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и |
| пријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста |
| мо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, ти |
| о, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког ос |
| ле и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} |
| рен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нист |
| цима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле |
| је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање споји |
| радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Си |
| бог нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело н |
| каже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људма“ |
| и се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара ње |
| предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говор |
| ране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим прир |
| ва та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе |
| уго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било |
| што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— |
| за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике није ни могао урадити |
| опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба |
| у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов |
| рудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Н |
| земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свр |
| чи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p |
| ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, кој |
| опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговор |
| е наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на осно |
| просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, д |
| ер с једне стране тим нам је потребнији што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим |
| ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, д |
| гнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уј |
| њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се |
| ла увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, |
| друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе |
| ријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лане с |
| ште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; |
| е ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти |
| икад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо к |
| има горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Ниј |
| ђаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разумевању самих њихових нач |
| {S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњо |
| да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, |
| , наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и ис |
| даје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати |
| ала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила уста, хотећи употребити ту прилику, |
| код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше |
| на, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек што се растадоше, приђе Радоје Милану, представљајући м |
| мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете |
| Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} |
| ти, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} |
| мејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— |
| лама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „ |
| има се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{ |
| право мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они вел |
| о то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у сво |
| према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати према својим својствима.{S |
| го, него производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори |
| гла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, |
| аш у тој мери пазити на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи |
| на наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар |
| ња већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се св |
| > <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времен |
| , кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> |
| а да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и после равнодушности, кад дак |
| ка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се |
| <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена |
| Даља историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице |
| равно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди |
| о, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Не |
| временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета п |
| штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо в |
| ша начела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвише |
| њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оп |
| готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је има |
| попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свем |
| не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви уд |
| догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка |
| способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч П |
| а се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије. |
| листичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет |
| знамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> друг |
| сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите |
| опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} |
| туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те |
| и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега труло |
| Она је прилично разумевала српски, као што су и ови, што се сад с њом разговараху, разумевали |
| нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију о |
| и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на теме |
| доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p |
| ај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо све |
| оље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је |
| ла <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — наја |
| на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њ |
| поздрави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се м |
| , да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услуг |
| у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} Ти имаш право — сме |
| они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне новине; него би се освртал |
| ђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине |
| д су им све потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у |
| ве, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио |
| рада, која је нужна у нашем послу, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјалн |
| или у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услов |
| е очевидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђу |
| раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p |
| спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у |
| ређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника |
| осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах д |
| стаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уп |
| дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је с |
| што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад се узме у обзир ва |
| се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; |
| ке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и н |
| заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису зас |
| ом једнога таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи јед |
| је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, |
| једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неуд |
| сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p> |
| рактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би о |
| чење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао оприј |
| ој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се радује, што је мирнија.</p> |
| ом свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом ни |
| јим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улази |
| прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом |
| стави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p |
| м бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — рече опет Ми |
| м пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном на |
| Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на |
| ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да |
| е изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној књизи, где има, на пр |
| Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњем стању механике |
| техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изиску |
| ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се отровала, пораздавала је све своје књиге и друге |
| о би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим м |
| а, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на Станоја, премишљаше она свакојако, как |
| /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви |
| који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро пр |
| Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад ј |
| 6" /> капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> |
| дне је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но |
| би се само па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче |
| че Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и |
| а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> зад |
| колицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити |
| овог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба жив |
| ма био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису им |
| авно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, ш |
| радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Ср |
| да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно раз |
| иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буд |
| p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан по |
| т народ нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, |
| на нашим начелима, престати такмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке |
| ње <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снаг |
| ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем. |
| олико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чув |
| да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекива |
| поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближи |
| ињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> |
| кинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а С |
| новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком по |
| жи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш |
| она.{S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом |
| о је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољи |
| а да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, |
| орумени. — „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којим |
| p> <p>— Него — примети Стева — ја много штошта нисам разумео у тој приповеци, јер ту има ствари |
| — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли |
| емениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а |
| састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде м |
| је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад г |